Да у Плану развој града до 2030. године села нису заступљена, оценио је на протеклој седници одборник групе грађана „Наше мало место“ Горан Думитров. Повод је био доношење одлуке о покретању поступка израде средњорочног плана града који ће бити донет за период од три године и којим ће се конкретизовати План развоја града као кровни стратешки документ.
-Знам колико је важно да се приликом конкурисања за средства, пројекти налазе у стратешким документима, иде и ИПА, а иако села нису заступљена у Плану развоја, било би добро да их провучете да буде барем у средњерочном плану. Залагао сам се да се Обрадовићева бара стави у неки програм и профункционише по угледу на сличне еколошке пројекте- напоменуо је, између осталог, Думитров.
На излагање Думитрова реаговао је Градског већа Саша Танацков образлажући више ставки из Плана развоја града.
-Опремање и изградња нове индустрије зоне није само за град, ту ће радити и становници села. Поменућу и подстицаје у пољопривреди, развој агротуризма, превоз, изградњу пречистача пијаће воде у селима, реконструкцију школа и вртића, саобраћајну повезаност, културне и спортске садржаје, све се то односи на сеоске месне заједнице- напоменуо је Танацков.
На примедбу Думитрова да у селима није изграђена канализација, одговорио је Љубан Средић, ресорни члан Градског већа.
– Најбитније је да се реши питање пијаће воде, и кренуће се са селима после Кикинде. За изградњу канализације, имаћемо пројектно техничку документацију у буџету за наредну годину, како бисмо конкурисали за средства. Као неко ко живи на селу, могу да потврдим да водимо рачуна о сеоским месним заједницама, путној мрежи, објектима, да се мештанима створе што бољи услови- нагласио је Средић.
Градоначелник Лукач истакао је да је бољитак живота за сваког грађанина евидентан и позвао Думитрова да конкретно учествује са предлозима и идејама.
-Бићете у тиму за израду средњерочног плана града, да нам дате конструктивне идеје и предлоге за развој села. Свако ко има конструктивну сугестију и добру идеју добродошао је да да свој предлог, да заједнички учинимо Кикинду још бољим местом за живот и рад -истакао је Лукач.
У Културном центру у току је 13. Фестивал подводног филма који се организује у сарадњи са Ронилачким клубом „Орка“ и под покровитељством Града Кикинде. Сарадња Клуба са Удружењем мултипле склерозе била је тема друге фестивалске вечери, у суботу, управо на Међународни дан особа са инвалидитетом. Отварању изложбе фотографија „Особе са инвалидитетом и роњење“ присуствовао је и члан Градског већа задужен за спорт и омладину, Драган Пецарски.
– Чланови „Орке“ много напора улажу у рад са оболелима од мултипле склерозе, помажу им да, вежбањем у води, поврате мишићну мускулатуру, што је од веома великог значаја за њих. Врло смо им захвални на томе, као и за то што је у овом клубу доступно неколико подводних спортова. По томе смо изузетни на ширем подручју наше земље – рекао је Пецарски.
– Сарадњу смо започели пре пет година и на тренинге долази све више наших чланова. Роњење и пливање утичу и на физичко и на психичко стање, изузетно много помажу моторици. Лично могу да посведочим да ми се побољшала грађа, ојачали су ми мишићи целог тела, у води сам слободна – каже Мишкова.
– По угледу на многе земље на Западу радимо са оболелима параплегије и квадриплегије, церебралне парализе, епилепсије. До сада смо вежбали са 15 особа које имају неки од инвалидитета. Вода им изузетно помаже у спортским активностима и тако доприносе бољем стању организма – истакао је Богосављев.
Приказује се избор од десет филмова пристиглих на Фестивал. Тема су подводне активности, са фокусом на водени живи свет, чиме у „Орци“ дају допринос подизању свести о потреби очувања природе.
Представници организација особа са инвалидитетом на подручју града данас су обележили 3. децембар, Међународни дан особа са инвалидитетом. Скуп у ресторану „Ловац“ организовао је Савет особа са инвалидитетом.
набавити ортопедска помагала, инвалидска колица, лекове – рекао је Иван Зарић, председник Савета.
– За нас у колицима важно је да свуда има рампи, што још увек није случај – каже Десанка Голић, чланица Удружења дистрофичара Средњобанатског и Севернобанатског округа. – Сама могу свуда да идем у колицима и људи заиста имају разумевања.
– Град подржава пројекте у корист особа са инвалидитетом и опредељен је да оне буду видљивије, поштоване, прихваћене у својој заједници и да помогнемо колико год можемо да реше све своје недаће. Уз помоћ републичке и покрајинске администрације реализоваћемо у наредном периоду за њих важне пројекте – рекао је Лукач.
Међународни дан особа са инвалидитетом обележили су и чланови Друштва за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Чигра“ у Кикинди. Они су угостили своје другаре из ликовне радионице Културног центра.
Друштво „Чигра“ окупља, у различитим дневним активностима 15 младих и десеторо деце школског узраста, као и њихове родитеље који су, такође, чланови Друштва.
чланови Ликовне радионице за децу „Стварам оно што сањам“ Културног центра, каже заменица директора, Тања Ножица.
центра већ пола године.
– Особе са инвалидитетом свакодневно се суочавају са потешкоћама. Наш задатак, локалне самоуправе и удружења, јесте да подигнемо свест грађана о тим проблемима.
Корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите Кикинда, „Наше куће“, данас су добили 70 воћних садница, донацију „АКТ Фондације’’ из Новог Сада. Они су, уз представнике Фондације и Града учествовали у акцији „Посади воћку“ и засадили воћњак у башти Центра.
– Воћњак ће, надамо се, подићи квалитет рада у Центру. Такође, очекујемо да ће, поклањањем воћа, корисници моћи и да помогну другима – изјавила је Илинка Пећанац, представница Фондације и додала да је од те хуманитарне организације до сада помоћ добило више од 20 људи широм света.
– Ми смо познати по томе што негујемо биље, а сада ћемо моћи од воћа да правимо и џемове, слатка и сокове. Уз то, физички ћемо се активирати у узгајању воћњака – рекла је Цецилија Шајбер, директорица Центра.
пружити подршку свима који се залажу да особе са инвалидитетом имају бољи положај у друштву, да се смање баријере и дискриминација, како би свака особа са инвалидитетом водила што квалитетнији живот – истакао је Богдан.
