U Rimokatoličkoj crkvi „Svetog Franje Asiškog” u Kikindi u ponoć između Badnjeg dana i Božića, najradosnijeg hrišćanskog praznika, služena je sveta misa koja se zove Ponoćka. Veruje se da baš tada dolazi iz mraka Božije svetlo. Božićnoj misi koju je služio župnik Laslo Beviz prisustvovao je veliki broj vernika, kao i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.
Na Badnje veče i Božić katolički vernici dolaze na poklon jaslama koje se nalaze u svim hramovima. Ovaj običaj je sećanje na poklonjenje tri mudraca sa Istoka koji su, prema predanju, stigli u Vitlejem prateći najsjajniju zvezdu. Putovanje mudraca sa istoka trajalo je 40 dana pa toliko traje i božićni hrišćanski post koji se završava sa početkom praznovanja Božića.
Božićno slavlje kod Rimokatolika traje sve do praznika Sveta tri kralja 6. januara.
U kućama vernika -advent je ispleten od slame i borovih grančica, ukrašen purpurnim vrpcama i ima četiri crvene sveće, zbog četiri nedelje posta, koje se pale jedna po jedna, svake nedelje uoči Božića.
Osim katolika, Božić u Srbiji danas slave i protestantske crkve, ali i pripadnici rumunske nacionalne zajednice, iako su pravoslavne veroispovesti, jer poštuju takozvani revidirani julijanski kalendar.
Svima koji danas slave Božić, Kikindski portal čestita praznik uz najlepše želje.
Gradski čelnici na svečanoj misi
U Rimokatoličkoj crkvi u Kikindi posle nekoliko godina, ponovo je Božićna misa služena u ponoć, a ne u večernjim satima. Pored gradonačelnika Lukača, ponoćnoj misi prisustvovala je i zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, predsednik skupštine Mladen Bogdan, članovi Gradskog veća Ramona Tot, Miroslav Dučić, Saša Tanackov, kao i Šandor Talpai, pomoćnik gradonačelnika. Ponoćnu misu koja je služena u Rimokatoličkoj crkvi „Svetog Franje Asiškog” prenosila je uživo i Radio televizija Vojvodine. Božićnu čestitku sugrađanima uputili su župnik Laslo Beviz, gradonačelnik Nikola Lukač i članica Gradskog veća Ramona Tot.
Industrijsku zonu danas je obišao gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima. Primopredaja Zone izvršena je 20. decembra, izvođač radova bio je AD „Graditelj“.
Đaci OŠ “Vasa Stajić” u Mokrinu danas su učestvovali u sadnji svoje Školske šume. U delu poznatom kao Nekina bara zasađeno je 400 stabala bresta, topole, hrasta i vrbe „dafine”. U sadnji su pomogli članovi Udruženja građana “Nekina bara” i radnici rasadnika “Vikumak”. Akciju “Školske šume” lokalna samouprava preduzima od 2014. godine, a Grad je, samo u 2022. godini, zasadio 17 hiljada stabala.
Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, JP „Srbijašume“, JP „Vojvodinašume“, Pokreta gorana Srbije, Privredne komore Srbije, Botaničke bašte „Jevremovac“, Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Šumarskog fakulteta u Beogradu, Šumarske škole Kraljevo, Zavoda za zaštitu prirode, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i Instituta za šumarstvo.
Inicijativa je potekla od nastavnice Jelene Moldvai, kojoj se pridružila koleginica Jelena Grbić, a potom i učiteljice i ostatak kolektiva. Odziv roditelja i drugih meštana premašio je očekivanja. Sala se napunila, a prodajni stolovi ispraznili.
Prva Proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada formirana je 21. decembra 1941. godine, a dan kasnije krenula je u prve borbe, te se ovaj datum slavio kao Dan Jugoslovenske narodne armije. U znak sećanja na ove značajne istorijske događaje, Gradski odbor Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR-a) u Kikindi danas je upriličio svečanost u Kulturnom centru.
– Shodno političkoj i vojnoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi, zadatak boračkih udruženja je da podignu patriotizam i rodoljublje našeg naroda – rekao je predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a, Savo Orelj.
kulturno-zabavni rad SUBNOR-a i Odreda izviđača „Proka Sredojev“ izveli najpoznatije pesme iz Narodnooslobodilačkog rata (NOR-a).
– Ne ulazeći u ideologiju, značajno je da su u pokretima otpora bili ljudi koji su se borili protiv nadolazeće nesreće u Evropi i svetu. U tom momentu bili su prvi koji su ustali protiv Hitlera. Obeležavanjem ovih datuma zadržavamo sećanje na ljude koji su se borili protiv fašizma, za narod, za slobodu, ne žaleći svoje živote. Oni su bili prave patriote i rodoljubi i mi, kao grad i država dužni smo da poštujemo njihovu 
borbu i žrtve. Podržavaćemo i ubuduće rad udruženja koja se bave negovanjem tradicije NOR-a – rekao je Bogdan.
odbora Dedinje, Rajko Nikezić, Ilija Stević iz Gradskog odbora Zrenjanin, predsednica Sekcije boraca Vojvođanskih brigada, Olga Kojić Štrbac, zatim Miodrag Tadić, Vladimir Radić, Đuro Bucalo, Drago Pekija, Milna Živko, Boris Živko, Branka Vujadinov, Dušan Vujadinov, Ivica Romakov, Dobrinka Nedin, Vesna Bojić, Dragana Drljić, Jasmina Tadić i 
Kulturni centar Kikinda.
Prva proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada imala je, prilikom formiranja u mestu Rudo, u Bosni i Hercegovini, 1.200 boraca, raspoređenih u šest bataljona – četiri iz Srbije i dva iz Crne Gore. Formirao ju je Vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske i Pokreta za oslobođenje Jugoslavije, Josip Broz Tito.
