najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Kuglašice Kike nakon dvonedeljne pauze, nastavile su pobedom nadmetanje u Superligi. U 16. kolu, u Senti savladale su 6:2 (3.090:3.080) domaći istoimeni klub, ostavši tako u trci za novi izlazak u Evropu, a narednog vikenda Kikinđanke će biti gošće kragujevačke Mladosti.
KIKA 0230: Komanov 520, Kresoja 500, Santo 512, Šibul 521, Frenc 542, Vujasin 234 (Francuski 252).
D. P.
Iz Specijalnog rezervata prirode „Pašnjaci velike droplje“ stižu lepe vesti. Posle osam godina, u delu ataru Vaverka u Mokrinu, pojavio se mužjak. Lovci udruženja „Perjanica“, u čijoj nadležnosti je prirodno dobro borbe se za opstanak ove veličanstvene ptice te lovočuvari obilaze, čuvaju gnezda i vode računa o broju i stanju ptica, kaže predsednik udruženja Bogica Božin.
-Na zimovalištu je trenutno osam ženki i od petka, 8. marta, imamo i jednog mužjaka. Nadamo se da mužjak odlučiti da ostane u rezervatu, kako bi u budućnosti imali mlade. Svadbena igra mužjaka počinje sredinom marta ili početkom aprila i traje do početka, odnosno, kraja maja – saznajemo od Božina.
Jedna od najvećih ptica Evrope, velika droplja, smestila se na najočuvanijem i najvećem stepskom području Srbije. Pašnjaci velike droplje su specijalni prirodni rezervat sačinjen od stepskih, slatinskih, livadskih, močvarnih i oraničnih ekosistema, sa retkim biljnim i životinjskim vrstama. Ovo područje je jedino stanište ove ptice u Srbiji i jedno od retkih staništa u Evropi i svetu.
-U saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine svake godine na ovom prostoru sejemo biljne kulture koje su potrebne za hranjenje i gnežđenje velikih droplji. Teren redovno održavamo i kosimo i trudimo se da sve prilagodimo ovoj ugroženoj vrsti. Pre tri godine u okviru IPA projekta sa Mađarskom ogradili smo 115 hektara površine na kojima se velike droplje šepure – istakao je naš sagovornik.
Velika droplja je jedna od najkrupnijih ptica naše faune, impozantan mužjak može da dostigne dužinu do 100 centimetara, težinu do 16 kilograma, a raspon krila doseže čak 2,5 metra.
Lovci iz Mokrina konstantno su na terenu i vode računa o prehrani divljači, ali i o njihovoj brojnosti.
A.Đ.
Likovnom kolonijom u kojoj su učestvovale amaterske slikarke iz Kikinde, Banatskog Velikog Sela, Iđoša, Bečeja i Novog Bečeja i Zrenjanina završena je Nedelja žena u Kulturnom centra. Među njima je bila i Vukosava Homan Psodorov iz Banatskog Velikog Sela koja je svoje radove pre dve godine izložila u Galeriji KCK.
-Od kada znam za sebe volela sam da slikam. Ipak, život ima svoje planove i četrdeset godina nisam radila, da bi pre tri godine ponovo počela da slikam i pišem. U penziji sam i uživam. Inspiriše me pokret i to je motiv mojih slika – saznajemo od Homan Psodorov.
Daliborka Kojičić iz Bačkog Petrovog Sela prvi put je u Kikindi i utisci koje će poneti iz našeg grada su više nego dobri.
-Osećam se kao kod kuće. Slikam iz ljubavi i to najčešće na kolonijama. Na mojim platnima je priroda, onako kako je ja vidim – dodala je Daliborka Kojičić.
Iz udruženja „Pero amatera“ iz Bečeja likovnoj koloniji odazvala se i Dragana Savić.
-Osim slikarstva, naše udruženje bavi se pesništvom, književnošću, fotografijom. Prvi put sam u Kikindi i drago mi je što smo uspostavili saradnju koje će se nastaviti. Slikam portrete – napomenula je Dragana Savić.
Likovnoj koloniji odazvalo se petnaestak žena.
-Želeli smo da samo žene učestvuju u ovoj koloniji. Tema je slobodna i radi se akrilnim bojama. Sve slike ostaju Kulturnom centru, a učesnice su se bolje upoznale, razmenile su iskustva i lepo se družile – istakla je Tanja Nožica iz Kulturnog centra.
A.Đ.
Studentski parlament Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača organizuje humanitarnu akciju za Dom za decu ometenu u razvoju „Kolevka“ u Subotici.
Sredstva za ličnu higijenu: četkice, paste za zube i pelene za decu i odrasle, higijenski ulošci, sapuni, kupke, šamponi i drugo mogu se doneti u Školu do 1. aprila. Kutije za donacije nalaze se na prvom spratu.
U Mesnoj zajednici Bašaid u toku je adaptacija prostorija u Domu kulture koje koriste udruženja građana. Sredstva su obezbedili Mesna zajednica i Grad, a kako godinama nije ulagano u prostor adaptacija je bila preko potrebna. Sređuje se i deo zgrade koji koriste folkloraši KUD-a „Bašaid“ sala i hodnik. Zameniće se komletna rasveta, kao i gletovanje i krečenje zidova. Kulturno – umetničko društvo okuplja veliki broj dece i potrebno im je obezbediti što bolje uslove za rad. U uređenje su se uključili i meštani koji su svojim radom pomogli da Dom kulture dobije izgled kakav zaslužuje.
Posle zimske pauze, u nedelju 10. marta, ponovo vašar u Bašaidu.
-Naš vašar jedan je od posećenijih, sa dugogodišnjom tradicijom. Kako je samo mesto na raskrsnici mnogih puteva i prodavci, ali i kupci dolaze iz više sredina. Tu su opština Žitište i Nova Crnja, kao i Novi Bečej i Melenci. Vašar je značajan jer donosi i sredstva, koja se ulažu u selo – rekao je predsednik Saveta MZ Bojan Mikalački.
A.Đ.
Povodom Dana žena, lokalna samouprava je za sve sugrađane organizovala koncert Harisa Džinovića. U prepunoj hali SC „Jezero“ dočekale su ga ovacije, a publika, među kojima je bilo više žena, svih generacija, zajedno sa Harisom pevala je njegove najveće hitove. Koncert je započeo numerom „Zavoleh te ludo“ sa kojom otvara sve nastupe, a ređale su se pesme „Ako možeš ti suzu pustiti“ „Kako mi nedostaješ“, „Rano je za tugu“, „Poznaćeš me i po mraku“, „Muštuluk“ i druge.
-Samo da znate da sam u davno, u prošlom veku, služio vojsku u Kikindi. Tokom vojnog roka bio sam u Pančevu i Zrenjaninu, ali najbolje mi je bilo kada mi kažu da moram u Kikindu – otkrio je Haris Džinović.
Koncertu su prisustvovali i čelnici lokalne samouprave, zajedno sa pokrajinskom poslanicom Stanislavom Hrnjak i gradonačelnikom Nikolom Lukačem koji je svakoj sugrađanki koja je prisustvovala koncertu darovao je ružu.
-Svim ženama želim da budu ispunjene ljubavlju tokom svih 365 dana u godini, da budu poštovane, da budu uvažene, da uživaju u svakom danu. Žene su stub porodice i bolji deo našeg društva. I ovaj koncert i sve što činimo za naše dame za 8. mart, treba da činimo svakodnevno. Haris Džinović oduševio je sve naše sugrađane i svi zajedno imali smo nezaboravno veče – istakao je gradonačelnik Lukač.
Na teritoriji grada tokom nedelje pronađeno je 19 mrtvih srna i srndaća. U ataru Banatskog Velikog Sela lovci su pronašli četiri mrtve srne i jednog srndaća, a u kikindskom ataru pronađeno ih je 14. Kako saznajemo od Damira Bjelića, predsednika Lovačkog udruženja „Velebit“ iz Banatskog Velikog Sela, dan nakon što je u nakovačkom ataru pronađeno 800 mrtvih vrana, javljeno mu je da je u ataru uginula divljač.
-Kada sam otišao video sam jednog srndaća koji je još uvek bio živ. Narednog dana ponovo sam obišao atar kako bih se uverio u kakvom je stanju srndać i imao sam šta da vidim. Zatekao sam pet leševa divljači u krugu od 300 metara. Bio sam zatečen prizorom i alarmirao sam policiju, inspektora za lov i sve koji su nadležni. Čekamo rezultate pošto su uginule srne poslate na obdukciju u Naučni institut za veterinarstvo u Novom Sadu, ali sam 99 odsto uveren da je u pitanju trovanje i da je kriv čovek. Nikada pre nismo imali ovakav slučaj da nađemo pet uginulih životinja na malom prostoru. U protekla dva meseca bilo je dojava da je pronađen po jedan ili dva srndaća, ali to nije bilo alarmantno. Na mestu gde smo našli uginule životinje bio je veliki čopor i važno je da se istraži šta se desilo – pojasnio je Bjelić i dodao da očekuje da će, pošto analize budu gotove i sazna se koji otrov je kriv za uginuće divljači, krivci biti kažnjeni.
Već narednog dana u kikindskom ataru prema Ruskom Selu i Banatskoj Topoli članovi Lovačkog udruženja „Kikinda“ pronašli su 14 uginulih srna i srndaća, što nam je potvrdio predsednik Mladen Banjac. Leševi životinja pronađeni su prilikom obilaska terena i brojanja divljači.
-Slučaj smo odmah prijavili nadležnom lovnom inspektoru, veterinarskoj inspekciji, policiji, lokalnoj samoupravi. U rekordnom roku su svi izašli na teren i uradili uviđaj. Delovi divljači uzeti su za analizu, a leševi su zakopani prema svim propisima. U toku je istraga kako je došlo do uginuća jer nikada do sada nismo imali ovakav slučaj. Divljač nije odstreljena, a šta se desilo ostaje da vidimo. Teren i dalje kontrolišemo i voleo bih da se ova situacija ne ponovi – rekao je Banjac.
U toku je lovostaj na svu plemenitu divljač i love se samo predatori. Sezona je godišnjeg brojanja divljači kako bi mogla da se urade planska dokumenta. Nova lovna sezona počeće 14. aprila na trofejne srndaće.
U Policijskoj upravi potvrdili su nam da je slučaj prijavljen Osnovnom javnom tužilaštvu u Kikindi i da će se tačan uzrok uginuća znati nakon što budu stigle analize sa novosadskog Instituta.
A.Đ.
Interaktivne knjige iz edicije „Knjige sa kojima se raste“ sa QR kodovima, autorke Dragane Malešević, profesorice VŠSSOV, koje je obezbedila lokalna samouprava, uručene su direktorici Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ Kristini Drljić. Ovom događaju prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća.
-Knjige su specifične jer QR kodovi imaju zvuke i video. To omogućuje deci da situaciono uče, neposredno opažaju, odnosno vide nešto, što nije u njihovom okruženju. Tako mogu da vide kako leptir izlazi iz svoje čaure, kako se oglašavaju životinje, koje im je prirodno okruženje i još mnogo toga. Knjige su napisane na tri nivoa, koriste se više godina i omogućavaju razvoj deteta i iznad svog uzrasta. Svi video zapisi su na sajtu izdavača, tako da su deca bezbedna na internetu. Primenjen je najsavremeniji rad sa decom tako da postoji igrica preko koje deca posmatraju stvari iz više različitih uglova. Knjiga se čita sa uživanjem, a mobilni telefon je u funkciji učenja – navela je Dragana Malešević
Na međunarodnom Sajmu knjiga u Beogradu u oktobru edicija je proglašena za najbolje knjige za decu i osvojile je nagradu „Dečija knjiga godine“. Donacija će omogućiti da se deca razvijaju i uče na najsavremeniji način.
-Gradska uprava obezbedila je po šest kompleta knjiga za svih 18 vrtića što će pomoći vaspitačima da unaprede vaspitno-obrazovni rad. Knjige su interaktivne, imaju QR kod, interesantne su i neobične. Sigurna sam da će nam knjige biti od izuzetnog značaja za učenje i razvoj – rekla je Kristina Drljić.
Nauka je, kroz ove knjige, primenjena u praksi, dodala je članica Gradskog veća.
-Stav lokalne samouprave je da je veoma važno investirati u obrazovanje. Stoga smo predškolcima i omogućili da na inovativan način uče iz najsavremenijih knjiga. Naša obaveza je da pratimo trendove i da idemo u korak sa savremenim učilima kako bi ih uskladili sa potrebama – dodala je Valentina Mickovski.
Knjige su, osim u Beogradu, predstavljene na sajmu u Frankfurtu, u aprilu će biti izložene na Međunarodnom sajmu knjiga za decu u Bolonji. Ove knjige jedinstvene su i autentične na svetu.
A.Đ.
Slika koja se ne viđa često, osim za Dan žena. Ovog dana jačeg polovine potrude se da svojim damama uz cveće i osmeh čestitaju 8. mart.
Osmi mart, Međunarodni dan žena, nastao je kao dan borbe za ženska ljudska prava, odnosno za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.
Ideja se pojavila početkom 20. veka, u doba brze industrijalizacije, koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Jedan od najvažnijih organizovale su 8. marta 1857. godine žene zaposlene u industriji odeće i tekstila u Njujorku. Najpoznatiji protest bio je 1908, kada je 15 hiljada žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i demokratsko pravo glasa i za žene.
Prvi put zvanično nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. u SAD nakon deklaracije Socijalističke stranke Amerike. Prva Međunarodna konferencija žena u Kopenhagenu, u organizaciji Socijalističke Internacionale, organizovana je 1910.
Inspirisana američkom akcijom, nemačka levičarka Luiz Cic predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena. Nemačka feministkinja i levičarka Klara Cetkin preuzela je inicijativu sprovođenja ideje u delo. Predlog je prihvaćen i ustanovljen je Međunarodni dan žena sa strategijom promovisanja jednakih prava, uključujući i demokratsko pravo glasa za žene.
Sledeće godine je Međunarodni dan žena obeležen u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj, uz mnoge demonstracije feministkinja širom Evrope. Žene su tražile da im se omogući pravo da glasaju i da imaju pravo da obavljaju javnu funkciju, a bile protiv diskriminacije na osnovu pola prilikom zapošljavanja. Na početku Prvog svetskog rata žene širom Evrope održavale su antiratne demonstracije za mir.
Obeležavanje Međunarodnog dana žena 1914. godine u Nemačkoj bilo je posvećeno ženskom pravu na glasanje, koje nisu osvojile do 1918. godine. U Londonu je 8. marta 1914. godine održan marš kao podrška ženskom pravu glasa.
Nakon boljševičke revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Lenjina da osmi mart postane državni praznik. Praznik je prihvaćen i od strane kasnije nastalih jednopartijskih režima.
U mnogim državama ovaj praznik je izgubio svoju osnovu ideju – postao je prilika muškarcima za iskazivanje ljubavi i poštovanja prema pripadnicama suprotnog pola, paralela Majčinom danu ili Valentinovu u zapadnim državama. Tamo je, uglavnom, prestao da se obeležava u prvoj polovini 20. veka, jer je bio povezivan sa jednopartijskim sistemom i boljševičkim komunizmom. Ostao je državni praznik u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Mongoliji, Tadžikistanu i drugim zemljama.
