Поводом Дана заљубљених, корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите уприличили су дводневну хуманитарну акцију. На тргу, испред Културног центра данас фотографишу суграђане у срцу или под “љубавним” кишобраном и, на тај начин, прикупљају помоћ за лечење суграђанина, малог Дамјана Петрова.
– Уједно се представљамо Кикинђанима на мало друкчији начин, јер ће их фотографисати и наши корисници. Ми већ дуже време имамо радионице о томе како се користи фото-апарат. Такође, продајемо своје радове са креативних радионица које одржавамо свакодневно – рекла је в. д. директорица Центра, Николета Павлов.
Хуманитарно фотографисање биће организовано и сутра, у просторијама Центра, у Милоша Великог 56, од 10 до 14 сати. Многи суграђани већ данас су искористили прилику да се друже са корисницима „Наше куће“, фотографишу у срцу и купе неку од лепих и корисних рукотворина.
Сећање на истакнуту личност Народоноослободилачког покрета у Кикинди, Косту Средојева Шљуку, обележено је данас на месту његове погибије. На данашњи дан, 1944. године Средојев, секретар Среског комитета КПЈ, убијен код зида кикиндске болнице. На спомен плочу, на том месту, венац су, и ове године, положили чланови СУБНОР-а.
У пригодном програму, прочитан је проглас Централног комитета Комунистичке партије Југославије од 12. јуна 1941. Био је то позив омладини и родољубима да се укључе у Народноослободилачки покрет.
– Овај проглас је у Кикинду донео Жарко Зрењанин Уча. Коста Средојев одмах је започео акцију придобијања бораца. Убрзо затим, формиран је Великокикиндски партизански одред. Нажалост, главнина Одреда је, 4. августа исте године, опкољена са више од хиљаду немачких војника и побијена. Средојев је успео да се спаси и склони на слободну територију. У илегали је наставио да шири револуционарну идеју, мотивишући грађане да се прикључе Народноослободилачком покрету. Немачка полиција желела га је живог, што говори о његовом великом утицају међу становништвом – рекао је председник СУБНОР-а Кикинда, Саво Орељ.
Помену је присуствовао и потомак овог родољуба, Војислав Средојев, који је подсетио на Шљукину погибију.
– Испред болнице договорио је састанак са Стојаном Грујићем за којег кажу да је му је био пријатељ, како би од њега добио пиштољ. Није знао да је Грујића врбовала немачка полиција и да му је замку поставио лично командант Гестапоа у Банату, Јурај Шпилер. На Грујићев знак, појавили су се Немци. Шљука је покушао да прескочи зид болнице, али је био покошен рафалима. Имао је само 25 година.
Наша је дужност да негујемо сећање на Средојева и његове саборце. Много храбрих Кикинђана дало је живот за нашу слободу. То је и нашим потомцима за наук како се воли и брани своја отаџбина, рекао је Орељ.
Почаст Кости Средојеву Шљуки својим присуством одали су и припадници Удружења бораца ратова деведесетих, директорица Болнице, др Весна Томин са сарадницима и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“.
Из Завода за трансфузију крви Војводине апеловали су на суграђане да се одазову акцијама добровољног давања крви јер су залихе драгоцене течности на ниском нивоу. У Црвеном крсту Кикинда данас је одржана друга фебруарска акција.
-Надамо се да ћемо данас прикупити барем 80 јединица. Залихе крви су на изузетно ниском нивоу стога апелујем на све грађане Кикинде и околине да се одазову нашим акцијама и неком буквално спасу живот. Потребни су нам даваоци свих крвних група. Посебно акцентујемо оне са негативних РХ фактором због њихове веће универзалности и погодности-апеловала је др Неда Коцић из Завода за трансфузију крви Војводине.
О свим терминима овогодишњих акција добровољног давања крви, суграђани могу да се информишу путем летка- календара који је, у сарадњи са Црвеним крстом Кикинда, штампало Јавно предузеће Кикинда и доставља их уз јануарске рачуне за комуналне услуге. Запослени у овом јавном предузећеу, данас су, и личним примером показали хуманост. Јелена Пантелић је, попут бројних својих колега, дугогодишњи давалац драгоцене течности.
-Јавно предузеће Кикинда као предузеће чија је основна делатност у служби грађана и ван својих пословних делокруга, жели да промовише најхумане вредности нашег друштва. Запослени у ЈП Кикинда увек се радо одазивају акцијама добровољног давања крви. Овог месеца штампали смо календар добовољног давања крви као вид информације и подсетника за предстојеће акције. Добровољно давалаштво крви је за даваоце мала ствар, а значи живот онима којима је потребна. За наше предузеће то је друштвена одговорност, тиме показујемо и спремност за бригу о члановима локалне заједнице и дајемо пример другим предузећима и институцијама на територији нашег града- каже Јелена Пантелић, пејзажна архитектица и стручна сарадница за ГИС у сектору водовода и канализације.
У 2023. години 30 акција
Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда истиче да је у овој години повећан број акција у односу на раније. Наредна ће бити одржана 23. фебруара.
-Током 2023. године планирано је 30 акција добровољног давања крви. Календари које је штампало ЈП Кикинда информисаће суграђане о свим терминима како би лакше могли да се организују и одазову акцијама даривања драгоцене течности –наводи Бјељац.
Први пут дали крв
Међу седамнаесторо младих који су данас први пут дали крв су и Милена Николић и Сандра Михаљев. Данашњој акцији одазвало се 64 давалаца, од којих је 57 даровало драгоцену течност, док је седморо одбијено из медицинских разлога. Међу даваоцима је била 21 особа женског пола.
На четвртом „Сајму завичаја – завичај кроз привреду, туризам и културу” који је отворен у хали „Мастер” Новосадског сајма учествује око 120 излагача из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Мађарске и Црне Горе. Међу њима су и чланице удружења жена из Накова, Нових Козараца и Банатског Великог Села, као и представници удружења „Крајишки вишебој”. Учеснике сајма је посетио Младен Богдан, председник градског парламента.
-Важност сајма је у повезивању нашег народа у матици и у региону, Овде можемо да видимо сву особеност и посебност коју је наш народ понео из свих крајева из којих потиче. Ту смо и да пружимо подршку нашим удружењима која се овде представљају. Ово је прилика и да се сусретнемо са пријатељима из региона и договоримо наставак сарадње и заједничке пројекте. Важно је да водимо политику присаједињења и уједињења јер заједно можемо све – рекао је Богдан.
Циљ манифестације је окупљање, повезивање и јачање сарадње институција, организација, завичајних и сродних удружења из Србије и региона. „Сајам завичаја” показује богатство наше културне баштине.
-Донели смо ткање, плетење, вез. Наравно, понели смо и нашу питу кромпирушу чиме смо желели и да представимо манифестацију коју у Новим Козарцима одржамо редовно- „Питијаду“-наводи Радмила Радуловић из Удружења жена Нови Козарци.
Овај традиционални сајам културе, привреде и туризма организује Покрајински Фонд за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, а финансијски га подржава Влада Војводине. Манифестацију су отворили покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Александар Софић и директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима Александар Ђедовац.
Сунчани зимски дан погодовао је љубитељима вина, виноградарима и винарима у Иђошу да се, и ове године, уочи Светог Трифуна, заштитника виноградара, окупе на дегустацији и додели признања најуспешнијима на 23. „Данима вина“.
Апсолутни победник на покрајинском нивоу је Удружење виноградара и љубитеља вина „Тарашки виногради“ из Тараша, чије је црвено вино „мерло“ добило најбоље оцене жирија.
– Ово вино смо заједно произвели у Удружењу. При крају бербе било је мало кише, али ко је са љубављу радио, успео је да произведе добро вино. Имамо 35 чланова и око 15 хектара под виноградима. И прошле године смо у Иђошу освојили прво место на нивоу Покрајине, са истом сортом вина, али мислим да нам је овогодишње вино још боље – рекао је Милош Маровац из „Тарашких винограда“.
„Бели бургундац“, „рајнски ризлинг“ и „Морава“ називи су вина Јелене Степанов из Породичног подрума вина „Кепул“ из Иђоша. Ова вина награђена су златним медаљама, што је породици Степанов донело и титуле месног и градског победника.
– Част нам је и поносни смо што смо ове године двоструки победници са нашим „белим бургундцем“. Са овим вином побеђивали смо и у Вршцу и у Инђији. Вино је препознато и код судија и тржишно – каже Јелена Степанов. – Прошла берба била је квалитетна јер смо сачували плод у тешкој години за виноградаре. Радимо углавном беле сорте и ово нам је прва награда у 2023. години.
Град подржава “Шаслу” и труд виноградара
Победничке пехаре уручио је градоначелник Кикинде, Никола Лукач, који је, са председником Градског парламента, Младеном Богданом, присуствовао манифестацији.
– Овде су вредни људи и добри виноградари и винари, и сваке године је квалитет вина на све вишем нивоу, што показује да труд и рад дају резултате. Честитам свим победницима и желим им још боље године. Удружење „Шасла“, које на изузетан начин представља своје место и град Кикинду, и ми у локалној самоуправи, потрудићемо се да се за ову манифестацију и иђошка вина надалеко чује – рекао је Лукач.
Виноградари “доскочили” лошем времену
Организатору, Удружењу виноградара и винара „Шасла“, стигло је 214 узорака. Оцена је да су се виноградари, упркос неповољним временским условима, потрудили да одрже квалитет вина.
– Беле сорте су претрпеле шок, прво од врућине, затим због обилне кише, док су црна вина задржала квалитет. Радило је пет комисија, са 22 еминентна оцењивача, који су за медаље одабрали 179 вина, што показује какав је квалитет. Вина нису врхунска, али су најбоља могућа са постојећим квалитетом грожђа. На „Данима вина“ такмичење је у категоријама: бела вина, розе, црвена, десертна вина и „шилер“. „Шилер“ је вино између розеа и црвеног вина и најчешће се прави тако што се купажира– рекао је Бранислав Бројчин, председник Управног одбора Удружења виноградара и винара „Шасла“ и додао да ово Удружење никада нема мање од 60 активних чланова.
„Шилер“ је вино које производи и Ђура Мартинов из Иђоша, члан Управног одбора „Шасле“. Ово и вино „мерло-каберне“ из његовог подрума, награђени су сребрним медаљама.
– Правим око 1.500 литара вина из свог винограда. Имали смо сушу, али смо заливали, иначе не бисмо добили ни довољну количину, ни квалитет. Грожђе није било нарочито сласно прошле године, али је вино задовољавајуће и веома сам задовољан пласманом. Ускоро нам почињу радови у виноградима – зими пијемо вино, остали део године радимо – каже Мартинов.
За добар род – и освештање винограда
Стотинак гостију и мештана присуствовало је освештавању вина, а свештеници Кикиндског намесништва освештали су и виноград Васе Дудаја, члана Удружења, на којем је обављено и симболично орезивање.
– Виноград је засађен 2017. године. На површини од око 15 ари заступљене су сорте „италијански ризлинг“ и „франковка“. Производимо, годишње, око 600 литара вина. Надамо се да ће ова година бити боља од претходне. Ми радимо из хобија, али се трудимо да постигнемо што бољи квалитет.
После одлуке жирија, на дегустацији – оцена гостију
Финале „Дана вина“ започело је и завршено дегустирањем пристиглих узорака. Поред победника, задовољни су и домаћини и гости јер су вина у Иђошу оправдала очекивања.
Упркос условима које не могу да контролишу, произвођачима су се исплатили напори да одрже квалитет, у неким врстама чак и да га побољшају. На иђошком зубатом сунцу данас су сви узорци сијали и није било незадовољних на 23. „Данима вина“.
На данашњи дан пре једног века, Споразумом о размени између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Румуније, успостављена је граница између две државе на месту на којем постоји и данас. Истовремено је постављен Међународни железнички гранични прелаз Кикинда – Жомбољ, чији јубилеј је данас обележен пријемом и организовањем округлог стола у Градској кући у Кикинди.
Скупу су присуствовали представници Амбасаде Румуније, Града Жомбоља, Друштва пријатеља железнице из Жомбоља и Кикинде, неколико железничких предузећа и Граничне полиције наше земље.
Представници Града госте су дочекали на кикиндској Железничкој станици, где је постављена изложба фотографија, макета и железничке опреме. У Градској кући, на округлом столу, разговарало се о могућностима поновног успостављања железничког саобраћаја између овог дела Баната и суседне државе, који је био у функцији до 2015. године.
– Овај јубилеј нас обавезује да се максимално потрудимо да, заједно са Владом, Железницом и Граничном полицијом, поново успоставимо ову путничку железничку везу са Румунијом јер грађани имају потребу за овом линијом. Најављена комплетна реконструкција пруге до Панчево-Зрењанин- Кикинда до границе са Румунијом сигурно ће много значити за подизање инвестиционог потенцијала овог региона и града Кикинде, али и у промету путника и робе. Сигуран сам да ћемо заједнички истрајати у томе и да ћемо годишњице и велике јубилеје дочекивати са новијом железничком инфраструктуром и новим возовима, што ће додатно допринети зближавању и јачању братских веза Жомбоља и Кикинде и две државе – рекао је градоначелник Кикинде, Никола Лукач.
Шефица Мисије Амбасаде Румуније у Београду, Анка Попа је, честитајући јубилеј, изразила наду да ћемо, у будућности, имати више прилике да путујемо железницом.
– Надам се да ћемо и ми, са румунске стране, и ви овде, са српске стране, моћи да помогнемо како би се поново успоставио железнички саобраћај у овом делу Баната – рекла је Попа. – То ће, свакако, имати велики значај за међународне односе, за културну размену и за туризам. Наша амбасада ће бити отворена за сваку помоћ у развоју железничког путничког и теретног саобраћаја.
Пројектом модернизације железнице за чије финансирање су почели преговори са Европском унијом, предвиђена је и реконструкција два крака пруге према суседној држави, од којих је један деоница Панчево-Зрењанин-Кикинда-граница са Румунијом.
– Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Горан Весић, изложио је представницима ЕУ пројекат модернизације 588 километара регионалних пруга, како би постигао сарадњу за финансирање овог посла, и ми већ припремамо пројектни задатак – изјавио је менаџер за односе са јавношћу “Инфраструктурa Железница Србије”, Ненад Станисављевић.
Габор Тот, члан Градског већа Града Жомбоља, подсетио је да железничари Румуније, Србије и Мађарске негују вишедеценијско пријатељство и добре односе, настале у време постојања пруге Сегедин-Кикинда-Темишвар.
Акцијом „Фотка на дар, то је права ствар“, у кикиндском Центру за пружање услуга социјалне заштите желе да славе љубав, подршку и заједништво. Поводом Дана заљубљених и Светог Tрифуна организују фотографисање суграђана, а сва прикупљена средства биће усмерена за лечење двогодишњег Дамјана Петрова.
-У понедељак, фотографисање ће бити одржано од 10 до 14 сати испред Културног центра, а у уторак, такође од 10 до 14 сати, у просторијама Центра за пружање услуга социјалне заштите. Имаћемо и различите реквизите за сликање, све смо прирпемили. Фотографисање ће се наплаћивати од 200 динара, па навише, ко колико жели да донира, a сав приход ће ићи за лечење Дамјана Петрова. Позивамо суграђане да се одазову овој хуманитарној акцији. Сваку прилику радо користимо да искажемо хуманост и солидарност – истиче Адријана Анђелић, радни терапеут у Центру за пружање услуга социјалне заштите.
Суграђанин Дамјан Петров (2021) је на порођају остао без кисеоника због тешког порођаја и обмотаног пупчаника око врата. Лечи се клиници за дечију неурологију због епилепсије као и у специјалној болници за церебралну парализу и неуролошки развој. Средства су му потребна за физикалне терапије, логопедске и дефектолошке третмане, МРИ дијагностику, као и за специјалистичке прегледе.
У Историјском архиву започели су акцију „Књига на дар“ како би своја издања учинили доступним младим суграђанима. Поклони су прво уручени Основној школи „Јован Поповић“.
– Наша идеја је да се Архив представи јавности и да дарујемо школске библиотеке, како би наставници могли да користе ове књиге у наставном процесу. То су, углавном, издања са историографским и социолошко-географским садржајем о Кикинди и Северном Банату. Један од мотива је да приближимо ђацима локалну историју и олакшамо наставницима креирање наставе. Као историчар стално апелујем на то да се ђаци што више упознају са локалном историјом јер од тога све почиње – рекао је Срђан Сивчев, в. д. директор Историјског архива.
Лепу иницијативу из Архива продржала је и локална самоуправа.
– Ово је заиста великодушна иницијатива поклањања књига на српском и на мађарском језику, што ме веома радује. Циљ је да се негује љубав према историји и књижевности у деци. Драго ми је да је Архив започео ову сарадњу и надам се да ће бити настављена – изјавила је Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање, која је присуствовала акцији.
Издања Архива значајно ће допринети раду јер је много деце заинтересовано за изучавање историје града и околине, рекла је наставница српског језика, Рената Вујадинов, захваљујући на поклону.
– Наши ученици нису имали прилике да читају ове књиге. Користићемо их и на секцијама и у редовној настави јер више предмета има додира са историјом. Такође и на часовима српског језика на којима учимо о књижевницима са наших простора.
После школе „Јован Поповић“, запослени у Архиву поклоне су однели и у Основну школу „Свети Сава“. Акција „Књига на дар“ наставља се наредних дана, како би сви основци и средњошколци на територији Града добили вредна и капитална издања еминентних истраживача локалне историје.
О реконструкцији пруга у Србији, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић разговарао је крајем прошлог месеца у Бриселу са европским комесаром за суседску политику и проширење Оливером Вархељијем. Најављено је да ће за реконструкцију брзе пруге Београд-Ниш Европска унија дати грант од 600 милиона евра.
Министар Весић је на састанку изнео и предлог да Европска унија уђе у пројекат реконструкције 588 километара регионалних пруга у Србији. Он је указао на значај обнове мањих регионалних пруга, поред изградње и реконструкције главних железничких праваца. Међу те мање пруге убројао је две које спајају Србију и Румунију.
-Једна пруга је од Београда према Панчеву и Вршцу, друга је Београд, Зрењанин, Кикинда према Румунији. Затим Врбас- Сомбор, Лапово-Краљево- Лешак и Рума- Шабац према граници Босни и Херцеговини – нагласио је Весић и истакао очекивање да се у наредном периоду уђе у тај пројекат и настави сарадња.
Mинистар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић поручио је у Новом Саду да би изградња брзе саобраћајнице која ће спојити Бачки Брег, на граници са Мађарском, и Наково, на граници са Румунијом, требало да убрзо почне, а тај пут покренуће развој севера Војводине.
Весић је, након састанка радне групе која ће пратити реализацију тог пројекта, а коју, поред њега, чине и председник Покрајинске владе Игор Мировић, представници покрајинских институција, локалних самоуправа, републичких предузећа и археолози, рекао да ће саобраћајница дужине 175 километара спојити два гранична прелаза и између њих – Сомбор, Kулу, Врбас, Бечеј, Нови Бечеј и Kикинду.
Министар Весић је изразио захвалност Покрајинској влади и локалним самоуправама на напору који су уложили како би радови на изградњи брзе саобраћајнице, која ће повезати шест војвођанских градова и општина, али и Србију, Мађарску и Румунију, брзо отпочели.
Министар је истакао да ће поменута радна група проблеме решавати у ходу, што гарантује да ће брза саобраћајница, најдужа у Србији која ће се градити као један пројекат, бити брзо завршена.
-Сваки ауто-пут или брза саобраћајница нису само саобраћајно повезивање, већ значе нове инвестиције, радна места, бољи стандард грађана и могућност за развој туризма, указао је министар и истакао да изградња овог пута није важна само за Србију, већ и за Европску унију, јер представља најбржу везу Румуније према Мађарској, што значи да ће тај пут бити веома фреквентан.
-Ова брза саобраћајница биће покретач развоја овог дела Војводине. Грађани то заслужују јер су међу општинама које ће пут повезати неке које су заиста биле запостављене и без већих улагања- објаснио је.
Према речима председника Покрајинске владе Игора Мировића, радови на овој саобраћајници почeће на деоници од Бачког Брега према Сомбору и трајаће наредне две до три године.
-На иницијативу председника Републике Александра Вучића, Влада Србије припремила је неопходне процедуре да током прве половине године почну радови на изградњи ове саобраћајнице. Настављамо са обновом Србије, са изградњом путева, и то је оно чиме ћемо моћи да се поносимо- истакао је Мировић.
Покретач развоја Војводине
-Направили смо заједничку радну групу и ово је пример како треба да радимо. Овај пут промениће живот људи на северу Војводине, обезбедиће и нове инвестиције, нова радна места, развој туризма и свих других делатности, а представљаће и најбржу везу између једног дела Румуније и Мађарске- рекао је Весић и додао да ће брзу саобраћајницу Бачки брег–Наково градити азербејџански „Азвирт”.
Министар је изразио очекивање да ће током ове године бити потписан и уговор за изградњу брзе саобраћајнице Београд – Зрењанин – Нови Сад. Он је најавио и да ће у наредним годинама, када је реч о инфраструктури, највише улагања бити управо у Војводини, те подсетио на пројекте изградње Фрушкогорског коридора и три моста у Новом Саду.
Министар Весић је подсетио на то да се увелико гради брза пруга Нови Сад–Суботица, док се на територији покрајине налазе и две регионалне пруге, о чијој је обнови разговарао са представницима ЕУ, а то су пруге Сомбор–Врбас и Панчево–Зрењанин–Kикинда–Kањижа–Суботица.
