Град

Отворени базени

Отворени базени Спортског центра „Језеро“ у Кикинди и Банатском Великом Селу почеће да раде 17. јуна. На дан отварања, по обичају, улазак ће бити бесплатан, саопштено је из „Језера“.

У овој установи објавили су и цене улазница. Дневна карта за одрасле биће 300, а за децу 200 динара. Сезонске карте наплаћиваће се, за 10 улазака – две хиљаде динара, за 25 улазака – 4.500 динара, и за 50 улазака – 7.500 динара. Израда картице кошта 300 динара.

Бесплатан улазак имаће: деца млађа од седам година, труднице и особе са посебним потребама са пратиоцем.

Одликаши са просеком 5.00, припадници МУП-а и Војске Србије, просветни и здравствени радници, пензионери и особе са инвалидитетом имају 20 одсто попуста. Уз „Три плус картицу“ остварује се попуст од 30 одсто.

Сезонске карте на рате могу да плате правна лица и синдикалне организације (до краја године).

Продаја карата почеће 7. јуна на рецепцији Спортског центра. Првих седам дана трајаће акција за плаћање готовином – сезонска карта за 50 улазака коштаће 6.000 динара.

Данце н соул љубичасте шљокице

Полазнице Школе модерног плеса „Денс ен соул ритмик“ поново су постигле изузетан успех. На такмичењу „Денс голд нау“, одржаном у кристалној дворани у Зрењанину, све групе девојчица које су наступиле, заузеле су прва места у својим категоријама.

Победнице су: „Зелене шљокице“, „Плаве шљокице“, „Тиркизне шљокице“, „Црвене шљокице“, мажореткиње и „Љубичасте шљокице“, које су се пласирале за учешће на плесном такмичењу у Риминију у Италији.

Међу солистима, прва места освојиле су: у „акро стајлу“ – Теодора Цвитановић, и Миа Берар; у „стрит стајлу“ – Лена Сили и Даница Чавић, и у „опен стајлу“ – Петра Баровић.

Девојчице су припремале инструкторке плеса Мирна Крнић и Александра Ђилас.

– Девојке су оставиле добар утисак на судије, добиле су похвале за добру енергију на сцени, и ми смо много поносне на њих – рекла је Крнићева.

Жене предузетнице

На скупу „Дан отворених врата за потенцијалне и постојеће предузетнице”, одржаном у Кикинди, жене из севернобанатског округа које поседују приватан посао или имају намеру да га започну, упознате су са програмима и конкурсима намењеним развоју и подстицању женског предузетништва.

Разговарало се о проблемима на које наилазе приликом покретања сопственог посла, од којих су најчешћи недостатак инвестиција, недовољан приступ информацијама, компликована администрација. Закључено је да би кредити, субвенције и грантови помогли у започињању и развоју женског предузетништва.

Домаћини скупа били су Регионална привредна комора (РПК) и Опште удружење предузетника. У организацији Регионалног центра за друштвено-економски развој “Банат”, догађај су подржали Министарство привреде и Развојна агенција Србије.

На подручју Кикинде има 1.515 предузетничких радњи, а у Севернобанатском округу ради око 3.100 предузетника. Предузетнице чине трећину, што је и државни просек.

Ову годину Привредна комора Србије прогласила је годином женског предузетништва што би, како се очекује, могло да значи расписивање нових конкурса који ће га подржати.

ИМГ_4546

Чланови Коњичког клуба „Банат” учествовали су на фијакеријади која је протеклог викенда одржана у Остојићеву.

У категорији једнопрег прво место освојио је Драган Вујин, а друго Милан Марков. Недељко Мирков је био први у тропрегу и награђен је за најлепши фијакер, док је кобила Саве Петрова одликована као најлепша.

Еколоски квиз 1

На Еколошком квизу, организованом данас у Културном центру поводом обележавања Светског дана заштите животне средине, највише знања показали су ученици Основне школе „Вук Караџић“. Они су били најбољи у конкуренцији екипа петог разреда из девет основних школа.

После четири године паузе, ову едукативну активност организовао је Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града.

– Такмичаре су пријавиле све школе из града и три сеоске: из Сајана, Нових Козараца и Банатског Великог Села. Наш циљ је едукација, а такмичари имају посебно додатно интересовање и знање из области заштите животне средине и деле их са вршњацима – рекла је секретарка Секретаријата, Мирослава Наранчић.

После квалификационог тестирања, у финале су ушле четири екипе. Одговарали су на питања о живом свету, клими, одлагању отпада, загађености ваздуха. У коначном пласману, највише бодова освојио је тим школе „Вук Караџић“ који су чинили: Зоја Деспотовић, Михајло Миланов, Стефан Билић и Давид Мохачи. Њих је припремала наставница Татјана Чубрило.

– Није било тешко, ја сам знала више јер сам била на Окружном такмичењу из биологије и тамо сам освојила треће место. Јако сам срећна због ове победе – рекла је Зоја.

Другопласирани су били ђаци ОШ „Јован Поповић“, трећа је била екипа школе „Ђура Јакшић“, а четврти су такмичење завршили ученици ОШ „Фејеш Клара“.

За све финалисте Градски секретаријат обезбедио је поклоне: звучнике, слушалице, ручне сатове и екстерне батерије.

352177893_945518230059238_889135461177769553_н

Награђени припадници ПУ Кикинда: Марија Бербаков, Мирјана Томашев и Јован Зељковић заједно са својим старешинама  на челу са Павлом Рајковим, начелником ПУ присуствовали су пријему у Градској кући коју је у част Дана Министарства унутрашњих послова, Славе и Дана полиције приредио градоначелник Никола Лукач.

Марија Бербаков саобраћајна је полицајка већ две деценије и једна је од пет жена у овој служби.

-Ту смо да сваким даном радимо више и боље. У служби смо грађана и наш основни задатак је њихова безбедност. Возачи када виде жену саобраћајца имају другачији приступ, умеренији су него када то уради колега саобраћајац – рекла је Марија Бербаков.

Мирјана Томашев, запослена је на управним пословима- на издавању саобраћајних дозвола и регистрацији возила. Ту је већ 20 година.

-Посао којим се бавим не бих мењала. Лепо је радити у служби грађана, нарочито што из године у годину на неки начин пратим како град расте јер успевам да се са истим људим видим од њихове прве возачке дозволе, па све до оног момемнта када постану озбиљни људи и доведу своју децу да им праве исти документ. Част ми је што сам добила ово призанање – додала је Мирјана Томашев.

Јован Зељковић у ПУ Кикинда запослен је три године и то на пословима опште надлежности ред и мир, превенција, хватање починалаца кривичних дела.

-Одувек сам желео да будем полицијац и зато сам и завршио Криминалистичко-полицијски универзитет. Част ми је што радим у родном граду који препознаје рад, труд и залагање свих полицајаца- казао је Зељковић.

Честитајући Дан Министарства, Славу и Дан полиције Никола Лукач захвалио је свим запосленима у Полицијској управи Кикинда на пожртвованости.

-Није лако бити полицајац и полицијски службеник у данашње време. Поносан сам на све њих и хвала им што нас чувају. Сигуран сам да су награђени најбољи и да ће им признање бити мотив да буду још бољи радници. Хвала вам што радите тежак посао који чини наш град безбедним – поручио је Лукач.

Павле Рајков, начелник ПУ истакао је да избор није био лак јер је велики број запослених у Полицијској управи који заслужују награде. Троје награђених имали су најбоље резултате у својим областима рада и несебично давање био је основни мотив за њихово награђивање, додао је Рајков и прецизирао да је Град Кикинда најбољи партнер кикиндској полицији.

учионица

Одлуком Владе Србије, због трагедија које су дубоко погодиле читаво друштво, школска година завршава се 6. јуна у свим основним и средњим школама у Србији. Школе могу да наставе да раде до 20. јуна, за ученике који то желе, наводи се у саопштењу.

– Сутра се завршава редовна настава, али се настављају све остале активности: додатна, допунска настава, секције – каже за „Кикиндски портал“ Тихомир Фаркаш, председник Актива директора основних школа и директор ОШ „Жарко Зрењанин“. – Оцене неће бити закључене, то ће бити само предлози. До 20. јуна, после којег ће бити одржана одељенска и наставничка већа, ученици ће имати прилику да поправе оцене којима нису задовољни. Ђацима ћемо, у овом периоду, понудити огледне часове, садржаје из градива који нису били реализовани, спортске активности, и о свему томе обавештавамо и родитеље.

Фаркаш додаје да ће се, као и сваке године, одржавати припремна настава осмака за завршни испит, заказан за 21, 22. и 23. јун, како је и предвиђено школским календаром.

Дан Полиције 1

На спомен-обележје полицајцима који су погинули на дужности на Косову и Метохији 1998. и 1999. године данас су, поводом Дана Министарства унутрашњих послова, славе и Дана полиције, венце положили градоначелник Никола Лукач, Павле Рајков, начелник Полицијске управе Кикинда и запослени у Управи.

У холу ПУ, на плочи се налазе имена и фотографије припадника ове Управе којих се колеге и грађани сећају са тугом и поносом. То су: Младен Батанчев, Золтан Бицок, Јеленко Бунић, Игор Буш, Зоран Врбашки, Жељко Раужан, Горан Сандић, Перо Тинтор и Јанош Чизмадија.

– Веома ми је тешко, све сам их познавао, многе од њих сам и водио на Косово. На извршењу службеног задатка дали су нешто најдрагоценије и ми ћемо дати све од себе да њихов чин не буде узалудан. Радићемо и даље савесно на сузбијању криминала, одржавања јавног реда и мира и безбедности грађана, као што су то и они чинили, и у томе нам помажу наши грађани – рекао је начелник Рајков и позвао да се погинулима ода почаст минутом ћутања.

Дан Полиције честитао је градоначелник Никола Лукач.

– Ваш посао је стресан и опасан, ви сте на бранику да бисмо ми цивили, грађанство, имали мирнији и безбеднији живот. И у претходном периоду имали смо изазове и ви сте увек били ту да нас заштитите. Хвала вам што вредно и пожртвовано радите и у околностима које јесу. У последњих неколико година максимално се трудимо да вам помогнмо како бисте имали што боље услове за рад и најквалитетнију опрему и како бисмо заједно креирали лепшу будућност у Србији- истакао је Лукач.

Због скорашњих трагичних догађаја, ове године ће изостати свечаност обележавања Дана МУП-а, Полиције и њихов славе. У Сенти ће сутра бити одржан само тактичко-технички збор, представљање опреме којом располаже ПУ Кикинда.

За службенике Полицијске управе, награђене за радни допринос у Министарству унутрашњих послова, сутра ће бити организован и пријем у Градској кући.

МС роњење 2

Шетња у Кикинди, одржана пре неколико дана поводом обележавања Светског дана борбе против мултипле склерозе, била је прилика да гости кикиндског Удружења, пристигли из Бора, Ваљева и многих градова у Војводини, први пут зароне и осете благодети овог спорта. Удружење оболелих од мултипле склерозе (МС) и Ронилачки клуб „Орка“ у Кикинди једини у држави редовно одржавају тренинге за људе који се боре са МС-ом.

– Сутрадан, после шетње „Сваки корак је победа“, организовали смо, са  пријатељима из „Орке“, пливање и роњење на нашем базену. Била је ово изузетна прилика да људи са МС-ом први пут осете значајно терапеутско дејство ових спортова, што је за њих било изузетно искуство – каже Бранкица Мишков, председница кикиндског Удружења.

Она подсећа да су сарадњу са „Орком“, на иницијативу председника овог клуба, Стојана Богосављева, започели још 2017. године.

– Кикиндски ронилачки клуб сертификован је за рад са инвалидима, дошли су код нас да нам представе роњење и да нас позову на тренинге. Тренутно троје активно рони, а многи долазе на тренинге пливања овог клуба. Роњењем се активирају сви мишићи, кичма је исправљена због притиска под водом и можемо све. Најбоље од свега је то што нас прихватају као једнаке – додаје Бранкица која је прва жена са инвалидитетом, сертификовани ронилац у Србији.

Бранкица је, такође, завршила курс за помоћ инструктору за рад са особама са инвалидитетом. Жеља јој је да се кандидује за Параолимпијске игре у пливању, али то није могуће јер се МС не препознаје као инвалидитет. Ова чињеница, нажалост, онемогућава свима који се боре са том болешћу и да остваре права на бесплатна помагала и бањска лечења. Бранкица Мишков се, међутим, не предаје. Активна је у напорима да се неправда исправи.

– Ми добијамо помагала за ходање тек пошто болест узнапредује у параплегију, када нас сматрају инвалидима. На срећу, помаже нам Црвени крст, који нам издаје помагала на реверс – објашњава Бранкица.

Она сама три пута недељно плива и рони. Својом енергијом и неодустајањем, покретачка је снага у свом удружењу, али и најлепши пример борбе за што бољи квалитет живота.

343730489_958666351837439_7248901972493166414_н

Завичајна кућа у Банатском Великом Селу, која је у протеклом периоду обновљена, данас је свечано отворена и освештана. Важност очувања објекта који сведочи о културном наслеђу, традицији и коренима истакли су Александар Ђедовац, директор  Фонда за избегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону  и градоначелник Никола Лукач који су пресецањем врпце озваничили његово поновно отварање.

-Фонд на чијем сам челу формирала је Скупштина АП Војводине, а нама је да помажемо, али и да унапредимо сарадњу Срба из региона. Улога свих завичајних кућа и ове је да нас повеже са коренима, да не заборавимо одакле смо дошли и потекли. Банатско Велико Село населили су Срби из Босне и то су наши корени које треба да преносимо на млађе генерације. Не живимо у завичају, али завичај живи у нама – рекао је Ђедовац.

На старој приземној брвнари која је симбол досељавања Крајишника у Банат, замењена је кровна конструкција и урађено осветљење око саме куће, стецишта свих збивања у селу. Градоначелник Никола Лукач истакао је да су Великоселци неколико деценија желели да обнове Завичајну кућу.

-Важно је и да знамо одакле смо и ко смо и да чувамо сећање на наше претке. Ово је место окупљања свих мештана и старих и младих. Овде се већ одржава више манифестација, важних за село, али и за град, а ја се надам да ће их бити све више. Чувајући прошлост, градимо будућност – поручио је Лукач.

Председница Савета МЗ Банатско Велико Село Мира Пећанац није крила задовољство што је Завичајна кућа сређена четврт века после изградње.

-Захвални смо свима који су помогли, а огроман допринос у сваком кораку обнове дали су чланови удружења „Крајишки вишебој“ и „Орхидеја“ . Обнова крова коштала је 550.000, а електрификација простора око самог објекта 500.000 динара. Све манифестације у селу одвијају се око нашег огњишта, а то је ово место – додала је Пећанац.

Удружења грађана радо су подржала овај пројекат и дала све од себе да помогну колико могу, напоменуо је Борислав Стоисављевић, председник удружења грађана „Крајишки вишебој“.

-Постојимо 12 година и за нас је ово круна нашег успеха. Од 1997. године није било улагања у објекат и он је поприлично пропао. Од 2011. године на платоу испред куће организујемо манифестације и до сада их је било више од двадесет, а од сада ће их бити још више – рекао је Стоисављевић.

У Банатско Велико Село, након Другог светског рата,  доселили су Срби из Босанског Грахова, Бихаћа, Дрвара и Босанског Петровца.

error: Content is protected !!