Поред Милана Ружића, извршног директора Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, заслужан за планетарно промовисање Кикинде као највећег урбаног зимовалишта сова ушара је Дејвид Линдо, британски експерт за проучавање птица, новинар и велики заљубљеник у природу. Управо је Дејвид „кривац” што су кикиндске сове стигле до страница престижних британских и светских магазина, али и до чувеног БиБиСија, те на тај начин успешно популаризоване широм света.
Још када је први пут дошао у наш град, одушевио се ретким природним феноменом и постао незванични „амбасадор” овдашње урбане природе.
– У Кикинду долазим 14 година. Била је мала пауза током пандемије. Обично дођем у јануару, али сада сам био у децембру. Увек се радујем да дођем код вас и уживам у природном феномену највећег зимовалишта сова ушара. Видети сове у дивљем станишту није реткост, али видете толики број јединки на једном урбаном простору је заиста фантастично- истиче Линдо.
Овај рођени Лондонац, који у протеклих осам година живи на релацији Лондон- Екстрамадура (Шпанија), путује широм света проучавајући птице. Његова порука је да не морамо бити далеко од градске вреве како бисмо уживали у природи и њеној лепоти.
Пријатељи и познаници назвали су га „син Кикинде” јер редовно долази у наш град, увек изнова одушевљен совама. Неуморно и са много ентузијазма промовише овај природни феномен који је прославио мали град на северу Баната. Линдо је и написао више репортажа о кикиндским утинама, а овде доводи и туристе.
– Људи у Кикинди и генерално у Србији су веома срдачни. Где год да сам, у било ком крају света, увек радо причам о Србији, која ми је једна од омиљених земаља, и наравно о Кикинди и совама. Већ имам формирану групу туриста која ће доћи у ваш град у децембру 2024. године, а ја се увек радујем да поново дођем- каже Линдо.
Става је да би Туристичка организација и надлежни у Србији, Кикинду требало много више да промовишу што би, сматра, допринело да постанемо центар еко- туризма.
– Људи су радознали, чули су за овај природни феномен и желе уживо да га виде. Већина њих воли да посматра птице, ужива у природи. Туристи које сам доводио и који су заинтересовани да дођу у ваш град су углавном из Велике Британије, али и осталих крајева Европе, САД и целог света. Србија је изузетна дестинација, волео бих да увиди какво благо има и колико је то драгоцено. Овај феномен засигурно ће привући много више посетилаца што ће позитивно утицати на локалну економију. Јер пре 14 година, Кикинда је била непознато место. Данас када причам са многима у Енглеској, чули су за Кикинду и сове- кажу: да знамо, то је онај град у Србији. Требало би да мале сове утине постану званично симбол Србије, јер не треба пропустити прилику да се феномен популаризује и тиме привуче много туриста- указује наш саговорник.
И док су нама скупине малих, пернатих створења скривених високо у крошњама дрвећа у центру града сасвим уобичајен призор, на који ретко и обраћамо пажњу, заљубљеници у птице и природу из свих крајева света остану задивљени пред ретким природним феноменом.
– Кикинда је учинила одличан посао да заштити сове, то је диван пример за цео свет. Поносан сам на то и увек причам о томе. Можда у неким другим местима, људе и даље мисле да су сове лоше, али су заправо веома корисне, хране се мишевима и пацовима који онда не морају да се сузбијају пестицида што је еколошки приступ- напомиње Линдо.
И ОРАО КРСТАШ НА КИКИНДСКОМ НЕБУ
Приликом последње посете Кикинди, прошлог месеца, Линдо је имао ретку и драгоцену прилику да види орла крсташа. Задивљујући призор успео је да овековечи фотографијом. Очување крсташа део је активности и кампање коју успешно спроводи Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и Покрајински завод за заштиту природе, уз подршку европских партнера.
– Колико знам, то је званично птица симбол Србије. Реткост је видети га. Први пут сам ту врсту орла видео пре десет година са Миланом Ружићем- каже Дејвид.
Комад на малој сцени, „Па се видимо у сну“, у режији Николе Завишића, на репертоару је у петак, 2. фебруара.
Све представе почињу у 20 сати.
