Град

Sajam zapošljavanja 1

На 18. Сајму запошљавања, одржаном данас у сали „Партизана“, 26 послодаваца понудило је око 500 радних места у Кикинди и околним местима.

– Позвали смо послодавце који имају потребе за радницима сада или ће запошљавати у наредних шест месеци. На сајмовима које организујемо имамо све више послодаваца и слободних радних места. Највише могућности за запослење сада имају особе са средњом стручном спремом. Траже се: продавци, конобари, кувари, књиговође, административни радници, електричари, бравари, це-ен-це оператери, медицинске сестре – рекла је Јелена Митровић, директорица кикиндске филијале Националне службе за запошљавање, организатора Сајма.

Она је додала да је, на прошлогодишњем сајму запослено 23 одсто оних који су поднели пријаве, што је, како каже, веома добар резултат.

Овог момента на евиденцији НСЗ је 2.330 незапослених из града и околних села, од тога више од половине су неквалификовани радници. За њих, каже директорица Митровић, има и највише понуда – у аутоиндустрији, металским и грађевинским гранама. Мање се траже високообразовани, којих на евиденцији Службе има тачно 132.

Сајам је отворио градоначелник Никола Лукач, који је најавио долазак нових послодаваца.

– Проналазимо нове инвеститоре и важно нам је да нова радна места буду  квалитетнија и више плаћена јер у овом моменту у Кикинди има довољан број радних места за неквалификовану радну снагу. Уз помоћ покрајинских и републичких органа сигуран сам да ћемо, поред инвеститиција којих ће бити у наредних неколико месеци, пронаћи још домаћих и страних инвеститора и тиме омогућити Кикинђанима бољи живот – рекао је Лукач.

На Сајму запошљавања своје штандове су, између осталих, имале фабрике: „Ливница Кикинда“, “Le Belier”, “Тоза Марковић”, “Mecafor”, „Calzedonia“, „Tisa automotive“, „Italtex“ Нови Козарци“, „Japan tobacco“ из Сенте, али и мање фирме: “ПроУниверзал”, „Сани оптик“, „Grawe“ осигурање, „Terra“, „Ујнина кујна“…

– Имамо јако велико интересовање незапослених. Код нас није важан степен стручне спреме ни радно искуство, ми обучавамо раднике – рекла нам је Марта Копас, менаџер у малопродаји „СП маркета“ из Сенте. – Сада нам је потребан један продавац у Кикинди, а у Сенти имамо и радна места у набавци, маркетингу и на административним пословима, укупно за десет радника. Запосленима плаћамо путне трошкове.

Велико интересовање незапослени су показали и за посао у Д.о.о. „Лира“, предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.

– Будући да проширујемо производни асортиман, биће нам потребни радници за монтажу производа у аутомобилској индустрији и механизама за меко отварање и затварање фиока. Ангажовани смо да докажемо да особе са инвалидитетом имају радне способности, знања и вештине које им омогућавају да заснују самостални живот и да се осећају као корисни чланови заједнице, да не морају да буду издржавана лица. Дајемо им шансу који они користе и искуство нам је показало да су изузетно добри радници. Њихову преосталу радну способност усклађујемо са потребама радног места и они имају пуни радни учинак. Тренутно имамо 133 запослених, од тога 80 особа са инвалидитетом. Данас смо добили велики број пријава и једних и других. За сада само правимо базу података и позваћемо их чим се укаже могућност – рекла је Валентина Рађеновић, стручни радник Заштитне радионице „Лира“.

Раднике је данас тражила и фабрика за производњу гума „Линглонг“ из Зрењанина.

– Производња ће бити започета ускоро, још увек не знамо тачан датум. Иако у Зрењанину већ имамо доста кандидата, мислимо да ће нам бити потребни и радници из других места. Тражимо оператере, раднике на одржавању – техничаре и електричаре, раднике на обезбеђењу, виљушкаристе, инжењере. Процене су да ће нам бити потребно око 1.200 радника. Од маја се планира увођење сталне аутобуске линије од Кикинде до наше фабрике – каже Јелена Маринковић, из одељења за људске ресурсе у Компанији „Линглонг“.

Милошев Александар има 58 година и 36 година радног стажа.

– Не бирам посао, радио сам као аутогени секач, зидар, молер, котлар, на фарми крава. Свеједно ми је који ћу посао сада наћи, важно ми је да радим како бих остварио право на пензију.

Свој први посао дошла је да потражи Тијана Рељин.

– За сада сам предала пријаве за послове у „Пекари АС“ и у продавници „Tune mobile“. Покушаћу и у „СП маркетима“ – каже Тијана.

Божидар Ђуран је програмер, завршио је четврти степен средњег образовања.

– Дошао сам да видим којих слободних места има. Радио бих било шта што одговaра мојим годинама и могућностима. Овде се не нуди посао у мојој струци, али ћу свакако оставити своје пријаве код послодаваца.

У разговорима са представницима послодаваца, незапослени су се данас распитивали за конкретне позиције, описе радних места и за услове рада. На самом отварању Сајма запошљавања било је више од стотину суграђана свих старосних доби.

339580974_611012103884001_2152414086410331826_n

Свечаним програмом у препуном амфитеaтру, доделом диплома свршеним студентима и откривањем спомен бисте Зоре Крџалић Заге једина високошколска државна установа у Севернобанатском округу, прославила је Дан школе и Дан студената.

Ержебет Тот (48) из Новог Итебеја је студенткиња генерације. Успешно је завршила смер васпитач деце предшколског узраста са просеком 9,87.

Ержебет Тот, студенткиња генерације

-Веома ми је драго што сам завршила ову школу, захвална сам целом колективу. Предивни су професори који су се залагали и трудили, захвална сам и колегиницама и колегама са којима делим незаборавне тренутке Свуда са поносом причам о овој школи. Радила сам са децом 17 година, неговање језика и драмске активности и зато сам се и определила да упишем ову школу. Још не радим као васпитач, али ми је то у плану- каже Ержебет.

Честитке Ержебет, њеним колегама и колегиницама, као и целом колективу упутила је директорица Високе школе струковних студија др Ангела Месарош Живков.

-Школа данас обележава 69 година постојања. Уручујемо дипломе студентима који су завршили основне и струковне мастер студије, укупно 101 студент прима диплому. Значајно је и да смо данас открили бисту Зоре Крџалић Заге која је нестала 2015. године. Бисту је израдила академска вајарка, суграђанка и дугогодишња професорица наше школе мр Мирослава Којић. Иницијатива да се она поново постави потекла је из школе, а подржала ју је локална самоуправа.

Свечаности је присуствовао и градоначелник Никола Лукач заједно са чланицама Гградског већа Валентином Мицковски и Мелитом Гомбар.

-Ваш позив је изузетно важан, бавити се децом је нешто најлепше. Васпитачи нашу децу уче понашању, игри, али и како да буду добри људи. Код нас је традиција предшколства и васпитачког позива дуга и многе су генерације прошле кроз ову школу. Град Кикинда ће и даље подржавати школу уз жељу да заједнички пронађемо начин да уведемо још неке профиле у наредном периоду. Сигуран сам да ће и убудуће бројне генерације своје знање стицати у овој школи- поручио је градоначелник Лукач у обраћању.

Честиткама се придружила и чланица Градског већа задружена за образовање и културу Валентина Мицковски пожелевши да у ВШССОВ наставе да раде са истим ентузијазмом.

-Верујем да је једино тако успех загарантован. Локална самоуправа има одличну сарадњу са једином високом школом у Кикинди управо због квалитета кадра и свега што школа нуди. Школа има добру репутацију у Србији, али и Европи и врата свршеним студентима су широм отворена, зависи од њих колико ће искористити ресурсе и контакте које су стекли током студија- рекла је Мицковски.

У свечаном програму, поред студената ове школе, учествовала су и деца из вртића.

 

 

le belier dom dom zdravlja 1

Као резултат посредовања Града између привреде и различитих сектора друштвеног и јавног живота, Привредно друштво „Л Белије“ („Le Belier“) обезбедило је донацију, две веш-машине, кикиндском Дому здравља.

Уручењу поклона данас су присуствовали градоначелник Никола Лукач и члан ГВ задужен за привреду и инвестиције, Саша Танацков.

– Град има изузетно квалитетну сарадњу са компанијом „Л Белије“, за нас је ово привредно друштво врло значајан инвеститор и пример друштвено-одговорне компаније. Наша сарадња траје годинама, и ја им захваљујем на томе, пре свега на препознавању потреба свих наших институција. Из Дома здравља су нас замолили за помоћ, биле су им потребне две машине. Град се обратио потенцијалним донаторима и „Л Белије“ нам је одмах, као и много пута до сада, изашао у сусрет. Такође нам је драго што Компанија проширује своје капацитете у Кикинди, што значи и нова радна места за наше суграђане – рекао је градоначелник.

Данас дониране веш-машине су већег капацитета, какве су и потребне за Дом здравља.

– Сваке године се трудимо да изађемо у сусрет Граду и тако ће бити и убудуће, наставићемо ову лепу сарадњу – каже Кристина Ристић Попов, руководилац људских ресурса у компанији „Л Белије“.

Директорица Дома здравља, др Биљана Марковић истакла је да је Компанија и раније обезбеђивала донације за ову здравствену установу.

Захвални смо и много нам значи поклон јер нисмо могли да купимо машине које су нам неопходне – рекла је др Марковић. – Пре неколико година од „Л Белијеа“ смо добили намештај за Дечији и Школски диспанзер. Надам се да ћемо наставити сарадњу и да ће бити још успешнија и боља.

 

 

plavi baloni

Плави балони данас су послали важну поруку. Други април обележава се као Светски дан одоба са аутизмом. Тим поводом, дружењу и радионици у Друштву за ментално недовољно развијене особе „Чигра” прикључили су се и чланови Градског одбора Српске напредне странке желећи да им, како је истакла председница тог одбора Станислава Хрњак, пруже подршку свесни потешкоћа са којима се особе са аутизмом и њихове породице сусрећу.

Чланови СНС-а су „Чигри”, у складу са потребом коју су изразили у том удружењу које има тридесетак чланова, донирали телевизор.  Значајан им је, како је указала Сандра Бабић, секретарка Удружења, за музичке и друге активности у оквиру радних терапија.

Подршку „Чигри” можете пружити и ви. Од понедељка, они ће, испред просторија свог удружења у улици Краља Петра Првог, продавати ускршње украсе које су израдили са пуно труда и љубави.

Пронађите времена да их посетите.

339260552_1160696521292113_2723333633512991834_n

Тамни облаци који су се данас поподне надвили над Кикиндом уз повремену грмљавину, донели су локални пљусак, али и град. Лед је падао петнаестак минута око 16 сати, па су се забелели травњаци, коловози, али и кровови аутомобила.

Иако се за месец март обично говори да је веома ћудљив по питању временских прилика, овај април ће га, очигледно, у томе надмашити. Таман смо се обрадовали пролећном времену, али почетак априла донео је хладни талас уз кишу. За наредне дане, метеоролози прогнозирају хладно време за ово доба године, посебно у јутарњим сатима када ће температуре бити једва изнад нуле.

 

frizeraj 1

Млади долазе и враћају се у Кикинду, многи и да би овде започели самосталан посао.

Милица Нешковић је свог супруга Васу, Кикинђанина, упознала у родној Суботици, у коју је он стигао пре десетак година у потрази за послом.

Данас је Милица у нашем граду отворила Мушки фризерски салон „Тhe Gentleman M“.

– Муж је добио понуду за посао у Кикинди и решила сам и ја да дођем као подршка и да почнем да радим самостално. Девет година радим као мушки фризер и сада први пут отварам сопствени салон – каже Милица. – Апелујем на младе да започну свој посао, посебно ако имају занат у рукама. Има посла за све и где год да се оде, треба се само осмелити.

Овај млади брачни пар ће, са сином Богданом, своју будућност наставити да гради у нашем граду. Милица ће, за сада, радити сама, а у плану јој је и да запосли колеге и да прошири посао.

Подршку породици Нешковић данас су пружили и градоначелник, Никола Лукач, и члан Градског већа, Саша Танацков.

– Ово није јединствен случај повратка младих и породица са малом децом, опредељених да овде креирају нову будућност. То је и потврда мени и мојим сарадницима да радимо добре ствари, и додатни импулс да помажемо младима, да обезбеђујемо услове како би они могу да се врате. У нашем граду заједнички креирамо лепши, бољи и безбеднији живот. Радимо на томе да буде више посла и да нас буде још више, да од Кикинде направимо још боље место за живот и рад – рекао је Лукач.

Васа, Милица и Богдан изабрали су Кикинду као лепше место за живот и подизање породице.

Нови, савремено уређени фризерски салон са новом, креативном енергијом, налази се у Улици Димитрија Туцовића 2.

 

katarina i nenad

Вест о страшној трагедији која је задесила млади брачни пар потресла је Зрењанин и Руско Село. Беживотна тела Катарине Ј. (23) из Руског Села и Ненад Б. (25) из Зрењанина пронађена су у четвртак увече у у дворишном стану у Зрењанину. Млади пар је прошле године почео да живи заједно, а Катарина Ј. jе била у четвртом месецу трудноће.

Сумња се да су се угушили од гаса који је цурео из гасне пећи пре скоро недељу дана. Да ли је ова претпоставка истинита показаће истрага, након што су тела несрећних младића и девојке послата на обдукцију.

Катарина Ј. је одрасла у хранитељској породици у Руском Селу где је живела до пунолетства. Са Ненадом се упознала у средњој школи у Зрењанину коју су обоје похађали.

– Катарина је код нас била од треће године живота. Бринули смо о њој 15 година. Од када се удала, нисмо били у контакту. Ненад и она су се упознали у средњој школи „9.мај“ у Зрењанину, коју су обоје завршили. Она је завршила за шнајдерског техничара, а он за ауто-лимара- рекла је хранитељка која је одгојила Катарину Ј.

-Превелика туга. Цео живот патња и таман кад је требало нешто лепо да се догоди, десило се најгоре. Била је добро дете- каже једна мештанка Руског Села.

Стравичну сцену затекла је власница стана у који се несрећни пар недавно уселио. Стан се продаје, па су је контактирали из агенције за некретнине. Из стана се, међутим, нико није јављао, иако је кључ био са унутрашње стране. Комшије су тврдиле да, од када се уселио млади пар, нису их ни чули нити видели. Нису приметили чак ни упаљено светло у стану.

– Комшије су ми рекле да је зид код комшије на који је наслоњена пећ из мог стана скроз врео. Позвали смо полицију и они су нам рекли да развалимо врата ако је то мој стан. Ужасну сцену смо затекли, двоје младих без знакова живота и гасна пећ на најјачој снази тако да је напукло стакло на њој – испричала је потресена газдарица.

Беживотна тела младог пара пронађена су на ћебету на сред собе. Кауча унутра није ни било. Након што су отпочели заједнички живот, са дететом на путу, млади пар планирао је да се скући.

Ненад Б. jе пре три године остао без оца. Имао је мајку, брата и млађу сестру.

 

 

 

viber_image_2023-03-30_21-20-05-992

Кроз представу „Гимназијски времеплов” коју су ученици Гимназије „Душан Васиљев“ извели на сцени Народног позоришта у Кикинди, приказали су микс музичких жанрова  уз подршку плесних и балетских тачака. Талентовани гимназијалци провели су публику кроз различита временска раздобља и музичке нумере које су их обележиле. Сценарио и режију музичке представе потписује професорка Снежана Замуровић.

У представи су учествовали: Вук Јакић, Богдан Дејановић, Јован Божин, Ања Вукобрат, Емилија Сретеновић, Филип Лудајић, Вукашин Боснић, Ђорђе Голић, Адријана Зобеница, бенд Рој, Душан Милешевић, Уна Кресоја, Јелена Степанов, Доротеа Бореновић, Милана Бркић, Богдан Завишин.

За сценографију и костимографију побринула се Марина Мрђа, а техничку подршку пружила је Мила Комлушки.

Milenko-Jovanov

Кикинђанин Миленко Јованов, шеф посланичке групе Српске напредне странке у Скупштини Србије, најактивнији је посланик у садашњем сазиву парламента.

Јованов се чак 314 пута јавио за реч у Скупштини Србије. Најчешће су у питању биле реплике (205), затим говори о актима (54), амандманима (43), а најмање је причао о пословнику, 12 пута, показују подаци сајта Отворени парламент.

После њега, када су у питању најпричљивији посланици, следи неколико опозиционих политичара са 100 и више обраћања. Следећи најактивнији посланик владајуће коалиције је Маријан Ристичевић који је 74 пута говорио,

У актуелном сазиву Народне скупштине Србије налазе се представници 11 изборних листа, а посланике има 31 странка и покрет. Од њих је 70 одсто народних посланика који припадају владајућој већини, 55 одсто посланика је први пут у посланичким клупама, а 35 одсто је жена.

(Блиц)

Saša Čolak 2

На почетку смо периода цветања воћа, па су Управа за заштиту биља Министарства пољопривреде и Савез пчеларских организација Србије заједнички апеловали на пољопривредне произвођаче, кориснике средстава за заштиту биља и пчеларе, како би се смањио ризик од тровања пчела.

„Неправилна употреба средстава за заштиту биља, поред опасности да доведе до тровања пчела, утиче и на опрашивање: услед лошег опрашивања, не само да опада принос, већ се и смањује квалитет плодова, па је и мање плодова прве класе у роду”, наводи се у апелу.

Потписници подсећају да Закон потпуно забрањује примену пестицида отровних за пчеле у току цветања, у било ком делу дана, тако да се пестициди који су отровни за пчеле не смеју примењивати ни увече, ни рано ујутру.

Управа и Савез пчеларских организација апелују на пољопривредне произвођаче, да, чак и када примењују средства за заштиту биља која су отровна за пчеле код културе која није у цвету, прво сузбију корове у воћњацима јер, како наводе, корови који су у фази цветања могу да буду посећени од стране пчела.

Посебно скрећу пажњу пољопривредним произвођачима да је, приликом третирања уљане репице и соје инсектицидима, забрањено примењивати оне који су отровни за пчеле у току цветања.

Проблем је и третирање комараца из ваздуха, упозоравају, јер се често поклапа са цветањем липе и других медоносних биљака које пчеле интензивно посећују.

О томе зашто су апели неопходни и како се пчелари „носе“ са овим проблемом, за наш портал говори Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине, дугогодишњи председник Удружења пчелара Војводине. Чолак се пчеларством бави 37 година.

– Проблем је у томе што се не контролише спровођење прописа приликом третирања пољопривредних култура инсектицидима – каже Чолак. – Раније пестициди нису били, у тој мери, отровни за пчеле, нити је било толико пољопривредне производње на великим површинама, па је и тровање пчела био спорадична појава и догађала се на микролокацијама.

Чолак је подсетио на два велика инцидента на подручју Кикинде – први који се догодио 2015. године, када је 3.509 кошница изгубило све излетнице због тровања, али су пчелиње заједнице ипак некако преживеле; други се догодио 2019, када је, како каже, било стравично тровање. Тада је потпуно уништено 1.668 кошница отровом „фипронил“ који је, у том тренутку, био седам година забрањен за употребу на пољопривредним културама у Србији. Све је пријављено Полицији, али починиоци никада нису пронађени.

– Са позиције члана Групације за пчеларство Привредне коморе Војводине, још пре неколико година поднео сам захтев за измену Кривичног законика Србије – да то не буде само кривично дело, него и да се процесуира по службеној дужности. Пчелари не могу и не треба појединачно да се боре са адвокатима великих корпорација. Ове године предлог је обновљен и сада је потребно да лобирамо да се закон измени – каже Чолак.

Да се проблем мора решавати системски јасно је јер, како каже Чолак, пчелари сваке сезоне, од марта до краја августа, брину да ли ће пчеле затећи живе.