Град

Израел

На позив градоначелника града Ноф ХаГалила Ронена Плота, а уз посредовање кикиндског удружења Еш, делегација града Кикинде, предвођена градоначелником Николом Лукачем боравила је у овом братском граду у Израелу.

Повод посете био је потписивање нове Декларације о пријатељству између два града. Прва декларација о пријатељству Кикинде и Ноф ХаГалила (тада Назарет Илита) потписана је пре 30 година, а током три деценије два града нису превише сарађивала све до овогодишње посете градоначелника Плота и делегације Ноф ХаГалила Кикинди током манифестације Дани лудаје када је договорено успостављање чвршће сарадње и узвратна посета делегације Кикинде.

– Било нам је изузетно задовољство када смо примили позив градоначелника Лукача да посетимо Кикинду током Дана лудаје и из прве руке осетимо шта све Кикинда може да понуди и у којим областима смо компатибилни. То је на првом месту образовање, култура и спорт и верујемо да су млади најбоља основа за сарадњу међу градовима. Потписивање нове Декларације о пријатељству свакако је најбољи увод за интезивирање ове сарадње- рекао је градоначелник Плот.

Градоначелник Кикинде Никола Лукач изјавио је да је посета Израелу и братском граду Ноф ХаГалилу била изузетно занимљиво искуство и прилика за боље упознавање ове земље, њених обичаја и начина функционисања, али и прилика за договор о сарадњи међу градовима.

– Представници Ноф ХаГалила су нам приредили изузетан дочек и могућност да се упознамо са историјом и значајем овог града, али и читавог Израела. Било је ово јединствено искуство и верујем да ће наша сарадња ићи само узлазним путем, а први кораци су успоствљање механизма размене ђака која би требала да почне већ на пролеће наредне године.

Градоначелник се посебно захвалио Удружењу Еш које је посредовало у успостављању поновне сарадње, али и Хору Културног центра Кикинда „Aтендите“ који је за ову прилику снимио посебан спот у част потписивања нове Декларације о пријатељству два града.

 

 

Zimska služba

У случају снега и леда у Кикинди ће саобраћајнице првог и другог приоритета бити очишћене у року од четири сата, речено је на данашњој смотри механизације Зимске службе којој је присуствовао градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

Зимску службу у Кикинди данас су обишли градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа задужен за ванредне ситуације и комуналну инфраструктуру, Мирослав Дучић. За одржавање путева у зимском периоду први пут је изабрана компанија „Еко градња“ из Зрењанина. Град је, у ову сврху, издвојио 15 милиона динара.

– Најважније је да се, ако буде потребно, рашчисте путеви до месних заједница, прстен око Кикинде, до болнице, домова здравља, амбуланти, полиције и свих најважнијих институција у првом приоритету. Други приоритет су вртићи и школе; укупно имамо око 130 километара у два приоритета. Извођач је дужан да обезбеди нормално функционисање ових путева у року од четири сата по престанку падавина или стварања леда – рекао је градоначелник Лукач.

„Еко градња“ представила је део своје механизације код Јавног предузећа „Кикинда“. У приправности имају камионе, грејдере, булдожере, утовариваче, унимоге, каже технички директор ове компаније, Зоран Бјелан.

– Имамо око сто тона соли на лагеру и издали смо налог за набавку додатних количина. Такође има и довољно камених агрегата, потпуно смо спремни – тврди Бјелан.

На рашчишћавању путева биће ангажовани радници из Кикинде, кажу у „Еко градњи“. Зимска служба сада је у нултом степену приправности. За брзо и ефикасно чишћење саобраћајница и у највишем, четвртом степену, има довољно механизације и запослених, речено је на данашњој смотри Зимске службе.

 

 

solarni paneli

Град Кикинда расписаће у првој половини децембра јавни конкурс за суфинансирање уградње соларних панела на породичним кућама и унапређење термотехничког система путем уградње калориметара, циркулационих пумпи, термостатских вентила и делитеља топлоте. Како је за Кикиндски портал прецизирао енергетски менаџер Никола Југин за ову меру опредељено је 1,5 милиона динара, од тога 1.260.000 динара за соларне панеле, а 240.000 динара за циркулационе пумпе, калориметре, термостатске вентиле и делитеље топлоте.

-Максималан субвенционисани износ по домаћинству за соларне панеле износиће 420.000 динара. Влада велико интересовање грађана, највише за меру набавке и уградње соларних панела за породичне куће. Привредни субјекти који ће учествовати у овом Програму енергетске санације домаћинстава на територији Града Кикинде су Ђурђевић Термосолар, МТ Комекс ДОО Београд и Телефон инжењеринг ДОО Београд- наводи Југин.

У Програму енергетских санација који је  току 74 домаћинства су добила бесповратна средства, од укупно 242 која су конкурисала.

У току је извођење радова на побољшању енергетске ефикасности, у домаћинствима, а очекује се да комплетни радови буду завршени  до краја месеца.

 

 

Druga izgorela kuća

Соњу Перовић, коју је јуче задесио пожар у кући у којој је, као подстанар живела са троје деце, примио је председник Скупштине града, Младен Богдан.

Како је објаснила Перовићева, до пожара је дошло услед дотрајалих инсталација, а ноћ су преспавали код пријатеља који су им притекли у помоћ.

– Разговарали смо о томе како да хитно помогнемо породици. Сада им је најважнији кров над главом и има назнака да би то могло да се реши врло брзо. Такође, хитно ћемо решавати и остало што им је потребно. Соња је велики борац, и поред свих животних недаћа и здравствених проблема, није поклекла и наставља да се бори. Важно је да њена породица зна да нису сами и да смо ту да помогнемо колико можемо, што важи за сваког човека који се нађе у тешкој животној ситуацији – рекао је председник градске скупштине, Младен Богдан.

Богдан се захвалио свима који су помогли овој породици и позвао све који то могу и желе, да учине исто јер, како је рекао, само заједно можемо да решимо све.

IMG_0122

Као и у многим другим селима, и у Накову је све мање становника. Али, овде су решили нешто и да предузму: прихватили су се великог посла који ће живот у њиховом месту учинити лепшим и квалитетнијим за све. Носиоци радова су Месна заједница и Удружење риболоваца уз подршку Града Кикинде.

Прво су, још пре десетак година, засадили густу шуму на ободу села. Затим су, пре три године, решили да уклоне дивљу депонију. Убрзо, поред „Полетовог“ стадиона, постављени су дечије игралиште и терен за балоте. Захваљујући ентизијастима, поред шуме ископано је и језеро за риболовце. Радови се настављају – сада је у плану још неколико терена, затим угоститељски објекти, кућице за риболовце и туристе, и још много тога.

У Накову планирају храбро, и раде неуморно. Ово је та прича за пример.

совембарска бајка

Сове, та симпатична и корисна перната створења по којима је Кикинда постала препознатљива широм света, као неицрпан извор инспирације, повезале су три даме: Наташу Јовановић из Параћина, Ружицу Голубовић- Совку из Београда и Јелку Кнежевић из Иђоша. Из заједничке љубави према совама и поезији родила се књига која данас излази из штампе „Совембарска бајка“.

Између корица богато и маштовито илустроване књиге, налази се четрдесет песама- за малу и велику децу.

– Све песме су поучне и метафоричне, свака песма има поруку- прича за Кикиндски портал Наташа Јовановић, графичка дизајнерка из Параћина. – У стихове смо уткале породичне и вредности у друштву, поруке о томе како се понаша у школи, како се негује пријатељство, чува љубав. Писале смо о совама, али на различите  теме- о добу јуре и диносаурусима, Египту, Данима лудаје, спорту… Песме су за малу и велику децу јер ће и одрасли, уз ове песме, да се присете онога што су заборавили кад су били деца- указује Наташа чији су цртежи сова и иницирали „Совембарску бајку“.

-Током пандемије, пронашла сам старе акварел дрвене боје и почела да цртам сове. Другарицама су се веома свиделе моје илустрације, па сам радове поставила и на свој фејсбук профил Твоја совица. Коментари су били дивни. А онда ми се јавила учитељица и песникиња из Београда Ружица Голубовић-Совка, која је испод мог цртежа написала песму. И Ружица обожава сове. За нас су оне незаобилазан симбол на сликама, привесцима, украсима…- открива Наташа која је, ускоро, и сама почела да пише стихове.

– Ускоро нам се придружила и Јелка Кнежевић из Иђоша. И тако је почела наша сарадња. Нацртам сову са кључем и настане песма о тајнама. Познато ми је да је Кикинда омиљено зимовалиште сова ушара. Маштала сам о томе да дођем и упознам се са овим природним феноменом.

Из пера Наташе, Ружице и Јелке настало је седамдесетак песама. Када су их представиле Тањи Ножици из кикиндског Културног центра- дилеме није било. „Совембарска бајка“ угледаће светлост дана у издању ове установе културе.

-Летос смо се виделе и упознале. Заиста су ме одушевиле дивним цртежима и песмама. Радујем се што је наш Совембар добио своју прелепу бајку- каже Тања Ножица, уредница књиге.

И управо док настаје овај текст, „Совембарска бајка“ излази из штампе. За прелом књиге и техничку подршку био је задужен Владица Миленковић. Промоција књиге биће одржана у Културном центру у Кикинди, а датум још није познат. Оно што је сасвим извесно је да ће се „Совембарској бајци“ обрадовати мала и велика деца.

 

 

 

Mokrin Arandjelovdan

У Мокрину је данас прослављена варошка и црквена слава Аранђеловдан. Освећење и резање славског колача приређено је у свечаној сали Месне заједнице, а потом су, на свечаности у Омладинском дому, уз пригодан културно-уметнички програм, заслужним мештанима додељене захвалнице.

Добили су их Живко Угреновић, за свесрдну помоћ у раду Месне заједнице, Дејан Пудар, директор СЦ „Језеро“ за изузетну сарадњу са Месном заједницом, Јован Вељин, почасни председник Удружења грађана „Раша Попов“, за промоцију и организацију културних дешавања, Нера Ковачев, уметнички руководилац КУД „Мокрин“ за очување и неговање традиционалне игре и песме, Божидар Фишаков из УГ „Девет грла“, за успешну реализацију јавних радова, Зоран Тенкеш, за графички дизајн за потребе МЗ, удружења и спортских клубова. За донирање средстава за пошумљавање захвалница је уручена групи грађана: Младену Адамову , Душки Мачкић Павлов, Роберту Белошу, Силвији Штуермер, Жељку Буркину и Немањи Дукатареву. Захвалницу је добила и фирма Биоесен Кула, за помоћ Месној заједници. Захвалили су се и Димитрију Ракину за одржавање артерских бунара.

Мокринчанима је, у име Савета Месне заједнице, славу честитао Дејан Ивановић. Сумирао је реализоване планове и указао на будуће.

– У протеклом периоду уређена је депонија, урађен је тротоар на главној улици, а у плану је чишћење канала, као и игралиште за мали фудбал и баскет, то нам недостаје- рекао је Ивановић.

Честиткама се придружио председник Скупштине града Младен Богдан који је присуствовао свечаности заједно са члановима Градског већа Валентином Мицковски и Љубаном Средићем.

– Ово је леп повод за окупљање и договор како да заједничким предлозима дођемо до тога шта је грађанима најпотребније, Ослушкујемо потребе грађана и трудимо се да њихове захтеве испунимо на најбољи начин. Тако је у протеклом периоду урађен успоривач на главној улици, као и тротоар. Важна је реконструкција крова на библиотеци, гледаћемо да и то уврстимо у будуће планове- истакао је Богдан.

Поред инфраструктурних улагања, Мокринчанима ништа мање није важан културни живот вароши.

– Удружење грађана „Раша Попов“ прославило је мали јубилеј- пет година рада. Од самог оснивања, трудили смо се да ухватимо корак са најзначајнијим манифестацијама, што смо, верујем, и успели. Имали смо и Недељу културе у Мокрину која је обиловала културним садржајима и посетиоцима. Желим да похвалим и друге чланове Удружења: Јована Вељина, Даринку Маљугић, Зорана Тенкеша- нагласио је Живко Угреновић, председник УГ „Раша Попов“.

Традицију, игру и песму негују и на млађе нараштаје вредно преносе и у КУД-у „Мокрин“.

-Наш КУД броји 180 чланова подељених у шест фолклорних секција. Имамо две певачке групе, ту је заслужан и Владимир Милованов, наш корепетитор. Током године вредно смо радили, а Месна заједница је то препознала- рекла је Нера Ковачев, уметнички руководилац КУД-а „Мокрин“.

mala matura

Ученици осмих разреда на завршном тесту на крају школске године, полагаће три, а не седам предмета као до сада. Наиме, уместо комбинованог теста који се састоји од питања из пет предмета, убудуће ће полагати тест из само једног предмета. Како су раније саопштили из Министарства просвете, изменом концепта постићи ће се већа мотивисаност ученика јер ће сами бирати предмет који полажу. На завршном испиту остају обавезни матерњи језик и математика, а трећи тест ђаци ће бирати од пет понуђених.

 -Мења се мала матура у делу део комбинованог теста- потврђује за Кикиндски Тихомир Фаркаш, председник Актива директора школа. –  Ученици и родитељи имаће могућност до краја децембра да се определе за једну од области-географија, биологија, историја, физика или хемија. У суштини, кључно је да ученици изаберу предмет који им највише одговара, да би у другом полугодишту предметни наставници радили припреме са њима- истиче Фаркаш.

Осмаци су у јуну, као ученици седмог разреда, радили пробни тест где су се опредељивали за један од пет понуђених предмета. Тада се највише ђака (28 одсто) определило да полаже биологију, нешто мање (24 процента) хемију, историју 18 одсто, географију 15 одсто и 8 одсто физику.  Збирке за припрему требало би да изађу у јануару, а најављено је и да ће ђаци имати могућност да вежбају електронски.

Arhandjel Mihailo 3

Православни верници 21. новембра обележавају празник посвећен Светом Арханђелу Михаилу – Аранђеловдан. По броју људи који га слави као крсну славу, налази се на трећем месту. Арханђел Михаило се сматра чуварем вере и борцем против јереси.

Ако Аранђеловдан пада у среду или петак, слава треба да буде посна, a жито је обавезно. Верује се да болесници овог дана оздрављују. Такође, сматра се да, какво је време на Аранђеловдан, такво ће бити током целе зиме и пролећа.

Oslobodjenje a

У Кикинди су данас обележене 104 године од ослобођења у Првом светском рату и уласка Српске војске у град. Положени су венци на спомен-костурницу на Железничком гробљу и, у холу Градске куће, код спомен плоче бригадиру Драгутину Ристићу. Ристић је био вођа пешадијског Гвозденог пука „Књаз Михајло“ који је ушао у Кикинду 20. новембра 1918. године.

Комеморативни скуп одржан је на Железничком гробљу, код споменика који је подигнут за 184 преминула током Првог светског рата. Међу њима су: 64 Срба, 62 настрадалих руских војника и 21 Румун – генерали, лекари, научници, просветари и писци, они који су у време Великог рата уточиште пронашли у Кикинди.

Обележавању годишњице присуствовали су представници борачких организација, Војске Србије и локалне самоуправе, председник Градског парламента, Младен Богдан, и начелник Градске управе, Драгиша Михајловић.

Младен Богдан истакао је да је, све до 2012. године и промене политике, сећање на један од најважнијих догађаја у историји града било неправедно запостављено.

– Срби у Гвозденом пуку извојевали су велике битке у Првом светском рату. Заслужили су да им се одају признање и почаст јер су се борили за ослобођење града и ове земље, што је довело и до уједињења српског народа у једну државу. Прилика је и да поручимо новим генерацијама да не треба да се стиде војске, да их позовемо на добровољно служење војног рока, и да промовишемо нашу војску као стуб одбране земље. И данас су пред нама тешке одлуке које, у интересу нашег народа, само уједињени можемо да доносимо; да, ако је могуће, сарађујемо и са Истоком и са Западом, али да сачувамо Србију и српски пут. Најважније је да очувамо мир и независност – рекао је Богдан.

Професор Лазар Демић подсетио је на историјске околности на овим просторима у току Првог светског рата.

– Док су кикиндски Мађари и Немци своје проблеме са Царевином били решили Аустроугарском нагодбом 1867. године, положај Срба остао је политички неприхватљив. То је разлог због којег су српски буржоаски елементи у Кикинди, они који су могли да уздрмају и заталасају незадовољне, били хапшени, одвођени у логоре широм Мађарске, многи су интернирани. Један од најзлогласнијих затвора у који су одвођени био је „Чилаг“ у Сегедину. Становништво у Кикинди је о рату извештавала немачка и мађарска штампа, разуме се, нетачно. Када су Срби, 1917. године, почели да се враћају, сазнало се и да Централне силе губе на фронту, што је утицало на то да српско становништво почне да се мобилише. Прихватали су обавезну мобилизацију, њих су слали на Источни фронт, у Галицију, где су се предавали и оснивали своје ослободоилачке одреде. Претходница српске војске, на челу са капетаном Гудовићем, у Кикинду је ушла 18. новембра, а два дана касније стигао је и пешадијски пук бригадира Драгутина Ристића. Он је и преузео власт у граду, што је изазвало неописиву радост и славље. Наредних дана, на збору Српског народног већа, изабрана су шестнаесторица Кикинђана који су представљати град на Великој народној скупштини. Нишком декларацијом, 1. децембра, Срби су прикључени матици и остварен је српски сан – испричао је  професор Демић.

Тог 20. новембра, пре 104 године, ослободиоце је, на Железничкој станици дочекао велики број грађана који су их и допратили до центра града. Драгутин Ристић је прво ушао у цркву, а затим и у Градску кућу, са чијег балкона се обратио Кикинђанима, доносећи им вести о слободи.