April 17, 2026

Град

sovembarska bajka

„Sovembarska bajka“ za malu i veliku decu

Jelena Trifunović November 21, 2022

Sove, ta simpatična i korisna pernata stvorenja po kojima je Kikinda postala prepoznatljiva širom sveta, kao neicrpan izvor inspiracije, povezale su tri dame: Natašu Jovanović iz Paraćina, Ružicu Golubović- Sovku iz Beograda i Jelku Knežević iz Iđoša. Iz zajedničke ljubavi prema sovama i poeziji rodila se knjiga koja danas izlazi iz štampe „Sovembarska bajka“.

Između korica bogato i maštovito ilustrovane knjige, nalazi se četrdeset pesama- za malu i veliku decu.

– Sve pesme su poučne i metaforične, svaka pesma ima poruku- priča za Kikindski portal Nataša Jovanović, grafička dizajnerka iz Paraćina. – U stihove smo utkale porodične i vrednosti u društvu, poruke o tome kako se ponaša u školi, kako se neguje prijateljstvo, čuva ljubav. Pisale smo o sovama, ali na različite  teme- o dobu jure i dinosaurusima, Egiptu, Danima ludaje, sportu… Pesme su za malu i veliku decu jer će i odrasli, uz ove pesme, da se prisete onoga što su zaboravili kad su bili deca- ukazuje Nataša čiji su crteži sova i inicirali „Sovembarsku bajku“.

-Tokom pandemije, pronašla sam stare akvarel drvene boje i počela da crtam sove. Drugaricama su se veoma svidele moje ilustracije, pa sam radove postavila i na svoj fejsbuk profil Tvoja sovica. Komentari su bili divni. A onda mi se javila učiteljica i pesnikinja iz Beograda Ružica Golubović-Sovka, koja je ispod mog crteža napisala pesmu. I Ružica obožava sove. Za nas su one nezaobilazan simbol na slikama, privescima, ukrasima…- otkriva Nataša koja je, uskoro, i sama počela da piše stihove.

– Uskoro nam se pridružila i Jelka Knežević iz Iđoša. I tako je počela naša saradnja. Nacrtam sovu sa ključem i nastane pesma o tajnama. Poznato mi je da je Kikinda omiljeno zimovalište sova ušara. Maštala sam o tome da dođem i upoznam se sa ovim prirodnim fenomenom.

Iz pera Nataše, Ružice i Jelke nastalo je sedamdesetak pesama. Kada su ih predstavile Tanji Nožici iz kikindskog Kulturnog centra- dileme nije bilo. „Sovembarska bajka“ ugledaće svetlost dana u izdanju ove ustanove kulture.

-Letos smo se videle i upoznale. Zaista su me oduševile divnim crtežima i pesmama. Radujem se što je naš Sovembar dobio svoju prelepu bajku- kaže Tanja Nožica, urednica knjige.

I upravo dok nastaje ovaj tekst, „Sovembarska bajka“ izlazi iz štampe. Za prelom knjige i tehničku podršku bio je zadužen Vladica Milenković. Promocija knjige biće održana u Kulturnom centru u Kikindi, a datum još nije poznat. Ono što je sasvim izvesno je da će se „Sovembarskoj bajci“ obradovati mala i velika deca.

 

 

 

Mokrin Arandjelovdan

Mokrinčani proslavili Aranđelovdan

Jelena Trifunović November 21, 2022

U Mokrinu je danas proslavljena varoška i crkvena slava Aranđelovdan. Osvećenje i rezanje slavskog kolača priređeno je u svečanoj sali Mesne zajednice, a potom su, na svečanosti u Omladinskom domu, uz prigodan kulturno-umetnički program, zaslužnim meštanima dodeljene zahvalnice.

Dobili su ih Živko Ugrenović, za svesrdnu pomoć u radu Mesne zajednice, Dejan Pudar, direktor SC „Jezero“ za izuzetnu saradnju sa Mesnom zajednicom, Jovan Veljin, počasni predsednik Udruženja građana „Raša Popov“, za promociju i organizaciju kulturnih dešavanja, Nera Kovačev, umetnički rukovodilac KUD „Mokrin“ za očuvanje i negovanje tradicionalne igre i pesme, Božidar Fišakov iz UG „Devet grla“, za uspešnu realizaciju javnih radova, Zoran Tenkeš, za grafički dizajn za potrebe MZ, udruženja i sportskih klubova. Za doniranje sredstava za pošumljavanje zahvalnica je uručena grupi građana: Mladenu Adamovu , Duški Mačkić Pavlov, Robertu Belošu, Silviji Štuermer, Željku Burkinu i Nemanji Dukatarevu. Zahvalnicu je dobila i firma Bioesen Kula, za pomoć Mesnoj zajednici. Zahvalili su se i Dimitriju Rakinu za održavanje arterskih bunara.

Mokrinčanima je, u ime Saveta Mesne zajednice, slavu čestitao Dejan Ivanović. Sumirao je realizovane planove i ukazao na buduće.

– U proteklom periodu uređena je deponija, urađen je trotoar na glavnoj ulici, a u planu je čišćenje kanala, kao i igralište za mali fudbal i basket, to nam nedostaje- rekao je Ivanović.

Čestitkama se pridružio predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan koji je prisustvovao svečanosti zajedno sa članovima Gradskog veća Valentinom Mickovski i Ljubanom Sredićem.

– Ovo je lep povod za okupljanje i dogovor kako da zajedničkim predlozima dođemo do toga šta je građanima najpotrebnije, Osluškujemo potrebe građana i trudimo se da njihove zahteve ispunimo na najbolji način. Tako je u proteklom periodu urađen usporivač na glavnoj ulici, kao i trotoar. Važna je rekonstrukcija krova na biblioteci, gledaćemo da i to uvrstimo u buduće planove- istakao je Bogdan.

Pored infrastrukturnih ulaganja, Mokrinčanima ništa manje nije važan kulturni život varoši.

– Udruženje građana „Raša Popov“ proslavilo je mali jubilej- pet godina rada. Od samog osnivanja, trudili smo se da uhvatimo korak sa najznačajnijim manifestacijama, što smo, verujem, i uspeli. Imali smo i Nedelju kulture u Mokrinu koja je obilovala kulturnim sadržajima i posetiocima. Želim da pohvalim i druge članove Udruženja: Jovana Veljina, Darinku Maljugić, Zorana Tenkeša- naglasio je Živko Ugrenović, predsednik UG „Raša Popov“.

Tradiciju, igru i pesmu neguju i na mlađe naraštaje vredno prenose i u KUD-u „Mokrin“.

-Naš KUD broji 180 članova podeljenih u šest folklornih sekcija. Imamo dve pevačke grupe, tu je zaslužan i Vladimir Milovanov, naš korepetitor. Tokom godine vredno smo radili, a Mesna zajednica je to prepoznala- rekla je Nera Kovačev, umetnički rukovodilac KUD-a „Mokrin“.

mala matura

Menja se mala matura- Umesto sedam, tri predmeta

Jelena Trifunović November 21, 2022

Učenici osmih razreda na završnom testu na kraju školske godine, polagaće tri, a ne sedam predmeta kao do sada. Naime, umesto kombinovanog testa koji se sastoji od pitanja iz pet predmeta, ubuduće će polagati test iz samo jednog predmeta. Kako su ranije saopštili iz Ministarstva prosvete, izmenom koncepta postići će se veća motivisanost učenika jer će sami birati predmet koji polažu. Na završnom ispitu ostaju obavezni maternji jezik i matematika, a treći test đaci će birati od pet ponuđenih.

 -Menja se mala matura u delu deo kombinovanog testa- potvrđuje za Kikindski Tihomir Farkaš, predsednik Aktiva direktora škola. –  Učenici i roditelji imaće mogućnost do kraja decembra da se opredele za jednu od oblasti-geografija, biologija, istorija, fizika ili hemija. U suštini, ključno je da učenici izaberu predmet koji im najviše odgovara, da bi u drugom polugodištu predmetni nastavnici radili pripreme sa njima- ističe Farkaš.

Osmaci su u junu, kao učenici sedmog razreda, radili probni test gde su se opredeljivali za jedan od pet ponuđenih predmeta. Tada se najviše đaka (28 odsto) opredelilo da polaže biologiju, nešto manje (24 procenta) hemiju, istoriju 18 odsto, geografiju 15 odsto i 8 odsto fiziku.  Zbirke za pripremu trebalo bi da izađu u januaru, a najavljeno je i da će đaci imati mogućnost da vežbaju elektronski.

Arhandjel Mihailo 3

Danas je Aranđelovdan – ove godine mrsna slava

Igor Crnogorac November 21, 2022

Pravoslavni vernici 21. novembra obeležavaju praznik posvećen Svetom Arhanđelu Mihailu – Aranđelovdan. Po broju ljudi koji ga slavi kao krsnu slavu, nalazi se na trećem mestu. Arhanđel Mihailo se smatra čuvarem vere i borcem protiv jeresi.

Ako Aranđelovdan pada u sredu ili petak, slava treba da bude posna, a žito je obavezno. Veruje se da bolesnici ovog dana ozdravljuju. Takođe, smatra se da, kakvo je vreme na Aranđelovdan, takvo će biti tokom cele zime i proleća.

Oslobodjenje a

Obeležena godišnjica oslobođenja u Velikom ratu – sećanje na heroje i na  ujedinjenje

Igor Crnogorac November 20, 2022

U Kikindi su danas obeležene 104 godine od oslobođenja u Prvom svetskom ratu i ulaska Srpske vojske u grad. Položeni su venci na spomen-kosturnicu na Železničkom groblju i, u holu Gradske kuće, kod spomen ploče brigadiru Dragutinu Ristiću. Ristić je bio vođa pešadijskog Gvozdenog puka „Knjaz Mihajlo“ koji je ušao u Kikindu 20. novembra 1918. godine.

Komemorativni skup održan je na Železničkom groblju, kod spomenika koji je podignut za 184 preminula tokom Prvog svetskog rata. Među njima su: 64 Srba, 62 nastradalih ruskih vojnika i 21 Rumun – generali, lekari, naučnici, prosvetari i pisci, oni koji su u vreme Velikog rata utočište pronašli u Kikindi.

Obeležavanju godišnjice prisustvovali su predstavnici boračkih organizacija, Vojske Srbije i lokalne samouprave, predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i načelnik Gradske uprave, Dragiša Mihajlović.

Mladen Bogdan istakao je da je, sve do 2012. godine i promene politike, sećanje na jedan od najvažnijih događaja u istoriji grada bilo nepravedno zapostavljeno.

– Srbi u Gvozdenom puku izvojevali su velike bitke u Prvom svetskom ratu. Zaslužili su da im se odaju priznanje i počast jer su se borili za oslobođenje grada i ove zemlje, što je dovelo i do ujedinjenja srpskog naroda u jednu državu. Prilika je i da poručimo novim generacijama da ne treba da se stide vojske, da ih pozovemo na dobrovoljno služenje vojnog roka, i da promovišemo našu vojsku kao stub odbrane zemlje. I danas su pred nama teške odluke koje, u interesu našeg naroda, samo ujedinjeni možemo da donosimo; da, ako je moguće, sarađujemo i sa Istokom i sa Zapadom, ali da sačuvamo Srbiju i srpski put. Najvažnije je da očuvamo mir i nezavisnost – rekao je Bogdan.

Profesor Lazar Demić podsetio je na istorijske okolnosti na ovim prostorima u toku Prvog svetskog rata.

– Dok su kikindski Mađari i Nemci svoje probleme sa Carevinom bili rešili Austrougarskom nagodbom 1867. godine, položaj Srba ostao je politički neprihvatljiv. To je razlog zbog kojeg su srpski buržoaski elementi u Kikindi, oni koji su mogli da uzdrmaju i zatalasaju nezadovoljne, bili hapšeni, odvođeni u logore širom Mađarske, mnogi su internirani. Jedan od najzloglasnijih zatvora u koji su odvođeni bio je „Čilag“ u Segedinu. Stanovništvo u Kikindi je o ratu izveštavala nemačka i mađarska štampa, razume se, netačno. Kada su Srbi, 1917. godine, počeli da se vraćaju, saznalo se i da Centralne sile gube na frontu, što je uticalo na to da srpsko stanovništvo počne da se mobiliše. Prihvatali su obaveznu mobilizaciju, njih su slali na Istočni front, u Galiciju, gde su se predavali i osnivali svoje oslobodoilačke odrede. Prethodnica srpske vojske, na čelu sa kapetanom Gudovićem, u Kikindu je ušla 18. novembra, a dva dana kasnije stigao je i pešadijski puk brigadira Dragutina Ristića. On je i preuzeo vlast u gradu, što je izazvalo neopisivu radost i slavlje. Narednih dana, na zboru Srpskog narodnog veća, izabrana su šestnaestorica Kikinđana koji su predstavljati grad na Velikoj narodnoj skupštini. Niškom deklaracijom, 1. decembra, Srbi su priključeni matici i ostvaren je srpski san – ispričao je  profesor Demić.

Tog 20. novembra, pre 104 godine, oslobodioce je, na Železničkoj stanici dočekao veliki broj građana koji su ih i dopratili do centra grada. Dragutin Ristić je prvo ušao u crkvu, a zatim i u Gradsku kuću, sa čijeg balkona se obratio Kikinđanima, donoseći im vesti o slobodi.

najbolje iz vojvodine

„Danima ludaje“ i Hubertovoj dunji i kajsiji dodeljene oznake „Najbolje iz Vojvodine“

Jelena Trifunović November 19, 2022

Na 53. Sajmu turizma u Novom Sadu 21 proizvodu odnosno manifestaciji dodeljene su oznake “Najbolje iz Vojvodine”. Prestižan sertifikat koji dodeljuje Pokrajinska vlada ponela su čak dva brenda iz Kikinde – „Dani ludaje” i Hubertove rakije- kajsija i dunja.

-Nagrada je zaista ponos svih nas. Želim da se zahvalim svim građanima Kikinde i svih okolnih mesta , Gradu Kikindi i svim izlagačiam i posetiocima,jer  bez njih ne bismo stigli do 37. Dana ludaje, a posebno ne do ove nagrade- kaže  Jasmina Milankov, direktorica  Turističke organizacije Grada Kikinde.

Zadovoljstvo novom potvrdom kvaliteta, ne krije ni Miroslav Knežević, suvlasnik Destilerije „Hubert“.

-Destilerija Hubert već 15 godina uspešno posluje na domaćem i svetskom tržištu. Nagrada nam mnogo znači, sam naziv dovoljno govori- jasan je Knežević.

Pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević dodelio je sertifikate  koje će dobitnici moći da koriste tri godine.

-Sa ponosom možemo da pokažemo šta imamo. Svi dobitnici oznake su ponos ove zemlje. Ponosimo se regionalnim poreklom- istakao je Ivanišević na čiju je inicijativu, prošle godine, ponovo uspostavljena dodela oznake koja je sinonim strogo proverenog kvaliteta.

Vlada AP Vojvodine je 2004. godine ustanovila oznaku „Najbolje iz Vojvodine“, ali se prestižno zvanje nije dodeljivalo od 2016. godine.

Prošle godine, oznaku je dobilo 18 brendova. Ove godine dobitnici su još i zrenjaninski Dani piva, šidska Sremska kulenijada, novosadski Međunarodni poljoprivredni sajam, manifestacija Staparski ćilim, pančevačka Kolonija veza i zlatoveza.

Među dobitnicima znaka su Šubare i prsluci od jagnjećeg krzna iz Berkasova, poslužavnici, kutije i suveniri koje proizvodi Radionica Petrović 021, Nedelja mode, Mekst konfekcija, inđijsko Keltsko selo, palićka Mala gostiona.

Na listi odlikovanih proizvoda su organsko ulje suncokreta Univereksporta, humus namar Grin haus fuda, organsko povrće sa Salaša 275, sir ambasador Mlekare farmer, proizvodi od lešnika preduzetnice Jelene Pinćir, Angus burger firme Štrand i kozji proizvodi Mlekare karpe diem.

Oznaka „Najbolje iz Vojvodine” znači da je korisnik ispunio najrigoroznije uslove Jugoinspekta i Turističke organizacije Vojvodine.

 

 

 

staša terzin

(VIDEO) Borba za lek: Mala Staša boluje od ahondroplazije

Jelena Trifunović November 18, 2022

U Kikindi živi trogodišnja Staša koja ima retko urođeno oboljenje- ahondroplaziju.

Odnedavno za ovu bolest postoji lek koji košta 270 hiljada evra godišnje, a dete bi trebalo da ga uzima do završetka razvoja.

Zato je u našem gradu formirano udruženje čije aktivnosti su usmerene ka tome da se sva deca sa dijagnozom koju ima i Staša, leče u Srbiji, o trošku države.

 

TOZA 5

U „Tozi Markoviću“: Stabilizacija, tavorenje ili oporavak?

Jelena Trifunović November 18, 2022

Sadašnji menadžment fabrike „Toza Marković“ preuzeo je rukovođenje u junu prošle godine kada je za v.d. direktora imenovan Branislav Bandić, postavljen na predlog nadležnih u „Srbijagasu“, većinskom vlasniku kikindske fabrike.

-Godina na izmaku za fabriku „Toza Marković“ nije bila loša- ocenjuje v.d. direktora Branislav Bandić. – Plan proizvodnje je ispunjen i sve je prodato, iako možemo da prodamo daleko više robe, ali nas zastarela tehnologija i oprema u tome sprečavaju. Planovi su da se oprema zameni mlađom, da se poveća količina i kvalitet robe i verujem da ćemo sve moći sve da prodamo i zauzmemo bolje mesto na tržištu nego što imamo sada. Ove godine prodali smo skoro 30 miliona komada crepa, a toliko smo i napravili. Za narednih mesec i po napravićemo još četiri i po miliona, verujem da ćemo i to prodati. Tržište raste, otvorili smo nova tržišta (Mađarska i jedan izvoz za Francusku), mogli bismo da prodamo 35 do 38 miliona komada crepa- uveren je Bandić.

-Ove zime neće biti zaustavljanja proizvodnje. Pravićemo malo veće zastoje jer hoćemo neku opremu da popravimo, da bude funkcionalna u jeku sezone, ali stajanja na 60 dana neće biti. Uvek će raditi jedna linija, dok se na drugoj bude radilo i sređivalo- objašnjava Bandić koji o dugovanjima „Toze“ kaže:

-Dugove smo dobrim delom vratili, za ovih 16 meseci koliko sam tu, vratili smo 220 miliona dinara. Vraćamo dugove po potpisanim sporazumima, očekujemo da će se u toku iduće godine vratiti 90 odsto tih dugova- rekao je v.d.direktora fabrike.

Kako navodi, „Toza“ ima 550 zaposlenih i otvorene konkurse za više pozicija.

-Primamo radnike na raznim pozicijama. Nedostaju nam inženjeri sa iskustvom, u creparskoj industriji teško ih je naći. Primamo radnike i u maloprodaji, na klasiranju, za rad na liniji- ističe Bandić.

Da je situacija u „Tozi Markoviću“ komplikovana i neizvesna pogotovo zbog krize sa gasom, ocenjuje predsednik Organizacije nezavisnog sindikata Zoran Sredojev.

-Ukoliko dođe do ozbiljnijih problema, mi svakako nismo fabrika prioriteta. Mogu reći da su zarade redovne, nema kašnjenja, a očekujemo da se tako i nastavi. Sa druge strane, vrlo su skromne, prosečna zarada u proizvodnji je nešto iznad minimalca, oko 40.000 dinara. Tehnologija u fabrici jeste zastarela, ne vidim da će to da se poboljša jer smatram da kupovanje polovnih mašina nije poboljšanje- kaže Sredojev.

Javno preduzeće „Srbijagas“ nedavno je objavilo spisak najvećih dužnika, na kom su se našle i dve kikindske kompanije. Pored MSK, koji je najveći dužnik za gas, navedeno je i da „Toza Marković“ ima dospeli dug iz 2022. godine u iznosu od 399,5 miliona dinara.

 

 

ljubicasta

Podrška prevremeno rođenim bebama i njihovim porodicama

Igor Crnogorac November 17, 2022

U Srbiji i u svetu 17. novembar se obeležava kao Dan prevremeno rođene dece. Kao podrška „malim divovima“ i njihovim porodicama, Gradska kuća u Kikindi večeras je osvetljena ljubičastom bojom. Akcijom „Ljubičasti novembar“ u Srbiji se, od 2015. godine, na taj način podiže svest o izazovima sa kojima se suočavaju prevremno rođene bebe i njihove porodice.

Ispred Gradske kuće, sa majkama i decom, rođenom pre vremena, razgovarala je Ramona Tot, u Gradskom veću zadužena za brigu o porodici, nacionalne manjine i rodnu ravnopravnost.

– Ovaj dan posvećen je najvećim borcima, onima koji se bore od prvog minuta života, a s njima i njihovi roditelji. U našem društvu nije dovoljno izgrađena svest o tome. Naša lokalna samouprava je tu da pruži pomoć od prvog trenutka ako je potrebno, naša vrata su otvorena za roditelje i najmlađe sugrađane.

Jedan od najvećih izazova za roditelje nakon prevremenog rođenja su nedostatak informacija i osećanja brige, straha i usamljenosti. Sandra Marković je majka devojčice koja sada ima osam i po godina.

– Rodila sam je u 36. nedelji. Dani strepnje i suza sada su iza nas i danas podršku dajemo majkama i očevima koji prolaze kroz isto iskustvo. Poručujemo im da se bore, da budu pored svoje dece i da ih samo prate, jer oni jesu snaga i jesu mali divovi jer su jedini kojima je život dat, a koji se odmah bore za njega – kaže Sandra.

Prevremeno rođenom smatra se svaka beba rođena pre punih 37 nedelja trudnoće. Procenat prevremeno rođene dece sa kasnijim dugoročnim zdravstvenim teškoćama kreće se od 30 do čak 60 posto, a mnogi razvojni problemi traju dugo, i često ostavljaju posledice za ceo život.

Svaka deseta beba na svetu rodi se pre vremena, što godišnje čini 15 miliona beba. Prema podacima Udruženja prevremeno rođene dece „Mali div“, svaka 11. beba u Srbiji rodi se pre vremena, što je četiri hiljade dece svake godine.

 

 

 

kutija zelja 4

Deda Mraz doneo kutiju želja

Igor Crnogorac November 17, 2022

Deda Mraz je danas doneo prazničnu kutiju želja u drvenu kućicu ispred Gradske kuće, gde ga je dočekao veliki broj mališana.

– Drago mi je što sam stigao u Kikindu. Osluškivao sam roditelje, bake i deke, i čuo sam da su ovde sva deca bila dobra. Trudiću se da ispunim sve želje i da uđem u svaku kuću u kojoj me očekuju sa poklonom. Pišite mi i ubacite svoja pisma u kutiju želja – rekao je Deda Mraz mališanima.

Mnogi su na doček Deda Mraza već doneli svoja pisma sa novogodišnjim željama. Sestre Helena i Hana, među prvima su ubacile svoja pisma. Helena je, kaže, poželela da dobije „deksiko dnevnik“, a Hana – jednoroga.

Već tradicionalna kutija želja koju postavlja Gradska uprava biće na trgu, u drvenoj kućici, do 11. decembra. Mališani do 10 godina ili njihovi roditelji, osim želje, treba da napišu i ime, prezime, godinu rođenja i adresu deteta, i ime i prezime roditelja ili staratelja.

Lokalna samouprava je, u prošlogodišnjoj akciji, podelila više od 5.700 paketića za najmlađe Kikinđane.