Град

мировић и лукач

Градоначелник Кикинде Никола Лукач потписао је данас у Покрајинској влади два уговора за доделу средстава путем јавног конкурса Управе за капитална улагања АП Војводине.

У складу са одлуком о додели средстава, Граду Кикинди је овим уговорима додељено 277 милиона динара за финансирање пројеката извођења секундарне атмосферске канализације у деловима улица Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће Лаковић и Семлачке, као и за реконструкцију дистрибутивне водоводне мреже у Кикинди.

Градоначелник Лукач је изразио захвалност Покрајинској влади и Управи за капитална улагања што су препознали важност улагања у Кикинду.

За реализацију 37 нових пројеката у АП Војводини и наставак финансирања десет пројеката који су планирани као вишегодишњи Покрајинска влада је издвојила готово шест милијарди динара.

Реч је о пројектима у областима саобраћајне инфраструктуре, водоснабдевања, заштите вода, локалног и регионалног економског развоја, здравствене заштите и развоја спорта.

 

– И ове године смо, преко Управе за капитална улагања, расписали јавни позив на који се одазвала већина локалних самоуправа, са којима ћемо заједнички реализовати значајне инвестиције на територији Војводине“, изјавио је председник Покрајинске владе Игор Мировић приликом уручења уговора представницима 36 локалних самоуправа за финансирање и суфинансирање пројеката.

Мировић је нагласио да је циљ да се покрену, као и ранијих година, значајне инвестиције које ће пре свега допринети локалном економском развоју, али и бољем и квалитетнијем животу свих становника Војводине.

Додели уговора присуствовао је директор Управе за капитална улагања Војводине Милош Малетић.

336520141_781343743323504_7062111861309002294_н

Данас се обележава Светски дан шума. Установљен је 1971. године, на иницијативу Европске пољопривредне конфедерације, како би се указало на значај дрвећа и истакле бројне користи шумске вегетације.

Да би се проценат пошумљености Кикинде који је свега један одсто повећао, спроводи се планска садња, организују бројне акције и пројекти. Данас је завршено пошумљавање парцеле површине једног хектара на потезу Дерић, у близини Симићевог салаша. Овде је посађено 1500 младица храста лужњака.

 

Наредних дана, преостају радови у Мокрину и Руском Селу чиме ће бити завршена садња у овој сезони током које је пошумљено 14 хектара и око 18.000 садница претежно храста лужњака и багрема. Корак напред биће предузет у циљу одржавања садница јер ће од 1. априла, у оквиру ЈП Кикинда, почети са радом Служба за одржавање шума и ветрозаштитних појасева, сазнајемо од Миодрага Радовановића, инжењера шумарства у овом јавном предузећу.

Очекује се усвајање нове Основе газдовања шумама за период од 2023-2032 године која ће обухватити око 500 хектара површина уместо досадашњих 289 хектара. Нове парцеле дообијене су на коришћење преко Програма заштите, унапређења и коришћења државног пољопривредног земљишта.

 

Округ Агенција саобраћај 1

Прва овогодишња седница Савета Севернобанатског управног округа одржана је данас у Кикинди, на иницијативу новог начелника, Мирослава Дучића. Присуствовали су јој представници свих шест локалних самоуправа, Полицијске управе и Агенције за безбедност саобраћаја.

Дучић је објаснио да је на скупу анализиран степен реализације програма рада појединачних Савета за безбедност саобраћаја у локалним самоуправама и утврђени планови, уз сугестије Агенције.

– У прошлој години имали смо веома високу реализацију планираног, чак 95 одсто. Имамо одличну сарадњу са  АМСС, основним школама и Полицијском управом. Средства која се сливају у буџет Града и опредељују за рад Савета драстично су већа – рекао је начелник Дучић.

Припадајућа средства од наплаћених прекршајних казни Град Кикинда је, прошле године, у највећој мери искористио за постављање брзинских дисплеја у зонама школа у селима. Организоване су трибине и првацима су поклоњени лед-светла, бустер-седишта и флуоресцентни прслуци.

В. д. директор Агенције за безбедност саобраћаја, Бранко Стаматовић, истакао је важност системског приступа у превенцији.

– Прошле седмице формирано је национално координационо тело за безбедност саобраћаја. Закључено је да је неопходно да будемо видљивији у превентивно- промотивним и свим осталим активностима које спроводимо са локалним самоуправама.  По „Визији нула“, покренутој прошле године, циљ је да, до 2030. године, ниједно дете не изгуби живот у саобраћајним незгодама. Данас са представницима локалних самоуправа разговарамо о томе како да то достигнемо и како Агенција може да им помогне.

У 2022. забележен је повећан број страдалих у саобраћају, у нашој земљи, као и у државама региона и у ЕУ што је, како каже, ефекат постковид периода. Стаматовић је најавио кампању „На матуру без аутомобила“ и нагласио да ће, у наредном периоду, посебна пажња бити посвећена безбедности пешака на прелазима, као и промоцији значаја везивања сигурносних појасева возача и свих путника у аутомобилу.

Агенција за безбедност саобраћаја подржава иницијативу пооштравања казнене политике, али и наставља са активностима на превенцији, додао је Стаматовић.

генерал Ступар 3

До истека рока за пријем у специјалне јединице Војске Србије остало је десетак дана. Конкурсе за пријем нових професионалних војника отворили су, на Сретење, Министарство одбране и Војска Србије, на основу одлуке врховног команданта и председника Републике, Александра Вучића.

У првом кругу примају се пријаве за 72. бригаду за специјалне операције у Панчеву, за 63. падобранску бригаду у Нишу и за Одред војне полиције специјалне намене „Кобре“ у Београду.

О конкурсима за специјалне јединице, условима за кандидате, обукама, али и о актуелној безбедносној ситуацији, за „Кикиндски портал“ говорио је генерал-мајор у пензији Милорад Ступар, који је укључен у активности пријема нових професионалних војника. Генерал Ступар је оснивач и командант 72. бригаде за специјалне операције, официр који је командовао свим јединицама у копненој војсци.

„Кикиндски портал“: Зашто су расписани конкурси за специјалне јединице?

Генерал Ступар: Државни и војни врх Србије су, после процене оперативних и функционалних способности Војске Србије, на основу достигнутог нивоа борбене моћи, издали задатке ради њеног унапређивања. Ово је учињено у складу са променама војнополитичког и геополитичког окружења Србије и искуствима из ратова у Сирији и Украјини. Председник државе саопштио је три кључна задатка: модернизација Војске, даље улагање државе у наменску, војну индустрију, и попуна оружаних снага ВС са елитом над елитама – специјалним јединицама. Управо искуства из Украјине указала су на значај специјалних снага. Уочене су промене на бојиштима 21. века, људски фактор је постао основа оружане борбе.

„Кикиндски“: Зашто је било потребно расписивање конкурса? Специјалци су се раније регрутовали из редовног састава Војске.

Генерал Ступар: Од када је, 2011. године, укинуто обавезно служење војног рока, одзив за добровољно служење је на ниском ниову. Иако се, у последње три, четири године мало повећао број добровољаца, то још увек не задовољава потребе Војске ради њеног подмлађивања. Први пут специјалне јединице се попуњавају људима који нису служили војску јер немамо довољно избора из наше постојеће структуре.

„Кикиндски“: Да ли је у питању попуна или и јачање специјалних снага?

Генерал Ступар: Сада имамо 1.860 формацијских места у три батаљона. Задатак је да се, до краја 2024. године, у специјалним јединицама повећа број људи и да буде до пет хиљада припадника. Овај, први конкурс, расписан је за први ниво, за сам врх специјалаца: за 72. специјалну бригаду, 63. падобранску и за Кобре. За четири месеца биће отворен конкурс за други ниво, за специјалне јединице копнене војске, а за осам месеци и за извиђачке јединице, које су трећи ниво специјалних јединица. Дакле, попуњавамо јединице и повећавамо број припадника.

„Кикиндски“:  У једној изјави констатовали сте да су се „усложили изазови и претње“.

Генерал Ступар: Наша држава је у веома сложеној геополитичкој ситуацији. Читав свет је у променама, долази до раздвајања на колективни Запад и на друге земље. Ми све проблеме желимо да решимо мирним путем. Морамо да имамо јаку привреду, моћну војску и национално јединство по питању опстанка народа и државе, како бисмо у дипломатији могли да се изборимо за своје циљеве – да избегнемо сукобе по сваку цену, да избегнемо опредељења. Нека се „велики“ туку, ми треба да гледамо свој интерес. Такође, имамо и рак-рану, отворени сепаратизам на Косову и Метохији, али и назнаке оружане побуне на југу Србије, у Рашкој области и на још неким местима. Имамо и појаву тероризма, мигрантску кризу и организовани криминал. Војска помаже јединицама МУП-а, а спремна је и за природне и еколошке катастрофе. Наша војска јача од 2012. Држава је и сада одвојила средства да оснажи и модернизује Војску, у складу са савременим условима. Да бисмо имали мир, морамо се спремати за рат, али је суштина одвраћања од агресије.

„Кикиндски“: Какав ће бити процес селекције за специјалне јединице?

Генерал Ступар: Пре свега ће кандидати морати да заврше основну обуку која траје 23 дана, и то је прва елиминација. Они који је буду успешно завршили, започеће селективну обуку у трајању од четири месеца, осим за 72. бригаду, у којој су то 72 дана. Током селективне обуке, са сваким кандидатом се одређује формацијско место, у складу с потребама бригаде и његовим склоностима. За неке позиције довољна је и основна школа, али се за већину места захтева средње образовање. Неопходно је да кандидат буде здравствено способан, што утврђује Војно-медицински центар. Затим се ради психолошки тест. Војсци не требају авантуристи, нити људи склони девијантним понашањима и криминалним радњама јер је део знања које кандидати добијају опасан за јавни ред у држави. Пре селективне обуке проверавају се „улазни елементи“. Важно нам је да кандидат помера границе у обуци, да постиже напредак у физичкој спреми и у знању, да не остаје на истом нивоу, ма колико претходно био припремљен, јер сматрамо да је то показатељ мотивације. У току обучавања кандидати имају смештај, храну и примања као „добровољци“, што је око 38 хиљада динара. Обука је подељена по сегментима, стално се врше процене и елиминације. Могуће је да неког елиминишемо због немогућности да испуни задатке, али и зато што проценимо да му тај посао угрожава здравље. Нама је човек на првом месту.

„Кикиндски“: Какве су могућности и услови за радно ангажовање у Војсци?

Генерал Ступар: Први уговор се потписује на шест месеци, тада се бирају људи за одређене дужности. Уколико задовоље потребе Војске, наредна три уговора су на по три године. Али ту се не завршава обука, јер припадници ВС похађају различите обуке и курсеве – за инструкторе, активне старешине. Имају велики простор за напредовање, да остану у Војсци до пензије. Они који се врате цивилном животу, могу да отворе фирме за обезбеђење, да се ангажују у спортским организацијама, такође имају предност у запошљавању у јавним предузећима. Основна плата специјалца је око 200 хиљада, без додатака. У жељи да мотивишемо људе, председник Вучић је одредио да плата буде знатно већа него за остале припаднике Војске, како би се формирала елита над елитом.

„Кикиндски“: Какав је одзив до сада?

Генерал Ступар: Одзив је већ изнад наших очекивања. Ипак, мислим да доста кандидата неће успети да заврши све обуке. Некима од оних који не буду способни за специјалне јединице, а опредељени су да буду војници, ми ћемо  понудити уговоре за класичну војску. Могу да буду возачи борбених возила, послужиоци у артиљерији и за руковање дроновима. Ми бринемо о људима који желе да буду војници и имамо више могућности да им понудимо. Важно је да су опредељени да бране своју земљу.

Новина – активна резерва

Уз све најављене активности, Војска ће имати и активну резерву.

– То значи да можете да будете запослени било где, али припадате јединици. Нисте у касарни, него вас позивају по потреби, када недостају људи, јер сте обучени. Активна резерва је плаћена, надокнада се прима редовно, сваког месеца. Мислим да је то будућност војске – каже генерал Ступар.

Пријављивање

Три активна конкурса за пријем у неку од елитних јединица наше војске трају до 31. марта. Могу да се пријаве младићи и девојке, држављани Републике Србије, до 30 година старости. Текстови конкурса доступни су на сајтовима Министарства одбране и Војске Србије: www.мод.гов.рс и www.вс.рс.

336493144_729035498699588_6290694580842857361_н

Садњом стабала у дворишту свог вртића, деца из „Колибрија“ поздравила су долазак пролећа. Двориште и оближњи паркић оплемењени су са двадесетак нових стабала црвенолисне шљиве, кугленог багрема и куглене каталпе.

У садњи су учествовали предшколци који нова сазнања о екологији стичу у оквиру акције „Учимо како и зашто садимо”. Придружио им се и градоначелник Никола Лукач са Богданом Тасовцем, секретаром Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

Секретаријат за заштиту животне средине у циљу едукације најмлађих, успешно сарађује са вртићима и школама, напомиње секретарка овог Секретаријата Мирослава Наранчић.

-Деца уче како и зашто је важно садити дрвеће. Похвалила бих еко тим Предшколске установе, ово је само једна од активности. Радимо на различитим видовима едукације о животној средини. Наредне недеље имаће активности које се тичу управљања отпадом, направићемо један велики цвет од чепова-најавила је Наранчић.

Поред садње, деца су, у знак поздрава пролећу, одиграла коло.

.-Вртић „Колибри“ је део великог еко тима наше установе. Имамо мноштво акција које се одржавају током целе школске године. Конкуришемо код  покрајине за пројекат „За чистије и зеленије школе“ тако да су се све ове активности у циљу тога да покажемо колико напредујемо у прешколству и колико наша деца знају о очувању природе и околине- каже Александра Лудајић, главни васпитач вртића „Колибри“.

ритам европе (2)

Ена Гогић, Ена Шошић, Милана Рајков и Ива Племић представљаће Кикинду на овогодишњем музичком такмичењу „Србија у ритму Европе“, одлучио је жири после аудиције која је организована данас у Културном центру. Одабране учеснице претходно ће имати прилику да свој наступ усаврше током вишемесечних припрема.

-Прошлогодишње такмичење је било прелепо искуство и дивно дружење, зато сам се пријавила и ове године јер је ово непоновљив осећај. Свима бих препоручила да се пријаве- поручила је Ена Гогић, чије је певачко умеће већ овенчано бројним наградама.

Прошле године, Енин наступ на овом музичком такмичењу, стручни жири оценио је максималним бројем поена, док је сабирањем свих гласова, заузела шесто место.

На овогодишњем такмичењу учествоваће 25 градова и општина из Србије. Телевизијско такмичење и ове године биће емитовано на Првој телевизији, а домаћин је Зрењанин, најавио је директор програма „Србија у ритму Европе“ Игор Карадаревић.

-Сваке године понудимо неку новину. Имаћемо прво интернационално финале, неколико земаља које ће се такмичити у фестивалском делу. Новитет је да ће продукцијска екипа групе „Хурикејн“  водити рачуна о деци. Немања Антонић ће са својом екипом бити ангажован и дати максимум. Они су били најбољи избор, људи који су направили хитове „Локо, локо“, „Хаста ла виста“ и били на Евровизији. Представница Кикинде је прошле године била савршена, мало је фалило до победе – изјавио је Карадаревић и додао да ће и Северна Македонија, као четврта земља у региону, добити овај фестивал.

-Град је, као и Културни центар подржао учешће младих Кикинђана на овом музичком такмичењу и ове године. Желимо да се успешна сарадња настави, јер ово је промоција младих, њиховог талента и умећа као и града. Желимо да данас победи учесник који се најбоље покаже и, зашто да не, донесе победу Кикинди- рекао је уочи почетка аудиције Младен Богдан, председник Скупштине града.

Ово музичко такмичење окупља децу и омладину узраста од 14 до 21 године која поред свог града или општине представљају и певају на језику једне од земаља Европе, Израела или Аустралије.

Град победник као награду добија следеће године телевизијски пренос из свог града као и промоцију на националној телевизији, а победници наградно путовање у земљу коју су представљали.

 

 

 

Игралиште 8

На захтев грађана, Градска управа поставила је дечије игралиште на углу улица Партизанске и Стевана Синђелића. Отварању је присуствовао градоначелник Никола Лукач, као и житељи и деца овог дела града.

 

Петицију је покренуо и потписе прикупио Душан Сантрач из Радничке улице, отац троје деце.

– Овај део града има највише деце и дошли смо на идеју да напишемо петицију како бисмо добили игралиште у близини. Цео крај је потписао петицију. Веома смо захвални локалној самоуправи што нам је изашла у сусрет. Деца из овог дела града сада имају своје игралиште – каже Сантрач.

Градоначелник Лукач каже да је задовољан и поносан што може да изађе у сусрет потребама грађанима.

– У Кикинди има све више деце и родитељи желе боље услове за њих. Ми одговарамо на њихове захтеве и жеље и успевамо да обрадујемо малишане. Планирамо да додамо још справа и уредимо земљану површину. Трудимо се да, и на овај начин, мотивишемо младе да остану у свом месту и да се враћају у њега, да се рађа што више деце – рекао је Лукач.

Он је додао да су за ову годину планирани изградња још неколико игралишта,  реконструкција дворишта Економско-трговинске школе и Гимназије, као и терена у Микронасељу. Циљ је да се у сваком селу обезбеде садржаје за најмлађе, истакао је Лукач.

Дечије игралиште има нове справе, меку подлогу и клупе за родитеље и баке и деке који ће долазити са малишанима.

Паце Берар има три унуке. У Кикинди живи више од 30 година.

– Сигурна сам да се овде никада није оволико градило. Игралиште је рађено по европским стандардима. Веома смо захвални.

У изградњу игралишта и набавку и постављање опреме Град Кикинда је уложио  три милиона динара.

Градоначелника дочекао мали Вук Зарић

Долазак Николе Лукача није могао да дочека мали Вук Зарић. Њему и његовој породици су, крајем прошле године, Град и Фондација “Хумана срца” реконструисали и комплетно опремили кућу у Партизанској улици. Вук је данас са родитељима дошао на ново игралиште у комшилуку и да поздрави градоначелника.

Садња МН 1

Трећа акција под називом „Засади дрво“, коју организују Градска управа и „ДМ“ дрогерија уз подршку расадника „Доријат“, одржана је данас код школе и вртића у Микронасељу.

– Озбиљно радимо на пошумљавању наше средине и поносан сам на ову акцију – рекао је градоначелник Никола Лукач. – Ове сезоне Градска управа засадиће око 18 хиљада стабала. Трудимо се да и децу мотивишемо и укључимо у ове активности, да их едукујемо да садњом оплемењују свој животни простор.

Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града континуирано спроводи пошумљавање Кикинде и околних места, подсетила је секретарка, Мирослава Наранчић.

– Највећи број суграђана је тражио да се пошуми баш овај део Кикинде. Први пут овде садимо кугласти багрем, форзиције, смрчу, бор, црвенолисну шљиву, липу и шаренолисни јавор, укупно 60 стабала.

У оплемењивању простора код школе и вртића помагали су и ученици Основне школе „Жарко Зрењанин“.

Учитељица Мирјана Гурзулов довела је своје одељење, 3-2.

– Дали смо нови живот природи. На овај начин учимо да је волимо и чувамо, будимо еколошку свест код деце – рекла је учитељица Мирјана.

Мина Саблић каже да је научила да је природа много важна и да морамо да чувамо дрвеће.

– Дрвеће не сме да се кида и мора да се залива – рекла нам је Зоја Родић.

Алексеј Лазић је објаснио зашто је дрвеће корисно.

– Због дрвећа имамо кисеоник и зато је оно веома важно. Без њега не бисмо могли да дишемо – закључио је Алексеј.

Деца су обећала да ће сваког дана обилазити своје дрвеће и сигурна су, кажу, да ће запамтити свако стабло које су засадили.

пријем пу

Предшколска установа „Драгољуб Удицки” на Међународном сајму образовања „Путокази” у Новом Саду освојила је четири вредна признања. Три златне медаље добили су за: рад у јаслицама, реализацију програма „Године узлета” и извођење драмских представа, а награђени су и великом повељом за целокупан рад.

Кристина Дрљић, в.д. директорица ПУ „Драгољуб Удицки“, истакла је, на пријему уприличеном у кабинету градоначелника Николе Лукача, да су сви запослени заједнички заслужни за овај велики успех.

-То је велика част за нашу установу, град и све запослене. За признања су заслужне и колегинице које су у пензији. Први пут у историји, предшколска установа је  добила толико престижних награда. Прошле и претпрошле године смо добили сребрне медаље. Једна смо од ретких установа која припрема драмске представе, за то је потребан велики рад и труд, васпитачи их спремају после радног времена. Као васпитач сам била део тог дивног тима. Након што смо Министарству просвете представили шта је то што радимо, добили смо од њих препоруку за извођење представа, што је потврда да су наш рад и залагање препознати- наводи в.д. директорица ПУ „Драгољуб Удицки“.

 

Поводом златне медаље за предшколски програм „Године узлета“, Роберт Вуњак, педагог, указао је да сви запослени од јесени 2020. године пролазе стручне обуке и да је вртић „Мики“ био језгро и спиритус мовенс свих промена.

-Све задатке смо са успехом реализовали. Добро осмишљеном акцијом и заједничком стратегијом планирања увођења нових основа програма, програм је проширен на свих 18 објеката и све 74 васпитно-образовне групе. Резултати које смо постигли врло брзо су били препознати од ресорног министарства, као и покрајинског секретаријата и школске управе, као и од стране људи који воде овај град и живе у њему. На терену смо постали и узор другим предшколским установама уче од нас –указао је Вуњак.

Срдачне честитке на успеху предшколској установи упутили су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа задужена за образовање и културу Валентина Мицковски.

-Признања показују квалитетан рад, марљивост и упорност запослених, да вредно раде и достојно репрезентују град и уз подршку града имају комплетне резултате као и свакодневно унапређење квалитета рада. Успех није случајан,  то је традиција предшколског образовања у Кикинди која је препозната у региону- истакао је Лукач.

Кикиндска предшколска установа има око 300 запослених, а похађа је више од 1.500 малишана.

За подршку првих корака у јаслицама

– Прва врата која се отварају за малишане су врата предшколске установе. У јаслицама је изузетно лепо, али тренутак када родитељи 1. септембра остављају своје најмлађе и најмилије, тај тренутак раздвајања није уопште лак. Ту су сузе радоснице, али и сузе страха и туге. Наш важан задатак је да бринемо о малишанима јер смо их потребни. Васпитачи ту играју кључну улогу и најважнија су подршка- рекла је Кристина Дрљић.

драгана малешевић 3

Прва промоција интерактивних књига за децу едиције „Књиге са којима се расте“ ауторке др Драгане Малешевић, професорке Високе школе струковних студија за образовање васпитача, представљене су у среду увече у овој образовној установи. Књиге доносе издавачку новину јер нису само текст и илустрације, већ медиј који има звучне и видео записе QР кодова. Наслови ових књига су „Биљке”, „Животиње наших крајева”, „Облици и бројеви”, „Откривамо чудесни свет”, „Шта све може моје тело” и „Животиње далеких крајева“.

– QР кодови омогућују деци стварање јасних представа и сагледавање појава које нису у њиховом непосредном окружењу. Неки QР кодови имају само звук, неки само видео, а неки и звук и видео запис. Књиге се могу користити уз помоћ одраслих док деца не знају да читају, а и деца их могу користити индивидуално, као сликовницу. Књига може служити и за учење читања јер је текст с том намером и штампан већим словима и фонтом за почетно читање. Едиција враћа децу књизи у новој форми обједињујући њихова интересовања и дигиталне медије- каже др Драгана Малешевић.

Интересовање деце за употребу мобилних телефона ауторка ставља у функцију учења и развоја детета. Значајно је и то што се код деце развија способност за учење откривањем и, нарочито, дивергентно мишљење као основа креативности и разматрања различитих могућности.

Књиге су награђене значајним признањем. На Међународном сајму књига у Новом Саду, издавач Удружење за развој професионалних вештина „Провенс” добио је специјалну награду за допринос дечијем издаваштву.

– Садржаји свих шест књига едиције су повезани што омогућује целовитост дететове спознаје. Уважавају се дететова предзнања и дете је активни учесник у сопственом учењу и развоју. Текст комуницира са дететом и подстиче га да је активно истражује и открива, као и да говори о својим опажајима и изражава мишљење. Утицај на дететов развој је у свим аспектима његове личности. Видео и звучни записи QР кодова омогућују развој дигиталне компетенције деце и у складу су са новим основама рада предшколских установа- наводи ауторка.

Висока школа струковних студија за образовање васпитача је, захваљујући подршци Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност, одштампала ове књиге и бесплатно их поделила студентима да их користе као уџбенике.