May 3, 2026

Најновије

Gusle-Sretenje-(6)

Bogatim programom Sretenjskog koncerta „Gusle“ obeležile slavu i započele novu koncertnu sezonu

Igor Crnogorac February 15, 2024

Sretenjskim koncertom u Narodnom pozorištu, članovi ADZNM „Gusle“ obeležili su svoju slavu i započeli 149. izvođačku sezonu. Nastupili su Veliki narodni orkestar, Izvođački folklorni ansambl, mešoviti hor „Kornelije Stanković“ i solisti.

Programu proslave jednog od najstarijih Društava u regionu prisustvovao je mr Dragan Traparić, v.d. pomoćnik sekretara za javno informisanje i medije u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

– Velika mi je čast što sam pozvan i što sam deo ove svečanosti. Imam samo reči hvale za sve što se u „Guslama“ radi već gotovo vek i po – rekao je Traparić.

Očuvanjem, stvaranjem i izvođenjem muzičkog nasleđa oplemenjuje se naša tradicija, istakao je Milorad Lonić, predsednik predsedništva Saveza kulturno-umetničkih društava Srbije i umetnički direktor Ansambla „Vila“ iz Novog Sada.

– Upravo je ovo podsticaj da srpska slava koja je, kao element srpskog nasleđa upisana u UNESCO listu, bude podržana kroz svoj ritualni deo, a to je sve ono čemu večeras prisustvujemo – kazao je Lonić.

U ime lokalne samouprave sugrađanima je praznik čestitala zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

– „Guslama“ želim da još dugo traju i da vrše svoju plemenitu misiju koja se ogleda u stvaranju, očuvanju i negovanju muzike i tradicionalnih igara sa ovih prostora – istakla je zamenica gradonačelnika. – Ovo društvo ima potencijala za to, oni su profesionalni, imaju entuzijazma i visok umetnički kvalitet.

Podsećajući na činjenicu da je prvi horovođa u „Guslama“ bio Josif Marinković, a zatim i Robert Tolinger, predsednik Društva, Zoran Petrović, istakao je da se u „Guslama“, sada već gotovo vek i po, radilo sa velikim muzičkim stručnjacima i na visokom kvalitetu.

– Mi danas gradimo svoje kadrove i jako sam ponosan na decu u „Guslama“ koja ovde odrastaju, sazrevaju i postaju dobri ljudi. Ono što predstavljamo na sceni  prelazi zanatski nivo, a naša deca postaju i ponos države Srbije – rekao je Petrović.

U programu su nastupili i gosti, instrumentalisti sa Zapadnog univerziteta u Temišvaru: prof. dr Lučian Emil Roška, dr Lavinijus Nikolajević i dr Adrian Bala. Izvođački ansambl nastupio je, između ostalih, sa Igrama iz Like, Gornjeg Visoka, iz Negotina, sa tradicionalnim pesmama nastupili su i vokalni i solisti instrumentalisti, a program je završen „Srpkinjom“ Isidora Bajića u izvođenju Hora pod dirigentskom palicom Eve Aranjoš Francuski i folklornog ansambla.

S. V. O.

nurdor-(6)

I naš grad danas poslao podršku deci koja se leče od malignih bolesti i njihovim roditeljima

Igor Crnogorac February 15, 2024

Kikinda je danas bila jedan od 30 gradova u kojima je NURDOR – Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka obeležilo Svetski dan dece obolele od raka – 15. februar.

Centralna manifestacija sa muzičkim programom organizovana je na Trgu kod fontane. Nastupili su mališani iz ADZNM „Gusle“, Dečiji hor „Čuperak“ Predškolske ustanove i škole plesa „Step Up“ i „Dance and Soul“ i Ena Gogić.

– Dajemo podršku deci koja se leče i njihovim roditeljima, kao i onima koji su izgubili decu – kaže Ljubica Tatić, volonterka NURDOR-a u Kikindi. – Potrebna je i materijalna i psihička i svaka pomoć. Proces lečenja je dug, a nadležno ministarstvo, recimo teško odobrava pomoć za negu drugog lica – nekada se čeka godinama ili se uopšte ne dobije.

U ime lokalne samouprave, manifestaciji je prisustvovao predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan.

– Izašli smo u susret NURDOR-u da se u Kikindi obeležava ovaj dan jer je veoma važna podrška deci koja se leče i njihovim porodicama. Čitavo naše društvo ima odgovornost da se posveti tome. Postoji podatak da svakog dana jedno dete oboli od raka. Moramo da pošaljemo apel da se podigne svest o tome. Ovo je samo jedan mali znak pažnje kako bi znali da Grad misli na njih – rekao je Bogdan.

Tačno u 13 sati, pod sloganom „I ja se borim“, simbolično je u Kikindi, kao i u više od 30 gradova u Srbiji pušten zeleni balon u obliku srca u znak podrške za sve mališane koji se sada leče. U Srbiji skoro svake nedelje jedno dete, nažalost, premine od maligne bolesti, navodi se na sajtu NURDOR-a i naglašava da će Udruženje, ove godine, u svojim aktivnostima posebnu pažnju posvetiti promociji i unapređenju prava dece u bolnici, onako kako su definisana u Povelji o pravima dece u bolnici Evropskog udruženja za brigu o deci u bolnicama.

Na današnjoj manifestaciji podrške u Kikindi bile su postavljene i kutije za dobrovoljne priloge, a svi koji žele i mogu da pomognu deci u Srbiji koja se leče od malignih bolesti, mogu da pošalju SMS sa brojem 1 na 1150.

S. V. O.

zastava-srbije-nad-kikindom

Srećan Dan državnosti!

Jelena Trifunović February 15, 2024

Sretenje, odnosno 15-ti februar, u novovekovnoj srpskoj istoriji jedan je od najznačajnijih datuma. Dan državnosti Republike Srbije obeležava se 15. i 16. februara u znak sećanja na dva prelomna istorijska događaja, podizanje Prvog srpskog ustanka 1804. i potpisivanje Sretenjskog ustava 1835. godine

Na Sretenje Srbija obeležava i Dan ustavnosti i Dan vojske, ukazuje u razgovoru za „Komunu” istoričar Srđan Sivčev i podseća da je ovaj datum slavljen još u Kraljevini Srbiji, ali ne u ovakvom formatu.

– Sretenje se slavilo do 1914. odnosno 1918. godine, do formiranja zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Bio je obeležavan kao jedan od najznačajnijih datuma za srpsku istoriju. Kada je stvorena Kraljevina SHS više se ne priča o Sretenju, značaju ovog datuma za srpski narod, sve je usmereno ka jugoslovenstvu, zajedničkim crtama koje su spajale srpski, hrvatski i slovenački narod, da bi nakon Drugog svetskog rata i uspostavljanja komunističke vlasti u FNRJ i kasnijoj SFRJ, tek tada ovaj datum bio skrajnut- navodi Sivčev.

 

Srbi su podigli ustanak protiv Turaka na Sretenje 1804. godine i to je početak borbe za srpsku državu.  Na njegovim osnovama građena je buduća sloboda Srbije. Sa druge strane, Sretenjski ustav donet 1835. bio je izuzetno liberalan i demokratski za to vreme. Njegov tvorac Dimitrije Davidović, diplomata i političar, izradio ga je po uzoru na francuski i belgijski ustav. To je prvi Ustav u Srbiji i jedan od prvih u Evropi koji je ustanovio podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što predstavlja temelj svake demokratije.

Ustav je proklamovao ličnu neprikosnovenost, slobodu kretanja, zanimanja, punu pravnu ravnopravnost svih građana. Feudalni odnosi su sasvim odbačeni, kao i ropstvo. Poređenja radi u Habzburškoj monarhiji feudalni odnosi su bili na snazi, većim delom, do revolucionarne 1848/49, a u Rusiji do 1861.godine.

–  Srbija je ovim ustavom postala jedna od prvih država u Evropi u kojoj je zakonski ukinut feudalizam. U Srbiji nije bilo više krupnih veleposednika baš iz tog razloga jer nije došlo do akumulacije kapitala. Seljak je možda imao manji komad zemlje, ali je bio slobodan. Čitav taj period od 1804. do 1835 nazvan je srpska revolucija, a taj termin je skovao nemački istoričar Leopold fon Ranke podvlačeći paralelu od oružane borbe pa do borbe u mirnodopskim uslovima- za ekonomsku, političku, kulturnu autonomiju. Sretenjski ustav je bio na snazi svega 55 dana, prvenstveno zbog protivljenja velikih sila- Turske, Austrije i Rusije, njihovih unutrašnjih neprilika i uređenja, zbog čega su se pribojavale takvog pravnog akta. Iako je bio kratkog veka, određene njegove tekovine su preživele kao što su Skupština, Državni savet, doduše sa manjim ingerencijama. Takođe, i kada je naredni ustav stupio na snagu, feudalizam više nikada nije vraćen- ističe naš sagovornik.

Skupštinskom odlukom je 2001. godine Sretenje proglašeno za Dan državnosti i obeležava se od 2002. godine.

– Datum je ustanovljen u atmosferi otklona od jugoslovenske i komunističke prošlosti i rekao bih da je mudro izabran jer simbolizuje jedinstvo. Sažima u sebi patriotsku, slobodarsku, demokratsku i socijalnu notu. To potvrđuje i činjenica da u javnosti nije bilo polemika o tome da li je dobro izabran datum, jer zaista ima ujedinjujući karakter, na ponos je i levičarima i desničarima- zaključuje Sivčev.

Predsednik Vučić čestitao Dan državnosti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je građanima Srbije Dan državnosti – Sretenje.

„Srećan Dan državnosti. Živela Srbija!”, napisao je Vučić na Instagramu.

Centralna manifestacija u Orašcu

U Orašcu je počela centralna državna ceremonija povodom Dana državnosti Srbije koju predvodi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane, kao izaslanik predsednika Republike, Miloš Vučević.

J. C.

 

 

 

 

 

 

ofk-kikinda

Vladimir Šponja, trener OFK Kikinde: Momci su umorni, ali je atmosfera izuzetna

Dejan Panić February 15, 2024

Kako pripreme odmiču, šef struke OFK Kikinde Vladimir Šponja ima sve više razloga za zadovoljstvo. Prvi stručnjak severnobanatskog srpskoligaša veli da je intezitet treninga podignuo na visok nivo.

– Momci su umorni, u petoj su trenažnoj, vrlo teškoj, sedmici, ali je atmosfera u ekipi izuzetna. I kada je rezultat u drugom planu, uvek je lepo pobeđivati pa je tako bilo i u subotu u Veterniku, kada smo ostvarili drugu pobedu u trećoj zimskoj proveri, a istoimeni klub ima dobar, iskusan i tehnički potkovan tim s odličnim individualcima – kaže Šponja – Bilo je obostrano borbeno i pomalo nervozno, ali sve je okončano u sportskim okvirima. Stvorili smo nekoliko dobrih prilika, nismo bili precizni iz nekoliko izglednih pozicija pa verujem da će i taj segment „sesti” kako treba kada spustimo ritam rada.

Predstojećeg vikenda dvostruki je raspored za Kikinđane.

– U subotu ćemo čekati Slogu iz Čonoplje, a s melenačkom Rusandom igraćemo u nedelju. Nadamo se da će teren Gradskog stadiona biti u dobrom stanju pa da se naša, dodatno podmlađena, ekipa, pokaže i pred svojom publikom protiv Čonopljana odnosno da ne moramo u neko obližnje selo – zaključuje Šponja.

D. P.  

1707920006315

Poštuje običaje: Vinogradar Zoran Malbašić osveštao vinograd na Svetog Trifuna

Aleksandra Djuran February 15, 2024

Vinar i vinogradar iz Novih Kozaraca Zoran Malbašić, već po tradiciji osveštao je svoj vinograd na Svetog Trifuna i simbolično orezao lozu. Slavu vinara i vinogradara obeležio je u prisustvu porodice i prijatelja, a nama je otkrio svoja očekivanja:

-Očekujem dobru proizvodnu godinu. Uspeo sam da sačuvam vinograd od bolesti koje su nanele štetu prošle godine. Kako su temperature u prethodno periodu bile iznad proseka započeli smo rezidbu koja nam je pokazala da su grane zdrave. Ukoliko ne dođe do ekstremnih situacija, očekujem dobar rod jer se već vidi potencijal – saznajemo od Malbašića.

Vinogradar iz Novih Kozaraca ovim poslom bavi se već 15 godina. Ima  tri sorte grožđa, od kojih dve crvene kaberne sovinjon i merlo, dok je od belih zastupljen rajnski rizling.

-Proizvodim standardnih šest sorti vina i to dezertno, mešavinu kabernea i merloa koje sam nazvao „Feniks“, čisti kaberne i čisti merlo, roze i beli rajnski rizling

Vinogradi ove porodice prostiru se na površini od tri jutra, a zasađeno je sedam i po hiljada čokota.

-U planu je proširenja na jedno katastarsko jutro jer nam je ovo primarna proizvodnja i želimo da je unapredimo – kaže naš sagovornik.

Podrum Malbašić nastao je 2014. godine, a prvo vino pod etiketom „Podrum Malbašić“, izašlo je godinu dana kasnije i nesumnjivo je pokrenulo novi pravac u domaćem vinarstvu, pomerajući kurs prema kvalitetu. Na vinarskim takmičenjima koja su u toku dobio je i potvrdu kvaliteta.

-Nedavno sam prvi put slao vino u Makedoniju u mesto Kavadar koje je srce vinarstva i vinogradarstva. Na internacionalnom takmičenju osvojio sam treću zlatnu medalju odnosno bronzani pehar za crveno vino kaberne sovinjon iz 2022. godine. U Mužlji i Čurugu nagrađen sam zlatnom , a u Temerinu sam dobio dve srebrne medalje za crvena vina – pohvalio se Malbašić.

Godišnje proizvede oko 3.000 boca vina, a uz vino peče i rakiju.

 

sretenje

Danas je crveno slovo – Sretenje Gospodnje

Igor Crnogorac February 15, 2024

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Sretenje Gospodnje kao uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.

Prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao Sveti Simeon Bogonosac, slavi se uvek četrdesetog dana od Božića, praznika Rođenja Isusa Hrista.

Sretenje je praznik od suštinske važnosti za hrišćanstvo i njegovo značenje ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima.

Prema kanonu SPC, svrstan je u red Gospodnjih, ali i Bogorodičnih praznika, jer se na taj dan istovremeno veliča čistota Bogorodice koju je, kako kaže predanje, prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, uveo u jerusalimski hram na mesto određeno za devojke.

Sretenje je kao krsna slava veoma česta u srpskom narodu. Veruje se među da se na ovaj dan sreću zima i leto. Smatra se da, ako na Sretenje osvane sunčan dan, medvedi će se uplašiti svoje senke i vratiti se u zimski san, pa će zima potrajati još šest sedmica.

Obavezno je da se na ovaj dan pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i nesreće.

Mlade devojke treba da paze koga će izjutra sresti jer će im mladoženja biti po takvom liku, izgledu i karakteru.

U našem narodu postoji i verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Dani postaju duži i vreme toplije.

S. V. O.

Kako-sam-se-nadala-(5)

Romantična komedija za praznike koji slave ljubav

Igor Crnogorac February 14, 2024

Povodom današnjih praznika, Turistička organizacija Grada poklonila je Kikinđanima romantičnu komediju „Kako sam se nadala, dobro se nisam udala“ koja je odigrana večeras u prepunoj sali Narodnog pozorišta.

– Čestitam svima koji slave Svetog Trifuna kao krsnu slavu i želim im zdravlje i sreću – izjavio je predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan. – Kao i prethodnih godina, Grad pruža svojim sugrađanima lepu priliku da uživaju u prazniku – i onima koji obeležavaju Svetog Trifuna i onima koji slave Svetog Valentina. Grad dobrih ljudi pruža priliku i jednima i drugima da uživaju u predstavi kao uvodu u praznične dane.

Predstava za dva glumca – Natašu Aksentijević i Peđu Damnjanovića, već je osvojila publiku širom Srbije, ali i regiona. U ovoj komediji mlada Darinka pokušava da ispuni želju svoje majke i da se dobro uda. U procesu traženja idealnog, susreće se sa potpuno različitim tipovima muškaraca.

– Nas dvoje sarađujemo već pet, šest godina uz pomoć prijatelja, reditelja i producenta Miše Obradovića. Imam sreću da igram šest likova – pet šalabajzera i jednog srećnog dobitnika. Mislim da će predstava i u Kikindi oduševiti publiku – rekao je Damnjanović.

Ovaj glumački tandem već je sarađivao na veoma uspešnoj, kako je najavljivano, urnebesnoj komediji „Kako i zašto ubiti muža“.

– Izuzetno mi je velika čast i zadovoljstvo što je velika zainteresovanost i što ćemo imati punu salu – rekla je pre predstave Nataša Aksentijević. – Ovo je romantična komedija i publika će se dobro zabaviti. Biće smeha, ali i poneka suza.

Očekivano, brojna kikindska publika uzvratila je naklonost glumcima i uživala je u predstavi.

S. V. O.

rukomet-m

Učvrstili se na vodećoj poziciji: Rukometaši Kikinde na +2 !

Dejan Panić February 14, 2024

U trećem kolu nastavka prvenstva severno-centralne grupe B lige, rukometaši MRK Kikinde savladali su večeras na svom terenu ekipu Vrbasa, rezultatom 32:27 i učvrstili se na vodećoj poziciji s dva boda prednosti ispred prvoga pratioca lazarevačke Kolubare, koja je samo remizirala sa Spartakom u Subotici.

Kikinđani su u „Jezeru” gubili na odmoru 16:15, a mučili se i u nastavku. Vrbas je, ispostaviće se, poslednji put vodio u 39. minutu – 22:21 i tek  petnaestak minuta pre kraja slomljen je otpor sastava koji je dotad u najvećem delu meča imao prednost. U finišu susreta gosti su se predali, a vođstvo Kikinde raslo je do plus šest, dva minuta pre kraja.

Naš tim u subotu će gostovati u „najslađem” selu, ekipi Crvenke.

MRK KIKINDA: Majkić, Lisica 4, Georgijevski, Trninić, Gamber, Miškov, Todorov, Vrgović 6(1), L. Panić 5, Basta, Tatari, Kitanović, Stojanović 1, Jovanović 10, Bošković 6, Jepurski.

D. P.

1707938707176

Mladi istoričar Dragoljub Mandić održao predavanje o rokenrolu i raspadu Jugoslavije

Aleksandra Djuran February 14, 2024

Predavanje „Rokenrol i raspad Jugoslavije” u holu Istorijskog arhiva održao je master istoričar Dragoljub Mandić. Rodom iz Mokrina, Mandić napominje da mu je drago što je svojim sugrađanima predstavio svoj naučno – istraživački rad.

-Uskoro će Arhiv Vojvodine objaviti moj naučni rad koji se  bazira na analizi raspada Jugoslavije iz ugla rok muzike. Istražio sam kako su se određene scene ponašale, da li su bile nacionalistički ili pacifistički nastrojene, kao i njihov uticaj na naš pogled na događaje koji su doveli do raspada nekadašnje države – pojasnio je Dragoljub Mandić.

Mladi istoričar stava je da se raspad rokenrola sasvim slučajno poklapa sa raspadom SFRJ.

-Rokenrol je od 1991. godine u globalnom padu. Možda je u to vreme i bilo raskidanja dugogodišnjih prijateljstava među pojedinim muzičarima, ali sada su te relacije obnovljene. Simptomatično je da je bilo svađa među članovima istih bendova koji su i dan danas  neprijateljski raspoloženi jedni prema drugima – kaže Mandić.

Interesantno je i to da temu istražuje mladić koji nije bio rođen u zlatnom dobu rokenrola, ali sluša ovaj muzički žanr.

-Svima je interesantno viđenje moje generacije, kako mi posmatramo te događaje – kazao je Dragoljub Mandić i otkrio da mu je dr Nele Karajlić omiljeni rok muzičar.

Predavanju je prisustvovala članica Gradskog veća Valentina Mickovski.

-Drago mi je što Istorijski arhiv promoviše mlade i uspešne istoričare. Dragoljub Mandić na zanimljiv način predstavio je svoje viđenjerokenrol scene Jugoslavije i uticaj na antiratni pokret. Poruku koju je uputio je da je važno kakvu muziku slušamo jer ona utiče na sistem vrednosti svakog od nas – rekla je Mickovska.

Istraživanje je bazirano na novinskim člancima tadašnje štampe i video materijala, zatim memoara i autobiografija, uz korišćenje postojeće naučne literature i publicistike.

1707937400324

Najlepše note u pesmi života izveli kikindski muzičari

Aleksandra Djuran February 14, 2024

Pravoslavni Sveti Trifun i rimokatolički Sveti Valentin obeležili su i kikindski muzičari. U svečanoj sali Narodnog muzeja Kikinda održan je koncert pod nazivom “Ovo veče je najlepša nota u pesmi života”.

Ljiljana Sivčev, solistkinja na klaviru  ističe da koncertom žele da poruče da su sreća, prijateljstvo, razumevanje i ljubav najvažniji činioci života.

-Ovo je 12. put da organizujemo koncert i hvala svima koji su nas podržali, a ima ih u velikom broju. Drago mi je što su nam se priključili i mladi instrumentalni i vokalni solisti čije vreme tek dolazi. Oni će se potruditi da imamo još puno ovakvih koncerata – rekla je Ljiljana Sivčev.

Najmlađa učesnica bila je Lara Petkov koja je razgalila srca mnogobrojne publike govoreći stihove. U programu je učestvovao i vokal Milan Prunić Duma koji je dodao da je velika čast i zadovoljstvo nastupiti sa mladim ljudima.

– Želimo da poručimo samo jedno, volite se ljudi nije važno ko je ko i srca nek nam budu jedno – naveo je Prunić.

Predstavili su su i Valerija Stefanović, vokal i profesorka Milijana Zolotić Simić  na violini uz klavirsku pratnju Kristine Ristić i Boris Škapik “DUO KON ANIMA”. Publika je uživala  i u muziciranju profesorke Nikoline Suvajdžić,  saksofonistkinje, u klavirskoj pratnji Apolonije Koso, profesora Dušana Dakića , tenor vokala, kao i u muzici violiniste Srđana Stojanovića i  Vladimira Kovačevića, kao klavirske pratnje. Koncertu je prisustvovala i članica Gradskog veća Valentina Mickovski.