У Римокатоличкој цркви „Светог Фрање Асишког” у Кикинди у поноћ између Бадњег дана и Божића, најрадоснијег хришћанског празника, служена је света миса која се зове Поноћка. Верује се да баш тада долази из мрака Божије светло. Божићној миси коју је служио жупник Ласло Бевиз присуствовао је велики број верника, као и градоначелник Никола Лукач са сарадницима.
На Бадње вече и Божић католички верници долазе на поклон јаслама које се налазе у свим храмовима. Овај обичај је сећање на поклоњење три мудраца са Истока који су, према предању, стигли у Витлејем пратећи најсјајнију звезду. Путовање мудраца са истока трајало је 40 дана па толико траје и божићни хришћански пост који се завршава са почетком празновања Божића.
Божићно славље код Римокатолика траје све до празника Света три краља 6. јануара.
У кућама верника -адвент је исплетен од сламе и борових гранчица, украшен пурпурним врпцама и има четири црвене свеће, због четири недеље поста, које се пале једна по једна, сваке недеље уочи Божића.
Осим католика, Божић у Србији данас славе и протестантске цркве, али и припадници румунске националне заједнице, иако су православне вероисповести, јер поштују такозвани ревидирани јулијански календар.
Свима који данас славе Божић, Кикиндски портал честита празник уз најлепше жеље.
Градски челници на свечаној миси
У Римокатоличкој цркви у Кикинди после неколико година, поново је Божићна миса служена у поноћ, а не у вечерњим сатима. Поред градоначелника Лукача, поноћној миси присуствовала је и заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник скупштине Младен Богдан, чланови Градског већа Рамона Тот, Мирослав Дучић, Саша Танацков, као и Шандор Талпаи, помоћник градоначелника. Поноћну мису која је служена у Римокатоличкој цркви „Светог Фрање Асишког” преносила је уживо и Радио телевизија Војводине. Божићну честитку суграђанима упутили су жупник Ласло Бевиз, градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Рамона Тот.
Индустријску зону данас је обишао градоначелник Никола Лукач са сарадницима. Примопредаја Зоне извршена је 20. децембра, извођач радова био је АД „Градитељ“.
Ђаци ОШ “Васа Стајић” у Мокрину данас су учествовали у садњи своје Школске шуме. У делу познатом као Некина бара засађено је 400 стабала бреста, тополе, храста и врбе „дафине”. У садњи су помогли чланови Удружења грађана “Некина бара” и радници расадника “Викумак”. Акцију “Школске шуме” локална самоуправа предузима од 2014. године, а Град је, само у 2022. години, засадио 17 хиљада стабала.
Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ЈП „Србијашуме“, ЈП „Војводинашуме“, Покрета горана Србије, Привредне коморе Србије, Ботаничке баште „Јевремовац“, Биолошког факултета Универзитета у Београду, Шумарског факултета у Београду, Шумарске школе Краљево, Завода за заштиту природе, Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине и Института за шумарство.
Иницијатива је потекла од наставнице Јелене Молдваи, којој се придружила колегиница Јелена Грбић, а потом и учитељице и остатак колектива. Одзив родитеља и других мештана премашио је очекивања. Сала се напунила, а продајни столови испразнили.
Прва Пролетерска народноослободилачка ударна бригада формирана је 21. децембра 1941. године, а дан касније кренула је у прве борбе, те се овај датум славио као Дан Југословенске народне армије. У знак сећања на ове значајне историјске догађаје, Градски одбор Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР-а) у Кикинди данас је уприличио свечаност у Културном центру.
– Сходно политичкој и војној ситуацији у којој се Србија налази, задатак борачких удружења је да подигну патриотизам и родољубље нашег народа – рекао је председник Градског одбора СУБНОР-а, Саво Орељ.
културно-забавни рад СУБНОР-а и Одреда извиђача „Прока Средојев“ извели најпознатије песме из Народноослободилачког рата (НОР-а).
– Не улазећи у идеологију, значајно је да су у покретима отпора били људи који су се борили против надолазеће несреће у Европи и свету. У том моменту били су први који су устали против Хитлера. Обележавањем ових датума задржавамо сећање на људе који су се борили против фашизма, за народ, за слободу, не жалећи своје животе. Они су били праве патриоте и родољуби и ми, као град и држава дужни смо да поштујемо њихову 
борбу и жртве. Подржаваћемо и убудуће рад удружења која се баве неговањем традиције НОР-а – рекао је Богдан.
одбора Дедиње, Рајко Никезић, Илија Стевић из Градског одбора Зрењанин, председница Секције бораца Војвођанских бригада, Олга Којић Штрбац, затим Миодраг Тадић, Владимир Радић, Ђуро Буцало, Драго Пекија, Милна Живко, Борис Живко, Бранка Вујадинов, Душан Вујадинов, Ивица Ромаков, Добринка Недин, Весна Бојић, Драгана Дрљић, Јасмина Тадић и 
Културни центар Кикинда.
Прва пролетерска народноослободилачка ударна бригада имала је, приликом формирања у месту Рудо, у Босни и Херцеговини, 1.200 бораца, распоређених у шест батаљона – четири из Србије и два из Црне Горе. Формирао ју је Врховни командант Народноослободилачке војске и Покрета за ослобођење Југославије, Јосип Броз Тито.
