На парцели у улици Јована Јовановића Змаја на којој је још 2000. године започета изградња зграде за младе парове, припаднике војске и полиције, али никада није одмакла, више инвеститора заинтересовано је за изградњу тржног центра. Како Кикинда још нема модеран шопинг центар са познатим брендовима на једном месту, нема сумње да ће овај пословни потез бити пун погодак, а шопинг дестинација посећена . Парцелу ће Град понудити на продају, а претходно ће се решење којим су дефинисани купопродајни услови наћи пред одборницима на сутрашњој седници, потврдио је за Кикиндски портал члан Градског већа Саша Танацков.
-Град има више заинтересованих потенцијалних инвеститора за ту локацију, али не за станоградњу, већ за пословни објекат за различите малопродајне објекте типа ритејл парка односно тржног центра отвореног типа. Стога је закључено да би било корисно да огласимо продају тог земљишта у циљу добијања оних садржаја које град у овом моменту нема. Тиме ћемо у Микронасељу, можда и најмногољуднијем делу града, комунално и инфраструктурно решити тај део додатних садржаја малопродајних објеката и других објеката из услужних делатности, али и комуналног уређења додатних паркинг места којих недостаје у Микронасељу- наводи Танацков.
Грађевинско земљиште је укупне површине 11.383 м2. Биће понуђено на продају прикупљањем писаних понуда, по почетној цени од 260.000 евра, коју је утврдио лиценцирани проценитељ.
Рок за изградњу и пуштање у рад објекта је 15 месеци од дана солемнизације Уговора код јавног бележника. Трошкове уклањања постојећих темеља сносиће купац.
– Ово је парадигма како државне установе треба да делују. Архив Војводине, други државни архив у Србији, постоји сто година, чува архивску грађу са ових простора, и годишње објави око тридесет наслова из архивистике и других области – књижевности, историје, историографије, геополитике. Пошто држава улаже новац у делатност, сматрамо да те књиге не треба да се продају, него да бесплатно дођу до грађана. Ове године то чинимо и лично, били смо у Змајеву, у манастиру Бођани, у сремским местима. Захваљујући Миленку Јованову, који је био да нас посети у Архиву, договорили смо се да књиге поклонимо и кикиндској библиотеци. Донели смо стотинак наслова. Најзначајнија су сабрана дела историчара академика Милорада Екмечића, у 15 књига, затим изабрана дела историографа Василија Крстића, такође у 15 књига, и 10 наслова изабраних дела нашег најзначајнијег историчара уметности, Дејана Медаковића. Поред тога, поклањамо и две важне књиге, у неколико томова. Прва је „Попис жртава у Срему у Другом светском рату“. На захтев Владе Војводине, пронашли смо пет хиљада нових имена. Сада договарамо да се иста истраживања раде и за Бачку и за Банат. Друга књига, у два тома, је „Покатоличавање Срба (прекрштавања на подручју Загребачке надбискупије између 1941. и 1945.). У њој је 70 хиљада имена покрштених људи, углавном Срба и Јевреја. Ово дело донело нам је и аутентичне доказе о духовном геноциду који је спроводила НДХ уз помоћ Католичке цркве. Према писаној изјави, коју је надбискуп Алојзије Степинац дао Папи, покрштено је 240 хиљада људи и сада је томе додато још 70 хиљада. Аутор овог дела је доктор наука Филип Шкиљан, Хрват из Загреба који је, три године, истраживао архиве Хрватске и архив Загребачке надбискупије. Он није имао национални, већ научни мотив и то је за сваку похвалу – рекао је Кузмановић.
Он је додао да овом поклону прилаже и 200 наслова из своје личне библиотеке, међу којима издваја капитално дело професора Гидеона Грајфа, „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, књигу о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу. Део поклона су и дела из белетристике, геополитике и друштвених наука.
– Прво страдање и прва одмазда над Србима на територији Србије догодила се у Панчеву, у Банату; први устанак Срба, Вршачки устанак, такође је био у Банату. Историја народа који живи на овом простору обележила је историју читавог краја и заиста би имало шта да се истражи и пронађе у овом делу земље, чиме би Архив Војводине допунио своја издања и документима о крају у којем живимо – рекао је Јованов.
– Издања Архива Војводине нарочито ће допринети бољем разумевању локалне историографије – изјавио је Марјановић. – Сарадња није једнострана, иако се не можемо упоредити у издаваштву. Ми годишње објавимо два до три наслова из локалне историографије и шаљемо их Архиву, што је наш скромни допринос документовању историјских токова и трендова у последњих стотинак година.
Велика инвестиција предузета је како би, пре свега млађи становници Руског Села, имали боље услове за бављење спортом.
Наменским средствима, опредељеним за ово место, асфалтирано је 10 паркинг места испред зграде Месне заједнице, односно вртића и Ловачког удружења и у више наврата је уклањана дивља депонија, што већ годинама указује на проблем одлагања кабастог комуналног отпада.
Буџет опредељен за ово село прошле године био је нешто већи од 13 милиона. Поред обнављања дотрајалих објеката иинфраструктуре, у Савету су, каже Марјановић, чврсто опредељени да Руско Село постане и лепше место за живот.
У међувремену, наставља се рад на олакшавању свакодневице Рускоселцима. Адаптира се део Пензионерског дома и проширује зграда Основне школе „Глигорије Попов“. Завршетком изградње додатне четири учионице, биће остварена значајна енергетска уштеда јер ће сви ђаци тада моћи да буду на настави у само једној смени. Овај посао је у ингеренцији Школе, уз подршку Савета Месне заједнице.
Према последњим подацима, број мештана је повећан на 2.205. Како је одлив становника био већи у мађарској популацији, сада се процењује да их има мање од 27 одсто. Почетком века, Мађари су чинили 35 процената од укупног броја становника.
– Прва акција била је 1972. године у Луковдолу, родном селу Ивана Горана Ковачића. Организовали су је тадашњи уредник Радио Београда, Божидар Тимотијевић, и песникиња Десанка Максимовић – каже Михаило Шћепановић, уредник акције.
– Ове године почели смо за Савиндан, у школи у Новим Козарцима. Поклонили смо више од 700 књига, углавном школске лектире, белетристике, књиге за ученике, наставнике и родитеље ђака. Школа је прелепа, дечица су изузетно талентована и знатижељна и радујемо се овој посети, која није прва и Банату – рекао је Шћепановић.
У школској библиотеци било је и неколико читалаца који су се веома обрадовали даровима и одмах пронашли интересантне наслове.
– Библиотекарка ми каже да сам ја најбољи читалац у школи, свиђа ми се што су дошле нове књиге које могу да прочитам, да из њих сазнам много нових ствари и да их упишем у дневник читања – рекла је Марина Токић.
– Мисија акције и овога пута је испуњена – књиге ће служити школи, деци, родитељима, и мештанима. Гутенбергова галаксија сигурно неће брзо нестати, без обзира на нове технологије, књига је ипак књига и то нас радује – каже Шћепановић.
