Javno preduzeće „Toplana“ je i prošlu godinu završilo sa pozitivnim bilansom i odličnim procentom naplate. Uz to, rešen je i veliki problem sa magistralnim toplovodom koji je godinama, u grejnoj sezoni, izazivao prekide u snabdevanju daljinskim grejanjem velikog broja potrošača.
– Rezultat dobrog planiranja je upravo remont glavnog voda u Ulici Miloša Velikog – kaže direktor „Toplane“, Dušan Marjanović. – Taj deo trase je glavna aorta, deo koji je uzrokovao i celodnevna isključenja kompletnog centra grada jer snabdeva više od 70 odsto korisnika u našem sistemu. Sa više od 45 miliona dinara sopstvenih sredstava, bilo je to možda i najveće ulaganje u protekloj deceniji. Od kada smo, uz pomoć lokalne samouprave, 2019. godine, izmirili zaostala dugovanja prema „Srbijagasu“, akumulirali smo sredstva upravo za ovakve, velike remonte. Iako je zima blaga, grejanje funkcioniše odlično. Ovo je, možda, i najbolja sezona u dugom periodu, u kojoj nismo imali nijednu havariju.
Marjanović podseća da ovo javno preduzeće, već godinama unazad, posluje pozitivno i na vreme izmiruje sve svoje obaveze. U ovoj godini, kaže, u periodu remonta, takođe će se obnavljati delovi sistema, kako bi se isključila svaka mogućnost kvarova u grejnoj sezoni.
– Spremni smo i za niske, zimske temperature, i očekujemo da će grejna sezona proći bez problema. Verujemo da ćemo, stručnim radom tehničkog dela preduzeća, i ulaganjem u obnovu zastarele opreme i mreže, doprineti još boljem poslovanju.
Za ovu grejnu sezonu obezbeđena je dovoljna količina gasa, što isključuje poremećaje u daljinskom grejanju.
– Cena gasa povećana nam je za 11 odsto, struju plaćamo za 10 evra po megavat-času više. Ipak, u dogovoru sa Gradskom upravom, i racionalnom potrošnjom u toplijim danima, uspećemo da prebrodimo period do kraja ove grejne sezone, a da korisnike ne opteretimo poskupljenjem – kaže Marjanović.
„Toplana“ ima više od tri hiljade korisnika, oko trideset odsto su pravna lica. Inače, potrošači revnosno izmiruju račune jer je naplata fizičkim licima, u 2022. godini, bila veća od 97 odsto, kaže Marjanović. Pravnim subjektima naplata je bila za samo dva odsto manja. Svim korisnicima i dalje se pruža mogućnost da zaostale obaveze plate u ratama.
– Na nedavno održanom sastanku sa direktorom ove institucije i njegovim saradnicima, razgovarali smo o temama iz kulture i obrazovanja, o tome kako kinesku kulturu možemo da približimo našim sugrađanima, na što atraktivniji način. Dogovorili smo se da započnemo sa prikazivanjem kineskih filmova, što će 
omogućiti Kikinđanima da upoznaju kineski jezik, kulturu, tradiciju i kinematografiju. Institut nam je ponudio besplatne časove kineskog jezika u školama. Ova ideja veoma se dopala direktorima, nastavnicima i deci, jer im se pruža mogućnost da nauče nešto novo, tako da, od 1. septembra, možemo očekivati kineski jezik, kao deo vannastavnih aktivnosti, u najmanje osam škola – rekla je Valentina Mickovski.
Dodala je da saradnja Instituta i Grada znači i saradnju dve zemlje, kao i spajanje dve kulture, što je veoma značajno i za ostale sfere društva.
Centralna figura u proslavi je zmaj, nacionalna maskota i božanski simbol koji donosi sreću. Deo proslave svake kineske Nove godine je Zmajev ples, u kojem učestvuje mnogo ljudi, formirajući ogromnu pokretnu figuru zmaja.
Crvena boja i lampioni zastupljeni su u svim delovima Kine, a jedinstvena simbolika ogleda se i u izobilju najraznovrsnije hrane za novogodišnju večeru i tokom čitave proslave. Ovo je porodični praznik, ali i svetkovina koja živi na ulicama i trgovima.
– Pravimo tradicionalna jela, pevamo i veselimo se, kao i vi. Okupi se cela porodica i priprema se mnogo različitih specijaliteta. Ovde to ne mogu jer nemam potrebne namirnice. U ponoć se pale vatrometi. Sve je u crvenoj boji, crvena donosi sreću.
Sam praznik, Nova godina, slavi se pet dana, kaže naša sagovornica, ali sve do 15. januara, po lunarnom kalendaru, traje proslava.
– U ovom periodu posebno, posećujemo rodbinu i razmenjujemo poklone, upakovane u crveni papir. Pravimo slatka jela, najviše slatke kuglice od pirinča, koje nosimo jedni drugima. Mnogo se radujemo i u veselom raspoloženju pozdravljamo Novu godinu. Ovde, u Kikindi, nema nas mnogo, pa nema ni veće proslave. Napraviću lepu večeru i proslavićemo u krugu porodice.
Zanimalo nas je i da li „godina zeca“, u koju se, po kineskom horoskopu, ulazi, ima određenu simboliku u proslavi.
Da je u Kini, naša sugrađanka bi slavila dve nedelje, posle kojih se praznik završava Festivalom lampiona, kada se u vazduh puštaju papirne crvene svetiljke, simboli radosti i blagostanja.
