Најновије

рукомет

У унапред одиграној утакмици последњег кола северно-централне групе Б лиге, пред доигравање за првака, рукометаши Кикинде, у „Језеру”, рутински су победили 35:30 (20:13) тим последњепласираног београдског Синђелића. Кикинђани ће до суботе бити на првој позицији одакле ће их помакнути Колубара уколико у Лазаревцу савлада састав обреновачког Радничког, а прекостра ће бити познати и парови полуфинала доигравања.

МРК КИКИНДА: Ђукић, Балабан, Мајкић 1, Лисица 2, Георгијевски 1, Трнинић 1, Марковић, Тодоров 6, Врговић 3, М. Панић 1, Л. Панић 6, Татари 1, Китановић, Стојановић 4, Јовановић 5, Бошковић 4.

Д. П.

Лидија-Алдан-(5)

Чланови четвртог Месног одбора Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР), и других кикиндских одбора ове организације, данас су одали почаст Лидији Алдан, секретару Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и члану Комунистичке партије Југославије.

Уочи годишњице погибије двадесетједногодишње Лидије Алдан, положен је венац на њену бисту у дворишту некадашње четврте Месне заједнице, а чланови СУБНОР-а присетили су се ове револуционарке која је, као веома активна у илегалном раду СКОЈ-а, била на мети окупатора. Пронашли су је 1942. године у селу Фердин код Алибунара; у намери да се не преда жива, Лидија је извршила самоубиство хицем из пиштоља.

– Веома активна и посвећена, била је изабрана за члана комитета СКОЈ-а већ 1940. године. Лидија је рођена у Русији, а у Кикинди је њена породица живела у улици Ђуре Јакшића. У кикиндској гимназији коју је похађала, започела је револуционарни рад заједно са Олгом Удицки, Владом Богарошким, Слободанком Ациган, Радованом Бранчићем. Била је одана идеји и спремна да, у свако доба, помогне пролетаријату. Формирала је Месни комитет СКОЈ-а и била његов секретар – рекла је Мира Ступар, потпредседница четвртог Месног одбора СУБНОР-а у Кикинди.

Лидија Алдан уткала је своје детињство у револуцију и слободу за наш народ, речено је на скупу.

– Тешко је пронаћи речи које би дочарале њихову људскост. Она није имала детињство, била је сиромашна, без оца, али је имала дух слободе, храбрости и праведности, који је хранио дечије науме. Без таквих људи наша садашњост и  будућности биле би анемичније и сиромашније. Лидија Алдан и њени саборци дали су своје младе животе за нашу будућност. Имали су само себе и то су оставили за нас, а нама су ставили траг који не смемо заборавити – истакла је Весна Балабан.

Обележавању сећања на кикиндску револуционарку присуствовали су представници одбора кикиндског СУБНОР-а који, укупно, има око 300 чланова у четири одбора у граду и по један у сваком селу. Следећа активност чланова је одлазак у Шид, на обележавање годишњице пробоја Сремског фронта који се догодио 12. априла 1945. године.

С. В. О.

сц језеро

Одлуком директора Спортског центра „Језеро“ Дејана Пудара коју је усвојио Управни одбор, настављене су активности ради побољшања услова коришћења капацитета ове установе за особе са инвалидитетом.

-Од петка, 5. апрла улазак на отворене и затворене базене Спортског центра „Језеро“ неће се наплаћивати особама са инвалдитетом. Особе које сматрају да остварују право на ову погодност треба да дођу у управну зграду и приложе потврду доктора или решење о степену инвалидности – рекао је Пудар.

 

Донета је одлука о продаји сезонских улазница, а на молбу суграђана. Продаја за летњу сезону почеће 1. јуна, а  могућу их је искористити током целе године, а најкасније до 1. јуна наредне године.

-Ово само доказује оно што увек истичемо, да Спортски центар „Језеро“активно ослушкује потребе, молбе као и сугестије наших суграђана и трудимо се да урадимо све како би наши корисници били што задовољнији – закључио је Пудар.

А.Ђ.

 

 

Педагоска-јубилеј-(2)

Значајан јубилеј прославља се данас у Високој школи струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) – Дан школе, основане пре тачно 70 година. Програм је почео одавањем поште Зори Крџалић Заги, професорици, учесници НОБ-а, друштвено-политичком раднику чије је име носила Школа. Венац је, са студентима, на бисту чији је аутор, положила академска вајарка Мирослава Којић, некадашња професорица у Високој школи, редовни члан Европске академије наука у Београду.

Поред студената и запослених у Високој школи, свечаности доделе диплома студентима основних и мастер студија који су, у овој школској години, одбранили завршни рад, присуствовао је велики број званица, бивших студената и професора. Школу је, овим поводом, посетио и покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, проф. др Зоран Милошевић.

– Ово је јубилеј за поштовање, посебно зато што Школа израста у средини која брине о образовању – рекао је проф. др Милошевић. – Присуство градоначелника говори о томе да Град брине о њој. Дуга историја низа културних институција и  манифестација некако се уградила у дугогодишњу традицију Високе школе. Брига о васпитању тада и сада једнака је и имамо задовољство да израстају генерације које нису само оријентисане на новац, на материјално остварење, него и на морална, естетска и културна начела. Мислим да су нам васпитачи потребни више него икада и ова школа са осталих пет у Војводини, показује нам где је фокус нашег друштва.

Подсећајући на чињеницу да је ВШССОВ једина високошколска установа у граду и Округу, градоначелник Никола Лукач честитао је јубилеј студентима и запосленима.

– Град апсолутно подржава рад Високе школе и њене пројекте да, уз помоћ покрајинске и републичке администрације, унапредимо услове рада јер професори, сви запослени и студенти то, својом посвећеношћу, заслужују. Размишљамо о новим профилима које треба отворити и још више унапредити квалитет ове високообразовне установе – изјавио је Лукач.

Поред градоначелника, локалну самоуправу представљале су и чланице Градског већа Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Мелита Гомбар.

У години јубилеја, овом дану и свечаности претходили су различити образовни, културни и хуманитарни програми и акције, истакла је директорица школе, проф. др Ангела Месарош Живков.

– Програми ће се одвијати се све до краја школске године – додала је директорица. – На данашњој свечаности доделићемо 90 диплома и две посебне награде – студенту генерације и најбољем студенту мастер струковних студија, који ће добити признање са именом прерано преминуле професорке наше школе, др Јелене Мићевић Карановић.

На сцени амфитеатра у програму су наступили студенти, садашњи и бивши, деца из Предшколске установе и Основне музичке школе.

Студент генерације, двадесетдеветогодишња Јелена Даљев, послала је важну поруку младима.

– Волела бих да мој пример подстакне све који нису уписали школу са својим вршњацима, да то учине, да им поручим да никад није касно и да могу да остваре све што желе. Волим своју земљу и свој град и волела бих да останем овде – рекла је Јелена која се, после студија у Београду и боравка у Немачкој, на Тајланду и у Кини, вратила у свој град и са оценом десет одбранила дипломски рад на смеру васпитач деце предшколског узраста.

Плакету „Проф. др Јелена Мићевић Карановић“ добио је Никола Халаи који је био најбољи на мастер студијама Школе.

– Срећан сам што сам баш ја добио награду која носи назив моје менторке, професорице коју сам веома поштовао – рекао је Никола приликом преузимања награде. – Ја знам да ме она сада види и да је поносна на мене.

Награду су уручили сестра и супруг професорице др Мићевић Карановић.

На ВШССОВ наставу тренутно похађа 300 студената на два смера: васпитач деце предшколског узраста и васпитач за традиционалне игре. Укупно 90 студената данас је добило дипломе – 44 на основним и 46 на мастер студијама. Први пут од Школе су добили и капе за дипломце које су, на крају свечаности, полетеле у вис, заједно са жељама за срећну и мирну будућност у васпитавању младих нараштаја.

С. В. О.

1712226791914

Национална служба за запошљавање Филијала Кикинда организовала је деветнаести сајам запошљавања. Раднике, око 400,  тражило је 28 фирми, а незапослени су били у прилици да успоставе директан контакт са послодавцима, представе им се и предају своју радну биографију.

-Ово је добра прилика да пронађем запослење. Радила сам у „Калцедонији“ и конкурисаћу опет. Предаћу радну биографију и за „Мекафор“, али и у будућим продавницама „Јиск“ и „Форма идеале“. Завршила сам економску школу, али никада нисам радила у струци, међутим имам искуства на многим пословима – истакла је тренутно незапослена Љиљана Томић.

Ивана Крстић дипломирани је економиста и жеља јој је да ради у струци.

-Била сам запослена годину дана и од децембра не радим. Имам искуства и надам се да ћу добити посао. Сајам запошљавања је добра прилика да се представим – додала је Ивана Костић.

За конобара и радника у производњи конкурисао је Александар Живко из Мокрина.

-Завршио сам за хемијско-технолошког техничара и радио сам у „Јапан Тобаку“ и „Тиси Аутомотив“. Понуда је добра и уверен сам да ћу наћи запослење – сазнали смо од Александра Живка.

Сајам запошљавања отворио је градоначелник Никола Лукач који је присуствовао са својим сарадницима члановима Градског већа.

-Кикинда је одлична средина за пословање и предузетништво што доказује и Сајам запошљавања. Моји суграђани су вредни и способни и то компаније знају. На локалној самоуправи је да и у наредном периоду ствара услове за још бољи економски и привредни развој и добар амбијент за нове инвеститоре, али и за оне који већ послују у нашој средини. Уверен са да ће многи пронаћи запослење на сајму, те да ће број незапослених бити испод две хиљаде. Подсетићу и да смо пре само десетак година на територији града имали око 10.000 незапослених – прецизирао је градоначелник Лукач.

Осим послодаваца који одмах имају потребу за радницима, били су и они који ће током предстојећих шест месеци имати потребу за запошљавање, истакла је директорица Филијале НСЗ Јелена Митровић.

-Кандидати са високом стручном спремом моли су да конкуришу за радна места машинског инжењера и инжењера електротехнике. Суграђани са средњом стручном имали си прилику да конкуришу за послове: продавца, возача, шивача, комуналног радника, кондитора, ливца-калупара, ЦНЦ оператера, агената осигурања, конобара, кувара, пекара, магационера, месара, административног радника и других послова. Највише су се тражиле особе са трећим  четвртим степеном стручне спреме, али су и неквалификовани радници могли да предају своју радну биографију будући да има потребе за производним радницима. Ту су нам и компаније које ће тек почети да раде и чији пословни простори су у изградњи  – казала је Јелена Митровић.

У 2023. години, када је био последњи сајам у Кикинди, ефекти запошљавања шест месеци након одржаног сајма на нивоу Филијале Кикинда су 21,81 одсто тачније од 2.388 особа које су учествовале на сајму запослило се 521.

Закључно са 29. фебруаром на евиденцији Филијале НСЗ било је 2.117 незапослених, међу којима је највише неквалификованих.

А.Ђ.

РАЗНОЛИКА ПОНУДА

Међу новим фирмама које су тражиле раднике, поред поменутог „Јиска“ и „Форма идеале“, била је и „Техномедија“ која ће локал отворити у будућем ритејл парку. За запослење у производним погонима више запослених тражи се у фабрикама „Тиса Аутомотив“, „Калцедонија“, „Јафа“, „Гриндекс“, „Ливница“, „Тоза Марковић“.

И СРЕДЊОШКОЛЦИ НА САЈМУ

Највише потражње било је за продавцима. Стога је из Филијале НСЗ упућен позив завршном одељењу трговаца у Економско-трговинској школи.

-Већина њих, након што матурирају, тражиће посао. Желели смо да изађемо у сусрет младим суграђанима, али и послодавцима. Будући трговци моћи ће у блиској будућности, можда и уз помоћ наше финансијске подршке, да пронађу запослење – навела је Митровићева.

 

одбојка-м

Одбојкаши Кикинде, поражени су 3:2 од друге екипе Војводине у Новом Саду, што им је било довољно да коло пре краја, у којем ће бити слободни,  осигурају четврто место на крају сезоне у Другој лиги ОС Војводине, трећег ранга такмичења у одбојкашком систему Србије.

МОК КИКИНДА: Грујић, Рајковић, Симић, Ковачев, Бошкоћевић, Олајић, Видицки, Падејчев, Миланов.

Д. П.

1712218138247

Пољопривредници Руског Села организовали су се како би пред пролећну сетву уредили атарске путеве у својој катастарској општини. Са 14 трактора и неопходном механизацијом у послу су учествовали и млади произвођачи.

-У сарадњи са локалном самоуправом и месном заједницом равнамо атарске путеве, нарочито у оном делу где су и у најлошијем стању. Поред тога што ће нам бити олакшан прилаз парцелама, ово је начин и да сачувамо и механизацију. Највећи  проблем је што се током јесени путеви развале односно што има доста увала где је потребно најпре насути земљиште. У већини трактора постоји навигација тако да имамо оријентире докле је њива, а где почињу пут – истакао је Миленко Сикимић, пољопривредник из Руског Села.

 

Месна заједница помоћи ће произвођачима, рекао је председник Савета Душан Марјановић који је похвалио пољопривреднике и додао да су ажурни.

-У обостраном интересу је да се уреде атарски путеви. Месна заједница обезбедиће земљу и багер којом ће бити попуњене депресије настале на пољским путевима. Ту смо да подржимо све добре иницијативе и помогнемо да се оне реализују – казао је Марјановић.

Како посао напредује уверили су се члан Градског већа Љубан Средић и секретарка секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирослава Наранчић.

-Подржали смо прву активност коју су иницирали пољопривредници, а са удружењима планирамо низ активности током године. Следеће што нас очекује је предавање о правилном збрињавању празне амбалаже од хербицида и пестицида. На располагању ће бити пунктови за одлагање поменутог отпада. Ово је први пут да организујемо едукацију, али и места на којима ће произвођачи моћи да безбедно уклоне амбалажу – навела је Мирослава Наранчић.

Уређење атарских путева у преостала четири села Мокрину, Банатској Тополи, Иђошу и Сајану биће завршено у првој половини априла.

А.Ђ.

офк-кикинда

ОФК Кикинда и даље не зна за пораз у званичним утакмицама од 4. новембра, али је ипак завршила овосезонски пут у Куп надметању. Данас у граду на Бегеју, у финалу Купа Фудбалског савеза подручја Зрењанин, Раднички и Кикинђани одиграли су 1:1, а онда је домаћин боље изводио једанаестерце, победио 5:4 и наставиће такмичење на вишем нивоу, у Купу Војводине.

Живојнов је у 24. минуту донео ОФК Кикинди предност, а изједначили су домаћини у наставку, у 52 минуту из казненог ударца. Серију једанаестераца након неодлученог исхода, успешно су отворили Зрењанинци, изједначио је Лолић, потом други пут Јокић и трећи Ђукић. Онда су домаћини промашили пенал, као и Живојнов, пропустивши прилику да донесе предност Кикинђанима, вероватно и трасира пут ка проласаку даље, а себе сигурно устоличи као играча утакмице. Овако, Раднички је повео 4:3, поравнао је Мојсиловић па је домаћи тим стигао до 5:4, а затим је Радовановић био непрецизан и домаћин је подигао пехар.

ОФК КИКИНДА: Француски (Жилић), Јокић, Бељић, Адамовић, Бенке (Ивановић), Мирков (Мојсиловић), Нађпал, Вемић (Лолић), Станаћев (Радовановић), Живојнов, Ђукић.

Д. П.  

420406135-988715463255695-5428728808520381327-н

У Кикинди ће се, од петка, 5. априла, у КУД „Еђшег“, одржати 28. Смотра аматерских мађарских позоришта Војводине. Ове године, кажу организатори, пријавило се 16 позоришних ансамбала, а манифестацију отварају домаћини са представом „Химна“, у режији Шандора Кираља.

Представе ће се играти свакодневно, у неколико термина, до недеље, 14. априла, када ће бити додељене награде стручног и жирија публике.

– До сада је увек било правило да се једне године Смотра одржава у Бачкој, а једне у Банату. Ми смо домаћини четврти пут. Пријавили су се ансамбли који су проценили да су, по квалитету, на нивоу Смотре. То су озбиљни ансамбли и представе које би могле да се играју и у професионалним позориштима. Последњих година се смањило занимање за позориште, и ковид је томе пуно допринео. На Смотри, сваке године, буде од 15 до 19 представа. Ове године је веома квалитетан фестивал, имаћемо одличне представе, неколико њих су у самом театарском врху – каже Шандор Кираљ, глумац и редитељ у „Еђшегу“.

О квалитету представа одлучиваће трочлани жири: Розалија Брешћански Борош, драматург у Народном позоришту у Суботици, Тимеа Леринц, Гумица у Сенћанском мађарском камерном позоришту и Жофиа Мађар, глумица у суботичком Народном позоришту. Између осталих, биће додељене и награде за најбољу  традиционалну и алтернативну представу, за сценски говор, а признање ће доделити и жири публике.

Некада се, каже Кираљ, додељују и награде у новим категоријама. Тако је, прошле године, на Фестивалу у Бачкој Тополи, кикиндска „Хиљадита ноћ“, осим за представу, режију (Шандор Кираљ) и споредну мушку улогу (Имре Томбац), понела и награду за представу која даје највише повода за размишљање.

Ученици ОШ „Фејеп Клара“ биће укључени у писање билтена Смотре, кажу у „Еђшегу“. Традиционално, награде су дела уметника с подручја места у којем се одржава манифестација. Улазак на све представе је бесплатан, а извођења неће имати превод.

Одржавање 28. Смотре аматерских мађарских позоришта Војводине подржали су Завод за културу војвођанских Мађара из Сенте и суботички Савет за културу војвођанских Мађара и Град Кикинда.

Програм Смотре:

– петак, 5. април, 18 сати: отварање 28. Смотре и представа Глумачког ансамбла „Јожеф Атила“, Кикинда – „Химна“, Швајда Ђерђа у режији Шандора Кираља;

– субота, 6. април, 16 сати: Глумачки ансамбл „Грунд“, Палић – „Емилy“, филмска адаптација; 20 сати: „Непкер“, Суботица – „Фабула Раса“, Петефи Шандор – Витез Јанош;

– недеља, 7. април, 15.30: Новосадска институција за мађарску културу и уметност – „Дечаци Павлове улице“; 20 сати: Ансамбл „Гондолат-јел“, Кањижа – „Кућа Бернарде Албе“ – Ф. Г. Лорка;

– понедељак, 8. април, 16 сати: Дом Културе Бачка Топола – „Ћелава певачица“ – Ежен Јонеско; 20 сати: Аматерско позориште „Мадацх“, Зрењанин – „Бароница Лили“ – М. Ференц и Х. Јене;

– уторак, 9. април, 19 сати: Мађарско културно-уметничко друштво “Сирмаи Каролy”, Темерин – „Португал“ – Егрессy Золтан;

– среда, 10. април, 18.30: „КЕX“, Сента – „Двапут био, и нигде није“; 20.30: Мађарско културно-уметничко друштво „Ади Ендре“, Сајан – „Алкохол убија“ – Кери Ференц;

– четвртак, 11. април, 15 сати: Омладинска група „Сви свеци из Чонопље“ – „Рекли да је вила празна“ Хамори Иштван Петер; 17.30: Мађарско културно-уметничко друштво „Петефи Шандор“ из Тобе – „Сироти Фехервари“ – Ласло Миклош; 20 сати: Мађарско културно уметничко друштво „Стурцз Јожеф“ из Купусине – „Жуто ждребе“- Цсепрегхy Ференц и Сулхоф Јожеф;

– петак, 12. април, 15 сати: Мађарско културно-уметничко друштво из Палића – „Слике са једне планете“ – Фриерицх Дüрренматт; 17.30 – Месна културно-просветна заједница Бездан – Глумачка група „Др. Пфафф Михаљ“ – „Најбољи ослонац нам је шанк“ – Хамори Иштван Петер; 20 сати – Аматерско позориште „Мара“ из Бачке Тополе –  „Прекид програма“ – Сакоњи Карољ;

– субота, 13. април, 15 сати: изложба дечијих радова о позоришту; 15.10 – интерактивна радионица за децу

– недеља, 14. април, 18 сати – свечана додела награда; 19 сати – Сенћанско мађарско камерно позориште – „Шта је био са женом“ – А. П. Чехов – Чаба Киш .

С. В. О.

љубавно-писмо-1

Да се може направити врхунска комедија у властитој продукцији доказало је кикиндско позориште, а у то су уверили и Зрењанинце, на недавном гостовању.

Кикинђани, добро знају овај драмски комад, а овог пута и посетиоци у препуној великој сали зрењанинског театра „Тоша Јовановић” уверили су се да кикиндско Народно позориште има с чиме и пред најпробирљивију публику. Са укусном сценографијом и бравурозном глумом, „Љубавно писмо” је разгалило егзалтирану публику из града на Бегеју, а сами глумци су на крају доживели овације.

Подсетимо, поменути комад говори о менталитету, породици, комшијама и уопште промашеним животима. Настао је по тексту Зорана Бачића и Златана Фазлагића, а режију потписује маестрални Драган Остојић. У подели су Бранислав Кнежевић, Бранислав Чубрило, Гордана Раушки, Михаило Лаптошевић, Ружица Недин, Анђела Киковић, Владимир Максимовић и Јована Берић. С обзиром на то да је у овој драми с„ певањем, без пуцања” о менталитету и породици доста промашених ликова, сам редитељ укратко подвлачи да ова представа пружа неку врсту утехе да када изађете са представе кажете себи: „Није мој живот ни тако лош”.

Зрењанинци су те вечери могли да виде читаву лепезу ликова – од жовијалних до фрустрираних и да се добро и забаве и замисле. Владимир Максимовић, актер ове представе и чест гост Зрењанина игра лик Момчила.

– Момчило је, како је сам писац рекао, морон. Уз помоћ редитеља Драгана Остојића и свих колега, мислим да сам успео да направим добар лик, једног дечка који је изгубљен у тражењу самог себе. Он жели да одрасте и да буде озбиљан, али га његов ИQ кочи у свему томе и било ми је задовољство да радим ову улогу зато што је ово један од оних текстова у којима, што се више „откачите” и што се више препустите тој игри и чаролији театра – то је улога боља – каже Максимовић.

Његовог оца Оливера тумачи Михаило Лаптошевић.

– Оливер је и Момчилов отац и Јагодин муж, а уз то и неуспели љубавник своје куме Франсоаз. Неуспели је и отац и муж. Волео би да је бар мало мушко. Његово „софистицирано” биће заробљено је у културној пустињи која га окружује. Да будемо искрени – он тој пустињи апсолутно и припада – каже Лаптошевић.

Анђела Киковић тумачи лепу и младу девојку Лепосаву која први пут доживљава чулну љубав, а потреба за њеном слободом се коси са њеним крутим васпитањем.

Дакле, много је неостварених ликова у овом комаду, а међу њима и старији водник у пензији Воја Солдатовић, кога тумачи Бранислав Кнежевић.

– Колико је Воја способан и успешан види се из тога што до пензије није догурао ни до чина заставника. Неуспешан у послу, неуспешан и у животу. Има млађу жену која се швалера с венчаним кумом и ћерку коју је одгајао као сина војника, неуспешно наравно. Међутим, он себе види сасвим другачије: као успешног и надмоћног на свим пољима, па и у покушају његове прељубе.

Јована Берић игра Ружицу, студенткињу и подстанарку код породице Солдатовић. Уједно је и Лепосавина најбоља пријатељица и потајно је заљубљена у Момчила. Међутим, када схвати да јој је љубав неузвраћена, покушава да споји своју симпатију са својом најбољом другарицом и ту прави заплет у који буду умешане обе породице.

Гордана Раушки и Ружица Ненин бриљанто су одиграле своје роле и бравурозним глумачким средствима употпуниле одличну поделу. У појединим деловима представе, нарочито сегментима с певањем, доживеле су овације.Свему треба додати и изванредно кадриране снимљене сегменте које повремено можемо видети у склопу комада. Речју, изванредно режирана представа, а томе сведоче и реакције зрењанинске публике, која се и аплаузима и смехом одазивала на велики део ове двочасовне представе-спектакла.

Објективно говорећи, у зрењанинском, као и у другим театрима, нису све представе подједнако ни успешне ни гледане. „Љубавно писмо” би засигурно било у самом врху гледаности да је којим случајем постављено у продукцији зрењанинског театра. Тамошња публика је (као и кикиндска) позоришно едукована и не воли шмирање, него „глумачки проширено тело”, како би то назвао чувени критичар Ранко Мунитић.

Мајсторство кикиндских глумаца препознала је публика у Зрењанину. О својим искуствима с колегама из града на Бегеју Владимир Максимовић каже:

-Имао сам прилику да се упознам са зрењанинском публиком када сам играо представу „Небески одред”. Зрењанински театар јако волим и увек се радујем доласку. Дођем и кад Зрењанинци спремају неку представу, да играм карте са својим пријатељима који су тамо запослени. Студирао сам са Дејаном Карлечиком и Стефаном Јуанином. Милан Колак ми је један од најбољих пријатеља – каже Влада, док се Михаило Лаптошевић надовезује:

-Моја искуства са зрењанинском публиком су из позиције исте те публике. Гледао сам, још од факултета, доста представа у Зрењанину. Сваку коју сам гледао публика је прихватила раширених руку. Радујем се што је и наше „Љубавно писмо” зрењанинска публика тако прихватила – сумира Михајло.

Јовани Берић је ово било друго гостовање у средњем Банату:

– Било ми је прелепо и одушевила ме је публика  и њена отвореност и гостопримљивост. Веома задовољна како је протекло гостовање је и Анђела Киковић која истиче да је и сам рад на овој представи био јако узбудљив и забаван.

Додуше, општи утисак је мало покварио нечији упоран и суви тзв. „велики” (ранијим генерацијама познат и као магарећи) кашаљ из публике за  време трајања представе, међутим то је опште место у театру који је још давних дана кроз виц описао легендарни драматург Југословенског драмског позоришта  Драгослав Андрић: „Пацијент: Докторе, кашљем! Доктор: Па, што сте дошли код мене? Пацијент: А где је требало да идем? Доктор: Па, у позориште!”

КАД ИГРА МИНИСТАРКА

Од многобројних представа које су на репертоару зрењанинског театра, убедљиво најбољи одзив код публике имају комади који се раде по текстовима домаћих аутора. Врло гледана је представа „Шта ће бити са свима нама” Бориса Лијешевића, а најгледанија је „Госпођа министарка” по Нушићевом класику, за коју карте плану већ у првих сат времена продаје. Главну улогу, Живку министарку, игра бивша чланица кикиндског театра Јелена Шнеблић Живковић.

 

Немања Савић

error: Content is protected !!