Најновије Архиве | Паге 546 оф 733

431789665-329419200134169-2563722756753303346-н

Кикинђанке успешне у Загребу: Хана и Петра Тодорић и Ена Гогић прве на музичком фестивалу

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2024

Међународни фестивал „Воице оф тхе старс“ одржан у Загребу био је у знаку Кикинђанки. Од 67 учесника из шест земаља, сестре Хана и Петра Тодорић и Ена Гогић освојиле су прва места свака у својој категорији. У категорији „Светски хит“ са евровизијском песмом Невене Божовић-Круна Ена је била најбоља.

Сестре Тодорић биле прве у категорији „Ауторске песме“ и то Хана у узрасту од 12 до 13 и Петра у узрасту од 11 до 12 година.

На фестивалу у сали „Лисински“ учествовали су солисти узраста од шест до 16 година. Циљеви су развој уметности и афирмација младих музичких талената, подстицање њихове креативности, као и ширење заједништва и толеранције.

А.Ђ.

Четврт века од НАТО агресије: Опростити можемо, заборавити не смемо

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2024

Четврт века од почетка ваздушних напада НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије који су почели 24. марта 1999, обележено је полагањем венаца и уручењем плакета породицама погинулих бораца. Ђурђица Грбанушић имала је непуне четири године када је остала без оца Стевана Грбанушића.

-Остао је исечак из новина и приче оних који су га познавали. Успомена малтене да и немам и ова плакета која ми је уручена пуно ми значи. Мој отац погинуо је 1993. године као добровољац у Хрватској и жал за њим не престаје с обзиром на то да га се слабо сећам. Имао је непуних 35 година, колико ја имам сада. Иако је сахрањен у Београду, одакле је родом, не пропуштам да донесем цвеће на споменик, јер то је једино место у Кикинди где могу да му одам почаст – са тугом у очима прича Ђурђица Грбанушић.

Саша Јовица погинуо је 1992. године у селу Крањци у Хрватској. Имао је само 23 године.

-Сашу нисмо заборавили и често га спомињемо. Био је млад, ведар и добар младић – каже ујак Драган Ђуран.

Владимир Радојчић из удружења „Српски ратни ветерани“ подсетио је да је на 37 имена на спомен плочи испред споменика „Туга“, те да је ово дан када се Кикинда сећа свих погинулих у ратовима деведесетих.

-У плану је да се у скорије време оформи спомен соба у знак сећања на погинуле. Имамо погинуле чијих породица више нема и она ће чувати сећање како на њих тако и на све родољубе – напоменуо је Радојчић.

Најважније је да се не заборави и да се негује култура сећања. Морамо живети даље, али не треба опростити, казао је председник Скупштине Града Младен Богдан.

-Тек од 2012. године, када нисмо смели слободно да причамо, сада можемо бомбардовање да назовемо правим именом, злочиначком НАТО агресијом. Бомбе су пале на суверену и самосталну земљу, тадашњу Савезну Републику Југославију што је један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји земље. Велико зло нам је тада нането и не смемо га заборавити. На нама је да са дужним поштовањем, одамо почаст и војницима и полицајцима, али и да се сетимо свих невиних жртава ратова деведесетих. Поштујемо породице погинулих, али и локалне самоуправе које нам помажу да очувамо културу сећања – казао је Богдан.

У Градској кући уручене су плакете породицама погинулих, а градоначелник Никола Лукач поздрављајући све присутне истакао је да је најважније сећати се оних који су платили највишу цену да бисмо ми данас живели у миру, јер нас опет исти притискају и нападају. Уколико смо јединствени и сложни одбранићемо нашу Србију.

-Кажу да је праштање за људе, али да ли икада можемо опростити сву децу погинулу у бомбардовању наше земље, све војнике, полицајце, резервисте, добровољце, наше суграђане, браће сестре, очеве и мајке, наше мајке и очеве. Опростити можда и можемо, али заборавити никада нећемо. Никада немојте да потцените силу која брани своју земљу, речи су мудрих људи који знају шта је патриотизам и како се воли своја груда. На жалост, данас многи моји суграђани знају и колика је цена те слободе, јер би породице погинулих дале све да им се најмилији врате. Кикинђани то јако добро знају како се воли свој град и како се брани држава и када је било најтеже нису рекли нећу. Платили су највишу цену и на нама је да их се сећамо док смо живи истакао је градоначелник Лукач и додао да данас, 25 година касније, треба заједно да градимо још бољу будућност.

Осим на споменику „Туга“ венци су положени на спомен плочи погинулим припадницима посебних јединица полиције у Полицијској управи, а у цркви Светог Николе одржан је парастос.

У пригодном програму учествовали су хор „Корнелије Станковић“, солисткиња Дајана Малогајски и ученици ОШ „Фејеш Клара“.

А.Ђ.

И пољопривредници у процесу регистрације могу да поднесу захтев за подстицаје

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2024

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде саопштило је данас да пољопривредни произвођачи могу да поднесу захтеве за остваривање права на подстицаје путем платформе еПодстицаји и за газдинства која су у процесу регистрације.

Како се наводи, ова могућност је обезбеђена да би се изашло у сусрет корисницима који су поднели захтев за регистрацију новог пољопривредног газдинства, а нису добили Решење о упису у Регистар пољопривредних газдинстава. Додаје се да ће обрада поменутих захтева уследити након што пољопривредна газдинства буду уписана у електронски Регистар пољопривредних газдинстава.

У саопштењу се наглашава да је потребно да се на парцелама које се налазе у пољопривредним газдинствима која су у поступку регистрације налази биљна култура и да ће само тако уписане парцеле и пре завршетка регистрације пољопривредног газдинства бити видљиве на платформи еПодстицаји и корисници ће имати могућност да поднесу захтев за подстицаје у биљној производњи.

Жито у солидном стању, сетва пролећних култура почеће у првим данима априла

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2024

Озиме стрнине у у солидном стању. И поред тога што кише није било у протеклих 60 дана, добро се држе , сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца Пољоприведне стручне службе.

-Има нешто залиха зимске влаге коју биљке још увек црпе. Међутим, бојим се да ће је брзо потрошити. Највећи део пољопривредника који су засновали озиме стрнине, пре свега пшеницу, завршили су са прихраном. Ефекат прихране је изостао јер није било падавина да се азот спусти у земљиште – каже наш саговорник.

Почеле су и грубе припреме за сетву пролећних култура. У кикиндском атару традиционално ће се сејати кукуруз и сунцокрет.

-Завршено је затварање зимске бразде како би се колико, толико, сачувала влага. Крајем месеца могуће је да почне сетва шећерне репе, која је у мањој земљи заступљена на нашим површинама. Мао ко ће се одлучити за мартовску сетву тако да очекујем да ће она почети почетком априла. Све ће зависити од температуре земљишта – наводи Зоран Симић.

У удружењу „Жита Србије” очекују да ће овог пролећа кукуруза и соје бити више посејано него прошле године и да ће кукуруз најмање заузети од 920.000 до 930.000 хектара. Јесенас је под пшеницом, јечмом и уљаном репицом, укључујући и површине под јаром пшеницом и јечмом, засејано 12 одсто површина мање у односу на годину раније. Очекује да ће се ове површине појавити као повећање у овогодишњој пролећној сетви.

Пролећна сетва ове године биће незнатно скупља него годину дана раније, али нипошто као што је била сетва 2022. године. Семенска роба јесте скупља у односу на претходну годину. Дизел гориво је такође поскупело у односу на лане, али с повраћајем акцизе на гориво оно је за пољопривреднике ове године јефтиније него годину дана раније, док су цене услуга у пољопривредној производњи минимално поскупеле, а цене минералних ђубрива су сада знатно ниже.

А.Ђ.

Средње школе доставиле план уписа: Новина трговински техничар и више занатских смерова

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2024

План уписа у четири средњошколске образовне установе у Кикинди за школску 2024/2025. урађен је у сарадњи са локалном самоуправом, Филијалом Националне службе за запошљавање и Регионалном привредном комором. У школама има места за све мале матуранте са територије града. Новина од наредне школске године је да ће свако одељење имати максимално 28 ученика.

Економско – трговинска школа, уместо четири, наредне године уписаће пет одељења на шест образованих профила.

-Економско техничар је четворогодишњи смер, као и финансијско-рачуноводствени техничар који је поново уведен ове школске године. Од наредне школске имаћемо и трећи четворогодишњи смер трговински техничар, али остаје нам и смер трговац који ће бити трогодишњи у комбинованом одељењу са конобарима тако да ће их бити по 14. Пето одељење је такође трогодишњи и тражен је, а реч је куварима – сазнајемо од директора Роберта Вуњака.

Основна разлика између трговца и трговинског техничара је да они са трогодишњим образовањем одмах проналазе посао и немају амбиција да наставе школовање. Трговински техничар може да упише одређене факултете и приликом запошљавања са средњом стручном спремом има веће могућности на самом послу да постане руководилац. У школи се надају да ће компанија „ПС“ добити акредитацију од Министарства и да ће моћи у овој радњи да имају дуално образовање.

Техничка школа у Кикинди по традицији уписује највише одељења. Директорица Миланка Халиловић каже да су ђаци заинтересовани за подручја рада које нуде, те да ће ове године на располагању имати осам одељења, за једно више од прошлогодишњег уписа.

-У оквиру подручја рада електротехника уписујемо три четворогодишња профила: електротехничар рачунара и електротехничар за дијагностику на возилима и техничар информационих система. Четворогодишњи смер је и техничар друмског саобраћаја, а трогодишњи је возач моторних возила. У машинству су на располагању техничар за компјутерско управљање ЦНЦ машина, као четворогодишњи смер. Ове године, за разлику од од прошле имамо два трогодишња одељења. Једно ће бити бравар заваривач и друго оператер машинске обраде резањем – казала је Миланка Халиловић.

Смер оператер машинске обраде резањем је комплетно по дуалном образовању. Ученике који га упишу очекује пракса у „Гриндексу“ и „Мекафору“. Халиловићева додаје да ће се и наредне школске године потрудити да имају још трогодишњих смерова јер за њима постоји потреба.

Средња стручна школа „Милош Црњански, како истиче директор Милорад Карановић уписаће четири одељења.

– На четворогодишњим образовним профилима у следећој школској години уписаћемо занимање фармацеутски техничар, архитектонског и техничар за хемијску и фармацеутску технологију. Оператер у прехрамбеној индустрији је трогодишњи, као и пекар и они ће бити у једном комбинованом одељењу– рекао је Карановић.

У Гимназији „Душан Васиљев“ биће такође четири одељења рекла је директорица Мирјана Дражић.

-Уписујемо по 56 ученика на друштвено-језиком и природно- математичком смеру. Интересовање за упис у нашу школу расте из године у годину јер су средњошколци свесни да из Гимназије могу да упишу који год желе факултет – објаснила је Мирјана Дражић.

А.Ђ.

Хуманитарни концерт Женске певачке групе „Мелизми“ : На лепињи од равнице

Aleksandra Djuran Марцх 23, 2024

Женска певачка група „Мелизми“ Културног центра премијерно је, у Народном позоришту, извела музичко-сценско дело под називом „На лепињи од равнице“. Сценски је осмислио Драган Миливојевић из Новог Сада који се бави и израдом народних ношњи. На сцени су играчи и певачи представили причу смештену на почетак 19. века о двоје младих чија је љубав забрањена.

-У настојању да се сачува традиција и култура, заједно са Женском певачком групом „Мелизми“, осмислио сам мјузикл чији је циљ да прикажемо сву мултикултуралност која краси Војводину. Приказани су сетва, жетва, радови под отвореним небом. Поред тога публика је могла да види и обичај „Равена“ који се одржао једино у овој средини – истакао је Миливојевић.

Концерт је имао и хуманитарну ноту. У сарадњи са Црвеним крстом прикупљани су прилози за Онколошко одељење Болнице.

-Пуни смо позитивних утисака јер је публика подржала нашу иницијативу да помогнемо Онколошко одељење. Програм је изведен на седам језика, приказали смо ношње и обичаје и Мађара, Словака, Русина, Румуна, што показује нашу мултикултуралност и нашу љубав према традицији – рекла је Биљана Мандић из групе „Мелизми“.

Концерту су присуствовали градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Програм који смо видели допринеће квалитету културних садржаја у нашем граду. Припреман неколико месеци, заједно са гостима који су се представили на сцени, одушевио је присутне. Овакви пројекти, али и све манифестације и програми које наш град има стављају нас на високу позицију на културној мапи Србије и отварају нам врата да и Кикинда буде престоница културе – навео је градоначелник Лукач.

У програму су учествовали и чланови културно- уметничких друштава „Мокрин“ и „Светозар Марковић“ из Новог сада, оркестар Миленка Мартића и Женска певачка група „Плетенице“ из Жабља.

А.Ђ.

Ускршњим играма у Сајану подједнако се радовали и млади и стари

Aleksandra Djuran Марцх 23, 2024

Сајан је био домаћин традиционалне манифестације „Ускршње народне игре“. У организацији Друштва за неговање традиције и екологије ,,Делибаб“, уз подршку локалне самоуправе и Месне заједнице Сајан, дружење деце, младих и удружења жена одржано је тридесети пут.

Ускршње аранжмане припремила су удружења жена из читаве Војводине, а позиву организатора одазвале су се и чланице „Сунца“ из Падеја.

-Припремили смо фарбана јаја, ускршње украсе на којима доминира зека, корпице и ручне радове. Радо долазимо у Сајан и волимо што смо део ове манифестације која је увод у најрадоснији хришћански празник. Све је израђено од природних материјала, а и јаја се најлепше офарбају у луковину или траве – сазнајемо од Драгице Раднов, председнице удружења „Сунце“.

Централни део свечаности је посвећен деци која су се у великом броју одазвала ускршњим играма, истакла је Силвија Тосеги, председница „Делибаба“.

-Сви су се одазвали позиву да увеличају наш јубилеј, 30 година од прве манифестације. Наш циљ је да очувамо обичаје и традицију и да је пренесемо на млађе. Учимо их на који начин су се некада фарбала јаја, како се кувала шунка, како се правила ускршња плетеница, која јела и колачи су се служили за Ускрс. Деца уживају у нашим играма трчању са јајетом у кашици, тражењу јаја, осликавању – навела је Силвија Тосеги.

Манифестацији је присуствовала Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

-Манифестација приказује богатство културне баштине, лепоте традиције и ускршњих обичаја Мађара који живе на овом простору. Ускршња изложба је права симболика јер је јаје одувек значило препорода, обнове, рађања новог живота. Осмишљена да споји децу, младе и оне који су у старијој доби, даје печат мађарској традицији и историји и осликава нашу мултинационалну и мултикултурну средину – напоменула је Мелита Гомбар.

Председник Савета Месне заједнице Золтан Тот додао је да су „Ускршње народне игре“ једна од најзначајнијих манифестација у овом месту.

-Чињеница да траје три деценије говори колико је важна и значајна, не само за мештане Сајана, него и за читав град. Кроз њу чувамо народне обичаје и традицију и преносимо их на оне који долазе. Хвала локалној самоуправи која је помогла да се на прави начин обележи велики јубилеј – казао је Тот.

Учесници из Кикинде, Мокрина, Иђоша, Остојићева, Чоке, Нових Козараца, Падеја уживали су у дружењу, а било им је омогућено да посете и Завичајну кућу.

А.Ђ.

(ВИДЕО) „Козара“ поново уговара производњу са пољопривредницима

Aleksandra Djuran Марцх 23, 2024

Пшеницу, иако је у солидном стању, потребно је заштитити, истакао је у подкасту Кикиндског портала Благоје Ињац, руководилац кооперације „Козаре“ која припада Делта аграру. Глодари су направили штету, а фунгициди компаније Делта аграр, заштитиће хлебно зрно.

После дужег периода „Козара“ поново сарађује са произвођачима путем уговарања производње. У понуди је значајна палета семенске робе за све пролећне културе, средства за заштиту биља, минерална ђубрива, али и механизација коју компанија Делта аграр нуди у замену за ратарске производе.

Телефони за све информације су: 0230/451-396 и 065/347-13-98.

Погледајте ВИДЕО.

Најлепше пројице од кукурузног брашна направила Нада Лукач из Нових Козараца

Aleksandra Djuran Марцх 22, 2024

Победница манифестације „Кукурузно пролеће“ коју је организовало удружења жена „Нови Козарци“, уз подршку месне заједнице и Града, је Нада Лукач из поменутог удружења. Друго место заузела је Нада Маринковић из удружења жена „Кумане“ и трећа је Бранислава Дринић из удружења жена „Ђура Јакшић“.

Избор најбољих слатких и сланих производа, направљених од кукурузних прерађевина, организовано је трећи пут.

-Наш циљ је да сачувамо традиционална јела од заборава. Ово је један од начина да допринесемо гастрономској понуди нашег града и да је обогатимо заборављеним јелима. Томе доприноси и добро позната „Питијада“ којом чувамо питу кромпирушу. Драго ми је што се манифестацији одазвао велики број удружења жена са којима радо сарађујемо – истакла је Боја Ољача, председница удружења „Нови Козарци“.

Догађају је присуствовао председник Скупштине града Младен Богдан.

-Жене из Нових Козараца осмислиле су манифестацију која има за циљ да очува све традиционалне рецепте крајева одакле потичу. Ово је начин да очувају сећање на своје мајке и баке, али и да своје знање пренесу на млађе генерације. Хвала им на томе што се труде да нас подсете на корене, културу и обичаје. Ово је уједно одлична прилика да се успостави сарадња и са другим удружењима – рекао је Богдан.

Жене из Нових Козарац, Накова, „Суваче“ из Кикинде, Иђоша, Мокрина, Кумана су за такмичење донеле пројице, пите, разне ђаконије где је основа кукурузно брашно и кромпир. Било је и цицваре, али и млеко од кукурузног брашна односно скробово млеко.

А.Ђ.

У Народном музеју отворена изложба „Читање Васиљева”

Aleksandra Djuran Марцх 22, 2024

Изложба „Читање Васиљева” отворена у Галерији „Нова“ Народног музеја реализована је у оквиру обележавања стогодишњице смрти песника Душана Васиљева. Посвећена је кикиндском песнику експресионисти, драмском и прозном писцу, човеку који је преминуо пре сто година у непуној 24. години.

-Покушали смо добијемо одговор на питање како ми данас читамо Душана Васиљева, шта нам данас значе његова поезија и проза, да ли можемо да га разумемо и да ли смо у праву. То су питања на која, вероватно, никада нећемо добити одговор, али можемо да пробамо. Дали смо и публици могућност да нам кажу шта читају у делима Душана Васиљева, а сви посетиоци моћи ће да прочитају, у оригиналном рукопису, две његове приче које никада нису објављене. Важно је да промовишемо кикиндског песника који се чита и у основним и у средњим школама и налази се и уџбеницима – истакла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.

Изложба је реализована уз подршку писца Срђана Срдића, а сарадници су били Наташа Иветић, професорка књижевности, Тиса Фелбаб, Емилија Рељин и Николина Ружић, ученице Гимназије „Душан Васиљев“.

-Душан Васиљев није заборављен и запостављен и није један од аутора о којима се ретко говори. Напротив, од сређивања споменика, објављивања сабраних дела, оснивања регионалног центра за таленте који носи име Душана Васиљева, до додељивања књижевне награде и књижевног конкурса који је расписала Гимназија, дали смо допринос да се његово дело не заборави. Како је Васиљев, на жалост, живот завршио у раној младости, он је остао вечно млад и са њим млади могу да се идентификују и разумеју га на прави начин – рекао је Срђан Срдић.

Отварању изложбе присуствовале су заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски и чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

-Наш дуг према овом песнику је вишеструк и књижевном наградом коју Град додељује покушавамо да се одужимо Душану Васиљеву. На овај начин чинимо да његово име живи у спони са свим досадашњим лауреатима, али и будућим. По свом квалитету награда заслужује епитет националног признања. Данашњим младим, али и будућим генерацијама треба да говоримо о делу Душана Васиљева, који је трагично, премлад изгубио живот и стварао је своја дела у суровим условима, крајње беде, сиромаштва, без подршке, без присуства мајке. И поред свега нашао је надахнуће и снагу да створи дела која остају – навела је Дијана Јакшић Киурски.

Помоћ изложби пружили су и Владимир Максимовић, глумац Народног позоришта Кикинда, као и Драгана Младеновић, Звонко Карановић, Лазар Павловић и Мића Вујичић , добитници награде „Душан Васиљев” у протеклих десет година.

Васиљев ће остати упамћен као аутор песама „Човек пева после рата“, „Домовина“, „Плач матере човекове“, „Сутон“. Интересантно је да за живота није објавио ниједну књигу, а век касније је више него познат у читавој Србији. Изложба је отворена до 15. априла.

А.Ђ.