Град

Ветрењаче 3

Изложба ветрењача од рециклираног материјала које су правили ученици нижих разреда 12 основних школа са територије града, отворена је данас у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе. На конкурс, расписан поводом обележавања Светског дана енергетске ефикасности, 5. марта, стигло је више од 200 радова.

– Акцију смо спровели како бисмо скренули пажњу на заборављене, обновљиве изворе енергије: енергију ветра, сунца и воде, што су и енергије будућности. Ветрењачу смо изабрали јер она симболише производњу хране у давним временима. Због јако великог одзива, а уз то имамо и групне и појединачне радове, још увек нисмо осмислили начин награђивања, али свакако ћемо се трудити да обрадујемо поклонима што већи број деце – рекла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата.

Изложбу је подржала чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски, која је и присуствовала отварању.

Сара, Анђела и Ивана, ученице трећег разреда школе „Вук Караџић, данас су са другарима из одељења дошле на отварање изложбе. Сара и Анђела су и ауторке радова за које кажу да их није било тешко напрвити, а од материјала су користиле картон, колаж-папир и фолију.

Марко и Стефан из Школе „6. октобар“ испричали су нам чему служе ветрењаче и рекли да им се највише свиђају оне највеће, које „личе на праве“.

Наредних дана и ђаци осталих основних школа посетиће изложбу и са својим учитељима причати о обновљивим изворима енергије.

данце н соул

Чланице Удружења спортског плеса „Денс Н Соул Ритмик“ имале су сјајне наступе на 12. Сомбор опену. Разлога за задовољство итекако имају јер је њихов рад, труд и таленат препознат, па су се и одлично пласирале у више плесних дисциплина и узрасних категорија.

-Представиле смо се са укупно 11 кореографија. Враћамо се пресрећни и пуни утисака- задовољна је Мирна Крнић, која води ово кикиндско плесно удружење.

Ово су постигнути резултати: наранџасте шљокице са кореографијом Феел ит стилл освојиле су прво место и специјалну награду, котизацију за Париз 2024 у категорији фит стрит џез, деца. Успешне су биле и љубичасте шљокице са кореографијом Беливер у категорији фит опен велика група мини, које су такође заузеле прво место, баш као и тиркизне шљокице са кореографијом Цонфидент у категорији фит стрит џез група мини. Плаве шљокице су заузеле друго место, у категорији фит опен мала група деца.

Прво место заузеле су и црвене шљокице, у категорији фит стреет стајл, мала група деца. Ништа мање запажене наступе нису имали ни солисти. Прва места припала су Александри Станчић са кореографијом Лове он фире, у категорији фит стрит џез деца, Петри Суботин са кореографијом Папи у категорији фит хоп стајл, Сањи Зомбори са кореографијом Амено у категорији фит кид Б деца.

Прве су биле и Миа Берар са кореографијом Боy у категорији фит кид Ц деца и Даница Чавић са кореографијом Дарк хорсе, у категорији фит стрит стајл деца. Друго место освојила је Теодора Цвитановић са кореографијом Хаwана, у категорији фит кид Ц мини.

Традиционално такмичење у плесним дисциплинама одржано је у Градској хали „Мостонга“ у Сомбору.

 

добрила иванковска чабрић

Симпатије многобројне публике освојила је учешћем у шоу програму „Никад није касно“. Пре пет година је победила у том музичком такмичењу. Њен глас и наступ лако су пронашли пут до срца бројних гледалаца и жирија, а све заједно освојила их је ставом, ведрином, непосредношћу и енергијом којом пркоси годинама. Деведесетпетогодишња Добрила Ивановска Чабрић своју животну причу преточила је у аутобиографију „На путу ка стотој“ коју је кикиндској публици представила у суботу увече у Градском удружењу пензионера.

„Живот није фер, али је добар”- цитат је из књиге који нам открива њен животни мото. Многе лековите савете о томе како прихватати живот и сваку ситуацију коју донесе добила је од свекрве, Рускиње, професорке математике која је доживела стоту. Непосредна и ведра, поделила је са нама утиске након промоције у Кикинди.

-Народ је срдачан и пун љубави. Осећала сам се предивно, као да сам добила крила и летела- каже.

На такмичење „Никад није касно“ пријавила се на наговор пријатељице.

-Претходно нисам гледала те емисије. Мој фах су забавна музика, џез, канцоне, романсе. Народни мелос, додуше, имам у себи, али у почетку нисам видела себе у томе- открива.

Музика и глума били су њена љубав одмалена, али мајка је желела да постане чиновник. Њен певачки таленат увидела је наставница соло певања, госпођа Конели, код које је у Скопљу похађала музички курс.

-Рекла је да ћу бити светски колоратурни сопран и поставила ми је глас. Међутим, мајка није дозволила да будем певачица. Са 17 година била сам на позоришној аудицији и почела да глумим у Скопљу, где сам остала наредних 11 година. После тога у Београду сам глумила у позоришту још седам година. Потом сам изабрала статус слободног уметника и певала сам по целом свету. Све сам то испричала у књизи- напомиње Добрила, која има двоје унучади, и у Италији двоје праунука.

Данас живи на релацији Скопље-Београд-Дорјан. Упитана о тајни дуговечности и виталности, открива свој рецепт:

-Током година сам организам тражи промене. Ако сам јела месо престала сам, хлеб такође, прешла сам на оно што организам тражи- воће, поврће, варива без меса, јаја, млеко, јогурт, чајеви, кафе врло ретко. И активност у свему. Мени и Дорјан пуно помаже. Та вода је лековита, топла, пуна антибиотика, пуна јода, ту је планина Беласица, ваздух је фантастичан, море је близу. Тамо сам од своје педесете године и то много значи, Осим тога, ја сам једноставна особа. Најнормалнији однос имам према свима. Волим људе и животиње подједнако, као и хумор- прича са осмехом Добрила Ивановска Чабрић.

Извор младости је у души, али и окружењу, јер каже, много времена проводи са младима, па у шали често напомиње да је њен број година, заправо, обрнут- 59.

Промоцијом књиге „На путу ка стотој” завршена је Недеља жена, коју је Културни центар Кикинда организовао поводом Међународног дана жена.

суботица

У циљу јачања привредних активности, Град Кикинда и Општина Сента потписали су споразуме о пословно-техничкој сарадњи са Привредним друштвом „Слободна зона Суботица”, у оквиру пројекта „Заједно до успеха“.

„Слободна зона Суботица” 2016. године проширена је и на подручје Града Кикинде. Италијанска компанија „Зопас” ради у слободној царинској зони у Кикинди, подсетио је Саша Танасков, члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције.

-У свим преговорима са инвеститорима, осим уређених индустријских зона, адут је управо режим слободне царинске зоне. У још две индустријске зоне имамо око 20 хектара грађевинског земљишта са комплетно уређеном  енергетском и комуналном инфраструктуром и разговара се са инвеститорима који су заинтересовани за рад у бесцаринској зони- каже Танасков.

На основу захтева општине Сента, Слободна зона Суботица израђује елаборат за проширење и на територију те бачке општине. Заинтересовани корисници су „Тиса аутомотив” и „Јапан тобако интернешенл”.

-Успели смо да завршимо први и важан корак, да отворимо режим Слободне зоне у индустријској зони „Запад“ где већ имамо две велике фирме којима ће ово пуно значити. Надамо се да ћемо овај режим проширити и на друге секторе индустријске производње-нагласио је Рудолф Цегледи, председник општине Сента.

Међу потписницима  споразума о сарадњи је и више средњих и високих школа, развојна агенција, предузетници,  логистичка предузећа. Ови споразуми имају за циљ и заједнички наступ у оквиру различитих домаћих и иностраних пројеката.

„Започели смо пројекат „Заједно до успеха” којим смо дефинисали да желимо да од Слободне зоне направимо „интелектуални инкубатор”, односно да повежемо науку, привреду, образовање и да направимо синергију јер наука своју потврду добија онога тренутка када се конкретизује у пракси. Други значајан моменат је јачање наших пројектних капацитета, будући да планирамо да са партнерима наступимо на домаћим и страним тржиштима и искористимо нове изворе финансирања који се вежу за пројекте”, објаснио је Саша Граворац, директор ПД „Слободна зона Суботица”.

По обиму и резултатима пословања, суботичка „Слободна зона” годинама је у врху слободних индутријских зона у Србији.

Болница реконструкција

Реконструкција једне од најстаријих зграда Опште болнице биће завршена до 1. априла. По окончању грађевинских радова, у објекат у којем се налазе одељења трансфузиологије, психијатрије и физијатрије, биће усељени опрема и намештај.

– У обновљену зграду унећемо потпуно нову опрему коју ће, по постављању, проверити стручњаци из надлежних институција. Биће купљен и нов намештај за чекаонице, сестринске и лекарске собе, па се очекује да рад у овом објекту почне крајем јуна – каже в. д. директорица Болнице, др Весна Томин.

За медицинску опрему и болничке сетове Министарство за јавна улагања издвојило је 250 хиљада евра. Покрајинска влада определила је додатних 11 милиона динара за  куповину намештаја.

Обимна реконструкција у првој фази, обухватиће затим и остале најстарије објекте у кругу Болнице – зграде у којима су Инфективно, Дечије одељење, Онкологија, Палијатива и Патологија. Сви наведени радови у првој етапи вредни су 340 милиона динара.

Нова зграда болнице имаће 20 хиљада квадрата

У наредним етапама предвиђена је и реконструкција 14 хиљада квадрата у новој згради, уз изградњу додатних објеката, односно анекса са шест хиљада квадратних метара, као и реновирање управне зграде. Овај посао ће, према садашњим проценама, коштати око три милијарде динара и финансираће га Министарство за јавна улагања.

Стижу и нови, савремени апарати

Истовремено, како би се суграђанима омогућила што квалитетнија дијагностика, осавремењује се опрема на свим одељењима где за тим постоји потреба, каже др Томин. По редовном конкурсу за снабдевање болница медицинском опремом,  Покрајински секретаријат за здравство кикиндској установи определио је тачно 39.786.960 динара.

– Тражили смо нови ултразвучни апарат са кардиолошким сондама за Интерно одељење и један за Одељење радиологије. Први пут ће и Педијатрија добити свој, нови ултразвучни апарат са сондом за ултразвук кукова. На Интерно одељење стижу и три дефибрилатора са привременим пејсмејкером, а Гинекологија ће добити нови, оперативни сто, користан због увођења методе спиналне анестезије приликом царског реза. Такође ће, на ОРЛ одељењу, бити опремљен нови радни простор за дијагностику и мале хируршке интервенције – каже директорица.

Снимања на новом скенеру почеће за две седмице

Нови, 64-слојни скенер, постављен је у посебно уређен простор на Радиологији. Овај савремени апарат четири пута је прецизнији од претходног и омогућиће много квалитетнију дијагностику. За неколико дана, каже директорица, стручњаци за јонизујуће зрачење провериће уређај, а представници произвођача упознаће техничаре на овом одељењу са перформансама апарата, па је извесно да ће прва снимања бити урађена за најкасније две седмице. Стари, ремонтовањи скенер, Болница је поклонила Дому здравља у Житишту.

Др Томин додаје да је у Болници у функцији нови, савремени мамограф и да имају у плану и набавку апарата за магнетну резонанцу. Како је за овај уређај неопходна изградња посебног простора, такозваног електричног кавеза, та дијагностичка метода Кикинђанима ће бити доступна по завршетку реконструкције и доградње нове болничке зграде.

Најшколованији кадар и на Педијатрији

На Одељењу педијатрије, до краја године, сви лекари имаће и субспецијализације.

– Сви наши педијатри већ имају или завршавају и субспецијализације – каже др Томин. – На овом одељењу ћемо имати двоје неоноатолога, једног пулмолога, неуролога-епилептолога и једног кардиолога.

Додаје да кикиндска болница, једина у Војводини поред установе у Сремској Каменици, има лекара који је завршио субспецијализацију из палијативне медицине.

Аномалије кукова отклањају се у најранијем узрасту

– У оквиру ране превенције развојних поремећаја најмање 30 година у Кикинди радимо ултрасонографију дечијих кукова у првој години живота – објашњава др Томин – Познато је да је Војводина едемско подручје за развој ових аномалија – на стотину деце, четворо има развојне аномалије кукова. Раном детекцијом успели смо да, за све ове године, ниједно дете није морало да буде оперисано, већ су биле довољне конзервативне методе, широки повој и „Павликово ремење“.

 

сајам у бањалуци

На трећем Међународном сајму туризма Бањалука 2023, међу 100 излагача и више од 300 учесника, туристичку понуду у којој централно место заузимају „Дани лудаје” представља и наш град. Током три сајамска дана, посетиоци Тржног центра „Делта планет” где се одржава манифестација, у прилици су да се упознају са различитим туристичким дестинацијама, као и да пробају бројне специјалитете.

-Трећи пут смо на овом сајму. Град Кикинда и Туристичка организација Кикинде наступају на заједничком штанду Туристичке организације Србије, са још 17 других општина и градова. Заједничка промоција показује и заједничку жељу да своју земљу представимо на најбољи начин, тако да сваки град представи нешто другачије и њему својствено–наводи Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације Кикинде.

Штанд „престонице бундеве” привукао је пажњу својом аутентичном понудом којој доприносе вредни и креативни овдашњи предузетници, удружења , пољопривредна газдинства.

– Поносни смо на наше мале произвођаче, који нас прате све ове године и припремају нове производе од бундеве које пласирамо тржишту, што се показало као сјајна формула за успех. Ту су пиво и сајдер од бундеве Бир кингса, ликери и пекмези од бундеве Удружења жена Иђош, сокови и ликери, такође од лудаје, Бутер ленда, уља, путери, брашно од бундеве ПГ Крстоношић, незаобилазни шампон од бундеве, али и вина Малбашић, производи од лешника Нуто из Накова… Домаћинима је стало да се људи у Републици Српској, и шире у Босни и Херцеговини упознају са туристичком понудом Србије и буду наши гости -каже в. д. директорица Туристичке организације Кикинде.

Са туристичком понудом Кикинде, на сајму, из прве руке упознали су се и градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, као и генерални конзул Србије у Бањалуци Милош Вујић.

цај од срца

Начелници Дечијег одељења кикиндске Опште болнице др Драгици Митрић, Маријана Мирков и Данијела Бјељац, председница и секретарка Црвеног крста Кикинда уручиле су данас медицинску опрему купљену захваљујући хуманитарним акцијама „Деца деци” и „Чај од срца”. Традиционалне акције уприличене су уочи новогодишњих и божићних празника.

-Обезбеђена је: електронска вага за мерење беба, назални аспиратор и компресорски инхалатор који су данас и уручени. Хвала Кикинђани- поручили су из Црвеног крста.

Волонтери ове химанитарне организације су, у оквиру Новогодишњег базара, суграђанима делили чај и продавали честитке. Суграђани добре воље учествовали су давањем добровољних прилога, а како је тада и најављено, сав прикупљени новац усмерен је за куповину потребне медицинске опреме за болницу, у договору са надлежнима те здравствене установе.

 

Педагошка 1

У Високој школи струковних студија за образовање васпитача започете су промотивне активности о упису који ће се обављати крајем јуна.

Са наставним програмом, активностима у Школи и могућностима по завршетку школовања, професори већ упознају ученике средњих школа у граду и многим околним местима.

Јуче и данас студенти су на Сајму образовања “Путокази“ у Новом Саду. За 15. март заказан је Дан отворених врата када ће, од 12 до 15 сати, сви заинтересовани моћи ближе да се упознају са Школом – да разговарају са  наставницима и члановима Студентског парламента, као и да добију све потребне информације.

Школа уписује студенте на основне и мастер струковне студије. Основне студије трају три године и имају два смера: струковни васпитач деце предшколског узраста и струковни васпитач за традиционалне игре. Мастер студије трају две године.

– Новина је да, од прошле године, постоје два места на буџету и на мастеру, што је  мотивација за студенте основних студија да постигну што бољи просек. Прошле школске године смо, као буџетске кориснике, уписали 45 студената на предшколском смеру и пет на традиционалном. Очекујемо да ће нам Покрајински секретаријат и ове године одобрити исту квоту. Сада се сви студенти рангирају, тако да је увек могуће да се, са самофинансирајућег статуса, пређе на буџет, и обрнуто – каже директорица Школе, Ангела Месарош-Живков.

Директорица напомиње и да би предстојећи упис могао да буде последња прилика за заинтересоване који имају трогодишње средње образовање да упишу смер за традиционалне игре. Уколико се, као што се најављује, од наредне године уведе полагање државне матуре, то више неће бити могуће.

– За студенте који су у радном односу, поред редовне наставе током седмице, суботом организујемо консултативну наставу. Поред тога, професори су им доступни путем интернета. Упис на дошколовање је за оне који су завршили Вишу школу за образовање васпитача која је постојала до 2007. године. Сада могу да заврше и трећу годину, како би могли да упишу и мастер студије.

Диплома призната у иностранству

О статусу ВШССОВ говори и податак да студенти у Кикинду долазе из свих градова Србије, из Републике Српске и из Црне Горе, каже директорица. Она додаје да студирање у нашем граду олакшава и чињеница да, од прошле године, у Ученичком дому могу да буду смештени и самофинансирајући студенти.

Дипломирани васпитачи имају више могућности да пронађу запослење него што је то био случај ранијих година. Сада се запошљавају и у установама за пружање помоћи ментално мање развијеним особама и као лични асистенти.

Важна информација је и да су дипломе ове Школе признате у иностранству без полагања разлике испита.

Плаћање и на рате

И ове године Школа ће уписати 120 студената – 95 на смеру за струковни васпитач деце предшколског узраста и 25 на смеру струковни васпитач за традиционалне игре.

Самофинансирајући студенти годину плаћају 54 хиљаде, а студенти на мастеру 75 хиљада динара. Школа одобрава плаћање у 10 месечних рата.

Све информације о Школи и упису доступне су на сајту и друштвеним мрежама.

преврнут аутобус

Аутобус Јавног предузећа „Аутопревоз“ који је саобраћао на линији Кикинда- Падеј, преврнуо се јутрос, око 6.30 сати, у атару Иђоша. Шесторо путника превезено је на преглед у Општу болницу у Кикинди. На срећу, њихово стање није указивало на теже телесне повреде, што је лекарским прегледима и потврђено.

-Примили смо шесторо путника из аутобуса. Сви су стабилно, нема тежих повреда, сви су ушли овде на ногама. Прегледани су, опсервирани и урађена је потребна дијагностика како бисмо их пропратили- наводе на пријемном одељењу Опште болнице Кикинда.

У аутобусу је било 16 путника и возач. Како сазнајемо, већина путника се враћала с посла или путовала до радног места. Приликом слетања с пута, аутобус није био у контакту са другим возилом нити је био у великој брзини. Разлог због кога је возач изгубио контролу над аутобусом, утврдиће истрага.

-Аутобус је, из за сада непознатих околности, слетео с коловоза и преврнуо се на бок у канал. Истрагом ће се утврдити узрок због којег је дошло до ове саобраћајне незгоде- наводе у Полицијској управи у Кикинди.

Због извлачења аутобуса, саобраћај је на овом делу пута повремено био у прекиду.

 

 

 

 

 

 

П1130619 (2)

Свој најновији роман „У загрљају принца таме“, књижевница Симонида Милојковић прво је представила у Кикинди, у којој има бројну читалачку публику. Књижевно вече одржано је синоћ у пуној сали Културног центра.

– Ово ми је најтежи роман у животу, све су приче истините и све је требало истражити, разговарати са тим људима и учествовати у ужасу кроз који су прошли. Ради се о тинејџерима, ученицима једне београдске гимназије, који су оформили сатанистичку групу са вођом много старијим од њих. Језиве ствари се дешавају у сектама, нарочито сатанистичким. Младе наговарају да убију члана породице или их наводе на самоубиство како би „откупили“ живот члана своје породице – каже Милојковић.

Истраживање дуго годину дана обухватило је, поред изучавања литературе, и волонтирање у Организацији за стабилизацију младих ЗИД.

– Још увек помажем у рехабилитацији и спасавању двадесетак тинејџера који су, махом, у сатанистичкој секти. Има и припадника „њу ејџа“ који промовише  технике саморазвоја, а у суштини је секта. У питању су веома млади људи, најмлађи имају само 12 година, и многи су већ покушавали самоубиство и лечили се у душевним болницама.

Стечено искуство и знање ауторка сада жели да преточи у стручну књигу на ову тему. Такође, волела би да буде косценариста серије „У загрљају принца таме“ јер, како каже, домаћој кинематографији недостаје добар хорор.

Симонида Милојковић члан је Удружења књижевника Србије и један је од најчитанијих српских писаца. Њена прва књига, „Грабљивица“, издата 2007. године, најпродаванији је роман на Балкану у последње три деценије.

Издавачка кућа „Пегасус“ из Велике Британије прогласила ју је врхунским делом савремене светске књижевности и објављује је за цело енглеско говорно подручје.

Бестселер „Љубав у доба кокаина“ доживео је и своју позоришну верзију. Живот трансродних особа тема је романа „Жена“, док се у роману-психотрилеру  „Дијагноза: љубав“, ауторка бави питањем да ли је заљубљеност врста психозе и да ли, попут наркотика, ствара зависност.