Na Međunarodnom festivalu „Subotica folklor fest“ članovi pripremnog ansambla Kulturno-umetničkog društva „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca osvojili su pehar, priznanje i plasman na jedan od najprestižnijih Međunarodnih festivala folklora u Budimpešti.
-Posle dvostrukog prvog mesta našeg prvog ansambla na republičkoj smotri folklora u Požarevcu i naš pripremni ansambl ovenčan je lovorikama uspeha. Bez lažne skromnosti mogu da kažem da je ovo zlatna godina našeg društva. Nastup u Subotici bio je naš 30 koncert u ovoj godini u zemlji i inostranstvu – istakao je Milan Vašalić, predsednik KUD-a „Petar Kočić“.
Do kraja godine najmlađi folklorci predstaviće se domaćoj publici na „Festivalu plesa“ u Ruskom Selu.
-Cilj društva je da okupljamo sve meštane, da čuvamo tradiciju i, pre svega, da negujemo duh zajedništva u selu. Pozivamo sve meštane da nam se pridruže – dodao je Vašalić.
Novokozaračko društvo osnovano je pre 47 godina i ima šezdesetak članova u podeljenih raznim sekcijama.
A.Đ.
– Ova tema rasvetljena je prvi put, ni na jednom mestu ne nalazimo na zapis o zadrugama koje su ostavile trag na polju ženskog delovanja i bile su prečica i put u uključivanje žena u javni građanski život. Pomogle su velikom broju ljudi i ovo je omaž njihovim članicama. Iako su u svom imenu nosile nacionalne odrednice i prevashodno pomagale svojim sunarodnicima, sarađivale su i sa drugim humanitarnim organizacijama i zajedno pomagale siromašnim slojevima stanovništva, bez obzira na nacionalnu pripadnost – objašnjava Sivčev. – U knjizi imamo dokumentovan rad Jevrejske ženske zadruge, Zadruge „Humanitas“ koju su činile Nemice i Mađarice, Rimokatoličkog dobrotvornog ženskog udruženja.
Knjiga za bazu ima arhivsku građu kikindskog Istorijskog arhiva i Arhiva Vojvodine, ali najviše informacija pronađeno je u štampi, rekao je recenzent, istoričar Dragoljub Mandić, član Matice srpske i Omladinskog odbora ove institucije.
Knjiga je dvojezična, ali je prevođenju prethodila obrada građe iz Arhiva koja je bila u rukopisu. Prevodilac ovog dela, Kristina Ember, viši bibliotekar u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, imala je zahtevan posao u dva smera.
– Arhivska dokumenta, pisana arhaičnim jezikom, prvo je trebalo prevesti na srpski, a zatim, posle dogovora da knjiga bude dvojezična, ponovo na mađarski, ali današnji, književni jezik – rekla je Kristina Ember. – Najzanimljivija mi je bila korespondencija između vlasti i žena koje su tražile mogućnosti da dođu do donacija, koja je bila na veoma visokom nivou u obraćanju i oslovljavanju. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da se vratim u to vreme.
Rad ženskih zadruga o kojima je pisao Sivčev, zaustavljen je 1946. godine, odlukom tadašnje vlasti. Posle ovog dela, autor najavljuje i knjigu o srpskim ženskim dobrotvornim zadrugama za koje, kaže, postoji obimna arhivska osnova. Izdavač predstavljene knjige je Istorijski arhiv u Kikindi.
Dramska grupa starijih osnovaca priprema prigodne programe, kratke predstave, učestvuje u tematskim priredbama „Eđšega“, izvodi i monodrame i recitatorske nastupe. Ovih dana, sa tekstovima u rukama, dočekalo nas je petoro nestašnih Krampusa koji, po predanju, stižu pre Mikulaša.
Viola Čemere glumi već četiri godine i takođe je završni razred.
Iskustvo u glumi ima i Mate Komarek koji je i uspešan recitator.
Pored logističke podrške, iz „Eđšega“, „Spadala“ uvek dobijaju i asistenciju reditelja i glumca Šandora Kiralja.
Mladi glumci grupe „Spadala“ do sada su uradili 10 predstava.
Mnogi talenti iz „Spadala“ bivaju regrutovani u ansambl grupe „Jožef Atila“ KUD „Eđšeg“. Premijera predstave koju upravo pripremaju zakazana je za 6. decembar, kada će deca, tradicionalno, dobiti poklone od Mikulaša.
Vladimir Pištalo, pisac, profesor, kolumnista, pravnik po struci, objavio je 15 knjiga u žanrovskom rasponu od poetske proze do romana. Kikindskoj publici predstavio je svoje najnovije delo, knjigu „Pesma o tri sveta“.
– Ovo je ženski roman, pisan je u prvom licu jednine, priča je jedna žena. I to je, takođe jedna Hajdegerova ideja, da je čovek bačen u svet. Kao likovi Gustava Klinta koji, svi, kao da su morske trave nošene vodom jer čovek nije bogzna kakav subjekt u životu, nego mu se stvari dešavaju. I to se sigurno dešava mojoj junakinji u jednom svetu koji je tek počeo da se povezuje u 17. i 18. veku. I u tom, takvom svetu, jedna žena jako mnogo putuje, naime, ona je kao Odisej, nema ulogu žene, što bi bila Penelopa koja sedi kod kuće i čeka. Odlazi svuda i priča zanimljivu priču u svetu u kojem živi. To je svet učitelja i gospodara, znači neko gospodari tobom i uči te kako bi trebalo da živiš, a mislim da je, u izvesnom smislu, to i sada tačno. Takođe, to je vreme u kojem počinje masovna proizvodnja šećera na kojoj su zasnovana mnoga velika bogatstva, naročito u Engleskoj; bila su bazirana na Karipskim ostrvima i na robovskoj radnoj snazi. Iako nema lepog načina da se bude rob, ono što se tada dešavalo, čak i u poređenju sa grčkim i rimskim robovima, bilo je katastrofalno. Kupovani su ljudi iz Afrike, a ideja je bila da roba ubije rad. Njegov životni vek je bio pet ili šest godina, onda bi umro, a bili su dovoljno jeftini da može da se kupi nov. I to je ilustracija borbe svega sa svima kojoj prisustvuje Ozana Bolica, moja glavna junakinja – ispričao je Pištalo.
Antikolonijalni roman, priča o ženi, čoveku izbačenom u život, u postojanje, u romanu „Pesma o tri sveta“ daje, odnosno vraća glas ženi, istakao je pisac. Knjiga je prošle godine dobila priznanja „Beskrajni plavi krug“ i „Dr Špiro Matijević“.
Vladimir Pištalo je, u poslednjoj deceniji prošlog veka bio angažovan kao predavač američke, ruske i svetske istorije na dva univerziteta u Sjedinjenim američkim državama. Njegova najpoznatija dela su: „Sunce među maskama: pisma Andriću“, „Milenijum u Beogradu“ i „Venecija“, i ona se prevode, ili su već prevedena, na više svetskih jezika.
Dobitnik je mnogobrojnih priznanja, a nezabeležen uspeh postigao je njegov roman „Tesla, portret među maskama“ koji se sastoji iz tri dela. Posle NIN-ove nagrade i Nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, ušao je u čitanke za osnovnu školu i gimnaziju, objavljen je u čitavom regionu, a u SAD je doživeo tri izdanja, kao 11. prevod ovog dela na neki od stranih jezika.
Osnovna ideja bila je da se reafirmišu lik i delo Jovana Popovića koji je sasvim zaboravljen u književnosti, naveo je urednik „Partizanske knjige“, dr Srđan Srdić.
Žiri za dodelu Nagrade, koji su činili Milana Grbić, Valentina Knežević i Zvonko Karanović, odluku je doneo jednoglasno, ističući da „zbirka, putem retrospekcije, neretko referiše na Jugoslaviju, naročito na njen raspad i ratne devedesete godine. (…) Iako se čine kao usamljenici i autsajderi, junaci priča pored sebe zapravo uvek imaju barem dvojicu saveznika – autora, a verovatno i čitaoca. Preispitivanje kapitalističke, konzumerističke savremenosti tekstu daje suptilnu, ali definitivno postojeću društveno-kritičku dimenziju“.
Danilo Stojić, rođen 1981. u Titovom Užicu, autor je velikog broja literarnih i art fanzina, bavi se realizovanjem različitih kulturnih akcija, izdavaštvom i video produkcijom. Napisao je romane „Vreme poluraspada“ i „Resto“. Piše na srpskohrvatskom i engleskom jeziku. Na dodeli je istakao da je knjiga nastajala osam godina i prepoznao simboliku sa nazivom nagrade.
– U jednoj priči je moj deda partizan, prvoborac, koji je bio otpisan kao mrtav u hladnjači, preživeo i završio u Egiptu. On je mojoj braći i meni poklonio knjige „Pinki je video Tita“. To je ta veza i najveće značenje što će na mojoj knjizi biti naziv ove nagrade – rekao je Danilo Stojić.
– Dan biblioteke, 179 godina postojanja i rada jedne od najstarijih biblioteka u našoj zemlji obeležavamo sa ponosom i radošću – istakla je Dijana Jakšić Kiurski. – Opstajala je uprkos svim izazovima i iskušenjima koja postoje i danas. Mislim, pre svega, na sveopštu krizu čitanja i krizu kulturnog identiteta jer sve više živimo u materijalističkoj i potrošačkoj stvarnosti. To je prisustvo dualizma između snage žive, slobodne reči i njenog značenja, i sveopšte prisutnog agresivnog digitalnog i znakovnog jezika. U tome je uloga biblioteka, a naša, kikindska biblioteka bori se da očuva ljubav prema knjizi, sačuvala je svoju čitalačku publiku i knjizi privolela i nove generacije.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ baštini tradiciju Srpske čitaonice koju su, 1. maja 1845. godine osnovali studenti Požunskog univerziteta. U to vreme hrabrost je bila i govoriti srpskim jezikom, a posebno pisati srpskim pismom, podsetio je direktor Biblioteke, Brane Marjanović.
U nastavku programa obeležavanja dana ove ustanove, sutra (utorak, 19. novembar) će, od 17 sati, biti svečano uručena nagrada za najbolji trejler za knjigu po konkursu Biblioteke. Gosti će biti pisci: Branko Stevanović, Robert Takarič i Zorica Despotov.
