Најновије Архиве | Page 554 of 701 | Кикиндски портал

Први музејски театар: „Ја сам Ђока Радак Кикинђанин“

Igor Crnogorac January 18, 2024

Пратећи програм изложбе о Ђорђу Радаку у Галерији „Нова“ Народног музеја први пут биће одржан у уторак, 23. јануара, од 19 сати. Глумац Славољуб Матић извешће епистоларно монографско казивање о животу и делу Ђорђа Радака.

Аутор мултимедијалне поставке о овом значајном Кикинђанину је виши кустос–историчар Владислав Вујин. Због ограниченог броја места за први музејски театар у граду, неопходна је резервација на мејл pedagoskanmk@gmail.com или на број 062 270 195. Улазак је бесплатан.

Број грипозних у Кикинди није повећан у односу на просек у зимској сезони

Igor Crnogorac January 18, 2024

У сезони грипа и других респираторних инфекција број пацијената који су ових дана затражили лекарску помоћ није изнад очекиваног за ово доба године. Такође, случајеви обољевања од короне дају лакшу клиничку слику, сазнајемо од доктора Милоша Симића, лекара из респираторне амбуланте за респираторне инфекције у Микронасељу.

– Број прегледа је уобичајен за зимски период, у просеку имамо 60 пацијената дневно, и пет до 10 ковид позитивних – каже др Симић. – Иначе, клиничка слика инфицираних корона вирусом сада је лакша и имамо много мањи број пацијената са упалама плућа и уопште оних којима је неопходна хоспитализација.

Додаје да је сада карактеристично да класични грип и корона вирус дају сличне симптоме: повишену телесну температуру, бол у мишићима, кашаљ, као и губитак чула мириса. За корону су, ипак, чешће карактеристични и повраћање и дијареја, каже доктор Симић.

Препорука лекара и даље је да треба уносити витамине, одмарати се и смањити стрес, колико је то могуће. У случају инфекције, уколико се температура не спусти после три дана, треба доћи у амбуланту за респираторне инфекције.

Православни верници обележавају Крстовдан

Aleksandra Djuran January 18, 2024

Српска православна црква слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Зимски Крствовдан, празник уочи Богојављења, слави се као успомена на прве Хришћане и када се строго пости. По предању, 18. јануара укрштају се ветрови.

Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану. Крстовдан се увек слави уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.

Често се чује изрека – “ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“. По народном предсказивању, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године. Верује се да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима. Ко буде напољу и то види, уз молитву, треба да изговори једну жељу.

419464030_1054641935789783_2700282456009795695_n

Завршена прва фаза изградње Тренинг центра

Aleksandra Djuran January 18, 2024

У дворишном делу Центра за стручно усавршавања завршена је прва фаза радова будућег Тренинг центар односно учионица будућности. Зграда је пројектована на 150 квадрата и употпуниће активности и садржаје кикиндског ЦСУ, рекао је директор Дејан Карановић.

-Тренинг центар моћи ће да користе компаније, али и сви остали који имају потребу за додатним образовањем, преквалификацијама и доквалификацијама. У нашем граду отворен је велики број фабрика и биће их још. Суочени смо са недостатком радника у појединим браншама и овај центар биће право место за обуке тако да ће се још више смањити број незапослених – истакао је Карановић.

Средства, 10 милиона динара, добијена су на конкурсу Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Посао ће бити подељен у две фазе и конкурисало се за преостале радове .

-У првој фази урађени су груби радови: темељ, зидање, плоча. Преостало је да се уради друга плоча и кров са којим ће грађевински радови бити завршени. Након тога потребно је уградити инсталације и обавити унутрашње молерско – фарбарске и остале радове. Зграда ће имати приземље и један спрат. Биће модерног изгледа и са опремом која ће задовољити све потребе будућих корисника – додао је наш саговорник.

За опремање будућег Тренинг центра конкурисаће се на ИПА пројектима прекограничне сарадње са Румунијом и Мађарском. Циљ је да се оформе и ИТ инкубатори. Појединцима који се баве информационим технологијама биће понуђен простор, логистика и опрема како би отворили фирме у нашем граду.

Незацељене ране балканске у радовима младе уметнице у Галерији „Тера“

Igor Crnogorac January 17, 2024

Нову изложбену сезону Центра за ликовну и примењену уметност отворила је млада уметница Катарина Поповић, једна од одабраних на конкурсу ове институције, најављујући, уједно, и посебну пажњу коју ће, у својим активностима, „Тера“ посветити ствараоцима млађих генерација.

У Галерији „Тера“ на Тргу од вечерас су љубитељима уметности доступни маштовити експонати уметнице из Београда – фигуре и инсталације од различитих материјала, сабрани под симболичним називом „Балканске приче“. Уметница је дипломирала конзервацију и рестаурацију слика и уметничких дела на папиру на Факултету примењених уметности у Београду на којем завршава докторске студије.

Слика „Балканске приче“ по којој је изложба добила назив, инспирисана је рупама од метака на фасадама у Мостару, што је „искуство које је подстакло повезивање прошлости и садашњости, указујући на незацељене ране и изазове који су и даље актуелни“, наводи уметница у најави изложбе.

– Велика ми је част и задовољство да своју прву самосталну изложбу имам управо у Галерији „Тера“. У било ком медију да се изражавам, моја идеја је да пренесем емоцију – то је случај и са овим радовима, па и са згужваним лименкама од порцелана – каже Катарина Поповић.

Свечаном отварању присуствовала је и Валентина Мицковски, у Градском већу задужена за културу и образовање.

– Почетак изложбене сезоне увек је посебан доживљај, посебно овога пута јер је младој уметници ово прва самостална изложба, што ми је посебно драго – нагласила је Мицковска. – Сваког месеца наши суграђани имају прилику да уживају у уметности – у овом простору као и на другим двема локацијама, у Музеју и у Атељеу „Тере“.

На редовни „Терин“ конкурс ове године пријавило се 67 кандидата. За ауторско излагање изабрано је њих десеторо, каже директор Центра, Александар Липован.

– Одабрани уметници представиће савремено стваралаштво наше земље, а у плану су и две изложбе из нашег фундуса: годишња изложба Симпозијума и изложба радова уметница које су овде стварале у протекле 42 године. Такође, приредићемо и изложбу на којој ћемо представити једну нама сродну институцију – најављује Липован. – Новина је да ће свака изложба имати пратећи програм. Овде, у Галерији, одржаћемо панел дискусију која ће се бавити положајем младих и самосталних уметника у нашој земљи.

Поставка „Балканске приче“ биће у „Териној“ Галерији до 27. фебруара.

Иницијатива за повратак обавезног војног рока – шта кажу грађани

Igor Crnogorac January 17, 2024

Једна од актуелних тема од почетка године је предлог министра одбране Милоша Вучевића о поновном увођењу обавезног војног рока. Јавности и председнику Александру Вучићу министар је образложио да би војни рок трајао сто или 120 дана.

Иницијатива је изазвала полемике у јавности, а ми смо данас о томе разговарали и са нашим суграђанима.

– Било би то исправно и потребно младима, како би научили да треба да се жртвују за своју државу. Сматрам да би се тиме и ојачало заједништво, што нам је неопходно. Требало је ово урадити и раније и војни рок би, по мом мишљењу, поново требало да траје годину дана – каже Далибор Иличин, оштрач резног алата из Кикинде.

Деветнаестогодишњи Давид Вујадинов, електротехничар рачунара, има друкчије мишљење.

– Иако многи подржавају овај предлог јер сматрају да доприноси јачању националне безбедности, промовише патриотизам и пружа младима корисне вештине, ја сам међу онима који се противе обавезном војном року – рекао је Давид. – Моје мишљење је да је добровољна војна служба бољи модел јер омогућава појединцима да слободно бирају свој пут.

Група суграђанки којима смо поставили исто питање имала је исти став о обавезном служењу војног рока, а изразила га је Јасмина Новаковић, трговац.

– Треба поново да се уведе обавезни војни рок јер су мушкарци постали као жене, превише су се опустили – каже Јасмина.

О овом предлогу последњих дана изјашњавају се и различите организације. Тако из кикиндског одбора СУБНОР-а стиже „снажна подршка иницијативи Генералштаба Војске Србије“.

Осврћући се на изјаву генерала Милорада Ступара, у СУБНОР-у подсећају да обнова оружаних снага наше земље непрекидно траје од 2016. године, али и „да садашњи људски потенцијал мора да буде бројнији и још оспособљенији и ефикаснији, а то се може постићи једино увођењем редовног служења војног рока“.

Обавезно служење војног рока у нашој земљи је суспендовано 2011. године.

Председник Србије Александар Вучић је, у мају 2022. године, најавио да ће предложити увођење војног рока у Србији у трајању од 90 дана. О предлогу ће, рекао је председник, одлучивати Народна скупштина и Влада.

Иначе, неке од држава у којима је обавезно служење војног рока су Швајцарска, Норвешка, Шведска, Аустрија, Данска, Литванија, Естонија, Руска федерација и Израел.

Роман Срђана Срдића у финалном избору за најбољу књигу године

Aleksandra Djuran January 17, 2024

Роман „Аутосекција” кикиндског писца Срђана Срдића, нашао се у финалу избора за доделу
НИН-ове награде. У финалу се налази се укупно пет, од првобитних 188 романа, а поред романа
Срђана Срдића у издању „Партизанске књиге” из Кикинде, за најзначајније српско књижевно
признање номиноване су и књиге „Песма о три света” Владимира Пиштала (Агора), „Пакрац” Владана Маријевића (Лагуна), „У земљи Фрање Јосифа” Љубомира Кораћевића (КОВ) и „Послије забаве” Стева Грабовца (Имприматур).

Роман „Сребрна магла пада” Срђана Срдића је у јануару 2018. већ био део финалног избора као један од пет најбољих романа објављених у току 2017. Име овогодишњег добитника НИН-ове награде биће познато у понедељак, 29. јануара.

Апел возачима да смање брзину

Aleksandra Djuran January 17, 2024

Пешаци годинама уназад представљају једну од најугроженијих категорија учесника у саобраћају, а само током прошле године у саобраћајним незгодама у Републици Србији погинула су 134 пешака.

Чак четвртина пешака погинула је на површинама на којима би њихова безбедност требало да буде неприкосновена, као што су пешачки прелази, аутобуска стајалишта, зоне школа и тротоари.

Како би се унапредила безбедност пешака, Министарство унутрашњих послова апелује на возаче моторних возила да повећају опрезност и смање брзину кретања возила, пре свега у зонама пешачких прелаза и зонама школа.

Повољно стање безбедности на територији Полицијске управе

Aleksandra Djuran January 17, 2024

У протеклој години на територији Полицијске управе укупан број кривичних дела смањен је за 13 одсто и то високотехнолошки за 73,17, привредни 35,8 и општи 8,5 процената. Са друге стране забележено је повећање еколошког криминалитета за 70,59 одсто јер су запослени полицајци који се баве овом облашћу, истакао је Павле Рајков, начелник ПУ Кикинда.

-Стање безбедности на територији Полицијске управе је повољно. Имамо смањење дела у области јавног реда и мира, саобраћајних незгода и погинулих на путевима, а у наредном периоду приоритет ће нам бити усмеравање саобраћаја. Установљно је да су брзина и манипулисање са возилом најчешћи узроци саобраћајних незгода – казао је Павле Рајков.

Расветљавање кривичних дела са непознатим извршиоцима је 54 одсто. Од најтежих кривичних дела прошле године било је једно убиство, три убиства у покушају и једно тешко убиство.

-Регистровано је једно силовање, 23 тешке телесне повреде и једно разбојништво и изнуда. Сва тешка кривична дела су расветљена, осим убиства међу мигрантима које се догодило 27. октобра у атару Хоргоша. Радимо на овом случају и очекујем најкасније до априла да га решимо – навео је наш саговорник.

Тренд је смањења кривичних дела насиља у породици са 120 претпрошле на 118 прошле. Изречене су 602 хитне мере и то: 413 привремених забрана учиниоцу да контактира жртву и прилази јој и 189 мера привременог удаљења учионица из стана. У 78 процената жртва насиља је жена. Смањен је број кривичних дела и осталих догађаја у школама и у свих 49 образованих установа дежура 69 полицијских службеника.

-Прекршаји јавног реда и мира смањени су осим у Кањижи, Ади и Новом Кнежевцу. То ће у наредном периоду бити приоритети. Мање је и саобраћајних незгода и имали смо их 352, за 68 мање него претпрошле године, а мање је и погинулих и прошле године било их је пет, за седам мање у односу на 2022 – додао је Павле Рајков.

Реализована 101 дислокација миграната

Током прошле године дислоцирали смо 2.552 мигранта који су били смештени у дивљим камповима и насељеним местима уз државну границу. Формирана је радна група, а на терену коју покрива Полицијска управа Кикинда, жандармерија, Јединица за обезбеђење и САЈ.

-Немамо пуно миграната на терену и све које затекнемо дуж границе санкционишемо према важећима законима – закључио је Рајков.

Предато и одузето 1.162 комада оружја

Прошле године обављена је ревизија свих издатих дозвола за ношење оружја, а у оквиру добровољне предаје предато је 640 комада разног оружја, 48.741 комад метака, 101 минско – експлозивно средство и 3,81 килограм барута. У оквиру 6.224 ревизије држања оружја одузето је и предато још 522 комада разног оружја.

Smederevo, 14. maja 2023.- U pratnji ministra unutranjih poslova Bratislava Gaiæa i pripadnika MUP Srbije predsednik Aleksandar Vuèiæ prisustvuje danas u Duvanitu, nedaleko od Smedereva prikazu neregistrovanog oruja, municije i minsko-eksplozivnih sredstava, koje su od 8. maja graðani predali policijskim stanicama. FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIÆ / nr

-Апелујем на грађане да обрате пажњу јер 6. марта истиче рок да са старих пређу на нови оружани лист. Поред контроле полиције неопходно је и лекарско уверење. Око 2.000 комада оружја је на старом регистрационом листу – рекао је Рајков.

Добра вест: Повећан родитељски додатак

Jelena Trifunović January 17, 2024

Родитељски додатак за рођење првог детета од 1. јануара 2024. године износи 371.614,46 динара, предвиђено је решењем који је потписала министарка за бригу о породици и демографију проф. др Дарија Кисић.

Једнократна помоћ за рођење другог и трећег детета за децу рођену од 1. јануара 2024. године и касније је 123.871,49 динара, док је паушал за набавку опреме за бебу сада 6.867,58 динара, предвиђено је Решењем о номиналним износима родитељског додатка, паушала за набавку опреме за дете, једнократне помоћи за рођење другог и трећег детета и дечијег додатка и цензуса за остваривање права на дечији додатак од 1. јануара 2024. године