Култура

KUD BVS 2

Чланови КУД „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села одржали су вечерас Новогодишњи концерт у сали биоскопа у овом месту. Први пут су насатупили са гостима из КУД „Ђидо“ из Бечеја, каже председник великоселског КУД-а, Горан Шормаз.

– Вечерас на нашој сцени наступа 120 наших и 30 чланова КУД-а „Ђидо“. Припремили смо игре из Лесковца, Врања и Понишавља, као и песме из Босне. Наступиће и дечија фолклорна група – њих 40, што је највише до сада – најавио је Шормаз.

Традиционалном концерту присуствовали су градоначелник Никола Лукач, председник Градског парламента, Младен Богдан, и заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Година за нама била је препуна изазова, али смо препознали да само заједно можемо да креирамо бољу будућност – рекао је градоначелник, Никола Лукач. –  Хвала вам што чувате традицију, културу и обичаје краја у којем су нам корени. Желим вам у новој години пуно здравља, да празнике проведете у кругу најмилијих, и да се увек, као и вечерас, радујемо дечијим осмесима који су нам мотив да радимо и маштамо још више и да заједно креирамо још бољу будућност у Банатском Великом Селу, Кикинди и у нашој Србији.

Дијана Јакшић Киуски изразила је задовољство због многобројних претпразничних концерата који се организују у селима и граду.

– То је леп начин да се уз музику испрати стара и да идемо у сусрет новој години, да она буде што лепша, боља и успешнија. Свим Великоселцима честитам Нову годину и желим срећне божићне празнике и да им се испуне жеље да буду бољи, здравији и срећнији. Нека у новој години имају што више здравља и разлога за срећу –  рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Традиционални Новогодишњи концерт испунио је салу биоскопа, а публика је, у правом претпразничном расположењу, с радошћу испратила наступе својих уметника и њихових гостију.

KUD Nakovo 3

Новогодишњи концерт чланова културно-уметничког друштва традиционалан је и у Накову. Одржан је вечерас, у сали биоскопа, на задовољство великог броја мештана.

КУД „Извор“ има две млађе фолклорне секције, ревијални ансамбл и женску певачку групу са, укупно, 80 чланова.

– Вечерас се представљамо са Уначким колом , играма из Лесковца и имамо соло тачку – игре Словака – каже председница КУД-а, Сања Роквић.

Гости концерта били су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Захваљујем члановима КУД „Извор“ на очувању традиције и културе наших народа, као и Mесној заједници на изузетној сарадњи са Градском управом. Ми  заиста, са задовољством, подржавамо њихов рад.

У програму су учествовали и гости – Женска певачка група „Етна“ КУД „Царза“ из Апатина и чланови Српског аматерског КУД „Свети Сава“ из Кањиже. Препуна сала мештана Накова и њихових гостију показује да култура има јако упориште у овом месту у којем се фолклор и песме завичаја генерацијама чувају од заборава.

kozarci kud

Културно-уметничко друштво „Петар Кочић“ у Новим Козарцима одржало је  вечерас за своју публику традиционални Новогодишњи концерт.

Присуствовали су му градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Љубан Средић, задужен за пољопривреду и месне заједнице.

– Веома је важно да задржимо културно-уметничка друштва у селима, како бисмо обезбедили што срећнију, здравију и културнију будућност новим генерацијама јер у граду постоје институције које се тиме баве – рекла је Мицковска. – Драго ми је да смо овде да подржимо њихов рад.

Чланови КУД-а и гости концерта, ђаци из Основне школе „Иво Лола Рибар“ из овог места, извели су богат програм у препуној сали Дома културе.

– На репертоару су нам игре из околине Трстеника, из Лесковца, Црноречја и Врањског поља. Наш КУД има педесетак чланова који су активни у млађој и средњој дечијој групи, групи ветерана и мушкој певачкој групи – сазнајемо од председнице КУД-а „Петар Кочић“, Драгане Карановић.

Захваљујући ентузијазму и труду талентованих фолклораца и певача, Козарчани су имали вече за памћење и понос на младе генерације које стасавају чувајући културу и традицију свог народа.

Lala plakat

Кроз традиционалну музику, архаичне инструменте, циркуске вештине, фолклорни плес, невербални театар, луткарску анимацију и кловновску анимацију публике, Лала, главни лик , представља легенду о постанку познатог пара Лале и Сосе. Аутори представе су глумац Стефан Остојић и редитељка Ли Делонг.

Ли Делонг је уважена америчка/француска глумица, редитељка, кловновска учитељица и списатељица која ствара више од 30 година. Формалну едукацију остварила је на Академији у Западној Вирџинији, а затим у париском позоришту Питера Брука и школи Жака Лекока. Њена монодрама победник је Единбуршког фестивала, а представе које је режирала, награђиване су на многим фестивалима, широм Европе.

Глумац, главни продуцент и иницијатор пројекта је Кикинђанин Стефан Остојић. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Љубослава Мајере. Играо у позориштима у Кикинди, Краљеву, Новом Саду и Суботици. Освојио је награде за најбољег глумца на фестивалима: професионалних позоришта Војводине, Враголасте позориштарије у Смедеревској Паланци, Звездариште у Београду, и годишњу награду града Кикинде за рад у Хуманитарном театру „Гусани у магли“, чији је оснивач.

Ово је прича о настанку представе „Лала“ – од Новог Сада, преко Париза, до Кикинде и премијерног извођења у току Дана лудаје. Стефан Остојић је, после премијере, на хуманитарној турнеји бициклом, донео свог „Лалу“ на сцене домова културе у свим кикиндским селима. Затим га је представљао публици на Азорским острвима, у Будимпешти, Прагу и Новом Саду.

„Лала“ се сада враћа кући и чека вас у Народном позоришту у Кикинди у петак, 23. децембра, од 20 сати.

И наставља даље, проносећи причу о поносним и добрим људима Северног Баната који воле, радују се и у другима препознају само добро и само људе.

Jovan Popovic korice

Кикиндска издавачка кућа „Партизанска књига” објавила је први том сабраних дела нашег знаменитог суграђанина и важног српског писца Јована Поповића – „Сабране приче”. Књига је објављена у едицији „Стари мајстори”, у којој су своје место претходно нашла сабрана дела Душана Васиљева и Ђуре Ђуканова. Тако су се први пут у једној књизи нашле све три Поповићеве прозне збирке: Реда мора да буде (1932), Лица у пролазу (1941) и Истините легенде (1944). Сви текстови су лекторски и правописно осавремењени и пропраћени поговором Срђана Срдића.

Јован Поповић (1905-1052), био је песник и прозни писац, уредник часописа, позоришни и књижевни критичар, један од оснивача београдског недељника НИН и председник Удружења књижевника Србије. Од почетка устанка у Србији учествовао је у НОБ-у. 1950. изабран је за дописног члана САНУ. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду, а његово име носе основна школа у Кикинди, кикиндска Народна библиотека, као и још десетак основних школа у Србији. Годину дана по Поповићевој смрти, 1953. године у центру Кикинде, на данашњем градском тргу, подигнут је монументални споменик овом аутору, израђен у бронзи, дело академског вајара Александра Зарина.
Објављивање Сабраних прича Јована Поповића финансијски су подржали Град Кикинда и Министарство културе Републике Србије.

Nenad 5

Збирка поезије „Кинтсуги порцелан душе“ Кикинђанина Ненада Адамова, представљена је вечерас у Културном центру пред великим бројем колега, пријатеља и поштовалаца рада овог психолога и песника.

Како је Адамов аутор психолошког приручника „Кроз вртлоге на путу до себе“, ово није његова прва књига, али је прва збирка поезије која је настајала 43 године. Са само 13 године написао је прве стихове у збирци, подељеној на „Живот први“ и „Живот други“.

– Ово је лично сведочанство о суочавању са болом када вам живот зада ударац, и о трагању за светлом у тој тами у коју сте бачени. Књига је довољно универзална да се у њој могу препознати и други људи. Нисам то радио циљано, али постоји и  трачак светла или нит која вас изводи из лавиринта у који сте, стицајем околности, бачени – каже аутор.

О књизи су говорили рецензенти: песникиња, Јасна Миленовић, новинар,  Александар Филиповић, лекар и колумниста, др Владимир Јефтић, и издавач, Дејан Спасојевић из „АСогласа“ из Зворника. Управо у том граду књига „Кинтсуги  порцелан душе“ награђена је у категорији необјављених првих поетских рукописа на петим Дринским књижевним сусретима 2021. године.

Јапанска реч кинтсуги значи „увезивање, спајање златом“ или „поправка златом“, и описује начин поправљања поломљеног порцелана или керамике, подсетила је песникиња Јасна Миленовић.

– Песник нас зналачки води кроз своје детињство и прве љубавне наговештаје, самоћу и усамљеност, стазама поплочаним надом. Од четрдесет три комадића своје душе (префињене и крхке) песник Ненад Адамов, у виду вишедеценијских поетских дневничких записа спаја, златним нитима стихова, ожиљке свог животног искуства, свог кинтсугија – рекла је Миленовићева.

Новинар Александар Филиповић, песников пријатељ и рецензент, пожелео је, после лековите поезије, исто такво прозно дело.

– Од Ненада сада очекујем да своје богато искуство као психолог, и то изванредан, преточи у прозу јер сматрам да његов креативни круг није завршен – оценио је Филиповић. – Ненад је изузетан терапеут, увек професионалан и прецизан, у све што ради уноси дозу емоције. Када би написао приче инспирисане својим радом са више хиљада клијената, као и о томе шта зна о друштву, мислим да бисмо добили лек за многе наше проблеме које Ненад тако добро решава. Он је изузетан познавалац људске душе и психе, веома пријатан и лековит.

Рецензенти и пријатељи Адамова читали су стихове публици по сопственом избору. Др Владимир Јефтић закључио је да је „Ненадов кинтсуги прави егземплар да нема сазревања и раста душе без искушења и патње. Патња је једноставно пут којим се мора проћи на путу ка лепшем и бољем“.

Ненад Адамов такву спознају, уједно и прилику за раст, понудио је, овога пута, у својим стиховима. Ништа мање не треба ни очекивати од посвећеника својој професији, уметности и људима.

Zamena knjiga 1

Нови Козарци су главни град читалаца – први и једини у држави и у овом делу света имају сталну уличну мини-књижару из које можете бесплатно да узмете књигу коју желите и да, заузврат, оставите један од наслова из ваше кућне колекције.

Не постоји чланарина, нити цена књига. Незванична библиотека ради по принципу узми књигу, донеси другу. Књижару је, пре две године, на идеју своје ћерке, поставила Винка Грмаш, испред продавнице у Ветеринарској станици у Новим Козарцима у којој ради.

– Испунила сам ћерки жељу, она је то видела у Отави, када је тамо живела, и желела је да њене књиге, којих је било много, нађу нове читаоце. Тих, њених књига, одавно више нема – каже Винка.

Слађана је, иначе, и песникиња. Своју прву књигу поезије, „Све у своје време“, издала је када је била у осмом разреду. Још увек живи у иностранству, али је веровала да ће у Новим Козарцима бити довољно „књишких мољаца“. И није погрешила, иако су многи били скептични.

– Људи нису веровали да ће то заживети – прича Винка. – На полицама су  коришћени примерци које људи поклањају, заузврат узимајући наслов који им одговара. Долазе сви, старији људи и деца, много њих има доста књига и лектиру, и једноставно донесу јер им више не треба. Одушевљена сам како су то људи прихватили.

Винка каже да је за дозволу да постави витрину питала своју директорицу у Ветеринарској станици Кикинда, Снежану Томић, која је врло радо то одобрила.

На почетку је, каже, морала сваке вечери да уноси кутију јер није била покривена. Затим јој је комшија помогао да преради један кухињски део, стављена су стакла, и сада је књижара фиксирана за тезгу на пијаци која се налази испред продавнице.

– Мештане занимају различите теме – много њих воли политичке садржаје, књиге о Титу, и често наврате да виде да ли се појавило нешто ново из области која их занима. Купци који долазе у продавницу Ветеринарске станице, прво застану испред витрине да виде шта има ново. Ако нађу нешто занимљиво, понесу, и донесу другу књигу када дођу следећи пут. Деца ме често замоле да им помогнем да нађу неку књигу за себе. Људи јако лепо сарађују и нико још није злоупотребио овај концепт. Наша песникиња, Драгана Даниловић, сваки пут поклони своју нову књигу.

Мини-књижаре за размену књига вест су где год да се појаве на планети – има их у САД-у, Немачкој, Чилеу… У Новим Козарцима, међутим, улична књижара већ има своје сталне кориснике. Никоме, осим гостима, који су одушевљени, одавно није необично да књиге стоје у витриници на улици, на дохват руке свима који су за размену исписаних речи, светова и живота.

Висока свест и поверење очигледно красе Козарчане, јер се није догодило да неко не донесе књигу заузврат узетој или да оштети библиотеку која, заштићена само стаклом, стално стоји причвршћена за пијачну тезгу у најпрометнијој улици у центру села.

Књижара тренутно има шездесетак наслова и доступна је сваког дана, осим недељом, од 7 до 18 сати. Козарчани су, сасвим сигурно, досегли нови ниво поштовања писане речи. Време ће показати да ли ће им се неко придружити у томе.

 

 

Tijana Naspalic 4

Тијана Нашпалић, четрнаестогодишња ученица Основне школе „Јован Поповић“ представила је вечерас, у Културном центру, своју трећу књигу песама, „Пут до снова“. Тијана је члан Удружења писаца „Дунавски цвет“ из Београда. Њен ментор је песник и прозаиста, Боривоје Боро Живаљевић, оснивач и председник Удружења.

– Тијану сам упознао на представљању моје књиге у Кикинди. Када ми је показала своје песме, рекао сам јој да ће, уз подршку своје средине, постати нова Десанка Максимовић. Њеном новом књигом сам фасциниран јер она, веома млада, пише тако јаке родољубиве песме о Косову и Кошарама – каже Живаљевић.

Тијана је почела да пише, али и да објављује веома рано. Са десет година издала је своју прву поетску збирку „Од срца деци на дар“. Следи још једна збирка, „Свет кроз очи детета“, и сада и поезија намењена старијој читалачкој публици.

– У новој књизи је родољубива поезија. Песме су зрелије, то су песме за одрасле, о нашој земљи. Припремала сам је годину дана – објашњава Тијана. – Назив је „Мој пут до снова“ јер ово јесте управо то – мој сан је да пишем и да будем наставница, да учим децу српском језику.

Млада песникиња добитница је многобројних признања, а њена поезија нашла се у небројено много зборника. Сада најављује још једну књигу поезије, а затим и прозе, кратких прича о љубави, које су већ спремне за штампу.

У представљању песама и рада Тијане Нашпалић учествовале су и њене наставнице, Јелена Кнежевић и Катарина Торњански. У музичком делу програма наступио је акустични бенд „Банатско плаво“.

 

 

Rade najava

Глумац, редитељ, песник и музичар, легендарни Раде Шербеџија, одржаће у среду, 28. децембра, од 20 сати, концерт у Народном позоришту у Кикинди.

У програму под називом „Ето пјесма“ представиће песме са новог албума „Не окрећи се, сине“, као и добро познате: „Не дај се Инес“, „Имам пјесму за тебе“, „Мени се душо од тебе не растаје“, „Барбара“. Шербеџија ће наступити са бендом „Западни колодвор“.

На албуму „Не окрећи се, сине“ налазе се и песме настале у сарадњи са Габи Новак и Матијом Дедићем на песми Арсена Дедића „Од како те не волим“, „На нешто ме сјећа тај град“ коју је Шербеџија отпевао са аутором, Дарком Рундеком.

Организатор концерта је Културни центар Кикинда под покровитељством Града Кикинде. Цена карте је хиљаду динара. Број у Народном позоришту за информације и резервације је 422 638.

Gusle 1

За љубитеље фолклора, а ту рачунамо, разуме се, и сву подршку младим фолклорцима „Гусала“, није било довољно места у сали Народног позоришта, на два концерта – дечијих, а затим извођачких ансамбала и ветерана.

Главни уметнички руководилац Академског друштва за неговање музике „Гусле“, Игор Попов, каже да се традиционални Новогодишњи концерт припрема од септембра.

– Ми га зовемо концертом свих ансамбала јер је заиста тако – наступило је 400 наших чланова, од предшколског узраста до ветерана. Вечерас су извођачки ансамбли премијерно извели Игре из источне Македоније и Игре са банатских салаша, као и две нове кореографске минијатуре. Такође, део програма су и наше  кореографије по којима смо препознатљиви – Српске игре из Баната и Српске игре из Поморишја. Не може се, наравно, без југа Србије јер је атрактиван, зато увек имамо и Игре из Врањског поља и Босилеградског Крајишта, а ветеранске групе су наступиле са играма из Бујановца и из Лесковца – каже Попов.

Шеснаестогодишња гимназијалка Емилија Сретеновић фолклором се бави од четврте године.

– Дуго нисмо наступали у Кикинди и веома смо срећни због тога. Припреме трају неколико месеци иако је ово генерално програм који радимо – каже Емилија.

У „Гуслама“ су, каже Игор Попов, поносни на чињеницу да су сви извођачи – музичари, вокални солисти и играчи – чланови Друштва, као и да у богатом фундусу имају своје костима за сав репертоар.

Изузетно увежбани играчи наступили су вечерас са много радости која се прелила и на публику. „Гусле“ су, још једном, обрадовале суграђане и заслужују све честитке за рад и труд који улажу у очувању традиције и раду са децом и младима. Као и за лепоту игре којој смо присуствовали.