Најновије Архиве | Паге 544 оф 733

Милан Мицић, лауреат награде „Душан Васиљев”: Банат је мој свет

Jelena Trifunović Марцх 27, 2024

Међу укупно 152 књиге пристигле на конкурс, жири је одлучио да добитник престижног књижевног признања „Душан Васиљев” буде доктор историјских наука, књижевник и публициста Милан Мицић, за књигу „Чудо у Банату“, чији је издавач новосадска Академска књига.

У образложењу Одлуке се, између осталог, наводи да је већ насловом јасно да је реч о Банату као простору који је након Великог рата остао подељен између Југославије и Румуније, а с друге стране сам префикс „чудо“ је алузија на чувени Фелинијев филм „Чудо у Милану“, познат као неореалистичка бајка. Тако се и Мицићева проза може читати, јер је базирана на стварносним догађајима и личностима, али је уједно и бајка, јер делује нестварно и преплићу се реално и чудесно.

Мицић, који је одрастао у оближњем насељу Војвода Степа, одлично познаје Банат као тему својих историографских, прозних и поетских књига. Аутор је више од педесет књига различитих жанрова, али се добар део његове поетике односи управо на ово подручје.

– Банат је мој завичај, град Кикинда је слика мог одрастања и сазревања као човека, историчара и књижевника. Добити Награду „Душан Васиљев“ на стогодишњицу његовог одласка из стварности у сан – велика је част и признање. Захвалан сам жирију који је препознао да моја књига дише складно са поезијом Душана Васиљева, са његовим временом и простором; захвалан сам свом издавачу Академској књизи, која је овој књизи дала своје име и његов значај у српском издаваштву и српској култури, а највише сам захвалан својим банатским прецима, њиховим стрепњама, радостима и страховима, њиховим недоумицама и решеностима које се у овој књизи појављују у разним појавама и догађајима, под стварним и измишљеним именима – наглашава Мицић и додаје:

– Банат је мој свет. Слике из детињства урезане су добоко уз сваком човеку, па и мени. Сазнања о свету, о смислу, стварању, постојању – догодила су ми се у Банату. Све велике теме у књижевности су у нама и око нас. Тако је Банат моја тема. За мене у Банату су слике неба најдубље и најчистије, а земља и вода имају највише знакова и тајни- наглашава овај стваралац.

Множина малих банатских чуда

Милан Мицић је рођен у Зрењанину 1961. године. Банат је био тема и његовог докторског рада „Развитак нових насеља у Банату (1920-1941)”. Поред историографског и књижевног рада, својевремено је Мицић као професор историје био и апсолутни победник РТС-овог историјског квиза који се емитовао деведесетих година. Радио је и у Покрајинском секретаријату за културу. Данас је генерални секретар Матице српске, председник Удружења ратних добровољаца 1912-1918 и њихових потомака и поштовалаца, члан најеминентнијих овдашњих књижевних удружења.

– „Чудо у Банату“ је књига прича која говори о множини малих банатских чуда, о мноштву банатских живота у годинама после Великог рата. Јер, сваки дан је чудо и сваки живот је чудо. То је време нестанка једне државе и настанка друге; године цртања нове банатске границе, појаве нових идеја и идеологија, попут комунизма, нестајање предратног поретка и ужасне потрошености човека у Великом рату. То је, уједно, време када је Душан Васиљев постављао питање смисла. Из таквог времена рађају се и моје приповетке, банатски човек у њима истовремено има бескрајно весеље и бескрајни јаук, велику наду и велики очај, високо уздизање и дубоки пад, али пре свега има жељу да преживи живот пун неизвесности када сутрашњи дан није мирна слика – сумира Мицић.

Немања Савић

Хуманитарно музичко вече испунило срца

Aleksandra Djuran Марцх 26, 2024

У Високој школи струковних студија за образовање васпитача одржано је хуманитарно музичко вече. На иницијативу професорице клавира Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ Иване Стражмештер циљ је био прикупљање средстава, али и средстава за хигијену за социјалне установе и појединце.

-Дугогодишњу сарадњу са Високом школом решили смо да унапредимо. На радост наших ученика и студената надамо се да ћемо и у будућности организовати више оваквих концерата – напоменула је Ивана Стражмештер.

Идеју су радо прихватили у Високој школи где су се прикључили запослени и студенти.

-Након почетне иницијативе дошли смо на идеју да позовемо још учесника како бисмо употпунили музички угођај суграђанима који су се одазвали и пружили и осталима прилику да учествују у овом хуманом чину. Хвала свима који су подржали наше музичко вече – додао је Александар Митревски, асистент из области музичке уметности ВШССОВ.

Ово није први пут да су студенти показали да су великог срца, подсетила је студенткиња прве године Виолета Грубор.

-Позната је наша акција за Нову годину током које прикупљамо слаткише и сланише за децу која у време празника бораве на Дечијем одељењу Опште болнице, али и за децу оштећеног слуха, Народне кухиње, ђаке ОШ „6. октобар“ – казала је Валентина Грубор.

У програму су учествовали ученици и наставници ОМШ „Слободан Малбашки“, студенти ВШССОВ, полазници плесног студија „Тијане Левнајић“ и корисници центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“.

А.Ђ.

На дан песникове смрти – додела награда и свечана академија

Igor Crnogorac Марцх 26, 2024

У оквиру манифестације „Дани Душана Васиљева“ коју организује Град, сутра (среда, 27. март) ће, на дан песникове смрти пре тачно сто година, у 11 сати, бити положено цвеће на његов гроб на Мелином гробљу.

Од 17 сати, у Галерији „Нова“ Народног музеја биће уручене плакете најбољим матурантима Гимназије. Свечана академија под називом „Наш Душан – човек пева после рата“ биће одржана од 19 сати у Народном позоришту.

У току програма др Милану Мицићу биће уручена књижевна награда „Душан Васиљев“ по конкурсу који расписује Град Кикинда. Такође ће Тиси Фелбаб бити додељена награда за најбољи рад, изабран на првом литерарном конкурсу Гимназије.

Искључења струје у Иђошу и Кикинди

Igor Crnogorac Марцх 26, 2024

У петак, 29. марта, у Иђошу, од 8 до 11 сати, због планираних радова, струје неће бити у следећим улицама: Хајдук Вељкова, Доситејева, Партизанска, Јована Глигорина, Косте Кљајића, Јована Поповића, Јована Поповића, Милене Гецић, Јамурска, Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Карађорђева, Вука Караџића, Јаше Томића, Тозе Марковића, Светосавска, од Ђуре Јакшића до Вука Караџића, Миливоја Оморца, од Ђуре Јакшића до Јаше Томића, Николе Француског, од Косте Кљајића до Милене Гецић.

Део потрошача у Кикинди у понедељак, 1. априла неће имати струје од 8 до 10 сати. Искључење ће бити у Његошевој улици, од Иве Лоле Рибара до Вука Караџића, најављено је из кикиндске „Електродистрибуције“.

Концерт младих рок-бендова у Школи „Јован Поповић“

Igor Crnogorac Марцх 26, 2024

Ради промоције рокенрола међу младима, у четвртак, 28. марта, од 17 сати, у Основној школи „Јован Поповић“ концерт ће одржати групе: „Феникс“, „Металик гејтс“, „Догма“, „Челични“, Осмијум” и Бубњарска секција Студија „Маус“.

Организатори, „Мала школа рокенрола“ Студија и родитељи музичара, најављују да ће се овакви догађаји, у наредном периоду, одвијати и у другим школама у граду и околини.

Шта са гаражом у Доситејевој?

Aleksandra Djuran Марцх 26, 2024

Уклањање гараже у Доситејевој улици, за сада није могуће, истакао је Чедо Гверо, директор ЈП „Кикинда“.

-За рушење гараже, која никада није заживела, потребно је 30 милиона динара, стоји у елаборату који је урађен. Дупло, можда чак и више је неопходно како би се гаража привела намени за коју је и изграђена. Како статички пројекат никада није урађен, не можемо ни да је приведемо намени, нити може да се користи. Посебно питање је да ли постоји потреба за овим објектом. Овог момента важније је да уредимо паркинг места у улици Светозара Милетића где суграђани паркирају аутомобиле на зеленим површинама – рекао је Гверо.

Изградња објекта почела је давне 1988. године и никада није завршена. У финансирању је учествовао и ондашњи „Нафтагас“ јер је у близини управна зграда ове фирме, а никада приведена намени, гаража је у власништву локалне самоуправе.

Велико интересовање за превентивне прегледе – биће позвани сви који то нису успели да ураде у недељу

Igor Crnogorac Марцх 26, 2024

Бесплатни превентивни прегледи, ултразвучно снимање дојки и анализе тумор-маркера за простату, организовани у недељу у Општој болници, изазвали су велико интересовање грађана.

Урађено је 46 ултразвучних прегледа дојке, две жене су упућене на мамографију, а 22 ће накнадно обавити ултразвучно снимање.

У лабораторији је ПСА анализа ради скрининга на тумор простате урађена код 36 пацијената. Код седморице су откривене повишене вредности. Наредних дана ову анализу ће моћи да обаве и сви остали који то, због великог интересовања, нису успели да учине у недељу, сазнали смо из ПР службе Болнице.

Из саобраћаја искључено 15 возача због вожње у алкохолисаном и дрогираном стању

Aleksandra Djuran Марцх 26, 2024

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодила се једна саобраћајна незгода у којој је причињена материјална штета у износу од 50.000 динара. Незгода се догодила због непредвиђене околности односно дивљачи на путу.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтев за покретање прекршајног поступка поднето су против 20 учесника у саобраћају и издато је 258 прекршајна налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 15 возача, од којих је четири задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму.

Такође, откривено је 45 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 123 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 95 осталих прекршаја.

Округли сто о Васиљеву – његово дело као огледало историјских околности

Igor Crnogorac Марцх 25, 2024

“Душан Васиљев и његово доба 1914-1918” назив је округлог стола, одржаног вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“, у оквиру програма „Дани Душана Васиљева“ којим се обележава тачно један век од прерани смрти великог кикиндског песника.

На округлом столу представљен је историјски контекст једног периода Васиљевог живота, оног који је, чини се, највише утицао на његово стваралаштво: Велики рат, нестанак Аустроугарске, стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, цртање нове банатске границе, појава комунизма у Банату.

– На Васиљева је највише утицао рат јер је на фронт отишао са непуних 17 година, доживео трауматична искуства и смртно оболео. Све је то изузетно утицало на овог младог човека који је тек почео да живи, на њега као личности и на његово дело, пре свега на апокалиптично виђење света које се испољава кроз његову књижевност – рекао је, између осталог, мср Срђан Сивчев, историчар, директор Историјског архива.

По повратку са фронта у Темишвар, ангажовао се у српској команди места као писар и тумач. Основао је „Коло младих Срба“ и лист „Слога“. У Београду је завршио педагошки курс и 1920. године стигао у Ченеј који је тада, у кратком периоду, припадао Југославији. Исте године оженио се најлепшом Ченејком, Милојком Малетић.

– То је, можда, и најплодоноснији период његовог песничког стваралаштва. Васиљев је био у Ченеју, управо док је владала неизвесност да ли ће ово место остати у Краљевини Румунији или ће се припојити Краљевини СХС. У то време долази до изражаја такозвана класна борба. Тродневна Ченејска буна догодила се управо 1920. године. Све се то одразило и на стваралаштво Душана Васиљева – испричао је Саша Јашин, директор издавачке куће Савеза Срба у Румунији.

Др Јована Касаш, историчарка из Новог Сада која је докторирала на историји Баната, фокусирала се на разграничење у Банату након Првог светског рата.

– Углавном се бавим тиме како су то доживели Срби у Темишвару и Банату – рекла је др Касаш. – После налета српске војске која је ушла у Банат и у Темишвар и њеног повлачења већ следеће, 1919. године, Темишвар је на Париској мировној конференцији додељен Румунији. Душан Васиљев је у то време живео у Темишвару, помагао је национално буђење Срба. Када је прешао у Кикинду, за њим се преселио велики број интелигенције, свештенства и обичног народа.

Директор Библиотеке, Бране Марјановић, истакао је да се програм реализује захваљујући уговору Матице српске и Града који ће публици донети још квалитетних програма.

По програму „Дана Душана Васиљева“ сутра је, у Народном позоришту, на програму представа о његовом животу „Облаци“, а у среду, 27. марта, на истом месту, одржаће се Академија под називом „Наш Душан – човек пева после рата“, на којој ће бити и додељене књижевне награде Града и кикиндске Гимназије која носи име овог великог песника, прозног и драмског писца.

С. В. О.

Продужетак гостовања “МетаХуман”-а у Музеју

Igor Crnogorac Марцх 25, 2024

Виртуелно оживљени човек који је пре десет хиљада година живео у Лепенском Виру продужава своје „гостовање“ у Народном музеју до 16. априла, због великог интересовања публике, саопштено је из ове установе.

Инсталацију је, од 9. фебруара до 16. марта, видело укупно 1.886 посетилаца, од чега је било 1.075 појединачних посета. Укупан број групних посета је 40 и тада је било и додатних садржаја, попут археолошког филма или радионице.

Захваљујући предусретљивости Националне платформе “Србија ствара” и ауторке пројекта, проф. др Софије Стефановић, публика Музеја ће имати прилику да се „дружи“ са праисторијским човеком још три седмице.