Град Архиве | Паге 304 оф 380 | Кикиндски портал

Кикинђани међу најуспешнијим Србима у 2023. години

Aleksandra Djuran Аугуст 17, 2023

У енциклопедији Интернационалне издавачке куће “Оксфорд бук” за 2023. годину, међу најуспешнијим људима Србије налазе се и биографије тројице Кикинђана Слободана Којића, Милоша Латиновића и Милана Прунића Думе. Сва тројица су, пре свега, културни прегаоци и иза њих су богате каријере.

Вајар Слободан Којић магистрирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, а упоредо са уметничким стваралаштвом
бавио се и педагошким радом. Оснивач је Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера“ који већ 42. године током јула у Кикинди окупља најеминентније светске уметнике.

– Веома прија када се нађете у друштву одабраних. И ово је један вид признања дугогодишњем раду, али и симпозијуму „Тера“ који је превазишао сва моја надања и постао већи него што сам могао
да замислим те давне 1982. године када је почео. Остаће забележено да сам једна од личности које су обележиле 2023.
годину што је важно, не за мене, него за културу и уметност – напоменуо је Слободан Којић.

Директор Битеф театра и књижевник Милош Латиновић сматра да је у добром друштву и да су Кикинђани који су у енциклопедији заслужили своје место. Завршио је Факултет политичких наука и аутор је двадесетак књига – десетак романа, књига прича, есеја, поезије, драма и књижевних прилога у периодици и дневним листовима. Дела су му преведена на енглески, мађарски, словачки, словеначки, македонски и румуски језик.

– Драго ми је што има више Кикинђана у овој енциклопедији. Захвалан сам и драго ми је због тога. Нашао сам се у овој књизи, пре свега, због резултата мог књижевног рада. С друге стране, већ деценију сам директор Битеф театра и Битеф фестивала који има континуитет, репертоар се разликује од године до године, онолико колико се разликује наша стварност – рекао је Латиновић.

Бард војвођанског мелоса, Милан Прунић Дума, први јавни наступ имао је 1971. године у београдском Дому синдиката, а прошле године прославио је 50 година културног рада. Пева из срца и сматра да је то најважније и да публика то препознаје, тако да је и награда током година било пуно.

– Велика је част бити у овој енциклопедији, нарочито што су Кикинђани који су њој културни радници. Добитник сам великог броја награда и музички правац не мењам више од 50 година. Од почетка каријере певам традиционалну, војвођанску музику. Имао сам срећу што никада није било потребе да се бавим другачијом музиком и истрајао сам као певач народне и градске музике. На сваком наступу дајем све од себе. Добио сам све награде које постоје у нашој земљи од колега, а ово је још једна потврда мог естрадног рада – рекао је Милан Прунић.

Оксфорд енциклопедија са дугогодишњом традицијом објавила је књигу успешних људи Србије, где су узета у обзир искључиво професионална достигнућа. „„Оxфорд’с Боок оф Суццессфул Пеопле оф Сербиа” је српски лексикон, приређен по систему “ко је ко”, у којем су побројане личности из различитих сфера друштвеног живота. У књизи су наведене особе које су својим стваралаштвом, способношћу и талентом, оставиле траг који је вредан да се забележи кроз њихове биографије.

Злата за кикиндски балет

Igor Crnogorac Аугуст 17, 2023

На Међународном летњем фестивалу игре „Суммер Данце Ноw“ полазници Издвојеног одељења новосадске Балетске школе и Балетске школице Културног центра освојили су неколико награда – у Кикинду су донели само злато

Фестивал игре одржан је протеклог викенда у Зрењанину, у оквиру манифестације „Дани пива“ и на њему су полазници кикиндске Школице и Балетске школе наступили са три групне и једном соло кореографијом, у пратњи наставнице класичног балета Ане Бујић и наставнице гимнастике, Драгане Карановић.

Кореографија „Моана Данце“, у категорији мини, модерни балет, коју су извеле полазнице Балетске школице, награђена је златом и бесплатном котизацијом за наступ на Копаонику.

Припремна група Балетске школе освојила је прво место у модреном плесу за кореографију „Имагине“, као и плаћену котизацију за учешће на Фестивалу плеса у Бечу.

Другој припремној групи, кореографија „Геронимо“ обезбедила је два прва места и награде – наступ на „Суммер Данце Ноw 2024“ у Зрењанину и бесплатну котизацију за учешће на фестивалу у Риму.

Једини дечак у Школи, Андрија Глигорин, ученик четвртог разреда у класи наставнице класичног балета Ингриде Војводић Црномарковић, освојио је прво место за своју соло кореографију „Тхис ис ме“. Овим је Андрија обезбедио и бесплатан наступ на фестивалу плеса у Бечу.

– Андрија је извео своју кореографију и тиме је његов успех још већи. Надам се да ће ова награда да га подстакне да и даље осваја награде и да ће наставити школовање у Балетској школи, да ће остати у овој уметности – каже наставница Ана Бујић.

Златног дечака и девојчице, сасвим извесно, очекују нова признања за труд и рад који улажу са својим наставницама, све време уживајући у плесу.

Из Културног центра Кикинда подсећају да је у току упис у Балетску школицу – за децу од 3 до 7 година, и у Балетску школу – Издвојено одељење новосадске Балетске школе у Кикинди, за узраст од 8 до 11 година. Школовање у Балетској школи траје четири године. Пријаве се примају до половине септембра. Број телефона је 061 281 41 41.

Скочила цена товљеника и прасића

Aleksandra Djuran Аугуст 16, 2023

Цена живе ваге товљеника тренутно износи 300 динара, док је је прасића од 500 до 550 динара. Овако високе цене директна су последица афричке куге свиња која је регистрована у скоро свим окрузима у Србији, истиче власник фарме „Ковачевић“, Далибор Ковачевић.

-Раст цена директно је условљен чињеницом да нема свиња, а ни прасића јер нема промета у местима где је регистрована афричка куга свиња. Моја процена је да ће жива вага бити још скупља како долази јесен и зима. Са садашњом ценом има рачуна узгајати свиње, а са ценом која је била до пре само два месеца, били смо у минусу – каже Ковачевић.

На својој фарми наш саговорник има 18 крмача и пет нераста. Тренутно има 50, а до краја месеца имаће 70 прасића. Уложио је у изградњу нових прасилишта и узгој тражених раса попут дурока, пијетрена, ландраса и јоркшира.

-Све прасиће које сада имам остављам за тов, до 20, 25 килограма и тако ћу их продавати. Протекла два месеца била је огромна потражања за малим прасићима који су се куповали за даљи узгој. Пар сам продавао за 15.000 динара и јављали су ми се људи који годинама нису држали свиње јер им се није исплатило. Сада су поново решили да тове свиње за своје потребе, имају све услове, а постоји бојазан да неће бити свињског меса па желе да се обезбеде на време – напомиње Далибор Ковачевић.

Ковачевић прецизира и да се строго придржава биосигурносних мера. На све стране налазе се дезобаријере, а у оборе не пушта никога, само он је тај који храни и одржава хигијену код свиња.

На „Крофнијади” испекле хиљаду крофни

Aleksandra Djuran Аугуст 15, 2023

Дан села у Иђошу, 15. август, протекао је у знаку „Крофнијаде“. Удружења жена „Иђош“ организовало је пету манигфестацију, а ово село познато је управо по крофнама. Поред домаћица ту су биле и жене из Боке, Санада, Нових Козараца, Банатског Великог Села, Накова, Падеја, Новог Милошева.

Чланице удружења пензионера „Треће доба“ из Иђоша такође су учествовале у прављењу крофни.

-Рецепт је од моје мајке и баке. Потребно је млека и воде у истој количини, со, шећер, квасац, брашно и што се дуже месе оне су лепше. Крофне смо ми волели као деца, а воле их и наша деца и унуци. Некада су биле најслађе са пекмезом, а сада се једу са еурокремом – истакла је Кристина Ханак из удружења „Треће доба“.

Козарчанке, које су познате по прављењу пита, опробале су се и прављењу крофни.

-Познате смо по томе што правимо пите кромпируше, али ову манифестацију нисмо желели да пропустимо јер и она од заборава чува традиционално јело. Када се нешто са вољом ради, мора да успе. Волимо гастрономске сусрете и дружења и радо им се одазивамо – истакла је Радмила Радуловић из удружења жена „Нови Козарци“.

Председница удружења жена „Иђош“ Биљане Ђурђулов казала је да је било више удружења него ранијих година.

-Испекле смо, заједно са гошћама, око хиљаду крофни које су имали прилку да пробају сви гости нашег села. Нема посебне тајне у прављењу крофни. Потребно је добро брашно, а најважније је добра рука која ће све то да умеси. Љубав да се крофне праве такође је важна. Нама је циљ да овај старински специјалитет, по ком су Банаћанке познатем, сачувамо од заборава – додала је Биљана Ђурђулов.

Манифестацији је присуствовао градоначелник Никола Лукач који је истакао значај чувања обичаја и традиције.

-Крофне су један од заштитних знакова Баната и треба сачувати ово јело од заборава и научити млађе генерације да их праве. Сви их волимо било да су са шећером, пекмезом или без ичега. Удружење жена „Иђош“ препознатљиво је по овој посластици која се прави одавнина – казао је Лукач.

Горан Станчул, члан Савета Месне заједнице прецизирао је да се „Дани села“ обележавају уз богат програм.

-Сва удружења у селу ангажована су ових дана и сви имају госте на својим манифестацијама. За „Дане села“ Иђош посети велики број гостију и сви могу да нађу садржај за себе од спорта, културе, гастрономије. Помажемо свим удружењима и сва су значајна за друштвени живот у селу. Програме су подржали локална самоуправа и месна заједница – рекао је Станчул.

Жири, чији је председник био кувар Радован Субин, оцењивао је изглед, структуру теста, укус и да ли је тесто довољно печено. Иђошке крофне познате су по томе што су шупље изнутра и тако се једино у овом месту праве.

Удружење за неговање традиције и обичаја „Вретено“ у склопу обележавања Дана села организовало је изложбу слика Смиљане Шалго и етно базар. До црквене славе, Преображења, 19. августа, планиран је „Кулинарски дан“ у парку, финале турнира у малом фудбалу, Бденије у Православној цркви, промоција књиге Живке Торбице. Прослава се завршава у недељу, 20. августа, манифестацијом „Хајдемо на бубалице – вече у шуми“.

Вртићи спремно дочекују нову школску годину

Aleksandra Djuran Аугуст 15, 2023

До почетка нове школске године остало је још две недеље, а у Предшколској установи „Драгољуб Удицки“ увелико се припремају за долазак малишана у вртиће. Директорица Кристина Дрљић подсећа да је крајем јуна изашла прелиминарна листа уписане деце.

– Право жалбе родитељи су имали током јула. Комисија их је све прегледала и са родитељима су обављени разговори. Део жалби је решен, међутим, капацитета нема довољано. Коначне листе уписане деце у школској 2023/2024. години изаћи ће 24. августа, као и распоред васпитача који ће радити у групама. Васпитачи ће контактирати родитеље с обзиром на то да уговоре морају да потпишу до краја августа – каже Кристина Дрљић.

Да би се изашло у сусрет што већем броју деце, у вртићима је направљена прерасподела.

– Сви васпитачи и менаџмент су учествовали у томе да променимо постојеће структуре група деце. Захваљујући томе успели смо нађемо места за још двадесетак одсто малишана који су били на чекању. И нама је циљ да упишемо што више деце, међутим, обавезују нас законски нормативи којих морамо да се придржавамо – каже наша саговорница.

Од 20. августа свих 18 објеката биће затворено и започеће њихова дератизација, дезинфекција и дезинсекција како би спремно дочекали нову школску годину.

Доминација кикиндских енигмата на „Олимпијском квизу”

Aleksandra Djuran Аугуст 15, 2023

Вања Томашев из Кикинде победник је двадесетог издања „Олимпијског квиза“, званичне такмичарске дисциплине у оквиру 148. „Невесињске олимпијаде“. Један од најбољих квизаша у Србији, победник једног циклуса „Слагалице“, у Невесињу се такмичио трећи пут, а до сада је у својој колекцији имао две сребрне олимпијске медаље. Томашев је у финалу био бољи од Владимира Шмркића, професора информатике из Невесиња, осмоструког победника овог квиза. Треће место освојио је наш суграђанин Славко Бован, који је у седам наступа изборио исто толико финала на којима је освојио две златне, две сребрне и три бронзане медаље. Четврто место освојио је дебитант, Срђан Матковић из Гацка.

На квалификационом тесту, од 50 питања из опште културе, Томашев је имао 37 тачних одговора, Бован и Шмркић по 35, а Матковић 32. Финале је протекло у витешком надметању те је многобројна публика у дворани Културног центра „Небојша Глоговац“, уживала и ватрено бодрила све такмичаре. Аутор и водитељ квиза био је Драган Граховац, директор Радио Невесиња.

Интересантно је напоменути да су сва четворица финалиста чланови Енигматског клуба „Кикинда“.

364060035_1046741519796692_7913634233613292519_н

Сећање на кикиндске Јевреје

Aleksandra Djuran Аугуст 14, 2023

На Јеврејском гробљу одржана је комеморација поводом 82 године од депортације кикиндских Јевреја који су послати у концентрационе логоре. У знак сећања венце су положили представници Јеврејске општине у Кикинди, СУБНОР-а, јеврејске општине Нови Сад, Београд и Србије и породице страдалих.

У ноћи између 14. и 15. Августа 1941. године, немачке окупационе власти наредиле су кикиндским Јеврејима да се окупе у дворишту Синагоге, а након тога уследила је депортација. Недужни људи, њих 360, одведени су у логоре на Бањици и Старом сајмишту. Већина их је стрељана у околини Београда под изговором одмазде за немачке војнике који су убијени.

У Кикинди је пре Другог светског рата живело 500 Јевреја, а након ослобођења било их 16 истакла је Јана Кнежевић, секретарка Јеврејске општине Кикинда .

-Јевреји у Кикинди били су поштени, марљиви и вредни, а бавили су се трговином, занатством, били су мајке и очеви, браћа и сестре. Депортовањем у логоре дехуманизација Јевреје доживела је врхунац. Живимо у нестабилним временима и важно је сачувати сећање на претходне злочине који су се десили, нарочито против мањинских заједница, како се не би догодили у будућности– рекла је Јана Кнежевић.

Кикиндски рабин био је прва жртва од стране нациста. Током рата јеврејски народ био је задужен за чишћење улица, копање ровова, ископавање масових гробница.

Данас у Кикинди има петнаестак чланова јеврејске заједнице.

-Доста људи иселило се у Израел. Искористили су прилику да живе са својим народом. Ми, који живимо у Кикинди, трудимо се да радимо и негујемо суживот са другим мањинским народима. Сарађујемо са осталим удружењима и трудимо се да негујемо културу сећања – закључила је Јана Кнежевић.

„Топлана“ завршила ремонте топловода – за квалитетно и континуирано грејање

Igor Crnogorac Аугуст 14, 2023

У ЈП „Топлана“ и ово лето искористили су за ремонт и радове како би обезбедили квалитетно грејање у наредној сезони. Три локације у граду биле су најважније за санирање, каже директор, Душан Марјановић.

– Радове смо започели одмах по завршетку грејне сезоне, 10. маја, на местима које смо означили као критична у претходној сезони – каже Марјановић. – Радимо колико смо у могућности, сопственим средствима. У Блоку А у Микронасељу смо реконструисали 70 метара топловода, а то значи два пута више јер топловоди имају два смера. Затим смо, на углу улица Угљеше Терзина и Милоша Великог завршили посао од прошле године и урадили 30 метара, и за крај смо, на Тргу испред Католичке цркве, имали најзахтевнији посао – заменили смо 90 метара магистралног вода. Овде смо имали много непредвиђених проблема са другим инсталацијама које се укрштају са нашом магистралом, што је отежало извођење радова и довело до померања рокова.

Санирањем делова топловода завршен је први део ремонта, објашњава Марјановић. У другом делу планиране су замена дотрајале опреме и аутоматизација.

– У намери да побољшамо квалитет услуге, ове године ћемо урадити аутоматизацију три подстанице, замењујемо и смарт-пумпе, као и један измењивач топлоте. Унапређујемо опрему како бисмо избалансирали систем, што ће допринети квалитетнијем грејању. Аутоматизација нам омогућава да имамо све информације које су нам неопходне: о притиску, температури, кубикажи воде која иде према зградама, да бисмо били сигурни да је топлота која стиже у станове адекватна – објашњава Марјановић.

Он додаје да ће сви радови бити завршени до 1. октобра, како би у овом предузећу спремно дочекали почетак грејне сезоне. Циљ је, каже, да испорука топлотне енергије буде сигурна, са што мање хаварија и заустављања.

– У прошлој грејној сезони имали смо само четири хаварије, што је био минимум, и надамо се да их у наредној неће бити више. Наша тенденција је да се тај број смањи – напомиње Марјановић. – Екипе за одржавање су спремне, сада имамо више радника са сертификатима заваривача који могу адекватно и брзо да реагују.

ЈП „Топлана“ тренутно има 3.142 корисника, што је више него прошле године, јер је било више прикључених него корисника који су се искључили са система, и то је тренд претходних година.

– Немамо ни проблема са наплатом, иако смо их очекивали. Зато желим да похвалим наше кориснике јер редовно измирују своје обавезе, што је од великог значаја за наше укупно пословање – закључује директор Марјановић.

Фијакеријада у Иђошу окупила стотинак такмичара

Aleksandra Djuran Аугуст 13, 2023

Обележавање „Дана села“ у Иђошу почело је Фијакеријадом, на стадиону ФК „Борац“, у организацији удружења љубитеља коња и кувара „Бистрица“. Најмасовнија манифестација окупила 70 такмичара у једнопрегу, двопрегу, четворопрегу и вишепрегу, у програму су учествовале посебне расе коња, млади коњи, као и јахачи.

-Драго ми је што смо оборили рекорд и у Иђош довели велики број љубитеља коња и коњичког спорта. На трећој Фијакеријади оборили смо досадашњи рекорд. То је доказ да нас други цене, а ми им узвратимо тако што редовно учествујемо на свим манифестацијама на којима нас позову. На нама је да љубав према овим племенитим животињама пренесемо на децу и младе – рекао је Душан Сивчев, председник удружења „Бистрица“.

Манифестацију су посетили градоначеник Никола Лукач, који је и отворио, и преседник Скупштине Града Младен Богдан. Први човек Града пожелео је добродошлицу свим гостима и искористо је прилику да свим Иђошанима честита Дан села и црквену славу.

-Хвала вам што чувате обичаје ових крајева и промовиште коњички спорт. Фијакеријада је важна манифестација за свако село јер окупи велики врој гостију и оживи га. Поред дружења и чувања традиције ово је прави начин да се села повежу и помогну једни другима у напредовању – истакао је Лукач.

Фијакеријаду у Иђошу помогли су локална самоуправа и Месна заједница Иђош.

366327143_670504111773904_4497281229743014516_н

Кикинди милион динара за Стратегију развоја спорта

Aleksandra Djuran Аугуст 13, 2023

У Влади Републике Србије потписани су уговори о суфинансирању пројеката за реализацију израде развојних докумената регионалног развоја. Граду Кикинди одобрено је милион динара за финансирања Стратегије развоја спорта. Уговор су потписали Драган Пецарски, члан Градског већа, и Един Ђерлек, министар без портфеља у Влади Републике Србије, задужен за равномерни регионални развој. Он је подсетио на то да је Влада Србије у априлу усвојила Програм о подстицају регионалног раста за 2023. годину, на предлог кабинета на чијем је челу.

Према његовим речима, у оквиру тог програма, две кључне мере су суфинансирање израде стратешких развојних докумената и суфинансирање инфраструктурних и развојних пројеката за подстицање регионалналног развоја.

– Са овим последњим, потписали смо уговоре вредне 299 милиона динара. Држава је до сада пуно урадила на равномерном регионалном развоју, при чему је, у претходних десет година, уложено три хиљаде милијарди динара за те намене. Мудром и одговорном политиком успели смо да, после толико времена, смањимо тренд раста диспропорција, односно разлика између региона, што је огроман успех – закључио је Един Ђерлек