Povodom Dana zaljubljenih, korisnici Centra za pružanje usluga socijalne zaštite upriličili su dvodnevnu humanitarnu akciju. Na trgu, ispred Kulturnog centra danas fotografišu sugrađane u srcu ili pod “ljubavnim” kišobranom i, na taj način, prikupljaju pomoć za lečenje sugrađanina, malog Damjana Petrova.
– Ujedno se predstavljamo Kikinđanima na malo drukčiji način, jer će ih fotografisati i naši korisnici. Mi već duže vreme imamo radionice o tome kako se koristi foto-aparat. Takođe, prodajemo svoje radove sa kreativnih radionica koje održavamo svakodnevno – rekla je v. d. direktorica Centra, Nikoleta Pavlov.
Humanitarno fotografisanje biće organizovano i sutra, u prostorijama Centra, u Miloša Velikog 56, od 10 do 14 sati. Mnogi sugrađani već danas su iskoristili priliku da se druže sa korisnicima „Naše kuće“, fotografišu u srcu i kupe neku od lepih i korisnih rukotvorina.
Sećanje na istaknutu ličnost Narodonooslobodilačkog pokreta u Kikindi, Kostu Sredojeva Šljuku, obeleženo je danas na mestu njegove pogibije. Na današnji dan, 1944. godine Sredojev, sekretar Sreskog komiteta KPJ, ubijen kod zida kikindske bolnice. Na spomen ploču, na tom mestu, venac su, i ove godine, položili članovi SUBNOR-a.
U prigodnom programu, pročitan je proglas Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije od 12. juna 1941. Bio je to poziv omladini i rodoljubima da se uključe u Narodnooslobodilački pokret.
– Ovaj proglas je u Kikindu doneo Žarko Zrenjanin Uča. Kosta Sredojev odmah je započeo akciju pridobijanja boraca. Ubrzo zatim, formiran je Velikokikindski partizanski odred. Nažalost, glavnina Odreda je, 4. avgusta iste godine, opkoljena sa više od hiljadu nemačkih vojnika i pobijena. Sredojev je uspeo da se spasi i skloni na slobodnu teritoriju. U ilegali je nastavio da širi revolucionarnu ideju, motivišući građane da se priključe Narodnooslobodilačkom pokretu. Nemačka policija želela ga je živog, što govori o njegovom velikom uticaju među stanovništvom – rekao je predsednik SUBNOR-a Kikinda, Savo Orelj.
Pomenu je prisustvovao i potomak ovog rodoljuba, Vojislav Sredojev, koji je podsetio na Šljukinu pogibiju.
– Ispred bolnice dogovorio je sastanak sa Stojanom Grujićem za kojeg kažu da je mu je bio prijatelj, kako bi od njega dobio pištolj. Nije znao da je Grujića vrbovala nemačka policija i da mu je zamku postavio lično komandant Gestapoa u Banatu, Juraj Špiler. Na Grujićev znak, pojavili su se Nemci. Šljuka je pokušao da preskoči zid bolnice, ali je bio pokošen rafalima. Imao je samo 25 godina.
Naša je dužnost da negujemo sećanje na Sredojeva i njegove saborce. Mnogo hrabrih Kikinđana dalo je život za našu slobodu. To je i našim potomcima za nauk kako se voli i brani svoja otadžbina, rekao je Orelj.
Počast Kosti Sredojevu Šljuki svojim prisustvom odali su i pripadnici Udruženja boraca ratova devedesetih, direktorica Bolnice, dr Vesna Tomin sa saradnicima i članovi Odreda izviđača „Proka S. Plavi“.
Iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine apelovali su na sugrađane da se odazovu akcijama dobrovoljnog davanja krvi jer su zalihe dragocene tečnosti na niskom nivou. U Crvenom krstu Kikinda danas je održana druga februarska akcija.
-Nadamo se da ćemo danas prikupiti barem 80 jedinica. Zalihe krvi su na izuzetno niskom nivou stoga apelujem na sve građane Kikinde i okoline da se odazovu našim akcijama i nekom bukvalno spasu život. Potrebni su nam davaoci svih krvnih grupa. Posebno akcentujemo one sa negativnih RH faktorom zbog njihove veće univerzalnosti i pogodnosti-apelovala je dr Neda Kocić iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine.
O svim terminima ovogodišnjih akcija dobrovoljnog davanja krvi, sugrađani mogu da se informišu putem letka- kalendara koji je, u saradnji sa Crvenim krstom Kikinda, štampalo Javno preduzeće Kikinda i dostavlja ih uz januarske račune za komunalne usluge. Zaposleni u ovom javnom preduzećeu, danas su, i ličnim primerom pokazali humanost. Jelena Pantelić je, poput brojnih svojih kolega, dugogodišnji davalac dragocene tečnosti.
-Javno preduzeće Kikinda kao preduzeće čija je osnovna delatnost u službi građana i van svojih poslovnih delokruga, želi da promoviše najhumane vrednosti našeg društva. Zaposleni u JP Kikinda uvek se rado odazivaju akcijama dobrovoljnog davanja krvi. Ovog meseca štampali smo kalendar dobovoljnog davanja krvi kao vid informacije i podsetnika za predstojeće akcije. Dobrovoljno davalaštvo krvi je za davaoce mala stvar, a znači život onima kojima je potrebna. Za naše preduzeće to je društvena odgovornost, time pokazujemo i spremnost za brigu o članovima lokalne zajednice i dajemo primer drugim preduzećima i institucijama na teritoriji našeg grada- kaže Jelena Pantelić, pejzažna arhitektica i stručna saradnica za GIS u sektoru vodovoda i kanalizacije.
U 2023. godini 30 akcija
Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta Kikinda ističe da je u ovoj godini povećan broj akcija u odnosu na ranije. Naredna će biti održana 23. februara.
-Tokom 2023. godine planirano je 30 akcija dobrovoljnog davanja krvi. Kalendari koje je štampalo JP Kikinda informisaće sugrađane o svim terminima kako bi lakše mogli da se organizuju i odazovu akcijama darivanja dragocene tečnosti –navodi Bjeljac.
Prvi put dali krv
Među sedamnaestoro mladih koji su danas prvi put dali krv su i Milena Nikolić i Sandra Mihaljev. Današnjoj akciji odazvalo se 64 davalaca, od kojih je 57 darovalo dragocenu tečnost, dok je sedmoro odbijeno iz medicinskih razloga. Među davaocima je bila 21 osoba ženskog pola.
Na četvrtom „Sajmu zavičaja – zavičaj kroz privredu, turizam i kulturu” koji je otvoren u hali „Master” Novosadskog sajma učestvuje oko 120 izlagača iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Mađarske i Crne Gore. Među njima su i članice udruženja žena iz Nakova, Novih Kozaraca i Banatskog Velikog Sela, kao i predstavnici udruženja „Krajiški višeboj”. Učesnike sajma je posetio Mladen Bogdan, predsednik gradskog parlamenta.
-Važnost sajma je u povezivanju našeg naroda u matici i u regionu, Ovde možemo da vidimo svu osobenost i posebnost koju je naš narod poneo iz svih krajeva iz kojih potiče. Tu smo i da pružimo podršku našim udruženjima koja se ovde predstavljaju. Ovo je prilika i da se susretnemo sa prijateljima iz regiona i dogovorimo nastavak saradnje i zajedničke projekte. Važno je da vodimo politiku prisajedinjenja i ujedinjenja jer zajedno možemo sve – rekao je Bogdan.
Cilj manifestacije je okupljanje, povezivanje i jačanje saradnje institucija, organizacija, zavičajnih i srodnih udruženja iz Srbije i regiona. „Sajam zavičaja” pokazuje bogatstvo naše kulturne baštine.
-Doneli smo tkanje, pletenje, vez. Naravno, poneli smo i našu pitu krompirušu čime smo želeli i da predstavimo manifestaciju koju u Novim Kozarcima održamo redovno- „Pitijadu“-navodi Radmila Radulović iz Udruženja žena Novi Kozarci.
Ovaj tradicionalni sajam kulture, privrede i turizma organizuje Pokrajinski Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu, a finansijski ga podržava Vlada Vojvodine. Manifestaciju su otvorili pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić i direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Aleksandar Đedovac.
Sunčani zimski dan pogodovao je ljubiteljima vina, vinogradarima i vinarima u Iđošu da se, i ove godine, uoči Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara, okupe na degustaciji i dodeli priznanja najuspešnijima na 23. „Danima vina“.
Apsolutni pobednik na pokrajinskom nivou je Udruženje vinogradara i ljubitelja vina „Taraški vinogradi“ iz Taraša, čije je crveno vino „merlo“ dobilo najbolje ocene žirija.
– Ovo vino smo zajedno proizveli u Udruženju. Pri kraju berbe bilo je malo kiše, ali ko je sa ljubavlju radio, uspeo je da proizvede dobro vino. Imamo 35 članova i oko 15 hektara pod vinogradima. I prošle godine smo u Iđošu osvojili prvo mesto na nivou Pokrajine, sa istom sortom vina, ali mislim da nam je ovogodišnje vino još bolje – rekao je Miloš Marovac iz „Taraških vinograda“.
„Beli burgundac“, „rajnski rizling“ i „Morava“ nazivi su vina Jelene Stepanov iz Porodičnog podruma vina „Kepul“ iz Iđoša. Ova vina nagrađena su zlatnim medaljama, što je porodici Stepanov donelo i titule mesnog i gradskog pobednika.
– Čast nam je i ponosni smo što smo ove godine dvostruki pobednici sa našim „belim burgundcem“. Sa ovim vinom pobeđivali smo i u Vršcu i u Inđiji. Vino je prepoznato i kod sudija i tržišno – kaže Jelena Stepanov. – Prošla berba bila je kvalitetna jer smo sačuvali plod u teškoj godini za vinogradare. Radimo uglavnom bele sorte i ovo nam je prva nagrada u 2023. godini.
Grad podržava “Šaslu” i trud vinogradara
Pobedničke pehare uručio je gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, koji je, sa predsednikom Gradskog parlamenta, Mladenom Bogdanom, prisustvovao manifestaciji.
– Ovde su vredni ljudi i dobri vinogradari i vinari, i svake godine je kvalitet vina na sve višem nivou, što pokazuje da trud i rad daju rezultate. Čestitam svim pobednicima i želim im još bolje godine. Udruženje „Šasla“, koje na izuzetan način predstavlja svoje mesto i grad Kikindu, i mi u lokalnoj samoupravi, potrudićemo se da se za ovu manifestaciju i iđoška vina nadaleko čuje – rekao je Lukač.
Vinogradari “doskočili” lošem vremenu
Organizatoru, Udruženju vinogradara i vinara „Šasla“, stiglo je 214 uzoraka. Ocena je da su se vinogradari, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, potrudili da održe kvalitet vina.
– Bele sorte su pretrpele šok, prvo od vrućine, zatim zbog obilne kiše, dok su crna vina zadržala kvalitet. Radilo je pet komisija, sa 22 eminentna ocenjivača, koji su za medalje odabrali 179 vina, što pokazuje kakav je kvalitet. Vina nisu vrhunska, ali su najbolja moguća sa postojećim kvalitetom grožđa. Na „Danima vina“ takmičenje je u kategorijama: bela vina, roze, crvena, desertna vina i „šiler“. „Šiler“ je vino između rozea i crvenog vina i najčešće se pravi tako što se kupažira– rekao je Branislav Brojčin, predsednik Upravnog odbora Udruženja vinogradara i vinara „Šasla“ i dodao da ovo Udruženje nikada nema manje od 60 aktivnih članova.
„Šiler“ je vino koje proizvodi i Đura Martinov iz Iđoša, član Upravnog odbora „Šasle“. Ovo i vino „merlo-kaberne“ iz njegovog podruma, nagrađeni su srebrnim medaljama.
– Pravim oko 1.500 litara vina iz svog vinograda. Imali smo sušu, ali smo zalivali, inače ne bismo dobili ni dovoljnu količinu, ni kvalitet. Grožđe nije bilo naročito slasno prošle godine, ali je vino zadovoljavajuće i veoma sam zadovoljan plasmanom. Uskoro nam počinju radovi u vinogradima – zimi pijemo vino, ostali deo godine radimo – kaže Martinov.
Za dobar rod – i osveštanje vinograda
Stotinak gostiju i meštana prisustvovalo je osveštavanju vina, a sveštenici Kikindskog namesništva osveštali su i vinograd Vase Dudaja, člana Udruženja, na kojem je obavljeno i simbolično orezivanje.
– Vinograd je zasađen 2017. godine. Na površini od oko 15 ari zastupljene su sorte „italijanski rizling“ i „frankovka“. Proizvodimo, godišnje, oko 600 litara vina. Nadamo se da će ova godina biti bolja od prethodne. Mi radimo iz hobija, ali se trudimo da postignemo što bolji kvalitet.
Posle odluke žirija, na degustaciji – ocena gostiju
Finale „Dana vina“ započelo je i završeno degustiranjem pristiglih uzoraka. Pored pobednika, zadovoljni su i domaćini i gosti jer su vina u Iđošu opravdala očekivanja.
Uprkos uslovima koje ne mogu da kontrolišu, proizvođačima su se isplatili napori da održe kvalitet, u nekim vrstama čak i da ga poboljšaju. Na iđoškom zubatom suncu danas su svi uzorci sijali i nije bilo nezadovoljnih na 23. „Danima vina“.
Na današnji dan pre jednog veka, Sporazumom o razmeni između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Rumunije, uspostavljena je granica između dve države na mestu na kojem postoji i danas. Istovremeno je postavljen Međunarodni železnički granični prelaz Kikinda – Žombolj, čiji jubilej je danas obeležen prijemom i organizovanjem okruglog stola u Gradskoj kući u Kikindi.
Skupu su prisustvovali predstavnici Ambasade Rumunije, Grada Žombolja, Društva prijatelja železnice iz Žombolja i Kikinde, nekoliko železničkih preduzeća i Granične policije naše zemlje.
Predstavnici Grada goste su dočekali na kikindskoj Železničkoj stanici, gde je postavljena izložba fotografija, maketa i železničke opreme. U Gradskoj kući, na okruglom stolu, razgovaralo se o mogućnostima ponovnog uspostavljanja železničkog saobraćaja između ovog dela Banata i susedne države, koji je bio u funkciji do 2015. godine.
– Ovaj jubilej nas obavezuje da se maksimalno potrudimo da, zajedno sa Vladom, Železnicom i Graničnom policijom, ponovo uspostavimo ovu putničku železničku vezu sa Rumunijom jer građani imaju potrebu za ovom linijom. Najavljena kompletna rekonstrukcija pruge do Pančevo-Zrenjanin- Kikinda do granice sa Rumunijom sigurno će mnogo značiti za podizanje investicionog potencijala ovog regiona i grada Kikinde, ali i u prometu putnika i robe. Siguran sam da ćemo zajednički istrajati u tome i da ćemo godišnjice i velike jubileje dočekivati sa novijom železničkom infrastrukturom i novim vozovima, što će dodatno doprineti zbližavanju i jačanju bratskih veza Žombolja i Kikinde i dve države – rekao je gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač.
Šefica Misije Ambasade Rumunije u Beogradu, Anka Popa je, čestitajući jubilej, izrazila nadu da ćemo, u budućnosti, imati više prilike da putujemo železnicom.
– Nadam se da ćemo i mi, sa rumunske strane, i vi ovde, sa srpske strane, moći da pomognemo kako bi se ponovo uspostavio železnički saobraćaj u ovom delu Banata – rekla je Popa. – To će, svakako, imati veliki značaj za međunarodne odnose, za kulturnu razmenu i za turizam. Naša ambasada će biti otvorena za svaku pomoć u razvoju železničkog putničkog i teretnog saobraćaja.
Projektom modernizacije železnice za čije finansiranje su počeli pregovori sa Evropskom unijom, predviđena je i rekonstrukcija dva kraka pruge prema susednoj državi, od kojih je jedan deonica Pančevo-Zrenjanin-Kikinda-granica sa Rumunijom.
– Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić, izložio je predstavnicima EU projekat modernizacije 588 kilometara regionalnih pruga, kako bi postigao saradnju za finansiranje ovog posla, i mi već pripremamo projektni zadatak – izjavio je menadžer za odnose sa javnošću “Infrastruktura Železnica Srbije”, Nenad Stanisavljević.
Gabor Tot, član Gradskog veća Grada Žombolja, podsetio je da železničari Rumunije, Srbije i Mađarske neguju višedecenijsko prijateljstvo i dobre odnose, nastale u vreme postojanja pruge Segedin-Kikinda-Temišvar.
Akcijom „Fotka na dar, to je prava stvar“, u kikindskom Centru za pružanje usluga socijalne zaštite žele da slave ljubav, podršku i zajedništvo. Povodom Dana zaljubljenih i Svetog Trifuna organizuju fotografisanje sugrađana, a sva prikupljena sredstva biće usmerena za lečenje dvogodišnjeg Damjana Petrova.
-U ponedeljak, fotografisanje će biti održano od 10 do 14 sati ispred Kulturnog centra, a u utorak, takođe od 10 do 14 sati, u prostorijama Centra za pružanje usluga socijalne zaštite. Imaćemo i različite rekvizite za slikanje, sve smo prirpemili. Fotografisanje će se naplaćivati od 200 dinara, pa naviše, ko koliko želi da donira, a sav prihod će ići za lečenje Damjana Petrova. Pozivamo sugrađane da se odazovu ovoj humanitarnoj akciji. Svaku priliku rado koristimo da iskažemo humanost i solidarnost – ističe Adrijana Anđelić, radni terapeut u Centru za pružanje usluga socijalne zaštite.
Sugrađanin Damjan Petrov (2021) je na porođaju ostao bez kiseonika zbog teškog porođaja i obmotanog pupčanika oko vrata. Leči se klinici za dečiju neurologiju zbog epilepsije kao i u specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu i neurološki razvoj. Sredstva su mu potrebna za fizikalne terapije, logopedske i defektološke tretmane, MRI dijagnostiku, kao i za specijalističke preglede.
U Istorijskom arhivu započeli su akciju „Knjiga na dar“ kako bi svoja izdanja učinili dostupnim mladim sugrađanima. Pokloni su prvo uručeni Osnovnoj školi „Jovan Popović“.
– Naša ideja je da se Arhiv predstavi javnosti i da darujemo školske biblioteke, kako bi nastavnici mogli da koriste ove knjige u nastavnom procesu. To su, uglavnom, izdanja sa istoriografskim i sociološko-geografskim sadržajem o Kikindi i Severnom Banatu. Jedan od motiva je da približimo đacima lokalnu istoriju i olakšamo nastavnicima kreiranje nastave. Kao istoričar stalno apelujem na to da se đaci što više upoznaju sa lokalnom istorijom jer od toga sve počinje – rekao je Srđan Sivčev, v. d. direktor Istorijskog arhiva.
Lepu inicijativu iz Arhiva prodržala je i lokalna samouprava.
– Ovo je zaista velikodušna inicijativa poklanjanja knjiga na srpskom i na mađarskom jeziku, što me veoma raduje. Cilj je da se neguje ljubav prema istoriji i književnosti u deci. Drago mi je da je Arhiv započeo ovu saradnju i nadam se da će biti nastavljena – izjavila je Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, koja je prisustvovala akciji.
Izdanja Arhiva značajno će doprineti radu jer je mnogo dece zainteresovano za izučavanje istorije grada i okoline, rekla je nastavnica srpskog jezika, Renata Vujadinov, zahvaljujući na poklonu.
– Naši učenici nisu imali prilike da čitaju ove knjige. Koristićemo ih i na sekcijama i u redovnoj nastavi jer više predmeta ima dodira sa istorijom. Takođe i na časovima srpskog jezika na kojima učimo o književnicima sa naših prostora.
Posle škole „Jovan Popović“, zaposleni u Arhivu poklone su odneli i u Osnovnu školu „Sveti Sava“. Akcija „Knjiga na dar“ nastavlja se narednih dana, kako bi svi osnovci i srednjoškolci na teritoriji Grada dobili vredna i kapitalna izdanja eminentnih istraživača lokalne istorije.
O rekonstrukciji pruga u Srbiji, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić razgovarao je krajem prošlog meseca u Briselu sa evropskim komesarom za susedsku politiku i proširenje Oliverom Varheljijem. Najavljeno je da će za rekonstrukciju brze pruge Beograd-Niš Evropska unija dati grant od 600 miliona evra.
Ministar Vesić je na sastanku izneo i predlog da Evropska unija uđe u projekat rekonstrukcije 588 kilometara regionalnih pruga u Srbiji. On je ukazao na značaj obnove manjih regionalnih pruga, pored izgradnje i rekonstrukcije glavnih železničkih pravaca. Među te manje pruge ubrojao je dve koje spajaju Srbiju i Rumuniju.
-Jedna pruga je od Beograda prema Pančevu i Vršcu, druga je Beograd, Zrenjanin, Kikinda prema Rumuniji. Zatim Vrbas- Sombor, Lapovo-Kraljevo- Lešak i Ruma- Šabac prema granici Bosni i Hercegovini – naglasio je Vesić i istakao očekivanje da se u narednom periodu uđe u taj projekat i nastavi saradnja.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić poručio je u Novom Sadu da bi izgradnja brze saobraćajnice koja će spojiti Bački Breg, na granici sa Mađarskom, i Nakovo, na granici sa Rumunijom, trebalo da ubrzo počne, a taj put pokrenuće razvoj severa Vojvodine.
Vesić je, nakon sastanka radne grupe koja će pratiti realizaciju tog projekta, a koju, pored njega, čine i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, predstavnici pokrajinskih institucija, lokalnih samouprava, republičkih preduzeća i arheolozi, rekao da će saobraćajnica dužine 175 kilometara spojiti dva granična prelaza i između njih – Sombor, Kulu, Vrbas, Bečej, Novi Bečej i Kikindu.
Ministar Vesić je izrazio zahvalnost Pokrajinskoj vladi i lokalnim samoupravama na naporu koji su uložili kako bi radovi na izgradnji brze saobraćajnice, koja će povezati šest vojvođanskih gradova i opština, ali i Srbiju, Mađarsku i Rumuniju, brzo otpočeli.
Ministar je istakao da će pomenuta radna grupa probleme rešavati u hodu, što garantuje da će brza saobraćajnica, najduža u Srbiji koja će se graditi kao jedan projekat, biti brzo završena.
-Svaki auto-put ili brza saobraćajnica nisu samo saobraćajno povezivanje, već znače nove investicije, radna mesta, bolji standard građana i mogućnost za razvoj turizma, ukazao je ministar i istakao da izgradnja ovog puta nije važna samo za Srbiju, već i za Evropsku uniju, jer predstavlja najbržu vezu Rumunije prema Mađarskoj, što znači da će taj put biti veoma frekventan.
-Ova brza saobraćajnica biće pokretač razvoja ovog dela Vojvodine. Građani to zaslužuju jer su među opštinama koje će put povezati neke koje su zaista bile zapostavljene i bez većih ulaganja- objasnio je.
Prema rečima predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, radovi na ovoj saobraćajnici počeće na deonici od Bačkog Brega prema Somboru i trajaće naredne dve do tri godine.
-Na inicijativu predsednika Republike Aleksandra Vučića, Vlada Srbije pripremila je neophodne procedure da tokom prve polovine godine počnu radovi na izgradnji ove saobraćajnice. Nastavljamo sa obnovom Srbije, sa izgradnjom puteva, i to je ono čime ćemo moći da se ponosimo- istakao je Mirović.
Pokretač razvoja Vojvodine
-Napravili smo zajedničku radnu grupu i ovo je primer kako treba da radimo. Ovaj put promeniće život ljudi na severu Vojvodine, obezbediće i nove investicije, nova radna mesta, razvoj turizma i svih drugih delatnosti, a predstavljaće i najbržu vezu između jednog dela Rumunije i Mađarske- rekao je Vesić i dodao da će brzu saobraćajnicu Bački breg–Nakovo graditi azerbejdžanski „Azvirt”.
Ministar je izrazio očekivanje da će tokom ove godine biti potpisan i ugovor za izgradnju brze saobraćajnice Beograd – Zrenjanin – Novi Sad. On je najavio i da će u narednim godinama, kada je reč o infrastrukturi, najviše ulaganja biti upravo u Vojvodini, te podsetio na projekte izgradnje Fruškogorskog koridora i tri mosta u Novom Sadu.
Ministar Vesić je podsetio na to da se uveliko gradi brza pruga Novi Sad–Subotica, dok se na teritoriji pokrajine nalaze i dve regionalne pruge, o čijoj je obnovi razgovarao sa predstavnicima EU, a to su pruge Sombor–Vrbas i Pančevo–Zrenjanin–Kikinda–Kanjiža–Subotica.
