August 25, 2026

Град

enciklopedija naslovna

Kikinđani među najuspešnijim Srbima u 2023. godini

Aleksandra Djuran August 17, 2023

U enciklopediji Internacionalne izdavačke kuće “Oksford buk” za 2023. godinu, među najuspešnijim ljudima Srbije nalaze se i biografije trojice Kikinđana Slobodana Kojića, Miloša Latinovića i Milana Prunića Dume. Sva trojica su, pre svega, kulturni pregaoci i iza njih su bogate karijere.

Vajar Slobodan Kojić magistrirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a uporedo sa umetničkim stvaralaštvom
bavio se i pedagoškim radom. Osnivač je Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti „Tera“ koji već 42. godine tokom jula u Kikindi okuplja najeminentnije svetske umetnike.

– Veoma prija kada se nađete u društvu odabranih. I ovo je jedan vid priznanja dugogodišnjem radu, ali i simpozijumu „Tera“ koji je prevazišao sva moja nadanja i postao veći nego što sam mogao
da zamislim te davne 1982. godine kada je počeo. Ostaće zabeleženo da sam jedna od ličnosti koje su obeležile 2023.
godinu što je važno, ne za mene, nego za kulturu i umetnost – napomenuo je Slobodan Kojić.

 

Direktor Bitef teatra i književnik Miloš Latinović smatra da je u dobrom društvu i da su Kikinđani koji su u enciklopediji zaslužili svoje mesto. Završio je Fakultet političkih nauka i autor je dvadesetak knjiga – desetak romana, knjiga priča, eseja, poezije, drama i književnih priloga u periodici i dnevnim listovima. Dela su mu prevedena na engleski, mađarski, slovački, slovenački, makedonski i rumuski jezik.

– Drago mi je što ima više Kikinđana u ovoj enciklopediji. Zahvalan sam i drago mi je zbog toga. Našao sam se u ovoj knjizi, pre svega, zbog rezultata mog književnog rada. S druge strane, već deceniju sam direktor Bitef teatra i Bitef festivala koji ima kontinuitet, repertoar se razlikuje od godine do godine, onoliko koliko se razlikuje naša stvarnost – rekao je Latinović.

Bard vojvođanskog melosa, Milan Prunić Duma, prvi javni nastup imao je 1971. godine u beogradskom Domu sindikata, a prošle godine proslavio je 50 godina kulturnog rada. Peva iz srca i smatra da je to najvažnije i da publika to prepoznaje, tako da je i nagrada tokom godina bilo puno.

– Velika je čast biti u ovoj enciklopediji, naročito što su Kikinđani koji su njoj kulturni radnici. Dobitnik sam velikog broja nagrada i muzički pravac ne menjam više od 50 godina. Od početka karijere pevam tradicionalnu, vojvođansku muziku. Imao sam sreću što nikada nije bilo potrebe da se bavim drugačijom muzikom i istrajao sam kao pevač narodne i gradske muzike. Na svakom nastupu dajem sve od sebe. Dobio sam sve nagrade koje postoje u našoj zemlji od kolega, a ovo je još jedna potvrda mog estradnog rada – rekao je Milan Prunić.

Oksford enciklopedija sa dugogodišnjom tradicijom objavila je knjigu uspešnih ljudi Srbije, gde su uzeta u obzir isključivo profesionalna dostignuća. „„Oxford’s Book of Successful People of Serbia” je srpski leksikon, priređen po sistemu “ko je ko”, u kojem su pobrojane ličnosti iz različitih sfera društvenog života. U knjizi su navedene osobe koje su svojim stvaralaštvom, sposobnošću i talentom, ostavile trag koji je vredan da se zabeleži kroz njihove biografije.

Baletska nagrade 3_obr

Zlata za kikindski balet

Igor Crnogorac August 17, 2023

Na Međunarodnom letnjem festivalu igre „Summer Dance Now“ polaznici Izdvojenog odeljenja novosadske Baletske škole i Baletske školice Kulturnog centra osvojili su nekoliko nagrada – u Kikindu su doneli samo zlato

Festival igre održan je proteklog vikenda u Zrenjaninu, u okviru manifestacije „Dani piva“ i na njemu su polaznici kikindske Školice i Baletske škole nastupili sa tri grupne i jednom solo koreografijom, u pratnji nastavnice klasičnog baleta Ane Bujić i nastavnice gimnastike, Dragane Karanović.

Koreografija „Moana Dance“, u kategoriji mini, moderni balet, koju su izvele polaznice Baletske školice, nagrađena je zlatom i besplatnom kotizacijom za nastup na Kopaoniku.

Pripremna grupa Baletske škole osvojila je prvo mesto u modrenom plesu za koreografiju „Imagine“, kao i plaćenu kotizaciju za učešće na Festivalu plesa u Beču.

Drugoj pripremnoj grupi, koreografija „Geronimo“ obezbedila je dva prva mesta i nagrade – nastup na „Summer Dance Now 2024“ u Zrenjaninu i besplatnu kotizaciju za učešće na festivalu u Rimu.

Jedini dečak u Školi, Andrija Gligorin, učenik četvrtog razreda u klasi nastavnice klasičnog baleta Ingride Vojvodić Crnomarković, osvojio je prvo mesto za svoju solo koreografiju „This is me“. Ovim je Andrija obezbedio i besplatan nastup na festivalu plesa u Beču.

– Andrija je izveo svoju koreografiju i time je njegov uspeh još veći. Nadam se da  će ova nagrada da ga podstakne da i dalje osvaja nagrade i da će nastaviti školovanje u Baletskoj školi, da će ostati u ovoj umetnosti – kaže nastavnica  Ana Bujić.

Zlatnog dečaka i devojčice, sasvim izvesno, očekuju nova priznanja za trud i rad koji ulažu sa svojim nastavnicama, sve vreme uživajući u plesu.

Iz Kulturnog centra Kikinda podsećaju da je u toku upis u Baletsku školicu – za decu od 3 do 7 godina, i u Baletsku školu – Izdvojeno odeljenje novosadske Baletske škole u Kikindi, za uzrast od 8 do 11 godina. Školovanje u Baletskoj školi traje četiri godine. Prijave se primaju do polovine septembra. Broj telefona je 061 281 41 41.

farma kovacevic_obr

Skočila cena tovljenika i prasića

Aleksandra Djuran August 16, 2023

Cena žive vage tovljenika trenutno iznosi 300 dinara, dok je je prasića od 500 do 550 dinara. Ovako visoke cene  direktna su posledica afričke kuge svinja koja je registrovana u skoro svim okruzima u Srbiji, ističe vlasnik farme „Kovačević“, Dalibor Kovačević.

 

-Rast cena direktno je uslovljen činjenicom da nema svinja, a ni prasića jer nema prometa u mestima gde je registrovana afrička kuga svinja. Moja procena je da će živa vaga biti još skuplja kako dolazi jesen i zima. Sa sadašnjom cenom ima računa uzgajati svinje, a sa cenom koja je bila do pre samo dva meseca, bili smo u minusu  – kaže Kovačević.

Na svojoj farmi naš sagovornik ima 18 krmača i pet nerasta. Trenutno ima 50, a do kraja meseca imaće 70 prasića. Uložio je u izgradnju novih prasilišta i uzgoj traženih rasa poput duroka, pijetrena, landrasa i jorkšira.

-Sve prasiće koje sada imam ostavljam za tov,  do 20, 25 kilograma i tako ću ih prodavati. Protekla dva meseca bila je ogromna potražanja  za malim prasićima koji su se kupovali za dalji uzgoj. Par sam prodavao za 15.000 dinara i javljali su mi se ljudi koji godinama nisu držali svinje jer im se nije isplatilo. Sada su ponovo rešili da tove svinje za svoje potrebe, imaju sve uslove, a postoji bojazan da neće biti svinjskog mesa pa žele da se obezbede na vreme – napominje Dalibor Kovačević.

Kovačević precizira i da se strogo pridržava biosigurnosnih mera. Na sve strane nalaze se dezobarijere, a u obore ne pušta nikoga, samo on je taj koji hrani i održava higijenu kod svinja.

krofne 1

Na „Krofnijadi” ispekle hiljadu krofni

Aleksandra Djuran August 15, 2023

Dan sela u Iđošu, 15. avgust, protekao je u znaku „Krofnijade“. Udruženja žena „Iđoš“ organizovalo je petu manigfestaciju, a ovo selo poznato je upravo po krofnama. Pored domaćica tu su bile i žene iz Boke, Sanada,  Novih Kozaraca, Banatskog Velikog Sela, Nakova, Padeja, Novog Miloševa.

Članice udruženja penzionera „Treće doba“ iz Iđoša takođe su učestvovale u pravljenju krofni.

-Recept je od moje majke i bake. Potrebno je mleka i vode u istoj količini, so, šećer, kvasac, brašno i što se duže mese one su lepše. Krofne smo mi voleli kao deca, a vole ih i naša deca i unuci. Nekada su bile najslađe sa pekmezom, a sada se jedu sa eurokremom – istakla je Kristina Hanak iz udruženja „Treće doba“.

Kozarčanke, koje su poznate po pravljenju pita, oprobale su se i pravljenju krofni.

-Poznate smo po tome što pravimo pite krompiruše, ali ovu manifestaciju nismo želeli da propustimo jer i ona od zaborava čuva tradicionalno jelo. Kada se nešto sa voljom radi, mora da uspe. Volimo gastronomske susrete i druženja i rado im se odazivamo – istakla je Radmila Radulović iz udruženja žena „Novi Kozarci“.

Predsednica udruženja žena „Iđoš“ Biljane Đurđulov kazala je da je bilo više udruženja nego ranijih godina.

-Ispekle smo, zajedno sa gošćama,  oko hiljadu krofni koje su imali prilku da probaju svi gosti našeg sela. Nema posebne tajne u pravljenju krofni. Potrebno je dobro brašno, a najvažnije je dobra ruka koja će sve to da umesi. Ljubav da se krofne prave takođe je važna. Nama je cilj da ovaj starinski specijalitet, po kom su Banaćanke poznatem, sačuvamo od zaborava – dodala je Biljana Đurđulov.

Manifestaciji je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač koji je istakao značaj čuvanja običaja i tradicije.

-Krofne su jedan od zaštitnih znakova Banata i treba sačuvati ovo jelo od zaborava i naučiti mlađe generacije da ih prave. Svi ih volimo bilo da su sa šećerom, pekmezom ili bez ičega. Udruženje žena „Iđoš“ prepoznatljivo je po ovoj poslastici koja se pravi odavnina – kazao je Lukač.

Goran Stančul, član Saveta Mesne zajednice precizirao je da se „Dani sela“ obeležavaju uz bogat program.

-Sva udruženja u selu angažovana su ovih dana i svi imaju goste na svojim manifestacijama. Za „Dane sela“ Iđoš poseti veliki broj gostiju i svi mogu da nađu sadržaj za sebe od sporta, kulture, gastronomije. Pomažemo svim udruženjima i sva su značajna za društveni život u selu. Programe su podržali lokalna samouprava i mesna zajednica – rekao je Stančul.

Žiri, čiji je predsednik bio kuvar Radovan Subin, ocenjivao je izgled, strukturu testa, ukus i da li je testo dovoljno pečeno. Iđoške krofne poznate su po tome što su šuplje iznutra i tako se jedino u ovom mestu prave.

Udruženje za negovanje tradicije i običaja „Vreteno“ u sklopu obeležavanja Dana sela organizovalo je izložbu slika Smiljane Šalgo i etno bazar. Do crkvene slave, Preobraženja, 19. avgusta, planiran je „Kulinarski dan“ u parku, finale turnira u malom fudbalu, Bdenije u Pravoslavnoj crkvi, promocija knjige Živke Torbice. Proslava se završava u nedelju, 20. avgusta, manifestacijom „Hajdemo na bubalice – veče u šumi“.

vrtici 2

Vrtići spremno dočekuju novu školsku godinu

Aleksandra Djuran August 15, 2023

Do početka nove školske godine ostalo je još dve nedelje, a u Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“ uveliko se pripremaju za dolazak mališana u vrtiće. Direktorica Kristina Drljić podseća da je krajem juna izašla preliminarna lista upisane dece.

– Pravo žalbe roditelji su imali tokom jula. Komisija ih je sve pregledala i sa roditeljima su obavljeni razgovori. Deo žalbi je rešen, međutim, kapaciteta nema dovoljano. Konačne liste upisane dece u školskoj 2023/2024. godini izaći će 24. avgusta, kao i raspored vaspitača koji će raditi u grupama. Vaspitači će kontaktirati roditelje s obzirom na to da ugovore moraju da potpišu do kraja avgusta – kaže Kristina Drljić.

Da bi se izašlo u susret što većem broju dece, u vrtićima je napravljena preraspodela.

– Svi vaspitači i menadžment su učestvovali u tome da promenimo postojeće strukture grupa dece. Zahvaljujući tome uspeli smo nađemo mesta za još dvadesetak odsto mališana koji su bili na čekanju. I nama je cilj da upišemo što više dece, međutim, obavezuju nas zakonski normativi kojih moramo da se pridržavamo – kaže naša sagovornica.

Od 20. avgusta svih 18 objekata biće zatvoreno i započeće njihova deratizacija, dezinfekcija i dezinsekcija kako bi spremno dočekali novu školsku godinu.

 

3 kviz vanja tomasev_obr

Dominacija kikindskih enigmata na „Olimpijskom kvizu”

Aleksandra Djuran August 15, 2023

Vanja Tomašev iz Kikinde pobednik je  dvadesetog izdanja „Olimpijskog kviza“, zvanične takmičarske discipline u okviru 148. „Nevesinjske olimpijade“.  Jedan od najboljih kvizaša u Srbiji, pobednik jednog ciklusa „Slagalice“, u Nevesinju se takmičio treći put, a do sada je u svojoj kolekciji imao dve srebrne olimpijske medalje. Tomašev je u finalu bio bolji od Vladimira Šmrkića, profesora informatike iz Nevesinja, osmostrukog pobednika ovog kviza. Treće mesto osvojio je naš sugrađanin Slavko Bovan, koji je u sedam nastupa izborio isto toliko finala na kojima je osvojio dve zlatne, dve srebrne i tri bronzane medalje. Četvrto mesto osvojio je debitant, Srđan Matković iz Gacka.

 

Na kvalifikacionom testu, od 50 pitanja iz opšte kulture, Tomašev je imao 37 tačnih odgovora, Bovan i Šmrkić po 35, a Matković 32. Finale je proteklo u viteškom nadmetanju te je mnogobrojna publika u dvorani Kulturnog centra „Nebojša Glogovac“, uživala i vatreno bodrila sve takmičare. Autor i voditelj kviza bio je Dragan Grahovac, direktor Radio Nevesinja.

Interesantno je napomenuti da su sva četvorica finalista članovi Enigmatskog kluba „Kikinda“.

364060035_1046741519796692_7913634233613292519_n

Sećanje na kikindske Jevreje

Aleksandra Djuran August 14, 2023

Na Jevrejskom groblju održana je komemoracija povodom 82 godine od deportacije kikindskih Jevreja koji su poslati u koncentracione logore. U znak sećanja vence su položili predstavnici Jevrejske opštine u Kikindi, SUBNOR-a, jevrejske opštine Novi Sad, Beograd i Srbije i porodice stradalih.

U noći između 14. i 15. Avgusta 1941. godine, nemačke okupacione vlasti naredile su kikindskim Jevrejima da se okupe u dvorištu Sinagoge, a nakon toga usledila je deportacija. Nedužni ljudi, njih 360, odvedeni su u logore na Banjici i Starom sajmištu. Većina ih  je streljana u okolini Beograda pod izgovorom odmazde za nemačke vojnike koji su ubijeni.

U Kikindi je pre Drugog svetskog rata živelo 500 Jevreja, a nakon oslobođenja bilo ih 16 istakla je Jana Knežević, sekretarka Jevrejske opštine Kikinda .

-Jevreji u Kikindi bili su pošteni, marljivi i vredni, a bavili su se trgovinom, zanatstvom, bili su majke i očevi, braća i sestre. Deportovanjem u logore dehumanizacija Jevreje doživela je vrhunac. Živimo u nestabilnim vremenima i važno je sačuvati sećanje na prethodne zločine koji su se desili, naročito protiv manjinskih zajednica, kako se ne bi dogodili u budućnosti– rekla je Jana Knežević.

Kikindski rabin bio je prva žrtva od strane nacista. Tokom rata jevrejski narod bio je zadužen za čišćenje ulica, kopanje rovova, iskopavanje masovih grobnica.

Danas u Kikindi ima  petnaestak članova jevrejske zajednice.

-Dosta ljudi iselilo se u Izrael. Iskoristili su priliku da žive sa svojim narodom. Mi, koji živimo u Kikindi, trudimo se da radimo i negujemo suživot sa drugim manjinskim narodima. Sarađujemo sa ostalim udruženjima i trudimo se da negujemo kulturu sećanja – zaključila je Jana Knežević.

Toplana radovi 1

„Toplana“ završila remonte toplovoda – za kvalitetno i kontinuirano grejanje

Igor Crnogorac August 14, 2023

U JP „Toplana“ i ovo leto iskoristili su za remont i radove kako bi obezbedili kvalitetno grejanje u narednoj sezoni. Tri lokacije u gradu bile su najvažnije za saniranje, kaže direktor, Dušan Marjanović.

– Radove smo započeli odmah po završetku grejne sezone, 10. maja, na mestima koje smo označili kao kritična u prethodnoj sezoni – kaže Marjanović. – Radimo koliko smo u mogućnosti, sopstvenim sredstvima. U Bloku A u Mikronaselju smo rekonstruisali 70 metara toplovoda, a to znači dva puta više jer toplovodi imaju dva smera. Zatim smo, na uglu ulica Uglješe Terzina i Miloša Velikog završili posao od prošle godine i uradili 30 metara, i za kraj smo, na Trgu ispred Katoličke crkve, imali najzahtevniji posao – zamenili smo 90 metara magistralnog voda. Ovde smo imali mnogo nepredviđenih problema sa drugim instalacijama koje se ukrštaju sa našom magistralom, što je otežalo izvođenje radova i dovelo do pomeranja rokova.

Saniranjem delova toplovoda završen je prvi deo remonta, objašnjava Marjanović. U drugom delu planirane su zamena dotrajale opreme i automatizacija.

– U nameri da poboljšamo kvalitet usluge, ove godine ćemo uraditi automatizaciju tri podstanice, zamenjujemo i smart-pumpe, kao i jedan izmenjivač toplote. Unapređujemo opremu kako bismo izbalansirali sistem, što će doprineti kvalitetnijem grejanju. Automatizacija nam omogućava da imamo sve informacije koje su nam neophodne: o pritisku, temperaturi, kubikaži vode koja ide prema zgradama, da bismo bili sigurni da je toplota koja stiže u stanove adekvatna – objašnjava Marjanović.

On dodaje da će svi radovi biti završeni do 1. oktobra, kako bi u ovom preduzeću spremno dočekali početak grejne sezone. Cilj je, kaže, da isporuka toplotne energije bude sigurna, sa što manje havarija i zaustavljanja.

– U prošloj grejnoj sezoni imali smo samo četiri havarije, što je bio minimum, i  nadamo se da ih u narednoj neće biti više. Naša tendencija je da se taj broj smanji – napominje Marjanović. – Ekipe za održavanje su spremne, sada imamo više radnika sa sertifikatima zavarivača koji mogu adekvatno i brzo da reaguju.

JP „Toplana“ trenutno ima 3.142 korisnika, što je više nego prošle godine, jer je bilo više priključenih nego korisnika koji su se isključili sa sistema, i to je trend prethodnih godina.

– Nemamo ni problema sa naplatom, iako smo ih očekivali. Zato želim da pohvalim naše korisnike jer redovno izmiruju svoje obaveze, što je od velikog značaja za naše ukupno poslovanje – zaključuje direktor Marjanović.

IMG-d82967b83df5e252613fbae12a925622-V

Fijakerijada u Iđošu okupila stotinak takmičara

Aleksandra Djuran August 13, 2023

Obeležavanje „Dana sela“ u Iđošu počelo je Fijakerijadom, na stadionu FK „Borac“, u organizaciji udruženja ljubitelja konja i kuvara „Bistrica“. Najmasovnija manifestacija okupila 70 takmičara u jednopregu, dvopregu, četvoropregu i višepregu, u programu su učestvovale posebne rase konja, mladi konji, kao i jahači.

 

-Drago mi je što smo oborili rekord i u Iđoš doveli veliki broj ljubitelja konja i konjičkog sporta. Na trećoj Fijakerijadi oborili smo dosadašnji rekord. To je dokaz da nas drugi cene, a mi im uzvratimo tako što redovno učestvujemo na svim manifestacijama na kojima nas pozovu. Na nama je da ljubav prema ovim plemenitim životinjama prenesemo na decu i mlade – rekao je Dušan Sivčev, predsednik udruženja „Bistrica“.

Manifestaciju su posetili gradonačenik Nikola Lukač, koji je i otvorio, i presednik Skupštine Grada Mladen Bogdan. Prvi čovek Grada poželeo je dobrodošlicu svim gostima i iskoristo je priliku da svim Iđošanima čestita Dan sela i crkvenu slavu.

-Hvala vam što čuvate običaje ovih krajeva i promovište konjički sport. Fijakerijada je važna manifestacija za svako selo jer okupi veliki vroj gostiju i oživi ga. Pored druženja i čuvanja tradicije ovo je pravi način da se sela povežu i pomognu jedni drugima u napredovanju – istakao je Lukač.

Fijakerijadu u Iđošu pomogli su lokalna samouprava i Mesna zajednica Iđoš.

366327143_670504111773904_4497281229743014516_n

Kikindi milion dinara za Strategiju razvoja sporta

Aleksandra Djuran August 13, 2023

U Vladi Republike Srbije potpisani su ugovori o sufinansiranju projekata za realizaciju izrade razvojnih dokumenata regionalnog razvoja. Gradu Kikindi odobreno je milion dinara za  finansiranja Strategije razvoja sporta. Ugovor su potpisali Dragan Pecarski, član Gradskog veća, i Edin Đerlek, ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije, zadužen za ravnomerni regionalni razvoj. On je podsetio na to da je Vlada Srbije u aprilu usvojila Program o podsticaju regionalnog rasta za 2023. godinu, na predlog kabineta na čijem je čelu.

Prema njegovim rečima, u okviru tog programa, dve ključne mere su sufinansiranje izrade strateških razvojnih dokumenata i sufinansiranje infrastrukturnih i razvojnih projekata za podsticanje regionalnalnog razvoja.

– Sa ovim poslednjim, potpisali smo ugovore vredne 299 miliona dinara. Država je do sada puno uradila na ravnomernom regionalnom razvoju, pri čemu je, u prethodnih deset godina, uloženo tri hiljade milijardi dinara za te namene. Mudrom i odgovornom politikom uspeli smo da, posle toliko vremena, smanjimo trend rasta disproporcija, odnosno razlika između regiona, što je ogroman uspeh – zaključio je Edin Đerlek