Град Архиве | Паге 300 оф 363 | Кикиндски портал

Лицемерно и дегутантно: Док њихов политички ментор скида два милиона евра са рачуна града, оптужују градску власт да не зна да располаже новцем и не да за децу

Jelena Trifunović Јуне 17, 2023

Локални следбеници Ђиласове политике, још једном су потврдили колико, у намери да сакупе јефтине политичке поене, потцењују грађане. Док њихов политички ментор Зоран Милешевић скида два милиона евра са рачуна града, они су се „досетили” да поставе питање бесплатних уџбеника за основце, те „констатују” да градска власт не зна да располаже буџетом(?!).

У најновијем саопштењу које потписује Татјана Раца, потпредседница Градског одбора ССП наводи се:

„Чланица Градског већа за образовање се не оглашава, иако смо јој већ 2 пута упутили отворено писмо. Није се усудила чак ни да нам да одговор на питање „Да ли би ученици основних школа требало да добију бесплатне уџбенике?”

Да ли се тако поштују суграђани, господо? Одавно сте се одродили од народа и заборавили да вас тај исти народ плаћа да обављате свој посао, а не да извршавате страначке задатке. Реторику о неким бившима оставите по страни. Ако су и колико год да су били лоши ви сте још гори, јер за више од десет година апсолутно ништа за овај град нисте урадили. Изговоре да у буџету нема новца такође не прихватамо. Новца има, само ви не знате да располажете њим”- тврди у саопштењу Татјана Раца, потпредседница Градског одбора Странке слободе и правде.

Одговор на лицемеран и дегутантан покушај јефтиног, али сасвим извесно неуспешног прикупљања политичких поена, убрзо им је стигао из Градског одбора Српске напредне странке.

„Госпођо Раца,

Да још једном подсетимо и вас и ваше партијске колеге, какву сте пустош за собом оставили у буџету града.

Дуг од 480 милиона динара, према буџетским корисницима 153 милиона динара, школама 40 милиона, Предшколској установи 9 милиона, родитељима за дечији додатак 15 милиона. Рачуне школама нисте плаћали месецима. О инвестицијама су сањали. Све што је могло да оде у џеп ваших и данашњих партијских пајташа, отишло је.

О каквој ви бризи говорите уопште?!

Јел ви заиста мислите да вас грађани нису препознали? Можете да мењате и име и адресу странке, џабе. И тад и сад, главни командант Зоран Милешевић, одређује све ваше домете. Ваше, да поновимо! Грађана, више никад.

Ви, који не презате од злоупотребе страшне трагедије,да на рачун убијене деце као хијене лешинарите испостављајући политичке захтеве, ви причате о бризи и утрошку средстава. Ужасава сама помисао на ниво неодговорности.

Госпођо Раца, одговорите само на једно питање свим грађанима Кикинде. Колико ће ваш политички ментор, пријатељ вашег председника странке Драгана Ђиласа, најпознатији локални тајкун, Зоран Милешевић, дати за децу Кикинде од два милиона еура колико им тренутно отима из буџета? Колико?

Ми знамо, нула!

Два милиона еура са рачуна града скида баш ваш Зоран Милешевић, исти онај који вам је у центру града подигао споменик, хотел „Нарвик”, једну од најпознатијих штенара.

То вам није тема? Баш вас брига!”- истиче се у саопштењу Градског одбора СНС Кикинда.

Хуманитарна ликовна колонија у „Чигри“

Igor Crnogorac Јуне 17, 2023

Ликовна колонија под називом „Хумани уметници за Чигру” организована је у Друштву за помоћ ментално недовољно развијеним особама седми пут. Окупила је уметнике из Сомбора, Кикинде и Новог Сада које је ујединио заједнички циљ да помогну овом друштву.

– Наши дугогодишњи пријатељи одазвали су се позиву и хвала им на томе. За родитеље и пријатеље наши чланови су, заједно са глумцима из Позоришта „Лане”, премијерно извели представу „Црвенкапа”. Овај пројекат подржало је Министарство културе – рекла је Загорка Новаков, председница Друштва за помоћ МНРО „Чигра”.

Међу учесницима колоније затекли смо и Алексу Петкова (16), који се први пут одазвао овом ликовном дружењу.

– Волим да сликам и радо се учествујем на колонијама. Ово је и прилика да помогнем, што је био мотив више да учествујем – рекао нам је Алекса Петков.

Чланице Градског већа, Мелита Гомбар и Валентина Мицковски, посетиле су учеснике колоније.

– Локална самоуправа ту је да помогне рад Друштва и да подржи њхове активности, посебно када се ради о хуманитарној акцији – рекла је Валентина Мицковски.

Средства добијена продајом слика биће уложена у простор, радионице и активности са корисницима.

О значајном Сенћанину, из пера Петра Терзића

Igor Crnogorac Јуне 17, 2023

Петар Терзић, завичајни историчар из Сенте, представио је своју књигу “Теодор Пл. Брановачки Сенћанин” у Културном центру у Кикинди.

– Теодор Племенити Брановачки био је изузетна личност – учитељ, археолог и преводилац, и оставио је видан траг у култури Сенте – каже Терзић. – Био је учитељ Стевана Сремца, пронашао је чокански Кремењак – насеобину из Каменог доба, затим цркву Калоча и топ из битке код Сенте. Осмишљавао је бокале на којима је исписивао поучне реченице. Три таква бокала налазе се у Народном музеју у Кикинди.

Терзић је добитник градског одличја Сенте, „про урбе“. Написао је девет књига у којима се бавио историјом овог места: о православном Храму Светог Архангела Михаила у Сенти, о Српској читаоници и Српском певачком друштву, затим о Стевану Сремцу, који је у Сенти живео 13 година, до смрти своје мајке. Његова прича „Николин крст“ преведена је на 11 језика, а у делу „Руска емиграција у Сенти“ казивач је ауторова мајка која се дружила са руским интелектуалцима избеглим у ово место после Октобарске револуције. „Били су врхунски интелектуалци, професори, предавали су и по седам предмета. Да није било њих, не знам где бисмо данас били у културолошком смислу“, оцењује Терић.

Књига „Теодор Пл. Брановачки Сенћанин“ штампана је средствима Министарства културе, на стогодишњицу његове смрти.

Прослава матураната Техничке школе: Ученица генерације је Ања Ковачев

Jelena Trifunović Јуне 16, 2023

Највећа средња школа у граду вечерас је испратила 176 матураната. Ученица генерације Техничке школе је Ања Ковачев, која се тако се уписала у листу ретких девојака које су проглашене за најбоље у овој образовној установи.

-Завршила сам смер електротехничар информационих технологија и у будућности планирам да се бавим електроником и роботиком. Част је бити најбољи у образовној установи која важи за мушку школу. Председница сам ученичког парламента и била сам успешна на такмичењима, а имала сам прилику и да посетим Петницу – сазнајемо од Ање Ковачев.

Спортисти генерације су Срђан Кочиш, каратиста и стрелац Стефан Терек, док је Радмили Трајковски припало специјално признање за представљање школе.

-Активно тренирам већ десет година. Школу сам представљао на Покрајинском и Републичком такмичењу где сам био други. Циљ ми је да упишем новосадски Факултет техничких наука, смер рачунарство и аутоматика – истакао је Срђан Кочиш.

Директорица Миланка Халиловић каже да су запослени у школи поносни на ову генерацију.

-И ово је једна од ковид генерација, тако да су прве године школовања имали онлајн наставу. Без обзира на све потешкоће са којима су се сусрели, има доста добрих ђака. Организовали су дружења и заједничке хуманитарне акције на иницијативу ученичког парламента. Памтићемо их и по томе што имамо ученицу за ђака генерације – казала је Миланка Халиловић.

У наредној школској години у Техничкој школи има места за 210 ученика у седам одељења.

Град и Министарство уређују просторије 11 удружења

Igor Crnogorac Јуне 16, 2023

У оквиру пројекта за унапређење услова рада особа са инвалидитетом, Министраство за рад, борачка и социјална питања и Град Кикинда обезбедили су 10 милиона динара за уређење и адаптацију објекта на Тргу српских добровољаца 10, поред Градске куће, који користи 11 удружења грађана.

У току су радови на електричним инсталацијама, водоводу и изолацији, а предвиђено је да се и улаз потпуно прилагоди станарима зграде, као и да се комплетно уреди улазна капија.

Представници Агенције за акредитацију посетили кикиндску Болницу

Igor Crnogorac Јуне 16, 2023

Спољашњи оцењивачи Агенције за акредитацију здравствених установа (АЗУС) посетили су Општу болницу у Кикинди. Била је то четврта редовна посета ради праћења процеса реакредитације ове установе који се спроводи у периоду од седам година, од јула 2018. до јула 2025. године.

И овога пута оцењивачи су проверавали поштовање акредитационих стандарда, процеса, протокола и процедура који гарантују квалитетну и безбедну здравствену заштиту пацијената, али исто тако и омогућавају запосленима услове за квалитетнији, стручнији и безбеднији рад.

Др Весна Томин, в. д. директорица Болнице, упознала је представнике Агенције са активностима које су спроведене у претходној години и које у фокусу имају задовољног пацијента и задовољног здравственог радника.

Након прегледа документације, представници АЗУС-а обишли су и клинички део – Ургентно-пријемно-тријажну службу, Одељење хирургије и Одељење за инфективне болести.

Ова посета показала је и још једном потврдила да је Општа болница Кикинда на добром путу у остваривању зацртане визије – да буде водећа Болница у округу, која своју делатност обавља стручно, ефикасно и економично, поштујући најновије стандарде квалитета и безбедности, у складу са захтевима струке и очекивањима пацијената, да буде Болница у кој ће пацијент желети да се лечи, саопштено је из ове установе.

Званични извештај из АЗУС-а очекује се у наредним седмицама.

Синдикат пензионера организовао екскурзију за своје чланове

Igor Crnogorac Јуне 15, 2023

Синдикална организација пензионера уприличила је за своје чланове једнодневни излет. Педесетак пензионера посетило је Бању Врдник, Манастир Раваницу, Сремске Карловце – Богословију, Гимназију и Стражилово.

– Путовање смо организовали у сарадњи са “Прометеј турс”-ом. Имали смо леп дан и много лепих доживљаја, а путници су екскурзију препричавали у суперлативу – каже организатор путовања, потпредседник Синдикалне организације пензионера, Радован Субин. – По повољним ценама у септембру ћемо организовати летовање у Игалу, а у октобру ћемо ићи у Тополу, на брање грожђа и на Опленац.

Радован Субин, Косана Бачкуљин, председница Актива жена Покрајинског одбора ПУПС-а и јереј Живан Васић, старешина храма у Накову

Синдикална организација брине о својим члановима, напомиње Субин и додаје да је огрев за наредну зиму већ испоручен. Просторије овог синдиката налазе се у Немањиној 1, у згради некадашњег „Радничког биоскопа“ и отворене су уторком и четвртком од 10 до 12 сати.

Награђени најхуманији – у Црвеном крсту уручене захвалнице добровољним даваоцима крви

Igor Crnogorac Јуне 14, 2023

Сунчица Алексић има 38 година и ради у обезбеђењу фабрике „Тоза Марковић“. Крв дарује већ 17 година, до сада је то учинила 35 пута. Данас је, на Светски дан добровољних давалаца крви, за своју хуманост, добила захвалницу Црвеног крста.

– Дајем крв јер је то хумано, научила сам у породици. Мој деда је вишеструки давалац и ја сам кренула његовим стопама. Дајем крв свака четири месеца, али сам имала прекиде због две трудноће. Крви увек треба, то је само 10 минута времена. Мислим да свако ко је здрав то треба да учини. Кад би свако само једном дао крв, не бисмо имали проблема са залихама – каже Сунчица.

Апсолутни шампиони хуманости на данашњој свечаности у Црвеном крсту су: Јожеф Балог из Сајана и Атила Леваи и Кристијан Губачко из Кикинде који су крв даривали сто пута. За 75 давања захвалнице су добили Мирослав Иванов и Миле Марић.

– Данас одајемо признање људима који су дали велики допринос, онима који су 35, 50, 75 и 100 пута дали крв. Такође смо плакете „Широко срце“ уручили најхуманијим срединама, а овога пута то су Техничка школа, „НИС Гаспромњефт“ и Месна заједница Мокрин – рекла је секретарка кикиндског Црвеног крста, Данијела Бјељац.

Она је додала да је, у прошлој години, на територији града, забележено 1. 663 давања, што је 94 одсто у односу на план направљен са Заводом за трансфузију крви Војводине. У мотивационом програму волонтера Црвееног крста учествовало је 360 средњошколаца и исто толико је било нових давања крви.

У свечаној сали Црвеног крста вечерас су уручене и награде најбољима на конкурсу на тему „Крв живот значи“. За литерарне радове признања су добиле Невена Вукелић, ученица четвртог разреда ОШ „Јован Поповић“ и Нада Агбаба, ученица трећег разреда ОШ „Жарко Зрењанин“. Тинда Урбан, ученица седмог разреда ОШ „Мора Карољ“ у Сајану, Сања Давидовић, која похађа трећи разред ОШ „Жарко Зрењанин“ и Анђела Гојковић из четвртог разреда школе „Јован Поповић“, награђене су за ликовне радове.

Признања вишеструким даваоцима уручио је градоначелник Никола Лукач.

– Хуманост, солидарност, саосећајност ових људи служи за пример свима нама. И ја сам од прошле године постао добровољни давалац и зато поручујем да треба да помажемо једни другима. Хвала овим храбрим људима који су увек ту да помогну без надокнаде и награде – рекао је Лукач.

Укупно су уручене 43 захвалнице и једна, вишеструком даваоцу Слободану Јовичину, за допринос промоцији и популарисању добровољног давалаштва крви.

Награда „Јунаци микробизниса“ Мирни Рацков

Igor Crnogorac Јуне 14, 2023

Мирна Рацков из Кикинде једина је жена у Војводини и читавој Србији која се бави опанчарством. Њена фирма СЗР „Маца папучарица“ ових дана прославила је 14. рођендан, а прави поклон стигао јој је данас. Освојила је другу награду и чек на 300.000 динара на конкурсу „Јунаци микробизниса 2023.“

– Велика је част бити у сто одабраних у првом кругу овог такмичења, а камоли ући у најужи избор од пет фирми. Ово није само мој успех, него и успех свих који су гласали за мене, јер су о прва три места одлучивали гласови на друштвеним мрежама. Хвала свима који су ме подржали и тако омогућили да добијем ову награду – рекла је Мирна.

Такмичење су организовали Министарство финансија, Привредна комора Србије, „3 Банк“ и дневне новине „Блиц“.

Мирна је фирму отворила 2009. године. Поред опанака, бави се и израдом обуће за фолклор. У понуди има око 40 модела опанака, чизмама, женских ципела и ципела за пробе фолклора. Израђује опанке са простора Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Словачке, Украјне и Турске.

Неколико година уназад прави и опанке и обућу за потребе снимања серија и филмова.

Дан поља – жетва јечма на прагу, косидба пшенице од краја јуна

Igor Crnogorac Јуне 14, 2023

На огледном пољу Пољопривредне стручне службе „Кикинда“, у оквиру Дана поља стрних жита и хербицидних огледа у кукурузу, представљена је 81 сорта жита, јечма, тритикалеа и ражи. Произвођачи су могли да виде и како у нашим микроклиматским условима успева 14 нових сорти пшенице.

Перо Латиновић (83), пољопривредник из Банатског Великог Села ратарством се бави 60 година и каже да не памти овакву годину.

– Боље године није било, ни за раст, ни за ницање. Ако буде лепих, сунчаних дана, и род ће бити врхунски. Жетву планирам да почнем око 1. јула, а пшенице имам на око сто хектара – казао је Латиновић.

Очекују се приноси изнад просека, а жетва пшенице могла би да почне за десетак дана.

– Од сетве, па све до сада, када смо на прагу жетве, пољопривредници су се сусрели са пуно изазова. Већ у октобру рађен је третман против цикаде и свих врсти вашију, зима је била блага и топла, тако да је донела болести, исто као и честе пролећне кише – рекао је Зоран Симић, саветодавац у ПСС. – Од октобра до сада имамо просек је 444 литре воденог талога по квадрату, док су делови атара у Башаиду и Банатској Тополи имали знатно више падавина. Кише су условиле полегање жита на 25 до 30 процената засејаних њива.

Помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Петар Самоловац, посету на Дану поља искористио је да позове пољопривреднике да конкуришу за средства. Ове године буџет је већи и износи 1,4 милијарду динара, а уврштени су и нови програми, на захтев пољопривредника.

– На Данима поља сусрећу се струка и наука и то је помоћ пољопривредницима за планирање наредних производњи – напоменуо је Младен Ђуран, директор ПСС.

И локална самоуправа ослушкује потребе произвођача и у складу са тим расписује јавне конкурсе, додао је градоначелник Никола Лукач.

– У току су јавни позиви за унапређење пољопривредне производње за локалне произвођаче. Одвојено је око 15 милиона динара за двадесетак конкурса, а окренути смо такозваним малим произвођачима који теже добијају средства када аплицирају код Покрајине и Републике – прецизирао је Лукач.

За конкурсне линије је једноставно аплицирати и добити подстицај. Пшенице ове године има више за 10 одсто у односу на вишегодишњи просек – ова култура заузима око 17.000 хектара.