Da u Planu razvoj grada do 2030. godine sela nisu zastupljena, ocenio je na protekloj sednici odbornik grupe građana „Naše malo mesto“ Goran Dumitrov. Povod je bio donošenje odluke o pokretanju postupka izrade srednjoročnog plana grada koji će biti donet za period od tri godine i kojim će se konkretizovati Plan razvoja grada kao krovni strateški dokument.
-Znam koliko je važno da se prilikom konkurisanja za sredstva, projekti nalaze u strateškim dokumentima, ide i IPA, a iako sela nisu zastupljena u Planu razvoja, bilo bi dobro da ih provučete da bude barem u srednjeročnom planu. Zalagao sam se da se Obradovićeva bara stavi u neki program i profunkcioniše po ugledu na slične ekološke projekte- napomenuo je, između ostalog, Dumitrov.
Na izlaganje Dumitrova reagovao je Gradskog veća Saša Tanackov obrazlažući više stavki iz Plana razvoja grada.
-Opremanje i izgradnja nove industrije zone nije samo za grad, tu će raditi i stanovnici sela. Pomenuću i podsticaje u poljoprivredi, razvoj agroturizma, prevoz, izgradnju prečistača pijaće vode u selima, rekonstrukciju škola i vrtića, saobraćajnu povezanost, kulturne i sportske sadržaje, sve se to odnosi na seoske mesne zajednice- napomenuo je Tanackov.
Na primedbu Dumitrova da u selima nije izgrađena kanalizacija, odgovorio je Ljuban Sredić, resorni član Gradskog veća.
– Najbitnije je da se reši pitanje pijaće vode, i krenuće se sa selima posle Kikinde. Za izgradnju kanalizacije, imaćemo projektno tehničku dokumentaciju u budžetu za narednu godinu, kako bismo konkurisali za sredstva. Kao neko ko živi na selu, mogu da potvrdim da vodimo računa o seoskim mesnim zajednicama, putnoj mreži, objektima, da se meštanima stvore što bolji uslovi- naglasio je Sredić.
Gradonačelnik Lukač istakao je da je boljitak života za svakog građanina evidentan i pozvao Dumitrova da konkretno učestvuje sa predlozima i idejama.
-Bićete u timu za izradu srednjeročnog plana grada, da nam date konstruktivne ideje i predloge za razvoj sela. Svako ko ima konstruktivnu sugestiju i dobru ideju dobrodošao je da da svoj predlog, da zajednički učinimo Kikindu još boljim mestom za život i rad -istakao je Lukač.
U Kulturnom centru u toku je 13. Festival podvodnog filma koji se organizuje u saradnji sa Ronilačkim klubom „Orka“ i pod pokroviteljstvom Grada Kikinde. Saradnja Kluba sa Udruženjem multiple skleroze bila je tema druge festivalske večeri, u subotu, upravo na Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Otvaranju izložbe fotografija „Osobe sa invaliditetom i ronjenje“ prisustvovao je i član Gradskog veća zadužen za sport i omladinu, Dragan Pecarski.
– Članovi „Orke“ mnogo napora ulažu u rad sa obolelima od multiple skleroze, pomažu im da, vežbanjem u vodi, povrate mišićnu muskulaturu, što je od veoma velikog značaja za njih. Vrlo smo im zahvalni na tome, kao i za to što je u ovom klubu dostupno nekoliko podvodnih sportova. Po tome smo izuzetni na širem području naše zemlje – rekao je Pecarski.
– Saradnju smo započeli pre pet godina i na treninge dolazi sve više naših članova. Ronjenje i plivanje utiču i na fizičko i na psihičko stanje, izuzetno mnogo pomažu motorici. Lično mogu da posvedočim da mi se poboljšala građa, ojačali su mi mišići celog tela, u vodi sam slobodna – kaže Miškova.
– Po ugledu na mnoge zemlje na Zapadu radimo sa obolelima paraplegije i kvadriplegije, cerebralne paralize, epilepsije. Do sada smo vežbali sa 15 osoba koje imaju neki od invaliditeta. Voda im izuzetno pomaže u sportskim aktivnostima i tako doprinose boljem stanju organizma – istakao je Bogosavljev.
Prikazuje se izbor od deset filmova pristiglih na Festival. Tema su podvodne aktivnosti, sa fokusom na vodeni živi svet, čime u „Orci“ daju doprinos podizanju svesti o potrebi očuvanja prirode.
Predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom na području grada danas su obeležili 3. decembar, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Skup u restoranu „Lovac“ organizovao je Savet osoba sa invaliditetom.
nabaviti ortopedska pomagala, invalidska kolica, lekove – rekao je Ivan Zarić, predsednik Saveta.
– Za nas u kolicima važno je da svuda ima rampi, što još uvek nije slučaj – kaže Desanka Golić, članica Udruženja distrofičara Srednjobanatskog i Severnobanatskog okruga. – Sama mogu svuda da idem u kolicima i ljudi zaista imaju razumevanja.
– Grad podržava projekte u korist osoba sa invaliditetom i opredeljen je da one budu vidljivije, poštovane, prihvaćene u svojoj zajednici i da pomognemo koliko god možemo da reše sve svoje nedaće. Uz pomoć republičke i pokrajinske administracije realizovaćemo u narednom periodu za njih važne projekte – rekao je Lukač.
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležili su i članovi Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama „Čigra“ u Kikindi. Oni su ugostili svoje drugare iz likovne radionice Kulturnog centra.
Društvo „Čigra“ okuplja, u različitim dnevnim aktivnostima 15 mladih i desetoro dece školskog uzrasta, kao i njihove roditelje koji su, takođe, članovi Društva.
članovi Likovne radionice za decu „Stvaram ono što sanjam“ Kulturnog centra, kaže zamenica direktora, Tanja Nožica.
centra već pola godine.
– Osobe sa invaliditetom svakodnevno se suočavaju sa poteškoćama. Naš zadatak, lokalne samouprave i udruženja, jeste da podignemo svest građana o tim problemima.
Korisnici Centra za pružanje usluga socijalne zaštite Kikinda, „Naše kuće“, danas su dobili 70 voćnih sadnica, donaciju „AKT Fondacije’’ iz Novog Sada. Oni su, uz predstavnike Fondacije i Grada učestvovali u akciji „Posadi voćku“ i zasadili voćnjak u bašti Centra.
– Voćnjak će, nadamo se, podići kvalitet rada u Centru. Takođe, očekujemo da će, poklanjanjem voća, korisnici moći i da pomognu drugima – izjavila je Ilinka Pećanac, predstavnica Fondacije i dodala da je od te humanitarne organizacije do sada pomoć dobilo više od 20 ljudi širom sveta.
– Mi smo poznati po tome što negujemo bilje, a sada ćemo moći od voća da pravimo i džemove, slatka i sokove. Uz to, fizički ćemo se aktivirati u uzgajanju voćnjaka – rekla je Cecilija Šajber, direktorica Centra.
pružiti podršku svima koji se zalažu da osobe sa invaliditetom imaju bolji položaj u društvu, da se smanje barijere i diskriminacija, kako bi svaka osoba sa invaliditetom vodila što kvalitetniji život – istakao je Bogdan.
