August 15, 2026

Култура

Sretenjski-koncert-Gusle-(10)

„Gusle“ na svoju slavu za sugrađane priredile veliki koncert povodom početka 150. sezone

Igor Crnogorac February 15, 2025

Sretenjski koncert, održan večeras u Narodnom pozorištu, tradicionalni je nastup članova ADZNM „Gusle“ kojim počinje nova koncertna sezona.

– Juče, 14. februara bilo je tačno 149 godina kako „Gusle“ rade u kontinuitetu i pod nepromenjenim imenom. Imamo misiju – borimo se za tradicionalne vrednosti. Imamo bogatu istoriju, značajne reference, mnogo mladih ljudi i odličan stručni tim. Ovim koncertom najavljujemo 150. sezonu, što znači da smo najstarije muzičko društvo u Srba koje radi u kontinuitetu – rekao je direktor „Gusala“, Zoran Petrović.

“Gusle” danas obeležavaju i svoju slavu. Ove godine kum je Aleksandar Antunović, etnolog i antropolog, nekadašnji član Društva kao muzičar, kustos u Muzeju Vojvodine. Antunović je zaštitio tamburašku praksu, a danas je član stručnog tima „Gusala“.

– Činjenica da „Gusle“ u kontinuitetu traju od 1876. godine govori o posvećenosti i borbi ako uzmemo u obzir da je u tom periodu od vek i po bilo velikih političkih i društvenih prepreka – istakao je Antunović. – Siguran sam da se nije lako boriti za očuvanje kulturnog nasleđa. Ovde mladi ljudi imaju direktnu interakciju, priliku da se bolje upoznaju sa tim ko su zapravo, da nastave kontinuitet očuvanja identiteta sa kojim se i sami identifikuju, ali i da uče da budu timski igrači, korektne kolege i pošteni ljudi.

Izuzetno dobro posećenom koncertu, kao i uvek kada je nastup „Gusala“ u pitanju, prisustvovali su i gosti, kao i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkvene opštine. Posle koncerta na kojem su nastupile sve sekcije, u prostorijama „Gusala“ je, rezanjem slavskog kolača, obeležena slava Društva.

S. V. O.

Predstava-za-dan-zaljubljenih-(2)

Predstava o „sudaru“ želja u muško-ženskim odnosima oduševila kikindsku publiku

Igor Crnogorac February 14, 2025

Povodom Svetog Trifuna i Dana zaljubljenih, Grad Kikinda i Turistička organizacija poklonili su sugrađanima predstavu „Šta muškarci/žene žele?“, koja je večeras odigrana u prepunoj sali Narodnog pozorišta.

U pitanju je kabaretska komedija o muškim i ženskim odnosima, rađena u produkciji beogradskog „Pan teatra“. Režirala ju je Mirjana Karanović, a igraju njena bivša studentkinja, Tijana Janković i Ivan Ivanov. Ova komedija, rađena po motivima teksta Riča Orlofa „Romantične budale“, na sceni je već 15 godina.

– Predstava nije jedna priča, već imamo sedam, osam različitih parova i prikazujemo njihove odnose od početne zaljubljenosti do trenutka kada se „sapletu o kamen“ i stupe u brak. Drugim rečima, pratimo period „muvanja“, kako bi rekli mladi – kaže Ivan Ivanov.

Takođe je i priča o tome kako doći do savršenog/savršene, odnosno o potrazi za ljubavlju, nastavlja Tijana.

– Prikazujemo sve situacije u kojima se muškarci i žene mogu naći dok ne upoznaju „onog pravog“ ili „onu pravu“. Predstava govori i o tome da li uopšte znamo šta želimo, da li više očekujemo nego što nudimo i postavlja mnogo pitanja. Na kraju, svako u publici prepozna bar jednu scenu koja ga se lično tiče i zapita se gde greši – kaže Tijana Janković.

Svaka scena donosi novu dinamiku i komične zaplete, sa poznatim muzičkim hitovima koje izvode glumci.

– Od vegetarijanaca do neandertalaca, ima tu raznih tipova, i muških i ženskih. Po reakcijama publike tačno prepoznajemo ko se u kome pronašao. Priča je univerzalna i može da se igra svuda, jer se ljudi svugde isto ponašaju kada je reč o ljubavi – bilo da su u pitanju najcivilizovanije sredine ili neka udaljena plemena. Igrali smo po zemlji i regionu, kao i u inostranstvu, i svuda se isto „čita“ – dodaje Ivan.

U ovom interaktivnom komadu glumci, takođe, animiraju publiku da se uključi. Zato Tijana i Ivan poručuju – budite zajedno, učestvujte sa nama, opustite se, smeh je zarazan. Čak i na Dan zaljubljenih.

S. V. O.

Moje-dvoriste-(4)

„Moje dvorište“ – priručnik za lepše i zelenije okruženje

Igor Crnogorac February 13, 2025

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ predstavljena je knjiga „Moje dvorište“ Dragana Sajića, stručnjaka za hortikulturu iz Ljiga. Ova zbirka saveta i kreativnih rešenja za uređenje vrta je, posle dela „Cvetni pozdrav“, što je i naziv njegovog Youtube kanala, drugo delo iz ove oblasti, i prirodan je ishod njegove dugogodišnje posvećenosti biljkama.

– Svakodnevno podstičem ljude da uređuju svoje prostore. Nekada je to bilo sasvim uobičajeno, naše bake su razmenjivale pelcere, jer nije bilo garden centara. Danas, u ubrzanom ritmu života, potreban nam je podsticaj da se okrenemo prirodi – kaže Sajić, inače i vlasnik porodične firme koja ima zaokružen proces rada – od proizvodnje biljaka i projektovanja, do sadnje i održavanja vrtova i dvorišta.

Autor u knjizi na zanimljiv i duhovit način spaja svoje znanje i iskustvo, uz fotografije, priče i primere iz prakse. Osim saveta za negu i uzgoj cveća, travnjaka i živih ograda, u knjizi je posebna pažnja posvećena tradicionalnim biljkama koje su nekada ukrašavale manastirska dvorišta i bašte naših predaka.

– Naši stari su dobro znali vrednosti biljaka kao što su đurđevak, smilje, bosiljak, trandavilje… sadili su ih tako da u vreme slave ili drugih važnih događaja budu u punom cvetu. Danas se taj trend vraća – objašnjava Sajić.

„Moje dvorište“ nije samo priručnik za baštovane, već i poziv da se povežemo sa prirodom. Sajić veruje da baštovanstvo nije samo hobi, već način života koji donosi radost i unutrašnji mir.

– Niko se ne otima za motiku, ali svako može pronaći zadovoljstvo u negovanju biljaka. Želim da podstaknem ljude da krenu tim putem, jer će im to doneti osmeh na lice – ističe autor.

Knjiga je namenjena svima koji žele da svoj prostor učine lepšim, ali i da ljubav prema biljkama prenesu na mlađe generacije. Dostupna je u knjižarama i na sajtu garden.rs.

S. V. O.

J.-Buter-obr

Uspešna muzička karijera već šest decenija: Udaraljke kao sudbina

Aleksandra Djuran February 7, 2025

 

Jedna blistava umetnička karijera, započeta tačno pre šest decenija, kao da nema kraja. O Jovanu Buteru se radi, muzičkoj legendi regiona. Urođeni osećaj za ritmiku razvio je do savršenstva, marljivo vežbajući i šireći repertoar. U estradne vode vodećih centara u zemlji nije uplovio, iako je za to imao prilike, svesno se opredeljujući da mu redovan posao u „Livnici“ bude primarna životna aktivnost, a udaranje u bubanj nezamenjiva, takođe i isplativa, ugodnost koja ga usrećuje.

Izgledom i ponašanjem ne otkriva da je zakoračio u sedamdeset deveto leto. U koraku mu i ponašanju, prevladava mladalački duh, koji ga, tvrde njegovi prijatelji i poznanici, nikada ne napušta. Vitalan je, kako za sebe kaže, i fizički i mentalno, pa s guštom i danas prihvata pozive mlađih kolega za svirku. S razlogom naš sagovornik nosi epitet najboljeg bubnjara kojeg je Kikinda imala. A kako je ozbiljnije počeo da se druži sa udaraljkama? Priseća se sudbonosnog razgovora, potom i čvrstog dogovora, sa četvoricom najboljih drugara iz komšiluka, da počnu da se bave sviranjem. Beše to u leto 1965. godine.

–Bili smo do ludila opsednuti muzikom. Snašli smo se nekako, pa nabavili instrumente i opremu, te ambiciozno započeli probe. Ubrzo smo osnovali grupu „Sveci“. Matija Gajin i Voja Sivčev svirali su solo gitaru, Antal Sabo je bio basista, a Vladimir Spremo vokalni solista. Matija, inače moj kum, propevao je kada je Vlada otišao u vojsku. Obojica, nažalost, nisu među živima. Levoruki Voja se nakon nekoliko godina odselio u Novi Sad. Redovno smo slušali Radio Luksemburg, ali i naše stanice, skidali svetske i naše hitove. i javno ih izvodili. Svirali smo, sem domaće, i muziku „Bitlsa“, „Rolingstonsa“, „Kingsa“, „Animalsa“, Toma Džonsa… Na repertoaru su se našle popularne numere „Indeksa“, „Korni grupe“, „Pro arti“, „Bjelog dugmeta“ Kiće Slabinca, Mikija Jevremovića, Kemala Montena, „Ju grupe“… Dugo nismo menjali sastav…

„Sveci“ su godinama svake subote i nedelje nastupali u „Mikinici“, kojom je gazdovao lokalni Centar za kulturu. Na igranke je redovno dolazilo oko hiljadu mladih. Dom JNA takođe je bio važno mesto okupljanja mladih sugrađana, a tamo su odlazili oni koji su bili naklonjeni „živoj“ narodnoj muzici. U jednom trenutku bi podela na zabavnjake i narodnjake nestajala.

-Mi u „Mikinici“ imali smo naš klasični program od osam časova do petnaest do jedanaest – priseća se Jovan Buter trenutka kada se igranka „Svetaca“ pretvarala u svojevrsni sabor svih mladih Kikinđana, uključujući i mlađariju pristiglu iz okolnih sela. –Gosti Doma JNA premestili bi se u „Mikinicu“ – neko da odigra valcer, neko polku, a potom da se svi uhvate u Užičko kolo. Događaj za nezaborav. Često me vremešni sugrađani nostalgično podsećaju na te trenutke, naglašavajući da im je taj čarobni finiš naših igranki dodatno ulepšavao mladost.

U „Mikinici“ su „Sveci“ svakog vikenda nastupali do 1980. godine. Vremenom se sastav grupe, sticajem okolnosti, menjao. „Svecima“ su se priključili klavijaturista i trubač Aleksandar Aca Karadžin, inače čuveni kompozitor, zatim vrhunski gitarista Marjan Leši, pa takođe klavijaturista Vladimir Kovačević, koji je svirao i trombon. Karadžin je, nažalost, preminuo pre deceniju, a Leši pre nekoliko godina. Grupa je, s ponosom naglašava Buter, trijumfovala na prvoj kikindskoj gitarijadi.

-Kroz „Svece“ su prošli i izvanredni gitarista Dragan Tolimir, basista iz vokalni solista za respekt Dušan Garača Gero, gitarista Milan Čonić iz Čoke, takođe gitarista Sava Despotović, koji se davno odselio u Australiju, a sada je, kako čujem, na Novom Zelandu. Deo ove naše lepe muzičke odiseje, koja je, inače, trajala 15 godina, bio je gitarista Stevan Ćirić, kao i izvesni Žoja, ne znam mu ime, niti prezime…Krajem 1979. godine „Sveci“ su se raspali, jer je igranke u zapećak gurnula disko muzika – objašnjava Jovan kako je sa muzičke scene nestao legendarni sastav, o kojem se u Kikindi i okolnim mestima i danas u superlativu priča.
Taj nemili trenutak ipak nije značio okončanje Jovanove estradne karijere. Naprotiv. Junak naše priče bez čekanja se prilagodio novonastaloj situaciji. Nije, inače, bio egzistencijalno ugrožen, jer je imao redovan posao u „Livnici”, iz koje je i otišao u penziju. Radio je u elektrostruci.

-Matija Gajin i ja u tom momentu osmelimo se, pa se zadužimo, i puno riskirajući, kupimo preskupu odgovarajuću opremu i otvorimo disko klub „Maja“ – priča Jovan. – Sa rukovodstvom Centra za socijalni rad se dogovorimo o uslovima korišćenja „Mikinicine“sale: njima 40 odsto prihoda od ulaznica, a nama ostalo. U ovom unosnom poslu priključio nam se u međuvremenu Mića Pandurov. Imali smo za veče u proseku hiljadu posetilaca. Lepa cifra i još lepša zarada. Pet godina je sve bilo u redu. A onda čelnici Centra počnu da zatežu, da traže više para. Raziđemo se…

I šta se dešava? Jovan Buter se krajem te 1985. godine okreće narodnoj muzici. Nastupao je u nekoliko ovdašnjih sastava. Bio je, između ostalog, član „Sabora“, Zizijevog orkestra za svadbe i ostala veselja… Priseća se saradnika iz tog perioda: Zizija Kovačevića, pevača Dušana Bucala Dujine, pomenutog Dušana Garače i Branka Bulajića, basiste Gorana Bjelanovića Prakija, klavijaturiste Radovana Grastića, harmonikaša Milana Krište. Dragana Kočopeljića Ćopu posebno, s tugom u glasu, izdvaja. Veliki, svestrani, pevač sa beskrajnim repertoarom. Sada je teško bolestan.

Jovan i danas s vremena na vreme sa pevačem Milanom Prunićem Dumom i estradnom umetnicom Valerijom Stefanović nastupa u sali Udruženja penzionera. Bez muzike i udaraljki, koje su mu sudbina, kako kaže, ne može. Ubeđen je da mu bubnjevi ne daju da ostari.

M. Ivetić

Dunja-11

Dunja Brkin Trifunović, nova v. d. direktorica: Biblioteka je centar kulturnog i društvenog života

Igor Crnogorac February 2, 2025

U ustanovi knjige, Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, došlo je do promene na direktorskoj poziciji. Na rukovodećem mestu, u statusu vršioca dužnosti, odnedavno je Dunja Brkin Trifunović, diplomirani filolog, dugogodišnja urednica kulturnog programa u Biblioteci. Pored toga što je osmislila i sprovodi mnogobrojne aktivnosti, od kojih je u državi apsolutno jedinstven konkurs za „BOOK Trailer“ (trejler za knjigu), kontinuirano radi sa decom i dizajnira plakate, ona je i autorka naučnog rada pod nazivom „Metalingvistička svest kod dece predškolskog uzrasta“.

Pitali smo je kako je doživela prelazak na poziciju v. d. direktora biblioteke.

– Prelazak na poziciju direktorke za mene predstavlja veliku čast, ali i odgovornost. Nakon 13 godina rada u biblioteci, tokom kojih sam imala priliku da se bavim raznovrsnim kulturnim programima, ovaj korak doživljavam kao prirodan nastavak mog profesionalnog puta. S obzirom na to da dobro poznajem tim i rad biblioteke, smatram da mogu doprineti njenom daljem razvoju.

Koje su Vaše prve ideje i planovi za unapređenje rada biblioteke u narednom periodu?
– U narednom periodu, fokus će biti na unapređenju postojećih aktivnosti i uvođenju novih programa za različite generacije. Planiramo da ponovimo uspešan letnji kamp za decu, koji je prošle godine izazvao veliko interesovanje i oduševljenje. Unapređenje digitalnih usluga će svakako biti na listi prioriteta. Posebno smo posvećeni tome da programe održavamo i u našim ograncima na selima, čime doprinosimo kulturnom razvoju i dostupnosti knjiga u manjim zajednicama. Povodom 180 godina od osnivanja srpske čitaonice, organizovaćemo niz manifestacija, uključujući izložbe, predavanja i publikacije, kako bismo proslavili ovaj važan jubilej i dodatno povezali našu biblioteku sa širom zajednicom.

Kako ocenjujete navike čitalaca danas, u poređenju s onima kada ste započeli rad u biblioteci? Da li su digitalne tehnologije promenile odnos prema čitanju i kako se prilagođavate tim promenama?
– Navike čitalaca su se značajno promenile. Na promenu su uticale korona i upravo razvoj digitalnih tehnologija zbog čega su čitaoci više orijentisani na brže i lako dostupne informacije. Ipak, primećujem da se ljudi i dalje rado vraćaju knjigama, posebno kada im se pruži prilika da uživaju u specifičnom doživljaju čitanja. Nil Gejmen je rekao da nam Google može dati milion odgovora, a onaj pravi – bibliotekar. I upravo ta stručnost i ljubaznost, te spremnost da uvek pomognu i pronađu pravu informaciju ili knjigu, prednost je bibliotekara u odnosu na tehnologiju. Biblioteka se prilagođava ovim promenama prateći potrebe svojih korisnika i lokalne zajednice. Takođe, edukujemo naše članove o korišćenju digitalnih alata za pristup znanju.

Kako motivisati mlade da više posećuju biblioteku i razvijaju ljubav prema knjigama? Da li, pored postojeći programa za mlađu populaciju, postoji neki poseban projekat ili inicijativa koje želite da pokrenete?
– Posebno smo ponosni na naš konkurs „BOOK Trailer“, koji je jedinstven u zemlji i uspešno spaja književnost i savremene medije. Planiramo dodatno unapređenje ovog projekta kroz tematske radionice i edukacije, kako bismo inspirisali još veći broj mladih da se uključe u promociju knjiga na kreativan način. Povodom obeležavanja 180 godina od osnivanja srpske čitaonice, planiramo niz manifestacija, uključujući svečanu akademiju, izložbe i publikacije koje će osvetliti njen značaj u istoriji kulture. Verujem da je ključ u stvaranju prostora koji će mladima biti zanimljiv i inspirativan. Nažalost, naša biblioteka nema izdvojeno Omladinsko odeljenje i to jeste jedan veliki problem. Nadamo se da ćemo pronaći rešenje i za to. Do tada planiramo organizaciju tematskih radionica, gejming turnira povezanih sa književnošću i interaktivnih predavanja sa piscima koji im mogu približiti knjige na moderan način.

Koji su izazovi s kojima se biblioteka suočava u pogledu nabavke novih naslova i održavanja postojećeg fonda? Šta biste izdvojili kao najvredniji deo bibliotečkog fonda, kako se on čuva i promoviše?
– Glavni izazovi su ograničen budžet, prostor i rast cena knjiga. Takođe, potrebno je održavati ravnotežu između savremenih naslova i klasične literature, što često zahteva pažljivo planiranje nabavki. Najvredniji deo našeg fonda su retke i stare knjige, koje se pažljivo čuvaju u specijalizovanim uslovima. Njih promovišemo kroz izložbe, digitalne prezentacije i publikacije.

Pored razvijene saradnje sa školama, kako vidite ulogu biblioteke u zajednici danas i u društvenom razvoju?
– Biblioteka ima odličnu saradnju sa školama, što se ogleda u organizaciji književnih kvizova, edukativnih predavanja i zajedničkih projekata za promociju čitanja među mladima. Naravno, uvek ima prostora za unapređenje i to je nešto čemu uvek stremimo. Na to nas obavezuje naša istorija i godine postojanja. Pored toga, organizujemo promocije knjiga, konkurse za neobjavljene rukopise i pružamo prostor lokalnim piscima za rad i prezentaciju. Biblioteka danas nije samo mesto za knjige već i centar kulturnog i društvenog života, posebno u našim selima. Ona može doprineti razvoju zajednice kroz promociju celoživotnog obrazovanja, kulture i povezivanja ljudi.

Kakvi naslovi se najčešće pozajmljuju iz biblioteke i kog uzrasta su vam najbrojniji članovi?
– Najčešće se pozajmljuju savremeni romani, klasici i stručna literatura, posebno iz oblasti psihologije i popularne nauke. Mlađi čitaoci pozajmljuju lektire, i tu su veoma savesni, zatim čitaju dela iz savremene književnosti za decu. Takođe su popularne enciklopedije. Najbrojniji članovi su deca, učenici osnovnih škola, i penzioneri.

Šta lično najviše volite da čitate i koji autori su na Vas ostavili najjači utisak?
– Ovo je teško pitanje. Odličnih knjiga je mnogo, a vremena uvek nedovoljno. Nabrajanje bi potrajalo, ali potrudiću se da izdvojim samo nekoliko. Kao roditelj i moderator mnogih radionica za decu čitam dosta dečje literature. Srpska književnost ima odličnu dečju književnost. Pored toga, volim da čitam Borhesa, Delila, Dovlatova, Hesea, Pavića, Kafku…

Šta biste poručili građanima koji retko ili nikada ne posećuju biblioteku?
– Poručujem im da biblioteka nije samo prostor za čitanje, već i mesto susreta, inspiracije i razvoja. Pozivamo sve da dođu, da otkriju knjige koje će ih obogatiti, da učestvuju u našim programima, radionicama i događajima koji su osmišljeni za sve uzraste. Knjiga je most između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a naša biblioteka je mesto gde ti mostovi postaju dostižni za svakog građanina.

Kreativnost, maštovitost, entuzijazam i potpuna posvećenost samo su neke od već prepoznatih osobina nove direktorice koje je apsolutno preporučuju za dalje unapređenje rada ove ustanove na zadovoljstvo ne samo čitalaca, nego i svih sugrađana, od najranijeg uzrasta. Verujemo da će joj okolnosti to i omogućavati, u suprotnom Dunja Brkin Trifunović, sasvim sigurno, stvoriće ih sama.

S. V. O.

 

 

epska-poezija-csu-(1)

Portret junaka u epskoj usmenoj poeziji približio msr Milivoj Bajšanski

Aleksandra Djuran January 29, 2025

Predavanje msr Milivoja Bajšanskog sa Filozofkog fakulteta u Novom Sadu pod nazivom „Portret junaka u epskoj usmenoj poeziji” organizovano je u Centru za stručno usavršavanje. Ovom prilikom bilo je reči o oblikovanju figure junaka u epskoj narodnoj književnosti: kako junak postaje jedinstvena pojava, individua u tradicionalnoj zajednici.

-Narodna književnost izučava se tokom osnovne i u prvim razredima srednje škole. Ono što sam primetio najpre kao učenik, a potom i student, ali i kao profesor i predavač na fakultetu, gradivo nije dobro interpretirano. Razlog je što se ne poznaje dobro literatura, kao ni tradicionalna kultura i učenici nisu najbolje upoznati sa tim šta predstavlja usmena književnost i kako se prožima u pore naše književnosti. Stoga putem ovih predavanja želim profesorima srpskog jezika da približim narodnu književnost i metodiku nastave – naveo je Bajšanski.

Oblikovanje skice junaka se koncentriše na elemente atribucije: ime, psihologizacija, uzrast, telesne karakteristike, odeća, oružje, verni pratilac, poreklo, društveni status i stanište junaka. Predavanjem su bile uključene pesme koje su obuhvaćene planom i programom predmeta srpski jezik za osnovnu i srednju školu, ali i najpoznatije pesme iz „Srpskih narodnih pjesama“ Vuka Karadžića – u cilju folklorističkog tumačenja usmene epike, ali i reinterpretacije novih naučnih saznanja iz oblasti proučavanja srpske epske narodne književnosti.

A.Đ.
.

djura-djukanov

Raspisan konkurs za književnu nagradu „Đura Đukanov“

Igor Crnogorac January 28, 2025

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ iz Kikinde raspisala je, dvadeset prvi put, nagradni literarni konkurs „Đura Đukanov“. Nagrada se, po propozicijama, dodeljuje za najbolju prvu zbirku priča autora mlađeg od trideset pet godina pisanu na srpskom jeziku, pod uslovom da rukopis prethodno nije bio objavljivan u celosti ili u delovima. Nagrada podrazumeva štampanje knjige džepnog formata, u tvrdom povezu i tiražu od 350 primeraka.

Rok za dostavljanje rukopisa je 30. jun 2025. godine. Rukopise je potrebno dostaviti isključivo u elektronskom formatu, na sledeću adresu: konkurs_djukanov@kibiblioteka.org.rs, s naznakom „Za literarni konkurs Đura Đukanov“.

Rukopisi moraju da budu potpisani punim imenom i prezimenom, te da sadrže informacije o godini rođenja, adresi stanovanja, broju telefona i mejl adresi; rukopisi koji ne sadrže sve neophodne podatke ili su poslati u neodgovarajućem formatu, neće biti uvršteni u konkurenciju.

U žiriju za dodelu nagrade „Đura Đukanov“ su Alen Bešić, Igor Cvijanović i Branislav Živanović.

Odluku o pobedniku žiri će doneti najkasnije 1. septembra 2025. godine.

Nagrada će laureatu biti zvanično uručena u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi 19. januara 2026. godine, na dan rođenja Đure Đukanova, značajnog banatskog pisca, godinu dana po raspisivanju konkursa.

melodianum-2-dan-(3)

Druge večeri „Melodianuma“ nastupili horovi iz Skoplja, Bratislave, Kragujevca i domaćini „Atendite”

Aleksandra Djuran January 25, 2025

Drugo veče petog Međunoradnog festivala horova „Melodianum“ nastupili su gradski dečiji hor Kulturnog centra u Zrenjaninu, Akademski hor „Mirče Acev“ iz Skoplja, zatim gošće iz Slovačke, Hor devojčica „Young Voices” iz Bratislave, Muška vokalna grupa „Kanon“ iz Kragujevca, i domaćini, hor Kulturnog centra Kikinda „Atendite”.

Pored mnogobrojne publike koncertnoj večeri je prisustvovala i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća.

-Festival horske muzike je još jedan dokaz da lokalna samouprava puno ulaže u kulturu. „Melodianum“ svake godine raste i razvija se i za mene je on praznik duše. Koz njehga slavimo muziku, umetnost i zajedništvo. Svi učesnici, iako su iz različtih zemalja, govore istim, horskim jezikom – navela je Marijana Mirkov.

Učestvuju horovi iz naše zemlje i iz Makedonije, Slovačke i Rumunije. Prve večeri nastupili su „Vračarski solisti“ iz Beograda otvorili su „Melodianum“, potom su se publici predstavili i članovi i Gradskog hora iz Bečeja, šabačkog „Prvog pevačkog društva 1905“ i hor Zapadnog univerziteta iz Temišvara. Sutra u 18 sati u Hramu Svetih Kozme i Damjana je koncert novobeogradskog Omladinskog hora Crkve Svetog Vasilija Ostroškog.

A.Đ.

dan-madajarske-kulture-(1)

Obeležen Dan mađarske kulture uz recital i pesme

Aleksandra Djuran January 25, 2025

Dan mađarske kulture obeležen je u Kulturno umetničkom društvu „Eđšeg“. Praznik se obeležava od 1989. godine, a povod je pomen na dan kada je pesnik Ferenc Kelčei 1823. završio rukopis kompozicije „Himna“, koja je kasnije postala nacionalna himna.

-Ova pesma je kamen temeljac koji govori o nama i našoj istoriji – istakao je Šandor Kiralj, reditelj. – „Himna“ je pesma koja govori o prošlosti i daje putokaze za sadašnjost i budućnost. Deo kulture smo nasledili i moramo je negovati, sačuvati i prenositi mladima. Sa druge strane i mi moramo da stvaramo kulturu jer će tako biti bogatija. Svi mi, koji živimo na ovo prostoru, imamo sreću jer smo deo multinacionalne i multikulturne sredine.

U prigodnom programu učestvovali su đaci Osnovne škole „Feješ Klara“ i glumci amateri iz „Eđšega“.

Značajan datum se obeležava kako u Mađarskoj, tako i u mađarskim zajednicama van matične zemlje. Zasluga Ferenca Kelčeija jeste u tome što je napisao stihove koji su pomirili rimokatolike i protestante u Mađarskoj, koji su pre 1823. godine imali zasebne himne.

A.Đ.

melodianum-peti-(4)

Počeo peti Međunarodni festival horova „Melodianum“: Nastupa deset horova iz četiri zemlje

Aleksandra Djuran January 24, 2025

Međunarodni festival horova „Melodianum“ počeo je večeras u svečanoj sali Narodnog muzeja. Na petom festivalu u organizaciji Kulturnog centra u Kikindi i pod pokroviteljstvom lokalne samouprave i Pokrajinskog sekretarijata za za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i „Vojvodina uživo“ učestvuju horovi iz naše zemlje i iz Makedonije, Slovačke i Rumunije.

„Vračarski solisti“ iz Beograda otvorili su „Melodianum“, potom su se publici predstavili i članovi i Gradskog hora iz Bečeja, šabačkog „Prvog pevačkog društva 1905“ i hor Zapadnog univerziteta iz Temišvara. Prvi put u Kikindi je ženski omladinski hor iz Slovačke.

-Videli smo znamenitosti Kikinde i mogu samo da konstatujem da je grad divan sa puno lokalne istorije. Sa nama je došlo 28 članova hora i predstavili smo se slovačkim nacionalnim kompozitorima, narodnim slovačkim pesmama, a pevali smo i numere kompozitora 20. veka. Otpevali smo i dela koja su napisali moje prijateljice Ana Kurekova i Marija Jašurdova, koja je napisala i slovački balet – saznali smo od Zuzane Birbakove, dirigentkinje iz Slovačke.

Univerzitetski hor „Mirče Acev“ iz Skoplja bio je apsolutni pobednik prvog „Melodianuma“.

-Sada smo tu i predstavili smo se uživo kikindskoj publici koja odlično poznaje horsku muziku – navela je Jasmina Georgevska Karo, dirigentkinja hora iz Makedonije. – Grad je divan, a naši domaćini su izuzetno gostoprimljivi. Prošle godine proslavili smo jubilej, 80 godina postojanja i rada. Izveli smo raznovrsni program od ozbiljne do popularne muzike pop rok
Odabir učesnika pripao je stručnom žiriju na čelu sa dr Biljanom Jeremić, dirigentkinjom hora „Atendite“.

-Horovi koji nastupaju, svako u svojim kategorijama: mešoviti, kamerni, ženski, muški, dečiji su najbolji su u okruženju. Prateći njihova dostignuća i nagrade koje su osvajali na takmičenjima na kojima su učestvovali, bili su kriterijumi za nastup u Kikindi. Dirigenti su imali slobodu da odaberu numere kojima će se predstaviti na „Melodianumu“ i zaista je veliko zadovoljstvo ugostiti sve ove vrsne horove koji će, sigurna sam, sugrađanima prirediti uživanje u muzici – dodala je dr Jeremić.

Nastupi će biti upriličeni i u subotu i nedelju od 18 sati, u sali Narodnog muzeja odnosno u Hramu Svetih Kozme i Damjana.

-Festival „Melodianum“ počeo je kada je sve stalo, što nas čini drugačijim od ostalih. Prve dve godine bio je onlajn, a ovo je treći put da imamo uživo nastupe. Koncept se vremenom menjao. Kada je bio onlajn bio je takmičarskog karaktera, a sada je revijalnog i svi koji su učesnici su i pobednici odnosno svi su nosioci zlatne plakete. Ove godine učestvuje deset horova i svaki je poseban na svoj način. Drago nam je što svake godine rastemo i nadamo se da ćemo i narednih godina ugostiti mnoštvo odličnih horova – rekao je v.d. direktor Kulturnog centra Marko Markovljev.

Drugog dana nastupaju Gradski dečiji hor Kulturnog centra u Zrenjaninu, Akademski hor „Mirče Acev“ iz Skoplja, zatim gošće iz Slovačke, Hor devojčica „Young Voices” iz Bratislave, Muška vokalna grupa „Kanon“ iz Kragujevca, i, na kraju večeri – domaćini, Hor Kulturnog centra Kikinda „Atendite” Trećeg dana je koncert novobeogradskog Omladinskog hora Crkve Svetog Vasilija Ostroškog.

A.Đ.