фебруар 1, 2026

Град

Kuzman Racković 1

Knjiga o Kuzmanu Rackoviću – svedočanstvo o zadužbinarstvu i istoriji grada

Igor Crnogorac februar 13, 2023 0

Knjiga „Kuzman Racković – život i delo“, istoričara Srđana Sivčeva i Dragana Beleslića iz Kluba istoričara, predstavljena je večeras u prepunoj sali Kulturnog centra.

Biografija Kuzmana Rackovića

Kuzman Racković, pravnik po struci, advokat, a zatim činovnik u Velikokikindskom distriktu: senator, sudija, i vrhovni sudija od 1861. do 1863. godine, bio je i veliki dobrotvor.

Njegova porodica bila je među prvima koje su doseljene u Veliku Kikindu. Živeo je od 1790. do 1869. godine. Sugrađani su ga poštovali jer se borio za bolje uslove života i nacionalno pitanje Srba koji su u Autrougarskoj monarhiji bili manjina.

– O ovom darodavcu i zadužbinaru iz 19. veka veoma se malo znalo i tu smo i pronašli motiv za pisanje knjige – kaže Dragan Beleslić. – Istraživali smo godinu dana u različitim fondovima Istorijskog arhiva. Priča o Kuzmanu Rackoviću istovremeno je i prikaz vremena i prilika u kojima su ljudi živeli od druge polovine 18. do kraja 19. veka – rekao je istoričar Dragan Beleslić, koji je napisao prvi, biografski deo knjige.

Humanitarni rad Rackovića

O zadužbinarstvu Rackovića istraživao je i pisao istoričar Srđan Sivčev, v. d. direktor Istorijskog arhiva.

– Kuzman i njegova supruga Ana najpoznatiji su po fondaciji, odnosno zakladi, kako se to tada zvalo. Zaklada je ustanovljena 1869. godine, na osnovu Kuzmanovog testamenta. Prva Viša devojačka škola osnovana je zahvaljujući tom novcu. Sama zgrada Škole počela je da se gradi 1890. i otvorena je 1895. godine. Potom je tu bila Ženska osnovna škola, zatim Državna osnovna škola. Od 1953. godine do danas, u toj zgradi se nalazi Osnovna muzička škola. Iz zaklade su, takođe, isplaćivane stipendije siromašnim učenicima. Prema raspoloživim podacima, od 1905. do 1910. godine, 125 učenika dobijalo je po 50 austrougarskih kruna mesečno – kaže Sivčev.

On ističe, takođe, da je glavni motiv istraživanja bilo ukazivanje na činjenicu da je Kikinda, pored Melanije Nikolić Gajčić, imala i Rackoviće, o kojima se vrlo malo znalo.

Podrška Grada

Novac za izdavanje knjige Klub istoričara dobio je od lokalne samouprave, po konkursu za Udruženja građana. Grad je prepoznao značaj i veličinu poduhvata koji su preduzeli ovi mladi istoričari, rekao je na promociji Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta.

– Srđan i Dragan zaslužuju velike pohvale što su obradili ovako važnu temu. U knjizi je osveženo sećanje na značajnu ličnost našeg grada, velikom zadužbinaru i dobrotvoru o kojem se ne zna mnogo i koji je nepravedno pao u zaborav. Pružamo punu podršku ovim istoričarima. Oni su se uhvatili u koštac sa nečim sa čime se njihovi prethodnici nisu usuđivali to da učine – rekao je Bogdan. – Dobrotvorni rad je i danas značajan segment naših angažmana. Želimo da, koliko smo u mogućnosti, pomognemo svakom sugrađaninu.

Bogdan je istakao da će Grad podržati svakog ko se, na ovakav način, odužuje velikim ljudima. Izrazio je uverenje da će Klub istoričara razmatrati i raditi na tome da se pronađu nove teme, kako bi se još više znalo o istoriji našeg grada.

arhiv i pinoir

Elektronski otpad zamenili za sadnice smrče

Jelena Trifunović februar 13, 2023 0

Istorijski arhiv Kikinda odazvao se akciji slobodne škole „Pionir“ i zamenio je rashodovani, elektronski otpad za sadnice drveća. Od „Pionira“ je Arhiv dobio sadnice smrče, a Srđan Sivčev, vršilac dužnosti direktora i koordinator digitalnih procesa Nikola Radosavčev su, uz pomoć inženjera šumarstva Miodraga Radovanovića iz JP „Kikinda“, zasadili sadnice na parceli u ulici Šumica.

„Pionir“ je dobio nagradu za najbolji „Šta nam teško“ volonterski projekat za 2022. godinu. Akciju zamene neispravnih ili dotrajalih elektronskih uređaja za sadnice pokrenuli su u oktobru prošle godine kada su pozvali firme, škole i pojedince da se uključe kao donatori elektronike ili sadnica.

Volonterska ideja „Popravi i zameni” neformalne grupe „Pionir slobodna škola” je uz angažovanje i povezivanje volontera i zajednice uspešno realizovana. Veliki broj sadnica zamenjen je za staru elektroniku, koju su dalje popravljali i koja se sada koristi u školi ili donira drugim školama.

 

Naša kuća3 (Large)

Korisnici „Naše kuće“ u još jednoj humanitarnoj akciji na trgu

Igor Crnogorac februar 13, 2023 0

Povodom Dana zaljubljenih, korisnici Centra za pružanje usluga socijalne zaštite upriličili su dvodnevnu humanitarnu akciju. Na trgu, ispred Kulturnog centra danas fotografišu sugrađane u srcu ili pod „ljubavnim“ kišobranom i, na taj način, prikupljaju pomoć za lečenje sugrađanina, malog Damjana Petrova.

– Ujedno se predstavljamo Kikinđanima na malo drukčiji način, jer će ih fotografisati i naši korisnici. Mi već duže vreme imamo radionice o tome kako se koristi foto-aparat. Takođe, prodajemo svoje radove sa kreativnih radionica koje održavamo svakodnevno – rekla je v. d. direktorica Centra, Nikoleta Pavlov.

Humanitarno fotografisanje biće organizovano i sutra, u prostorijama Centra, u Miloša Velikog 56, od 10 do 14 sati. Mnogi sugrađani već danas su iskoristili priliku da se druže sa korisnicima „Naše kuće“, fotografišu u srcu i kupe neku od lepih i korisnih rukotvorina.

Šljuka 2

Pomen Kosti Sredojevu Šljuki: Naša je dužnost da negujemo sećanje na rodoljube

Igor Crnogorac februar 13, 2023 0

Sećanje na istaknutu ličnost Narodonooslobodilačkog pokreta u Kikindi, Kostu Sredojeva Šljuku, obeleženo je danas na mestu njegove pogibije. Na današnji dan, 1944. godine Sredojev, sekretar Sreskog komiteta KPJ, ubijen kod zida kikindske bolnice. Na spomen ploču, na tom mestu, venac su, i ove godine, položili članovi SUBNOR-a.

U prigodnom programu, pročitan je proglas Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije od 12. juna 1941. Bio je to poziv omladini i rodoljubima da se uključe u Narodnooslobodilački pokret.

– Ovaj proglas je u Kikindu doneo Žarko Zrenjanin Uča. Kosta Sredojev odmah je započeo akciju pridobijanja boraca. Ubrzo zatim, formiran je Velikokikindski partizanski odred. Nažalost, glavnina Odreda je, 4. avgusta iste godine, opkoljena sa više od hiljadu nemačkih vojnika i pobijena. Sredojev je uspeo da se spasi i skloni na slobodnu teritoriju. U ilegali je nastavio da širi revolucionarnu ideju, motivišući građane da se priključe Narodnooslobodilačkom pokretu. Nemačka policija želela ga je živog, što govori o njegovom velikom uticaju među stanovništvom – rekao je predsednik SUBNOR-a Kikinda, Savo Orelj.

Pomenu je prisustvovao i potomak ovog rodoljuba, Vojislav Sredojev, koji je podsetio na Šljukinu pogibiju.

– Ispred bolnice dogovorio je sastanak sa Stojanom Grujićem za kojeg kažu da je mu je bio prijatelj, kako bi od njega dobio pištolj. Nije znao da je Grujića vrbovala nemačka policija i da mu je zamku postavio lično komandant Gestapoa u Banatu, Juraj Špiler. Na Grujićev znak, pojavili su se Nemci. Šljuka je pokušao da preskoči zid bolnice, ali je bio pokošen rafalima. Imao je samo 25 godina.

Naša je dužnost da negujemo sećanje na Sredojeva i njegove saborce. Mnogo hrabrih Kikinđana dalo je život za našu slobodu. To je i našim potomcima za nauk kako se voli i brani svoja otadžbina, rekao je Orelj.

Počast Kosti Sredojevu Šljuki svojim prisustvom odali su i pripadnici Udruženja boraca ratova devedesetih, direktorica Bolnice, dr Vesna Tomin sa saradnicima i članovi Odreda izviđača „Proka S. Plavi“.

ddk

Zalihe krvi na niskom nivou, apel davaocima

Jelena Trifunović februar 13, 2023 0

Iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine apelovali su na sugrađane da se odazovu akcijama dobrovoljnog davanja krvi jer su zalihe dragocene tečnosti na niskom nivou. U Crvenom krstu Kikinda danas je održana druga februarska akcija.

-Nadamo se da ćemo danas prikupiti barem 80 jedinica. Zalihe krvi su na izuzetno niskom nivou stoga apelujem na sve građane Kikinde i okoline da se odazovu našim akcijama i nekom bukvalno spasu život. Potrebni su nam davaoci svih krvnih grupa. Posebno akcentujemo one sa negativnih RH faktorom zbog njihove veće univerzalnosti i pogodnosti-apelovala je dr Neda Kocić iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine.

O svim terminima ovogodišnjih akcija dobrovoljnog davanja krvi, sugrađani mogu da se informišu putem letka- kalendara koji je, u saradnji sa Crvenim krstom Kikinda, štampalo Javno preduzeće Kikinda i dostavlja ih uz januarske račune za komunalne usluge. Zaposleni u ovom javnom preduzećeu, danas su, i ličnim primerom pokazali humanost. Jelena Pantelić je, poput brojnih svojih kolega, dugogodišnji davalac dragocene tečnosti.

-Javno preduzeće Kikinda kao preduzeće čija je osnovna delatnost u službi građana i van svojih poslovnih delokruga, želi da promoviše najhumane vrednosti našeg društva. Zaposleni u JP Kikinda uvek se rado odazivaju akcijama dobrovoljnog davanja krvi. Ovog meseca štampali smo kalendar dobovoljnog davanja krvi kao vid informacije i podsetnika za predstojeće akcije. Dobrovoljno davalaštvo krvi je za davaoce mala stvar, a znači život onima kojima je potrebna. Za naše preduzeće to je društvena odgovornost, time pokazujemo i spremnost za brigu o članovima lokalne zajednice i dajemo primer drugim preduzećima i institucijama na teritoriji našeg grada- kaže Jelena Pantelić, pejzažna arhitektica i stručna saradnica za GIS u sektoru vodovoda i kanalizacije.

U 2023. godini 30 akcija

Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta Kikinda ističe da je u ovoj godini povećan broj akcija u odnosu na ranije. Naredna će biti održana 23. februara.

-Tokom 2023. godine planirano je 30 akcija dobrovoljnog davanja krvi. Kalendari koje je štampalo JP Kikinda informisaće sugrađane o svim terminima kako bi lakše mogli da se organizuju i odazovu akcijama darivanja dragocene tečnosti –navodi Bjeljac.

Prvi put dali krv

Među sedamnaestoro mladih koji su danas prvi put dali krv su i Milena Nikolić i Sandra Mihaljev. Današnjoj akciji odazvalo se 64 davalaca, od kojih je 57 darovalo dragocenu tečnost, dok je sedmoro odbijeno iz medicinskih razloga. Među davaocima je bila 21 osoba ženskog pola.

 

 

 

sajam zavičaja

Sugrađani na „Sajmu zavičaja“ u Novom Sadu

Jelena Trifunović februar 12, 2023 0

Na četvrtom „Sajmu zavičaja – zavičaj kroz privredu, turizam i kulturu” koji je otvoren u hali „Master“ Novosadskog sajma učestvuje  oko 120 izlagača iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Mađarske i Crne Gore. Među njima su i članice udruženja žena iz Nakova, Novih Kozaraca i Banatskog Velikog Sela, kao i predstavnici udruženja „Krajiški višeboj”. Učesnike sajma je posetio Mladen Bogdan, predsednik gradskog parlamenta.

-Važnost sajma je u povezivanju našeg naroda u matici i u regionu, Ovde možemo da vidimo svu osobenost i posebnost koju je naš narod poneo iz svih krajeva iz kojih potiče. Tu smo i da pružimo podršku našim udruženjima koja se ovde predstavljaju. Ovo je prilika i da se susretnemo sa prijateljima iz regiona i dogovorimo nastavak saradnje i zajedničke projekte. Važno je da vodimo politiku prisajedinjenja i ujedinjenja jer zajedno možemo sve  – rekao je Bogdan.

Cilj manifestacije je okupljanje, povezivanje i jačanje saradnje institucija, organizacija, zavičajnih i srodnih udruženja iz Srbije i regiona. „Sajam zavičaja“ pokazuje bogatstvo naše kulturne baštine.

-Doneli smo tkanje, pletenje, vez. Naravno, poneli smo i našu pitu krompirušu čime smo želeli i da predstavimo manifestaciju koju u Novim Kozarcima održamo redovno- „Pitijadu“-navodi Radmila Radulović iz Udruženja žena Novi Kozarci.

Ovaj tradicionalni sajam kulture, privrede i turizma organizuje Pokrajinski Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu, a finansijski ga podržava Vlada Vojvodine. Manifestaciju su otvorili pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić i direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Aleksandar Đedovac.

P1130198

(VIDEO) Dodeljene nagrade na „Danima vina“ u Iđošu: najbolji su „merlo“ iz Taraša i iđoški „beli burgundac“

Igor Crnogorac februar 11, 2023 0

Sunčani zimski dan pogodovao je ljubiteljima vina, vinogradarima i vinarima u Iđošu da se, i ove godine, uoči Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara, okupe na degustaciji i dodeli priznanja najuspešnijima na 23. „Danima vina“.

Apsolutni pobednik na pokrajinskom nivou je Udruženje vinogradara i ljubitelja vina „Taraški vinogradi“ iz Taraša, čije je crveno vino „merlo“ dobilo najbolje ocene žirija.

– Ovo vino smo zajedno proizveli u Udruženju. Pri kraju berbe bilo je malo kiše, ali ko je sa ljubavlju radio, uspeo je da proizvede dobro vino. Imamo 35 članova i oko 15 hektara pod vinogradima. I prošle godine smo u Iđošu osvojili prvo mesto na nivou Pokrajine, sa istom sortom vina, ali mislim da nam je ovogodišnje vino još bolje – rekao je Miloš Marovac iz „Taraških vinograda“.

„Beli burgundac“, „rajnski rizling“ i „Morava“ nazivi su vina Jelene Stepanov iz Porodičnog podruma vina „Kepul“ iz Iđoša. Ova vina nagrađena su zlatnim medaljama, što je porodici Stepanov donelo i titule mesnog i gradskog pobednika.

– Čast nam je i ponosni smo što smo ove godine dvostruki pobednici sa našim  „belim burgundcem“. Sa ovim vinom pobeđivali smo i u Vršcu i u Inđiji. Vino je prepoznato i kod sudija i tržišno – kaže Jelena Stepanov. – Prošla berba bila je kvalitetna jer smo sačuvali plod u teškoj godini za vinogradare. Radimo uglavnom bele sorte i ovo nam je prva nagrada u 2023. godini.

Grad podržava „Šaslu“ i trud vinogradara

Pobedničke pehare uručio je gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, koji je, sa predsednikom Gradskog parlamenta, Mladenom Bogdanom, prisustvovao manifestaciji.

– Ovde su vredni ljudi i dobri vinogradari i vinari, i svake godine je kvalitet vina na sve višem nivou, što pokazuje da trud i rad daju rezultate. Čestitam svim pobednicima i želim im još bolje godine. Udruženje „Šasla“, koje na izuzetan način predstavlja svoje mesto i grad Kikindu, i mi u lokalnoj samoupravi, potrudićemo se da se za ovu manifestaciju i iđoška vina nadaleko čuje – rekao je Lukač.

Vinogradari „doskočili“ lošem vremenu

Organizatoru, Udruženju vinogradara i vinara „Šasla“, stiglo je 214 uzoraka. Ocena je da su se vinogradari, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, potrudili da održe kvalitet vina.

– Bele sorte su pretrpele šok, prvo od vrućine, zatim zbog obilne kiše, dok su crna vina zadržala kvalitet. Radilo je pet komisija, sa 22 eminentna ocenjivača, koji su za medalje odabrali 179 vina, što pokazuje kakav je kvalitet. Vina nisu vrhunska, ali su najbolja moguća sa postojećim kvalitetom grožđa. Na „Danima vina“ takmičenje je u kategorijama: bela vina, roze, crvena, desertna vina i „šiler“. „Šiler“ je vino između rozea i crvenog vina i najčešće se pravi tako što se kupažira– rekao je Branislav Brojčin, predsednik Upravnog odbora Udruženja vinogradara i vinara „Šasla“ i dodao da ovo Udruženje nikada nema manje od 60 aktivnih članova.

„Šiler“ je vino koje proizvodi i Đura Martinov iz Iđoša, član Upravnog odbora „Šasle“. Ovo i vino „merlo-kaberne“ iz njegovog podruma, nagrađeni su srebrnim medaljama.

– Pravim oko 1.500 litara vina iz svog vinograda. Imali smo sušu, ali smo zalivali, inače ne bismo dobili ni dovoljnu količinu, ni kvalitet. Grožđe nije bilo naročito slasno prošle godine, ali je vino zadovoljavajuće i veoma sam zadovoljan plasmanom. Uskoro nam počinju radovi u vinogradima –  zimi pijemo vino, ostali deo godine radimo – kaže Martinov.

Za dobar rod – i osveštanje vinograda

Stotinak gostiju i meštana prisustvovalo je osveštavanju vina, a sveštenici Kikindskog namesništva osveštali su i vinograd Vase Dudaja, člana Udruženja, na kojem je obavljeno i simbolično orezivanje.

– Vinograd je zasađen 2017. godine. Na površini od oko 15 ari zastupljene su sorte „italijanski rizling“ i „frankovka“. Proizvodimo, godišnje, oko 600 litara vina. Nadamo se da će ova godina biti bolja od prethodne. Mi radimo iz hobija, ali se trudimo da postignemo što bolji kvalitet.

Posle odluke žirija, na degustaciji – ocena gostiju

Finale „Dana vina“ započelo je i završeno degustiranjem pristiglih uzoraka. Pored pobednika, zadovoljni su i domaćini i gosti jer su vina u Iđošu opravdala očekivanja.

Uprkos uslovima koje ne mogu da kontrolišu, proizvođačima su se isplatili napori da održe kvalitet, u nekim vrstama čak i da ga poboljšaju. Na iđoškom zubatom suncu danas su svi uzorci sijali i nije bilo nezadovoljnih na 23. „Danima vina“.

 

vek prelaza okrugli sto 1

(VIDEO) Obeleženo sto godina od uspostavljanja železničkog prelaza Kikinda–Žombolj: U planu rekonstrukcija pruge do granice

Igor Crnogorac februar 10, 2023 0

Na današnji dan pre jednog veka, Sporazumom o razmeni između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Rumunije, uspostavljena je granica između dve države na mestu na kojem postoji i danas. Istovremeno je postavljen Međunarodni železnički granični prelaz Kikinda – Žombolj, čiji jubilej je danas obeležen prijemom i organizovanjem okruglog stola u Gradskoj kući u Kikindi.

Skupu su prisustvovali predstavnici Ambasade Rumunije, Grada Žombolja, Društva prijatelja železnice iz Žombolja i Kikinde, nekoliko železničkih preduzeća i Granične policije naše zemlje.

Predstavnici Grada goste su dočekali na kikindskoj Železničkoj stanici, gde je postavljena izložba fotografija, maketa i železničke opreme. U Gradskoj kući, na okruglom stolu, razgovaralo se o mogućnostima ponovnog uspostavljanja železničkog saobraćaja između ovog dela Banata i susedne države, koji je bio u funkciji do 2015. godine.

– Ovaj jubilej nas obavezuje da se maksimalno potrudimo da, zajedno sa Vladom, Železnicom i Graničnom policijom, ponovo uspostavimo ovu putničku železničku vezu sa Rumunijom jer građani imaju potrebu za ovom linijom. Najavljena kompletna rekonstrukcija pruge do Pančevo-Zrenjanin- Kikinda do granice sa Rumunijom sigurno će mnogo značiti za podizanje investicionog potencijala ovog regiona i grada Kikinde, ali i u prometu putnika i robe. Siguran sam da ćemo zajednički istrajati u tome i da ćemo godišnjice i velike jubileje dočekivati sa novijom železničkom infrastrukturom i novim vozovima, što će dodatno doprineti zbližavanju i jačanju bratskih veza Žombolja i Kikinde i dve države – rekao je gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač.

Šefica Misije Ambasade Rumunije u Beogradu, Anka Popa je, čestitajući jubilej, izrazila nadu da ćemo, u budućnosti, imati više prilike da putujemo železnicom.

– Nadam se da ćemo i mi, sa rumunske strane, i vi ovde, sa srpske strane, moći da pomognemo kako bi se ponovo uspostavio železnički saobraćaj u ovom delu Banata – rekla je Popa. – To će, svakako, imati veliki značaj za međunarodne odnose, za kulturnu razmenu i za turizam. Naša ambasada će biti otvorena za svaku pomoć u razvoju železničkog putničkog i teretnog saobraćaja.

Projektom modernizacije železnice za čije finansiranje su počeli pregovori sa Evropskom unijom, predviđena je i rekonstrukcija dva kraka pruge prema susednoj državi, od kojih je jedan deonica Pančevo-Zrenjanin-Kikinda-granica sa Rumunijom.

– Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić, izložio je predstavnicima EU projekat modernizacije 588 kilometara regionalnih pruga, kako bi postigao saradnju za finansiranje ovog posla, i mi već pripremamo projektni zadatak – izjavio je menadžer za odnose sa javnošću „Infrastruktura Železnica Srbije“, Nenad Stanisavljević.

član gradskog veća Žombolja

Gabor Tot, član Gradskog veća Grada Žombolja, podsetio je da železničari Rumunije, Srbije i Mađarske neguju višedecenijsko prijateljstvo i dobre odnose, nastale u vreme postojanja pruge Segedin-Kikinda-Temišvar.

 

naša kuća 8

Humanitarna akcija „Naše kuće“ povodom Dana zaljubljenih: Fotka na dar, to je prava stvar

Jelena Trifunović februar 10, 2023 0

Akcijom „Fotka na dar, to je prava stvar“, u kikindskom Centru za pružanje usluga socijalne zaštite žele da slave ljubav, podršku i zajedništvo. Povodom Dana zaljubljenih i Svetog Trifuna organizuju fotografisanje sugrađana, a sva prikupljena sredstva biće usmerena za lečenje dvogodišnjeg Damjana Petrova.

-U ponedeljak, fotografisanje će biti održano od 10 do 14 sati ispred Kulturnog centra, a u utorak, takođe od 10 do 14 sati, u prostorijama Centra za pružanje usluga socijalne zaštite. Imaćemo i različite rekvizite za slikanje, sve smo prirpemili. Fotografisanje će se naplaćivati od 200 dinara, pa naviše, ko koliko želi da donira, a sav prihod će ići za lečenje Damjana Petrova. Pozivamo sugrađane da se odazovu ovoj humanitarnoj akciji. Svaku priliku rado koristimo da iskažemo humanost i solidarnost – ističe Adrijana Anđelić, radni terapeut u Centru za pružanje usluga socijalne zaštite.

Sugrađanin Damjan Petrov (2021) je na porođaju ostao bez kiseonika zbog teškog porođaja i obmotanog pupčanika oko vrata. Leči se klinici za dečiju neurologiju zbog epilepsije kao i u specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu i neurološki razvoj. Sredstva su mu potrebna za fizikalne terapije, logopedske i defektološke tretmane, MRI dijagnostiku, kao i za specijalističke preglede.

 

 

Arhiv akcija 2

(VIDEO) Iz Istorijskog arhiva: školama knjige na dar

Igor Crnogorac februar 9, 2023 0

U Istorijskom arhivu započeli su akciju „Knjiga na dar“ kako bi svoja izdanja učinili dostupnim mladim sugrađanima. Pokloni su prvo uručeni Osnovnoj školi „Jovan Popović“.

– Naša ideja je da se Arhiv predstavi javnosti i da darujemo školske biblioteke, kako bi nastavnici mogli da koriste ove knjige u nastavnom procesu. To su, uglavnom, izdanja sa istoriografskim i sociološko-geografskim sadržajem o Kikindi i Severnom Banatu. Jedan od motiva je da približimo đacima lokalnu istoriju i olakšamo nastavnicima kreiranje nastave. Kao istoričar stalno apelujem na to da se đaci što više upoznaju sa lokalnom istorijom jer od toga sve počinje – rekao je Srđan Sivčev, v. d. direktor Istorijskog arhiva.

Lepu inicijativu iz Arhiva prodržala je i lokalna samouprava.

– Ovo je zaista velikodušna inicijativa poklanjanja knjiga na srpskom i na mađarskom jeziku, što me veoma raduje. Cilj je da se neguje ljubav prema istoriji i književnosti u deci. Drago mi je da je Arhiv započeo ovu saradnju i nadam se da će biti nastavljena – izjavila je Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, koja je prisustvovala akciji.

Izdanja Arhiva značajno će doprineti radu jer je mnogo dece zainteresovano za izučavanje istorije grada i okoline, rekla je nastavnica srpskog jezika, Renata Vujadinov, zahvaljujući na poklonu.

– Naši učenici nisu imali prilike da čitaju ove knjige. Koristićemo ih i na sekcijama i u redovnoj nastavi jer više predmeta ima dodira sa istorijom. Takođe i na časovima srpskog jezika na kojima učimo o književnicima sa naših prostora.

Posle škole „Jovan Popović“, zaposleni u Arhivu poklone su odneli i u Osnovnu školu „Sveti Sava“. Akcija „Knjiga na dar“ nastavlja se narednih dana, kako bi svi osnovci i srednjoškolci na teritoriji Grada dobili vredna i kapitalna izdanja eminentnih istraživača lokalne istorije.

Don`t copy text!