Град

полиција (2)

Друштвеним мрежама проширио се снимак бруталне туче која се догодила у једној кафани у Мокрину. Том приликом Мокринчанин Т. З. (52) кога је, како се на снимку види, група мушкараца свирепо тукла и столицама док лежи на поду, задобио је тешке телесне повреде. Језивој тучи и демолирању локала у чему је учествовало више лица, претходила је свађа.

Оштећеном је лекарска помоћ указана у Клиничком центру у Новом Саду и за сада, није познато његово стање. Ухапшенима  је одређено полицијско задржавање.

Јавност се посебно згрожена чињеницом да су се нападачи, након туче, фотографисали окрвављених руку са коментаром: „Све смо разбили хахахах”.

В_Мицковски

Како би се стекла права слика о стању културе на територији Града, из локалне самоуправе иницирана је системска анализа рада установа, институција, удружења, друштава, свих који производе и пласирају културне програме. Ово ће бити и тачка од које започиње израда Стратегије развоја културе Града Кикинде за период од 2023. до 2027. године.

О овом документу, приоритетима, кандидатури Кикинде за престоницу културе, али и о стању у овој области, за „Кикиндски портал“ говори Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

– То је плански и акциони документ који ће нам помоћи да искристалишемо програме који су у понуди, а такође и потребу за улагањем у инфраструктуру у овој области. Локална самоуправа није обавезна да има овакав документ, али је Стратегија најбољи начин да се издвоје добре ствари и уочи све што је потребно побољшати. Успоставиће се приоритети и знаћемо тачно где су потребне промене и улагања. Иако установе културе функционишу одлично, пријављују се на конкурсе, добијају знатна средства од министарстава и секретаријата, сматрамо да је сада добро време да видимо шта треба унапредити.

„Кикиндски портал“: За анализу стања у овој области ангажован је Завод за проучавање културног развитка. У протеклим седмицама стручњаци ове установе обавили су разговоре са фокус групама у установама и удружењима, директорима институција културе. Шта показују први резултати?

Валентина Мицковски: Највећи проблем је недостатак садржаја за тинејџере.  Такође су анкетирани грађани и, посебно, млади људи у граду и селима. Млади су рекли да им је потребно место на којем би могли да стварају, такође су изразили жељу за биоскопом и трудићемо се да им све то обезбедимо. Планирамо да  установимо место за младе на којем ће моћи да испоље своју креативност у свим областима културе и уметности, где ће моћи да стварају. Још увек немамо конкретно решење, али је чињеница да је то младима потребно да би остварили свој потенцијал и да би се осећали кориснима, да би се повезивали и имали осећај припадности, да ни не пожеле да оду у кладионицу или кафић. То је нешто што стварно недостаје овом граду. Препознато је и да сарадња између културних установа и образовних институција мора да се формализује, да се схвати озбиљније. Културни програми морају се прилагодити деци и школском програму. Уз то, најаве културних активности морају да се прилагоде комуникацији младих, а то је путем друштвених мрежа јер смо од њих чули да често нису обавештени о догађају. Све наше активности усмерене су ка томе да суграђани буду задовољни културном понудом Града, што значи да је програм усклађен са потребама и укусом публике. Стратегија развоја културе Града биће завршена до 31. јула и биће понуђена Скупштини на усвајање. Пре тога, грађани ће имати прилику да учествују у јавној расправи о овом документу у Градској управи.

„Кикиндски портал“: Кикинда ће конкурисати за Српску престоницу културе за 2025. годину. Који су наши адути и шта би нам то донело?

В. Мицковски: Поменута стратегија помоћи ће нам и приликом конкурисања за престоницу културе. Мислим да имамо чиме да се поносимо када је култура у питању јер свака од установа има одличну репутацију, како у АП Војводини тако и у Министарству. Имамо „Теру“, интернационално изврсно позиционирану уникатну установу. Народни музеј има пројекат за реконструкцију у један атрактиван и модеран простор, какав не постоји на ширем подручју, што би могло да заинтересује жири. Такође, Културни центар нуди нови инфраструктурни пројекат. Програми које ћемо понудити биће атрактивнији од постојећих. Верујемо да нам ова титула не би донела само оживљавање културног живота града и подизање културе на виши ниво, већ би се култура повезала и са осталим сферама друштва. Имаћемо бољу видљивост, маркетинг ће бити много лакши, верујем да би туризам процветао, а такође и сектор услуга, угоститељство, економија и инвестиције. Није неважно и да престоница културе добија знатна средства од министарства. Чак и ако не успемо у томе, имаћемо основ да се пријављујемо на конкурсе у држави и Европи.

„Кикиндски портал“: Како, као ресорна чланица Градског већа, оцењујете културни живот града и села?

В. Мицковски: У разговору са грађанима, у интервјуима у фокус-групама, установили смо да би било пожељно да будемо креативнији у промоцији културе у селима. Све културне установе треба да се приближе деци у селима, то ће бити у акционом плану. На пример, музеј би могао да одржава креативне радионице, позориште би могло да гостује у селима, а „Тера“ би могла да одржава радионице грнчарства или вајарства у малом – и да их упозна са оним што постоји у Кикинди. Уз то, било би пожељно да установе културе међусобно боље сарађују, као и да анализирамо рад удружења грађана. Такође сам за формалнију сарадњу између установа културе и образовних институција; схватили смо да нека деца никада нису посетила позориште, или пак „Теру“. Можда бисмо неке наставне програме могли да прилагодимо понуди неке од установа. Циљ је да свако дете зна шта Кикинда поседује, да сваке године бар једном оде у сваку од установа. Важно је то и за све грађане града и села јер сами смо најбољи амбасадори свог места.

гриндер-2175150_1920

Град Кикинда и у овој години на основу конкурса доделиће бесповратна средства предузетницима, микро, малим и средњим предузећима која послују на територији Града Кикинде, за суфинансирање набавке машина и опреме, нове и половне до седам година старости.

Право на коришћење бесповратних средстава имају предузетници, микро, мала и средња предузећа која имају од једног до 100 запослених. Неки од услова су да су уписани у регистар Агенције за привредне регистре најкасније до 31. децембра 2021. године, да имају седиште односно регистрован огранак на територији Града Кикинде и да су позитивно пословали у 2022. години.

Преглед  достављене документације и испуњеност услова за доделу бесповратних средстава утврдиће Комисија за оцењивање и одабир корисника коју решењем образује градоначелник.

Учесник конкурса може поднети захтев за суфинансирање највише до 50% вредности предметних машина и опреме са урачунатим ПДВ-ом (уколико је продавац опреме у систему ПДВ-а).

Најмањи износ средстава по пројекту је 75.000 динара, а највећи 400.000 динара. Пријављивање на конкурс траје до 28. априла.

За овај програма подршке развоју, осавремењивању, проширењу и повећању обима производње, стабилизације производње, инвестирања у савремена средства за рад у циљу повећања конкурентности привредних субјеката, те укупног развоја предузетништва и привреде на територији града Кикинде, у градском буџету је опредељено три милиона динара.

Текст конкурса, правилник за доделу подстицаја и образац пријаве налазе се на сајту града.

Сајан МЗ

Сајан је једно од најмањих насељених места на подручју града Кикинде, и село у којем се, у сарадњи са Месном заједницом, мештани веома труде да га учине што лепшим и удобнијим за живот.

– Трудимо се да наше расположиве капацитете – хумане, материјалне и законске, усмеравамо ка побољшању живота наших мештана, да им увек пружимо адекватну помоћ, колико год смо у могућности. Приоритете у раду утврђујемо тако што слушамо њихов глас и то усклађујемо са расположивим финансијским  средствима – каже председник Савета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот.

Уређени коловози, расвета, сигнализација…

Осврћући се на годину за нама, Тот каже да је већина планираног и остварена.

– Планирали смо поправку крова на старој биоскопској сали. Струка је, међутим, проценила да је потребна комплетна реконструкција која кошта пет милиона динара, па смо, за сада, учинили први корак, израдили смо пројектно-техничку документацију. Као што је и било предвиђено, изградили смо два аутобуска стајалишта, ремонтовали смо електричну инсталацију расвете у Дому културе и поставили соларну саобраћајну сигнализацију за успоравање у зони школе на регионалном путу што, показало се, има ефекта. Урађен је коловоз са туцаником  у улицама Ударничка, Хуњади Јаноша и Петефи Шандора, што нам је било преостало из претходне године – каже Тот.

Из буџетских средстава Града, која су износила шест милиона динара, обновљена је и јавна расвета у целом селу и постављене су нове лед-сијалице. Планирано  одржавање тротоара остало је за ову годину.

– Настављени су и радови на путу између Сајана и Иђоша који користе наши пољопривредници. У 2021. години уређен је део у дужини од 800 метара, а  прошле године туцаник је постављен на још 600 метара пута. Ове радове финансирао је Покрајински секретаријат за пољопривреду, а за средства је аплицирао Град. У питању је напредна технологија, нови, квалитетни материјали су уграђени и очекујем да ће дуго трајати.

Тот додаје да је, од Покрајинског секретаријата за образовање, прошле године добијено 30 хиљада динара за израду вишејезичне информационе табле – на српском, мађарском и енглеском језику, са мапом и агендом места, која ће ускоро бити постављена у центру села.

По конкусима за јавне радове, Месна заједница је, у 2022. години, радно ангажовала три особе са инвалидитетом, за шта је утрошено 443 хиљаде динара.

Мештани у редовним акцијама уређења села

У Сајану се веома води рачуна о томе да се село редовно, периодично чисти и уређује. Акцијама се мештани спремно одазивају, организовано, као чланови удружења, или самостално, каже Тот.

У акцији пошумљавања простора око фудбалског терена, посађено је 600 стабала сибирског бреста, добијеног од „Војводинашума“. МЗ је прошле године обезбедила и вишегодишње засаде који су посађени у парку у центру села. Одржавање и заливање садница такође су мештани преузели као своју обавезу.

У великој акцији поводом Дана планете у априлу, очишћено је цело село. Још једна редовна активност је „Базар здравља“ – бесплатно мерење крвног притиска и шећера у крви, које организују веома активно месно Удружење пензионера и Црвени крст Кикинда.

Удружења са дугом традицијом и дуговечним манифестацијама

Културно-уметничко друштво „Ади Ендре“ најстарије је у Сајану, ове године славе 75 година постојања. Овај КУД познат је на ширем простору као носилац „Жетелачких свечаности“. Заслужни су и за организацију Дана села – Светог Стефана, али и за бројне културне и фолклорне манифестације.

Вишедеценијским радом на очувању обичаја могу да се похвале чланови Друштва за неговање традиције и екологије „Делибаб“. Они су, ове године, 29. пут одржали Ускршње свечаности.

– Поред већ поменутог Удружења пензионера, у друштвеном животу села активни су и чланови Добровољног ватрогасног друштва. Чланови Ловачког удружења „Слатина“ такође, поред својих редовних активности, нађу времена да се прикључе акцијама које покреће Месна заједница, као и Удружење спортских риболоваца које, иначе, редовно организује и такмичења за најмлађе – каже Тот.

Он напомиње да је за удружења која немају своје просторије доступан простор у Дому културе са плаћеним режијским трошковима.

За дотације цивилним и спортским организацијама, удружењима и Римокатоличкој цркви, из буџета намењеног селу издвојено је, прошле године, 1,4 милиона динара.

Да у селу свима буде добро

И ове године, када су у питању инвестиције, радиће се по установљеним приоритетима, каже Золтан Тот.

– Лимени кров зграде у којој се налази вртић „Медењак“ је у веома лошем стању, зграда је изграђена пре више од 30 година и до сада се није улагало у њу. Кров прокишњава и то нам је приоритетна инвестиција.

Два гасна котла у Дому културе се морају заменити новим како би се смањили трошкови и то ће бити наредна инвестиција ове године. Ускоро ће почети обнављање тротоара код пијаце и наставиће се са уређењем коловоза у делу  улице Хуњади Јаноша и у Ужичкој улици. Биће саниране и ударне рупе у Улици Ади Ендреа.

Редовне акције неће изостати ни ове године: уређење парка, пошумљавање, чишћење села, одржавање канала за атмосферске падавине.

Тот, такође, наглашава да ће, у читавом селу, са постављањем пречистача за воду који ће користити заједно са становницима Иђоша, бити замењене водоводне цеви.

За ову годину из буџета Града, Сајану је припало 8,5 милиона динара, што је више у односу на 2022.

– За дотације за наредну годину морамо планирати још више новца јер је сада то мало за све активности – објашњава Тот. – Било би добро да нам се издвајања повећају бар за 30 одсто.

У Сајану, према првим проценама са најновијег пописа, живи нешто више од 800 становника. На попису из 2011. године било их је тачно 1.164. У сарадњи са својом Месном заједницом мештани се труде да одржавају и побољшају услове у којима живе. Зато су сарадња и поверење од највеће важности, сигуран је Тот.

– Месна заједница треба да буде у служби грађана. Кад имају проблем, људи нам се одмах обраћају. То су, најчешће, скромни захтеви и много им значи када то решимо. Увек се трудимо да им помогнемо и то је узајамно, ради лепшег живота у нашем месту.

Колпинг друштво Србије у Сајану – оснаживање кроз едукацију

Сајан је, поред Новог Сада, једино место у Србији у којем свој едукативни центар има Међународно удружење „Колпинг“. Ова организација реализује пројекте у циљу позитивних друштвених промена кроз развој појединаца, подршку старијима и оснаживање маргинализованих група. Друштво је основано 1850. у Келну и делује у 60 земаља, у нашој држави дуже од две деценије.

Колпинг друштво Србије организује едукације, посебно намењене женама у сеоским срединама, али и јавне догађаје. У Сајану су прошле године девети пут приредили Међународни фестивал кувања, што је само једна од активности.

 

такси 1

На седници Скупштине Града која је заказана за четвртак, биће разматран и предлог за поскупљење такси-превоза. Разлог за доношење овакве одлуке је, како се наводи, унапређење квалитета услуге.

У образложењу се, такође, наводи да се постојеће цене у ауто–такси систему могу сматрати готово минималним за функционисање. Повећањем цена, водећи рачуна да је она прихватљива за кориснике, омогућило би се лакше покривање трошкова за свако возило као и унапређење квалитета услуге.

Уколико се предлог усвоји, нова цена старта, тачније обавезна најнижа цена вожње, биће повећана са 220 на 250 динара у првој и другој тарифи, док ће у трећој тарифи (која се обрачунава само у новогодишњој ноћи), старт поскупети са 340 на 350 динара.

У првој тарифи (вожње од 6 до 22 сата радним данима и суботом, у оквиру места), сваки пређени километар поскупеће са 65 на 75 динара. За вожње које се обрачунавају по другој тарифи (ноћна вожња, вожња недељом и вожње до других насељених места), такође ће километар бити скупљи за десет динара и нова цена биће 90 динара.

За обе тарифе сат времена чекања поскупљује за 100 динара и износиће 750 уместо 650 динара.

Најнижа цена вожње у трећој тарифи поскупљује за десет динара и биће 350 динара, с тим што се већ урачуната километража за ову тарифу повећава са два на 2,4 километра.

Цена за превоз пртљага тежег од осам килограма остаје непромењена, у износу од 50 динара.

Иначе, најнижа обавезна цена превоза, такозвани „старт“ подразумева вожњу до 1,8 километара у оквиру прве и 1,5 километар у другој тарифи.

Градско веће одобрило је предлог повећања цена и упутило га Скупштини на усвајање. Уколико се предлог усвоји, нове цене ступиће на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу града Кикинде“.

стефан варга5

Стефан Варга, ученик осмог разреда Основне школе „Свети Сава“ ређа изванредне резултате из програмирања, математике и физике. Најновији успех остварио је на републичком такмичењу из програмирања одржаном у Рачунарској гимназији у Београду где је освојио прву награду и златну медаљу.

-Легли су ми задаци и добро сам урадио, четврти задатак је био доста тежак. 300 поена је требало за топ 5. Учествовала су 72 ученика осмих разреда. Ја сам се једини такмичио из Севернобанатског округа- каже Стефан за Кикиндски портал.

Захваљујући оствареном резултату, овај свестрани четрнаестогодишњак пласирао се и на Српску информатичку олимпијаду која га очекује у наредном периоду.

Да је међу најбољима и у математици и физици, потврђује то што се пласирао на државна такмичења и из ових наука. Међутим, за Стефана то није ништа необично. На чак три републичка такмичења учествовао је и прошле године када је донео две сребрне медаље: из програмирања и физике.

Неочекивано, ипак, на питање који је његов најдражи предмет у школи, одговара:

-Физичко, јер играмо баскет.

Како је махер за математичке, програмерске и задатке из физике са којима мало ко у његовој генерацији може да се ухвати у коштац, признаје да му је на тим часовима у школи неретко досадно.

Као и већина тинејџера његових година, воли спорт и компјутерске игрице. Тренира тенис, игра шах, а воли и пливање којим се раније активно бавио. Прошле године је завршио Музичку школу, одсек клавир. И ту је остварио просек 5,00. Скромно каже да за све има времена.

Најзначајнија Стефанова подршка су родитељи. Математички ген имао је од кога и да наследи. Мама Зорица је професорка математике, а тата Ервин програмер и ванредни професор на Факултету техничких наука у Новом Саду. Старији брат Андреј је био ђак генерације Основне школе „Свети Сава“, а изузетне резултате из математике и програмирања наставио је да остварује и као средњошколац.

Стефану наука иде од руке, али важност рада и припреме никако није занемарива. Интернет данас у томе пружа одлично упориште, платформе попут петља.орг и цодефорцес.орг нуде мноштво корисног, едукативног материјала.

Да ће и у наставку школовања Стефан постизати сјајне успехе, несумњиво је већ сада, иако он још вага коју ће средњу школу уписати.

-Још нисам одлучио. Гимназију у Кикинди, природно-математички смер или математичко одељење Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду- каже Стефан.

Ипак, већ сада је готово сигуран да ће програмирање и област вештачке интелигенције, бити његов будући позив.

Уверена да ће својим радом и трудом остварити све што зацрта је и Стефанова разредна Николина Сувајџић.

-Стефана познајем две године, у школи сам почела да радим кад су они полазили у седми разред. Стефан је дете које не жели силно да се истакне, и које на „прву лопту” не упада у очи, већ својим резултатима и радом све показује. Пре свега је друг, увек спреман да помогне свом разреду, шта год да је у питању. С обзиром на то да сам наставник музичке културе, као његов разредни старешина могу поносно да кажем да Стефан одлично свира клавир и да је завршио основну музичку школу, што ми је посебно драго. Целом разреду сам пре свега пријатељ, па тек онда разредни старешина, и знам да они то препознају. Стефану желим да никад не одустаје од својих снова- каже Стефанова разредна.

Ниже награде

Међу бројним Стефановим наградама издвојићемо још неке. На државном такмичењу из физике заблистао је и као ђак шестог разреда освојивши другу награду. Исте године пласирао се и на државно такмичење из математике и био први на окружном из програмирања.

Добио је и диплому Друштва математичара Србије за запажен резултат на међународном такмичењу „Кенгур без граница“ за 2022.  годину, а лане се пласирао и на Српску информатичку олимпијаду. Међу признањима је и плакета „Свети Сава” која се додељује најбољим ученицима ове школе.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

деца јаја

Ускршњу мису у Римокатоличкој цркви „Светог Фрање Асишког” у Кикинди служио је жупник Ласло Бевиз. Присуствовали су јој и градски челници -Младен Богдан, председник Скупштине града, Мелита Гомбар, чланица Градског већа као и Рамона Тот, чланица Извршног одбора Националног савета мађарске националне мањине, који су честитали Ускрс свим суграђанима који данас прослављају највећи хришћански празник.

 

Локална самоуправа организовала је поделу ускршњих јаја која су фарбале суграђанке из Удружења жена Кикинда, а суграђанима их, уз најлепше жеље, после мисе, делили најмлађи глумци Дечијег позоришта „Лане” и запослени из кикиндског Културног центра.

Честитке уз поделу фарбаних јаја, суграђанима су упутили и активисти Градског одбора Српске напредне странке на својим штандовима.

Највећи хришћански празник који симболизује победу живота над смрћу данас прослављају католици, протестанти, англиканци, неке православне цркве и бројне мање цркве.

Ускршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која се, према обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове. Јаје је симбол обнављања природе и живота. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Ускрса и зове „чуваркућа”. Деца највише воле овај празник због шарених јаја која им доносе велику радост као и свим укућанима.

У неким крајевима се чувају обичаји да понедељком, на други дан Ускрса, момци поливају девојке, како би биле здраве и лепе, а оне их дарују фарбаним јајима и другим поклонима.

врбица

Лазарева субота у народу позната као Врбица  посвећена је најмлађима и означава се као дечији празник.

Врбица је празник дечије радости, јер је Христос, полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско”. У том чину је и симболика врбе, по којој и празник носи име. Она симболизује палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.

Обичај у нашем народу јесте да се деца доведу у цркву. Родитељи их лепо обуку, купују им звончиће везане за тробијку и стављају их око врата. Деца трче по порту и радују се, а младе врбине гранчице носе, потом, кућама и стављају се поред иконе и кандила
Звончићи које деца носе су симбол победе над смрти јер је на тај дан Исус оживео Лазара.

Поред врбе и звончића, обичаји налажу и да се данас набере цвеће, а потом остави да преноћи у води. Сутрадан, на Цвети, сви укућани треба да се умију том водом како би били здрави.

Традиција у Кикинди је да Врбицу прати и вашар, који ни овога није изостао, на радост деце.

ЦК 1

Светски дан здравља 7. април обележили су данас активисти кикиндског Црвеног крста. У сарадњи са Саветом за здравље Града, Општом болницом, Заводом за јавно здравље и Домом здравља, на Градском тргу су организовали за суграђане акцију бесплатне провере крвног притиска и шећера у крви.

– Поводом овог датума, организовали смо и радионице и предавања за ученике основних и средњих школа, контролисали смо здравље суграђана који су у нашем програму „Брига о старима“, као и мигрантске популације. Ове активности спроводимо на Светски дан здравља, на Светски дан срца, али и редовно, више пута у току године, у просторијама Црвеног крста, као подршку здравственом систему града – каже Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда.

На Градском тргу превентивни преглед данас је обавило 22 суграђана. Здравственом прегледу подвргнуто је и 14 ватрогасаца Сектора за ванредне ситуације Полицијске управе Кикинда.

Кикиндски Црвени крст као своје сталне активности има и праћење здравственог стања корисника програма „Брига о старима“, као и предавања на тему здравствене превенције за мигрантску популацију.

Светски дан здравља обележава се под покровитељством Светске здравствене организације. Одлука о томе донесена је на првој скупштини ове организације, одржаној 1948. године. Ове године, 7. априла, СЗО обележава 75 година од оснивања, под слоганом „Здравље за све“.

Априлски базар 16

Иако је и овог пролећног дана у Кикинди хладно и пада киша, због временских неприлика већ једном одложен Априлски базар, одржава се данас на Градском тргу. Међутим, најављени Сајам цвећа сачекаће мало лепше време.

– Пријавило нам се десет цвећара, али јутрос је и снег провејавао, па су одустали. Независно од Базара, организоваћемо сигурно Сајам цвећа, највероватније првог викенда после Ускрса, ако буде лепо време – каже в. д. директорица Туристичке организације Града, Јасмина Миланков. – На Априлском базару имамо 45 излагача, ту су и удружења грађана, и изложени су производи из различитих делатности. Пожурили смо мало како би суграђани који то желе могли да купе украсе за Ускрс.

Удружење „Креативни кутак“ има неколико штандова. На једном се продају ручно рађене лутке.

– Први пут излажемо. Хладно је, али има посетилаца, за сада сам задовољна – каже Снежана Латковић.

Једини цвећар који није одустао, придружио продавцима на Базару. Код гајбица са лековитим и украсним биљем Ласла Ајандија из Бечеја, чека се у реду.

– Ми правимо венце од сламе, а цвеће гајимо из љубави. Људи су овде дивни, гостопримљиви, позитивни и волим да долазим у Кикинду. Има муштерија, највише купују лековито биље. Јако добро се продаје и тамјаника – каже Ајанди који, поред веома повољних цена, купцима даје и детаљне савете о гајењу сваке биљке.