Култура Архиве | Page 33 of 99 | Кикиндски портал

„Гусле“ на своју славу за суграђане приредиле велики концерт поводом почетка 150. сезоне

Igor Crnogorac February 15, 2025

Сретењски концерт, одржан вечерас у Народном позоришту, традиционални је наступ чланова АДЗНМ „Гусле“ којим почиње нова концертна сезона.

– Јуче, 14. фебруара било је тачно 149 година како „Гусле“ раде у континуитету и под непромењеним именом. Имамо мисију – боримо се за традиционалне вредности. Имамо богату историју, значајне референце, много младих људи и одличан стручни тим. Овим концертом најављујемо 150. сезону, што значи да смо најстарије музичко друштво у Срба које ради у континуитету – рекао је директор „Гусала“, Зоран Петровић.

“Гусле” данас обележавају и своју славу. Ове године кум је Александар Антуновић, етнолог и антрополог, некадашњи члан Друштва као музичар, кустос у Музеју Војводине. Антуновић је заштитио тамбурашку праксу, а данас је члан стручног тима „Гусала“.

– Чињеница да „Гусле“ у континуитету трају од 1876. године говори о посвећености и борби ако узмемо у обзир да је у том периоду од век и по било великих политичких и друштвених препрека – истакао је Антуновић. – Сигуран сам да се није лако борити за очување културног наслеђа. Овде млади људи имају директну интеракцију, прилику да се боље упознају са тим ко су заправо, да наставе континуитет очувања идентитета са којим се и сами идентификују, али и да уче да буду тимски играчи, коректне колеге и поштени људи.

Изузетно добро посећеном концерту, као и увек када је наступ „Гусала“ у питању, присуствовали су и гости, као и свештенство Српске православне црквене општине. После концерта на којем су наступиле све секције, у просторијама „Гусала“ је, резањем славског колача, обележена слава Друштва.

С. В. О.

Представа о „судару“ жеља у мушко-женским односима одушевила кикиндску публику

Igor Crnogorac February 14, 2025

Поводом Светог Трифуна и Дана заљубљених, Град Кикинда и Туристичка организација поклонили су суграђанима представу „Шта мушкарци/жене желе?“, која је вечерас одиграна у препуној сали Народног позоришта.

У питању је кабаретска комедија о мушким и женским односима, рађена у продукцији београдског „Пан театра“. Режирала ју је Мирјана Карановић, а играју њена бивша студенткиња, Тијана Јанковић и Иван Иванов. Ова комедија, рађена по мотивима текста Рича Орлофа „Романтичне будале“, на сцени је већ 15 година.

– Представа није једна прича, већ имамо седам, осам различитих парова и приказујемо њихове односе од почетне заљубљености до тренутка када се „саплету о камен“ и ступе у брак. Другим речима, пратимо период „мувања“, како би рекли млади – каже Иван Иванов.

Такође је и прича о томе како доћи до савршеног/савршене, односно о потрази за љубављу, наставља Тијана.

– Приказујемо све ситуације у којима се мушкарци и жене могу наћи док не упознају „оног правог“ или „ону праву“. Представа говори и о томе да ли уопште знамо шта желимо, да ли више очекујемо него што нудимо и поставља много питања. На крају, свако у публици препозна бар једну сцену која га се лично тиче и запита се где греши – каже Тијана Јанковић.

Свака сцена доноси нову динамику и комичне заплете, са познатим музичким хитовима које изводе глумци.

– Од вегетаријанаца до неандерталаца, има ту разних типова, и мушких и женских. По реакцијама публике тачно препознајемо ко се у коме пронашао. Прича је универзална и може да се игра свуда, јер се људи свугде исто понашају када је реч о љубави – било да су у питању најцивилизованије средине или нека удаљена племена. Играли смо по земљи и региону, као и у иностранству, и свуда се исто „чита“ – додаје Иван.

У овом интерактивном комаду глумци, такође, анимирају публику да се укључи. Зато Тијана и Иван поручују – будите заједно, учествујте са нама, опустите се, смех је заразан. Чак и на Дан заљубљених.

С. В. О.

„Моје двориште“ – приручник за лепше и зеленије окружење

Igor Crnogorac February 13, 2025

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ представљена је књига „Моје двориште“ Драгана Сајића, стручњака за хортикултуру из Љига. Ова збирка савета и креативних решења за уређење врта је, после дела „Цветни поздрав“, што је и назив његовог Youtube канала, друго дело из ове области, и природан је исход његове дугогодишње посвећености биљкама.

– Свакодневно подстичем људе да уређују своје просторе. Некада је то било сасвим уобичајено, наше баке су размењивале пелцере, јер није било гарден центара. Данас, у убрзаном ритму живота, потребан нам је подстицај да се окренемо природи – каже Сајић, иначе и власник породичне фирме која има заокружен процес рада – од производње биљака и пројектовања, до садње и одржавања вртова и дворишта.

Аутор у књизи на занимљив и духовит начин спаја своје знање и искуство, уз фотографије, приче и примере из праксе. Осим савета за негу и узгој цвећа, травњака и живих ограда, у књизи је посебна пажња посвећена традиционалним биљкама које су некада украшавале манастирска дворишта и баште наших предака.

– Наши стари су добро знали вредности биљака као што су ђурђевак, смиље, босиљак, трандавиље… садили су их тако да у време славе или других важних догађаја буду у пуном цвету. Данас се тај тренд враћа – објашњава Сајић.

„Моје двориште“ није само приручник за баштоване, већ и позив да се повежемо са природом. Сајић верује да баштованство није само хоби, већ начин живота који доноси радост и унутрашњи мир.

– Нико се не отима за мотику, али свако може пронаћи задовољство у неговању биљака. Желим да подстакнем људе да крену тим путем, јер ће им то донети осмех на лице – истиче аутор.

Књига је намењена свима који желе да свој простор учине лепшим, али и да љубав према биљкама пренесу на млађе генерације. Доступна је у књижарама и на сајту garden.rs.

С. В. О.

Успешна музичка каријера већ шест деценија: Удараљке као судбина

Aleksandra Djuran February 7, 2025

Једна блистава уметничка каријера, започета тачно пре шест деценија, као да нема краја. О Јовану Бутеру се ради, музичкој легенди региона. Урођени осећај за ритмику развио је до савршенства, марљиво вежбајући и ширећи репертоар. У естрадне воде водећих центара у земљи није упловио, иако је за то имао прилике, свесно се опредељујући да му редован посао у „Ливници“ буде примарна животна активност, а ударање у бубањ незамењива, такође и исплатива, угодност која га усрећује.

Изгледом и понашањем не открива да је закорачио у седамдесет девето лето. У кораку му и понашању, превладава младалачки дух, који га, тврде његови пријатељи и познаници, никада не напушта. Виталан је, како за себе каже, и физички и ментално, па с гуштом и данас прихвата позиве млађих колега за свирку. С разлогом наш саговорник носи епитет најбољег бубњара којег је Кикинда имала. А како је озбиљније почео да се дружи са удараљкама? Присећа се судбоносног разговора, потом и чврстог договора, са четворицом најбољих другара из комшилука, да почну да се баве свирањем. Беше то у лето 1965. године.

–Били смо до лудила опседнути музиком. Снашли смо се некако, па набавили инструменте и опрему, те амбициозно започели пробе. Убрзо смо основали групу „Свеци“. Матија Гајин и Воја Сивчев свирали су соло гитару, Антал Сабо је био басиста, а Владимир Спремо вокални солиста. Матија, иначе мој кум, пропевао је када је Влада отишао у војску. Обојица, нажалост, нису међу живима. Леворуки Воја се након неколико година одселио у Нови Сад. Редовно смо слушали Радио Луксембург, али и наше станице, скидали светске и наше хитове. и јавно их изводили. Свирали смо, сем домаће, и музику „Битлса“, „Ролингстонса“, „Кингса“, „Анималса“, Тома Џонса… На репертоару су се нашле популарне нумере „Индекса“, „Корни групе“, „Про арти“, „Бјелог дугмета“ Киће Слабинца, Микија Јевремовића, Кемала Монтена, „Ју групе“… Дуго нисмо мењали састав…

„Свеци“ су годинама сваке суботе и недеље наступали у „Микиници“, којом је газдовао локални Центар за културу. На игранке је редовно долазило око хиљаду младих. Дом ЈНА такође је био важно место окупљања младих суграђана, а тамо су одлазили они који су били наклоњени „живој“ народној музици. У једном тренутку би подела на забавњаке и народњаке нестајала.

-Ми у „Микиници“ имали смо наш класични програм од осам часова до петнаест до једанаест – присећа се Јован Бутер тренутка када се игранка „Светаца“ претварала у својеврсни сабор свих младих Кикинђана, укључујући и млађарију пристиглу из околних села. –Гости Дома ЈНА преместили би се у „Микиницу“ – неко да одигра валцер, неко полку, а потом да се сви ухвате у Ужичко коло. Догађај за незаборав. Често ме времешни суграђани носталгично подсећају на те тренутке, наглашавајући да им је тај чаробни финиш наших игранки додатно улепшавао младост.

У „Микиници“ су „Свеци“ сваког викенда наступали до 1980. године. Временом се састав групе, стицајем околности, мењао. „Свецима“ су се прикључили клавијатуриста и трубач Александар Аца Караџин, иначе чувени композитор, затим врхунски гитариста Марјан Леши, па такође клавијатуриста Владимир Ковачевић, који је свирао и тромбон. Караџин је, нажалост, преминуо пре деценију, а Леши пре неколико година. Група је, с поносом наглашава Бутер, тријумфовала на првој кикиндској гитаријади.

-Кроз „Свеце“ су прошли и изванредни гитариста Драган Толимир, басиста из вокални солиста за респект Душан Гарача Геро, гитариста Милан Чонић из Чоке, такође гитариста Сава Деспотовић, који се давно одселио у Аустралију, а сада је, како чујем, на Новом Зеланду. Део ове наше лепе музичке одисеје, која је, иначе, трајала 15 година, био је гитариста Стеван Ћирић, као и извесни Жоја, не знам му име, нити презиме…Крајем 1979. године „Свеци“ су се распали, јер је игранке у запећак гурнула диско музика – објашњава Јован како је са музичке сцене нестао легендарни састав, о којем се у Кикинди и околним местима и данас у суперлативу прича.
Тај немили тренутак ипак није значио окончање Јованове естрадне каријере. Напротив. Јунак наше приче без чекања се прилагодио новонасталој ситуацији. Није, иначе, био егзистенцијално угрожен, јер је имао редован посао у „Ливници”, из које је и отишао у пензију. Радио је у електроструци.

-Матија Гајин и ја у том моменту осмелимо се, па се задужимо, и пуно рискирајући, купимо прескупу одговарајућу опрему и отворимо диско клуб „Маја“ – прича Јован. – Са руководством Центра за социјални рад се договоримо о условима коришћења „Микиницине“сале: њима 40 одсто прихода од улазница, а нама остало. У овом уносном послу прикључио нам се у међувремену Мића Пандуров. Имали смо за вече у просеку хиљаду посетилаца. Лепа цифра и још лепша зарада. Пет година је све било у реду. А онда челници Центра почну да затежу, да траже више пара. Разиђемо се…

И шта се дешава? Јован Бутер се крајем те 1985. године окреће народној музици. Наступао је у неколико овдашњих састава. Био је, између осталог, члан „Сабора“, Зизијевог оркестра за свадбе и остала весеља… Присећа се сарадника из тог периода: Зизија Ковачевића, певача Душана Буцала Дујине, поменутог Душана Гараче и Бранка Булајића, басисте Горана Бјелановића Пракија, клавијатуристе Радована Грастића, хармоникаша Милана Криште. Драгана Кочопељића Ћопу посебно, с тугом у гласу, издваја. Велики, свестрани, певач са бескрајним репертоаром. Сада је тешко болестан.

Јован и данас с времена на време са певачем Миланом Прунићем Думом и естрадном уметницом Валеријом Стефановић наступа у сали Удружења пензионера. Без музике и удараљки, које су му судбина, како каже, не може. Убеђен је да му бубњеви не дају да остари.

М. Иветић

Дуња Бркин Трифуновић, нова в. д. директорица: Библиотека је центар културног и друштвеног живота

Igor Crnogorac February 2, 2025

У установи књиге, Народној библиотеци „Јован Поповић“, дошло је до промене на директорској позицији. На руководећем месту, у статусу вршиоца дужности, однедавно је Дуња Бркин Трифуновић, дипломирани филолог, дугогодишња уредница културног програма у Библиотеци. Поред тога што је осмислила и спроводи многобројне активности, од којих је у држави апсолутно јединствен конкурс за „BOOK Trailer“ (трејлер за књигу), континуирано ради са децом и дизајнира плакате, она је и ауторка научног рада под називом „Металингвистичка свест код деце предшколског узраста“.

Питали смо је како је доживела прелазак на позицију в. д. директора библиотеке.

– Прелазак на позицију директорке за мене представља велику част, али и одговорност. Након 13 година рада у библиотеци, током којих сам имала прилику да се бавим разноврсним културним програмима, овај корак доживљавам као природан наставак мог професионалног пута. С обзиром на то да добро познајем тим и рад библиотеке, сматрам да могу допринети њеном даљем развоју.

Које су Ваше прве идеје и планови за унапређење рада библиотеке у наредном периоду?
– У наредном периоду, фокус ће бити на унапређењу постојећих активности и увођењу нових програма за различите генерације. Планирамо да поновимо успешан летњи камп за децу, који је прошле године изазвао велико интересовање и одушевљење. Унапређење дигиталних услуга ће свакако бити на листи приоритета. Посебно смо посвећени томе да програме одржавамо и у нашим огранцима на селима, чиме доприносимо културном развоју и доступности књига у мањим заједницама. Поводом 180 година од оснивања српске читаонице, организоваћемо низ манифестација, укључујући изложбе, предавања и публикације, како бисмо прославили овај важан јубилеј и додатно повезали нашу библиотеку са широм заједницом.

Како оцењујете навике читалаца данас, у поређењу с онима када сте започели рад у библиотеци? Да ли су дигиталне технологије промениле однос према читању и како се прилагођавате тим променама?
– Навике читалаца су се значајно промениле. На промену су утицале корона и управо развој дигиталних технологија због чега су читаоци више оријентисани на брже и лако доступне информације. Ипак, примећујем да се људи и даље радо враћају књигама, посебно када им се пружи прилика да уживају у специфичном доживљају читања. Нил Гејмен је рекао да нам Google може дати милион одговора, а онај прави – библиотекар. И управо та стручност и љубазност, те спремност да увек помогну и пронађу праву информацију или књигу, предност је библиотекара у односу на технологију. Библиотека се прилагођава овим променама пратећи потребе својих корисника и локалне заједнице. Такође, едукујемо наше чланове о коришћењу дигиталних алата за приступ знању.

Како мотивисати младе да више посећују библиотеку и развијају љубав према књигама? Да ли, поред постојећи програма за млађу популацију, постоји неки посебан пројекат или иницијатива које желите да покренете?
– Посебно смо поносни на наш конкурс „BOOK Trailer“, који је јединствен у земљи и успешно спаја књижевност и савремене медије. Планирамо додатно унапређење овог пројекта кроз тематске радионице и едукације, како бисмо инспирисали још већи број младих да се укључе у промоцију књига на креативан начин. Поводом обележавања 180 година од оснивања српске читаонице, планирамо низ манифестација, укључујући свечану академију, изложбе и публикације које ће осветлити њен значај у историји културе. Верујем да је кључ у стварању простора који ће младима бити занимљив и инспиративан. Нажалост, наша библиотека нема издвојено Омладинско одељење и то јесте један велики проблем. Надамо се да ћемо пронаћи решење и за то. До тада планирамо организацију тематских радионица, gejming турнира повезаних са књижевношћу и интерактивних предавања са писцима који им могу приближити књиге на модеран начин.

Који су изазови с којима се библиотека суочава у погледу набавке нових наслова и одржавања постојећег фонда? Шта бисте издвојили као највреднији део библиотечког фонда, како се он чува и промовише?
– Главни изазови су ограничен буџет, простор и раст цена књига. Такође, потребно је одржавати равнотежу између савремених наслова и класичне литературе, што често захтева пажљиво планирање набавки. Највреднији део нашег фонда су ретке и старе књиге, које се пажљиво чувају у специјализованим условима. Њих промовишемо кроз изложбе, дигиталне презентације и публикације.

Поред развијене сарадње са школама, како видите улогу библиотеке у заједници данас и у друштвеном развоју?
– Библиотека има одличну сарадњу са школама, што се огледа у организацији књижевних квизова, едукативних предавања и заједничких пројеката за промоцију читања међу младима. Наравно, увек има простора за унапређење и то је нешто чему увек стремимо. На то нас обавезује наша историја и године постојања. Поред тога, организујемо промоције књига, конкурсе за необјављене рукописе и пружамо простор локалним писцима за рад и презентацију. Библиотека данас није само место за књиге већ и центар културног и друштвеног живота, посебно у нашим селима. Она може допринети развоју заједнице кроз промоцију целоживотног образовања, културе и повезивања људи.

Какви наслови се најчешће позајмљују из библиотеке и ког узраста су вам најбројнији чланови?
– Најчешће се позајмљују савремени романи, класици и стручна литература, посебно из области психологије и популарне науке. Млађи читаоци позајмљују лектире, и ту су веома савесни, затим читају дела из савремене књижевности за децу. Такође су популарне енциклопедије. Најбројнији чланови су деца, ученици основних школа, и пензионери.

Шта лично највише волите да читате и који аутори су на Вас оставили најјачи утисак?
– Ово је тешко питање. Одличних књига је много, а времена увек недовољно. Набрајање би потрајало, али потрудићу се да издвојим само неколико. Као родитељ и модератор многих радионица за децу читам доста дечје литературе. Српска књижевност има одличну дечју књижевност. Поред тога, волим да читам Борхеса, Делила, Довлатова, Хесеа, Павића, Кафку…

Шта бисте поручили грађанима који ретко или никада не посећују библиотеку?
– Поручујем им да библиотека није само простор за читање, већ и место сусрета, инспирације и развоја. Позивамо све да дођу, да открију књиге које ће их обогатити, да учествују у нашим програмима, радионицама и догађајима који су осмишљени за све узрасте. Књига је мост између прошлости, садашњости и будућности, а наша библиотека је место где ти мостови постају достижни за сваког грађанина.

Креативност, маштовитост, ентузијазам и потпуна посвећеност само су неке од већ препознатих особина нове директорице које је апсолутно препоручују за даље унапређење рада ове установе на задовољство не само читалаца, него и свих суграђана, од најранијег узраста. Верујемо да ће јој околности то и омогућавати, у супротном Дуња Бркин Трифуновић, сасвим сигурно, створиће их сама.

С. В. О.

Портрет јунака у епској усменој поезији приближио мср Миливој Бајшански

Aleksandra Djuran January 29, 2025

Предавање мср Миливоја Бајшанског са Филозофког факултета у Новом Саду под називом „Портрет јунака у епској усменој поезији” организовано је у Центру за стручно усавршавање. Овом приликом било је речи о обликовању фигуре јунака у епској народној књижевности: како јунак постаје јединствена појава, индивидуа у традиционалној заједници.

-Народна књижевност изучава се током основне и у првим разредима средње школе. Оно што сам приметио најпре као ученик, а потом и студент, али и као професор и предавач на факултету, градиво није добро интерпретирано. Разлог је што се не познаје добро литература, као ни традиционална култура и ученици нису најбоље упознати са тим шта представља усмена књижевност и како се прожима у поре наше књижевности. Стога путем ових предавања желим професорима српског језика да приближим народну књижевност и методику наставе – навео је Бајшански.

Обликовање скице јунака се концентрише на елементе атрибуције: име, психологизација, узраст, телесне карактеристике, одећа, оружје, верни пратилац, порекло, друштвени статус и станиште јунака. Предавањем су биле укључене песме које су обухваћене планом и програмом предмета српски језик за основну и средњу школу, али и најпознатије песме из „Српских народних пјесама“ Вука Караџића – у циљу фолклористичког тумачења усмене епике, али и реинтерпретације нових научних сазнања из области проучавања српске епске народне књижевности.

А.Ђ.
.

Расписан конкурс за књижевну награду „Ђура Ђуканов“

Igor Crnogorac January 28, 2025

Народна библиотека „Јован Поповић“ из Кикинде расписала је, двадесет први пут, наградни литерарни конкурс „Ђура Ђуканов“. Награда се, по пропозицијама, додељује за најбољу прву збирку прича аутора млађег од тридесет пет година писану на српском језику, под условом да рукопис претходно није био објављиван у целости или у деловима. Награда подразумева штампање књиге џепног формата, у тврдом повезу и тиражу од 350 примерака.

Рок за достављање рукописа је 30. јун 2025. године. Рукописе је потребно доставити искључиво у електронском формату, на следећу адресу: konkurs_djukanov@kibiblioteka.org.rs, с назнаком „За литерарни конкурс Ђура Ђуканов“.

Рукописи морају да буду потписани пуним именом и презименом, те да садрже информације о години рођења, адреси становања, броју телефона и мејл адреси; рукописи који не садрже све неопходне податке или су послати у неодговарајућем формату, неће бити уврштени у конкуренцију.

У жирију за доделу награде „Ђура Ђуканов“ су Ален Бешић, Игор Цвијановић и Бранислав Живановић.

Одлуку о победнику жири ће донети најкасније 1. септембра 2025. године.

Награда ће лауреату бити званично уручена у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди 19. јануара 2026. године, на дан рођења Ђуре Ђуканова, значајног банатског писца, годину дана по расписивању конкурса.

Друге вечери „Мелодианума“ наступили хорови из Скопља, Братиславе, Крагујевца и домаћини „Aтендите”

Aleksandra Djuran January 25, 2025

Друго вече петог Међунорадног фестивала хорова „Мелодианум“ наступили су градски дечији хор Културног центра у Зрењанину, Академски хор „Мирче Ацев“ из Скопља, затим гошће из Словачке, Хор девојчица „Young Voices” из Братиславе, Мушка вокална група „Канон“ из Крагујевца, и домаћини, хор Културног центра Кикинда „Aтендите”.

Поред многобројне публике концертној вечери је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

-Фестивал хорске музике је још један доказ да локална самоуправа пуно улаже у културу. „Мелодианум“ сваке године расте и развија се и за мене је он празник душе. Коз њехга славимо музику, уметност и заједништво. Сви учесници, иако су из различтих земаља, говоре истим, хорским језиком – навела је Маријана Мирков.

Учествују хорови из наше земље и из Македоније, Словачке и Румуније. Прве вечери наступили су „Врачарски солисти“ из Београда отворили су „Мелодианум“, потом су се публици представили и чланови и Градског хора из Бечеја, шабачког „Првог певачког друштва 1905“ и хор Западног универзитета из Темишвара. Сутра у 18 сати у Храму Светих Козме и Дамјана је концерт новобеоградског Омладинског хора Цркве Светог Василија Острошког.

А.Ђ.

Обележен Дан мађарске културе уз рецитал и песме

Aleksandra Djuran January 25, 2025

Дан мађарске културе обележен је у Културно уметничком друштву „Еђшег“. Празник се обележава од 1989. године, а повод је помен на дан када је песник Ференц Келчеи 1823. завршио рукопис композиције „Химна“, која је касније постала национална химна.

-Ова песма је камен темељац који говори о нама и нашој историји – истакао је Шандор Кираљ, редитељ. – „Химна“ је песма која говори о прошлости и даје путоказе за садашњост и будућност. Део културе смо наследили и морамо је неговати, сачувати и преносити младима. Са друге стране и ми морамо да стварамо културу јер ће тако бити богатија. Сви ми, који живимо на ово простору, имамо срећу јер смо део мултинационалне и мултикултурне средине.

У пригодном програму учествовали су ђаци Основне школе „Фејеш Клара“ и глумци аматери из „Еђшега“.

Значајан датум се обележава како у Мађарској, тако и у мађарским заједницама ван матичне земље. Заслуга Ференца Келчеија јесте у томе што је написао стихове који су помирили римокатолике и протестанте у Мађарској, који су пре 1823. године имали засебне химне.

А.Ђ.

Почео пети Међународни фестивал хорова „Мелодианум“: Наступа десет хорова из четири земље

Aleksandra Djuran January 24, 2025

Међународни фестивал хорова „Мелодианум“ почео је вечерас у свечаној сали Народног музеја. На петом фестивалу у организацији Културног центра у Кикинди и под покровитељством локалне самоуправе и Покрајинског секретаријата за за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и „Војводина уживо“ учествују хорови из наше земље и из Македоније, Словачке и Румуније.

„Врачарски солисти“ из Београда отворили су „Мелодианум“, потом су се публици представили и чланови и Градског хора из Бечеја, шабачког „Првог певачког друштва 1905“ и хор Западног универзитета из Темишвара. Први пут у Кикинди је женски омладински хор из Словачке.

-Видели смо знаменитости Кикинде и могу само да констатујем да је град диван са пуно локалне историје. Са нама је дошло 28 чланова хора и представили смо се словачким националним композиторима, народним словачким песмама, а певали смо и нумере композитора 20. века. Отпевали смо и дела која су написали моје пријатељице Ана Курекова и Марија Јашурдова, која је написала и словачки балет – сазнали смо од Зузане Бирбакове, диригенткиње из Словачке.

Универзитетски хор „Мирче Ацев“ из Скопља био је апсолутни победник првог „Мелодианума“.

-Сада смо ту и представили смо се уживо кикиндској публици која одлично познаје хорску музику – навела је Јасмина Георгевска Каро, диригенткиња хора из Македоније. – Град је диван, а наши домаћини су изузетно гостопримљиви. Прошле године прославили смо јубилеј, 80 година постојања и рада. Извели смо разноврсни програм од озбиљне до популарне музике поп рок
Одабир учесника припао је стручном жирију на челу са др Биљаном Јеремић, диригенткињом хора „Атендите“.

-Хорови који наступају, свако у својим категоријама: мешовити, камерни, женски, мушки, дечији су најбољи су у окружењу. Пратећи њихова достигнућа и награде које су освајали на такмичењима на којима су учествовали, били су критеријуми за наступ у Кикинди. Диригенти су имали слободу да одаберу нумере којима ће се представити на „Мелодиануму“ и заиста је велико задовољство угостити све ове врсне хорове који ће, сигурна сам, суграђанима приредити уживање у музици – додала је др Јеремић.

Наступи ће бити уприличени и у суботу и недељу од 18 сати, у сали Народног музеја односно у Храму Светих Козме и Дамјана.

-Фестивал „Мелодианум“ почео је када је све стало, што нас чини другачијим од осталих. Прве две године био је онлајн, а ово је трећи пут да имамо уживо наступе. Концепт се временом мењао. Када је био онлајн био је такмичарског карактера, а сада је ревијалног и сви који су учесници су и победници односно сви су носиоци златне плакете. Ове године учествује десет хорова и сваки је посебан на свој начин. Драго нам је што сваке године растемо и надамо се да ћемо и наредних година угостити мноштво одличних хорова – рекао је в.д. директор Културног центра Марко Марковљев.

Другог дана наступају Градски дечији хор Културног центра у Зрењанину, Академски хор „Мирче Ацев“ из Скопља, затим гошће из Словачке, Хор девојчица „Young Voices” из Братиславе, Мушка вокална група „Канон“ из Крагујевца, и, на крају вечери – домаћини, Хор Културног центра Кикинда „Aтендите” Трећег дана је концерт новобеоградског Омладинског хора Цркве Светог Василија Острошког.

А.Ђ.