Најновије

Праисторијски цовек (2)

Пројекат „Пројекат Метахјуман“ – дигитално оживљен човек који је пре 10.000 година заиста живео у Лепенском виру, посетиоци Народног музеја у Кикинди моћи ће да виде до 16. марта.Сви посетиоци изложбе постаће део научне и дигиталне револуције, будући да је у питању иновативни пројекат српских научника и иноватора, реализован уз подршку националне платформе Србија ствара, први пут представљен светској јавности на Светској изложби Експо 2020 у Дубаију.

Овај пројекат први пут у историји је верно приказао дигитално лице праисторијског човека из Лепенског Вира, анимирано и оживљено уз помоћ врхунске Метахуман технологије, развијене у Србији. Група научника и иноватора из Србије, на челу са професорком са Филозофског факултета у Београду Софијом Стефановић, прво је на бази анализе ископаних костију урадила реалистичан 3Д модел лобање праисторијског човека, а потом је уз помоћ врхунске Метахјуман технологије коју је развила домаћа гејминг компанија „3латерал“ из Новог Сада (део Епик гејмса) и Анрил Енџина софтвера – праисторијски човек виртулено и оживео.

У склопу представљања пројекта, планиран је и разговор са професорком Стефановић. Виша саветница председнице Владе Србије за креативне индустрије и туризам, која предводи тим националне платформе Србија ствара, Ана Илић, истиче да је Метахуман пројекат невероватан спој науке и гејминг индустрије који ће у будућности имати велики утицај у бројним другим гранама креативних индустрија.

„То је управо мисија за коју се залаже „Србија ствара” – развој и подршка мултидисциплинарност, сарадње у области иновација и креативних индустрија, подршка талентима, али и представљање Србије у свету као модерне и иновативне земље“, изјавила је она.

Изложбу Метахјуман пратиће и додатне активности у виду радионица и предавања а до сада од званичног отварања изложбе почетком фебруара поставку је видело више од 450 посетилаца.

тоза

Р.Г. стар 57 година из Кикинде доживео је струјни удар на радном месту у фабрици „Тоза Марковић“. Као радник на одржавању, док је отклањао квар на струјним кабловима, дошло је до повреде у виду опекотина.

Врло брзо, пребачен је у Општу болницу где му је указана помоћ након које је задржан на Одељењу интензивне неге. Повређени радник има опекотине главе, врата и шаке. Није витално угрожен, респираторно хемодинамски је стабилан, свестан је и комуницира сазнајемо у Болници.

О немилом догађају обавештена је полиција и запослени у Полицијској управи обавили су увиђај током ког је констатовано да је дошло до повреде на раду. О догађају који се десио у фабрици црепа обавештено је и надлежно Јавно тужилаштво.

1708504408099

У Основној школи „Свети Сава“ у току су радови за које су средства заједнички обезбедили Покрајина и локална самоуправа. Како посао напредује уверили су се покрајинска посланица Станислава Хрњак, градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски који су заједно са директорицом школе Горданом Рацков обишли радове. Улагања у ову школу, само су део укупних инвестиција у образовање за које је у овој години планирано око милијарду динара.

-Покрајински секретаријат за образовање и Град обезбедили су 13 милиона динара само за школу „Свети Сава“. Радује ме што је ова установа на листи приоритета када је реч о пројектима са којима је конкурисано код различитих секретаријата Покрајинске владе. Прошла година била је плодоносна и из буџета Владе Војводине обезбеђена су 203 милиона динара за установе образовања на територији Града. Осим ове улаже се и у школе: „Жарко Зрењанин“, „Милош Црњански“, „Вук Караџић“, „Фејеш Клару“, „Миливој Оморац“ у Иђошу, „1. октобар“ у Башаиду, „Васа Стајић“ у Мокрину, Гимназију „Душан Васиљев“ и Техничку школу. Трудили смо се да подржимо наше школе, јер када се узме у обзир да има 45 локалних самоуправа у Војводини, треба се изборити да установе образовања у нашем граду имају подршку. Ово нису мале инвестиције и у претходних десет година било је значајних улагања у основне и средње школе, али и у Предшколску установу – истакла је Станислава Хрњак.

У школи „Свети Сава“ комплетно се реконструишу санитарни чворови на првом, другом и на трећем спрату после 60 година.

-Видимо шта још треба да се уради у овој установи, али то није једина школа у граду него је једна од двадесет. У сарадњи са Градом, НИС-ом и кроз разне друге пројекте наставићемо са озбиљним инвестицијама. Улажемо и у објекте који су наменски грађени, али и у оне који нису. Зграда у којој је школа у Новим Козарцима стара је више од једног века и много тога је урађено да буде боља. Не правимо разлику између школа са 80 и оних са 400 ученика јер је наш фокус на образовању – додала је Хрњакова.

Градоначелник Лукач навео је одличну сарадњу са републичким и покрајинским органима који су допринели да се реализују квалитетни пројекти у свим областима.

-Хвала покрајинској и републичкој администрацији, али и нашим посланицима који се заједно са локалном самоуправом боре да створимо што боље услове за рад и учење. Град ће бити подршка и суфинансираће пројекте школа и у наредном периоду како би све образовне институције биле још боље и савременије опремљене. Сваке године у градској каси определимо од 200 до 300 милиона динара за улагања у образовање, за стипендирање студената, подржавамо таленте, спортисте, али и манифестације за децу и младе – прецизирао је Никола Лукач.

Радови су почели у фебруару и били су преко потребни.

-Поред замене цеви, поставиће се нове санитарије, плочице и столарија, а пројектом су обухваћени и молерско – фарбарски радови. Завршен је и посао у ходнику према фискултурној сали, а прошле године саниране су свлачионице. Преостаје још санитарни чвор. Фискултурну салу и свлачионице, осим ученика користе и спортски клубови који овде тренирају – напоменула је Гордана Рацков.

Кикинда у фокусу

Ових дана завршен је конкурс Покрајинског секретаријата за образовање за нов круг улагања.

-Школе су аплицирале за средства, а ја и колега Миодраг Булајић заложићемо се да Кикинда опет буде у фокусу. Сигурна сам да ћемо обезбедити финансије за даља улагања – прецизирала је Станислава Хрњак.

Покрајинска влада за текућа и капитална улагања у Кикинди током 2023. године обезбедила је 503.964.930 динара, док директно школама од стране Покрајине обезбеђено 203.020.250 динара, што је укупно за град и школе 707 милиона динара.

А.Ђ.

Тијана-и-Доротеа-(1)

Тијана Левнајић, балерина, кореографкиња и оснивачица школе модерног плеса „Степ Уп“, и Доротеа Бореновић, плесачица, путују на стручно усавршавање у Дубаи.

– Веома сам узбуђена јер ћу обогатити своје знање – каже Тијана. – Свака радионица пуно значи, учимо нове кораке које после можемо да применимо.

Обука је интернационална, траје пет дана и биће то прилика и за учење и за стицање нових искустава, каже Тијана и додаје да се у школи плеса већ припремају за нова такмичења.

У Школи „Степ Уп“ која ради у Културном центру и сали „Гусала“, плесом се бави четрдесетак деце и младих, узраста од три до 13 година. Новост је да је Тијана школу модерног плеса однедавно покренула и у Новом Саду.

 

428673276-885186146949389-6445394416502393340-н

Пратећи програм инсталације „Мета хјуман“ у Народном музеју је Фестивал археолошког филма.  Програм почиње данас 21. и траје до петка, 23. фебруара. Пројекције филмова почињу у 18 сати, док су репризни термини за школске групе, истим данима, од 10 до 17 сати.

Данас су на програму два филма и то  „Средњоковна мода“ и „Топлица у средњем веку“ ауторке Светлане Илић. Сутра су филмови „Античка жена на Балкану“ и „Видео игре археологије аутора Бојана вокркапића односно Фондације „Неозоик“. Последњег дана, у петак,  могу се погледати пројекције филма „Ново брдо: Град сребрни и уситину златни“ ауторке Светлане Илић и „Кад су камиле шетале Балканом“ Фондације „Неозоик“.

Фестивал се организује у сарадњи са Народним музејом Србије.

Деци предшколског узраста, ученицима нижих разреда основних школа и породицама су на располагању радионице о праисторији у музејском Клубу. Пројекције филмова и радионице су бесплатне.

Ребоотинг-(1)

Градоначелник Никола Лукач и в. д. директор Културног центра, Марко Марковљев присуствовали су данас „Кицк офф” састанку пројекта „Ребоотинг“ који је организовао Савез ОПЕНС у Новом Саду и на којем су учествовали и партнери из још шест градова у Војводини: Суботице, Сомбора, Бечеја, Сремске Митровице, Зрењанина и Панчева.

– Идеја је да са младима у тим градовима радимо на њиховим вештинама и знањима, да их укључимо у заједницу, у друштво, да радимо на промоцији Европе и европских вредности. Данас је представљање пројекта и договарамо се о активностима – рекао је координатор ОПЕНС-а, Вукашин Гроздановић.

Након састанка, у Градској кући је приређено званично отварање пројекта којем су присуствовали Милан Ђурић, градоначелник Новог Сада, градоначелници  градова у пројекту, као и  представници делегација ЕУ – финансијера пројекта који ће се реализовати у наредне три године и за који је опредељено 85 милиона динара.

С. В. О.

струја (4)

Како најављују из „Електродистрибуције“, због радова ће у четвртак, 22. фебруара, од 9 до 15 сати, и у петак, 23. фебруара, од 8 до 14 сати, без струје остати потрошачи на Теремијском друму, после пруге према депонији.

У петак струју неће имати ни потрошачи у Новим Козарцима, у улици Краља Петра Првог, од улице Бранка Ћопића до броја 101. Прекид у снабдевању трајаће од 9 до 10 сати.

Истог дана, од 11 до 12.30 струје неће бити у Кикинди, у улици Ђуре Даничића, од Масарикове до Сувачарске.

ЛУКАЦ-НИС

Свечаном обележавању јубилеја, 15 година друштвено одговорног програма компаније НИС „Заједници заједно“, присуствовали су градоначелник, Никола Лукач, члан Градског већа Саша Танацков и представник корисника средстава пројекта „Заједници заједно“ др Душан Прекратић. Овогодишњи конкурс Програма посвећен је образовању и науци и усмерен је на подршку пројектима основних и средњих школа у домену осавремењивања наставног процеса и инфраструктуре објеката, као и пројектима научно-истраживачких организација и научно-технолошких паркова  ради унапређења инфраструктурних и иновационих капацитета научних установа.

У оквиру свечаности, која је одржана у Палати Србија, представљени су резултати 1.136 пројеката, који су реализовани у 13 градова широм земље, а у које је уложено 1,7 милијарди динара. Обраћајући се присутнима, Кирил Тјурдењев, генерални директор НИС-а је истакао, да је у току програма „Заједници заједно“ унапређен рад више од 180 образовних установа, 40 институција културе, 45 болница и домова здравља.

Да је компанија НИС стуб енергетског снабдевања наше земље, као и да је једна од најуспешнијих компанија, рекла је у свом говору министарка енергетике, Дубравка Ђедовић Хандановић. Догађај су увеличали и министарка науке Јелена Беговић, министарка просвете Славица Ђукић Дејановић и министарка здравља Даница Грујичић као и представници других градова и локалних самоуправа.

За 15 година сарадње преко програма “Заједници заједно” Кикинда је добила близу 272 милиона динара, а подржана су 172 пројекта.

А.Ђ.

 

снс кикинда лого

Функционери локалног одбора Странке слободе и правде као да се такмиче у бесмислу. Без обзира што је јавност одавно престала да се бави саопштењима локалне филијале овог Ђиласовог предузећа, њихови функционери и даље пишу без смисла и логике, стоји у саопштењу ГрО СНС.

Правдајући своје постојање и бављење „политиком“, или како мали Перица мисли да се то ради, они се овог пута бране од „напада“ Српске напредне странке, који се, наиме, није ни десио. Великим, али празним реченицама, различити следбеници Зорана Милешевића, који је од грађана и грађанки Кикинде отео 220 милиона динара, покушавају да оправдају своје постојање и додворе се газди, у жељи за похвалом, тапшањем по рамену или посластицом.

У низу потпуних бесмислица које излазе из кухиње „Нарвика“, појавила се и некаква петиција за смену градоначелника, Николе Лукача, коју “потписују” анонимни грађани, измишљене особе, ликови из стрипова и цртаних филмова, а коју, узгред речено, један човек може да попуни безброј пута. Све одише жељом да запослени у Ђиласовом предузећу поново опљачкају буџет Града, задуже грађане, позатварају фабрике и напуне своје банковне рачуне. Баш као што су то некада радили.

Уместо празних и бесмислених саопштења и петиција, господо и госпође из Странке слободе и правде, саопштите нам када ваш лидер, Зоран Милешевић, враћа 220 милиона динара које је отео грађанима Кикинде! Тај одговор жељно чекају Кикинђани, док се ви играте политике.

И не потцењујте грађане, јер њихова оцена политике и резултата је непогрешива. Зато сте ту где јесте и где ћете остати након локалних избора који нам следе, наводи се у саопштењу кикиндских напредњака.

Теодора-Влаховиц-(1)

На Фестивалу „Песма за Евровизију“ за наступ у Малмеу бориће се и наша Кикинђанка Теодора Влаховић са песмом „Сама“ коју је, као једну од 28 композиција, изабрала Селекциона комисија РТС-а.

Двадесетчетворогодишња Теодора наступиће под својим уметничким именом Цхаи, а идеја за наступ на популарној „Беовизији“ потекла је из њене издавачке куће.

– Већ неко време радим са издавачком кућом „Ред Пилл“ из Београда и ускоро треба да изађе мој први албум – каже Теодора. – Проценили смо да је ово добар ток с обзиром на то да је „Песма за Евровизију“ добро испраћена.

Албум ће имати 11 песама, а песма „Сама“ писана је посебно за „Беовизију“ објашњава Теодора. Поред ње, ауторски тим чине и Реп Горила и Александар Велики.

– Сматрам да песма за овакво такмичење треба да пробуди људе, не смеју да остану равнодушни. Треба да се слуша срцем и да буде спектакл – каже Теодора која, иначе, управо остварује свој сан – да се бави музиком и да ужива у томе.

Знала је то још када се, као девојчица, прикључила хору који је водила њена мама у Новом Милошеву,. Средњошколски дани у Економско-трговинској школи у Кикинди били су обележени и њеним викенд наступима у клубовима и кафићима. Пре три године одважила се да почне и да пише музику. Сада живи у Београду и ових дана, са осталим такмичарима на „Беовизији“, има свакодневне припреме.

– Дуго већ радимо на кореографији, костиму. Не идем да се такмичим са осталима, него сама са собом, желим да достигнем свој максимум, да би касније што више људи слушало моју музику – каже Теодора и додаје да је за своју песму добила веома добре коментаре.

На сајту РТС-а песма „Сама“ има већ 120 хиљада прегледа. Селекцију су, иначе, прошли углавном млади такмичари, а од познатијих имена појавиће се Констракта и Лена Ковачевић.

И ове године на Фестивалу ће бити одржана два полуфинала, 27. и 29. фебруара, у којима ће наступити по 14 такмичара, а по осам најбољих пласираће се у финале које ће се одржати 2. марта.

Наша Теодора наступиће прве вечери, под редним бројем 11. Верујемо да ће из њеног родног Новог Милошева и Кикинде, добити подршку у гласовима публике који чине половину укупног броја гласова.

Победник фестивала представљаће Србију на „Песми Евровизије“ која ће се одржати у Малмеу 11. маја.