Град

Etno kamp 12

У Академском друштву за неговање музике „Гусле“ у току је трећи Дечији етно-камп за малишане узраста од шест до 12 година. Камп је бесплатан и одвија се у просторијама Друштва и у дворишту Курије, где су организоване ликовна и играчка секција, радионица кувања народних јела и народна ликовна радионица у којима су деца свакодневно ангажована четири сата. Ове године уписано је 130 полазника, највише до сада, каже ментор, Драгослав Танацков.

– Ове године тема је орнамент. Деца овде, пре свега, уче шта је народна традиција и како да је негују. Сматрамо да народна традиција нису само игра и песма, него и народна кухиња, народна ношња и орнаменти који се налазе на ношњи и ћилимима – истиче Танацков.

Данас је децу и њихове менторе посетила Валентина Мицковски, чланица Градског већа за културу и образовање.

– Камп је један од најзначајнијих пројеката јер деца основношколског и предшколског узраста имају прилику да, први пут, учествују у креативним редионицама на којима имају могућност да уче о култури, традицији и обичајима нашег народа. Такође, стичу особине неопходне у животу, попут креативности, поштења, поштовања, љубави и доброте, тако да нам је веома драго што смо подржали овај пројекат – истакла је Мицковска.

Нова сазнања о традицији свог народа посебно су занимљива малишанима који су на распуст у Кикинду стигли из иностранства.

Деветогодишњи Вељко живи у Висконсину.

– Желео сам да дођем на камп, свиђа ми се што имам овде пуно другара. Певамо, играмо, већ сам мало научио и коло да играм – каже Вељко.

Никола има осам година и стигао је из Беча.

– Лепо ми је када сликамо и спремамо јела – признаје Никола. – Ипак, највише волим када певамо.

Дечији етно-камп „Гусала“ траје пет дана и малишани ће се у њему дружити до петка.

inv kolonija 4

Организација инвалида рада у Кикинди одржала је данас прву сликарску колонију. У дворишту ресторана „Страјнић“ своја уметничка дела стварало је 11 чланова организација из Панчева, Ковачице, Бачке Паланке, Сремских Карловаца, Јаношика, Сечња и Кикинде.

– Наши чланови редовно учествују на колонијама у другим местима. Слике настале овде ћемо продати, а новац ћемо дати у хуманитарне сврхе – каже Душанка Станишић, председница Општинске организације.

Одржавање догађаја помогли су Министарство за рад, борачка и социјална питања, покрајински Савез и Град Кикинда.

– Дуго негујемо традицију окупљања наших чланова на уметничким колонијама, врло је важно да су у друштву и да знају да нису сами. Овакве и сличне манифестације приређује око 90 одсто организација у Војводини – изјавила је Стана Свиларов, председница покрајинског Савеза инвалида рада.

Из локалне самоуправе догађају су присуствовали Младен Богдан, председник Градске скупштине и чланица Градског већа, Мелита Гомбар.

– Колонија је инспиративан искорак у свет уметности и потврда да не постоје препреке за бављење уметношћу – истакла је Гомбарова. – Наш задатак је да дамо подршку и да омогућимо свим појединцима, без обзира на њихове способности, да остваре своје потенцијале.

Колонија је замишљена и као радионица и школа сликања. Јелена Терзин, академски уметник у пензији, дошла је са унуком која је, такође, сликала.

– Сликам само повремено, али сам се придружила колонији. Дала сам и понеку сугестију учесницима – каже сликарка.

Савез инвалида рада је највећа организација која окупља особе са инвалидитетом – у Покрајини има 32 општинске организације. Према званичним подацима, у Војводини има 76 хиљада инвалида рада, а овај број има тенденцију смањења јер су услови за остваривање права на инвалидску пензију пооштрени, кажу у Савезу.

skola mobilni

Како би се повећала безбедност деце на глобалној мрежи и подстакло правилно коришћење електронских уређаја, у свим школама ће, од 1. септембра, почети континуирана едукација ученика. По пројекту министарстава просвете и унутрашњих послова, и у свим школама на нивоу града у следећој школској години ђаке очекују нова предавања.

– У сарадњи са Полицијском управом Кикинда биће организована предавања и трибине како би се повећала безбедност деце и младих приликом коришћења интернета, уопште електронских уређаја за комуникацију који су им доступни. Тема ће бити и понашање на интернету, а предавања ће бити одржавана у свим школама, за све ђаке, прилагођено њиховом узрасту – рекао је Тихомир Фаркаш, председник Актива директора основних школа и директор ОШ “Жарко Зрењанин”.

Фаркаш напомиње да је употреба мобилних телефона већ забрањена у току наставе, али и да постоје активности у којима се они користе.

– Суштина је у томе да се мобилни телефони и слични уређаји правилно употребљавају и зато ће ова предавања бити корисна за ђаке, али и за њихове родитеље јер нису сви довољно упућени – истиче Фаркаш.

У учионице ће 1. септембра ући око пет хиљада ђака, од тога први пут њих 450.

– Локална самоуправа наставља прошле године започету акцију обезбеђивања уџбеника за све прваке, па ће и ове године ученици првог разреда у свим школама у Кикинди и селима добити бесплатне нове књиге које су већ поручене – напомиње Фаркаш.

Он додаје да недавно невреме није нанело озбиљнију штету ниједној школској згради, па ће настава почети на време и у редовним околностима. Такође, полицајци који од пролетос дежурају у току трајања наставе и даље ће бити у свим школама од самог почетка наставне године.

Bubalice 1

Традиционалним програмом „Вече у шуми – Хајдемо на бубалице“ завршена је вишедневна прослава Дана села у Иђошу.

„Вече у шуми“ одржава се већ три деценије. У сутон, мештани се окупљају и крећу према брегу на крају Партизанске улице, ка месту на којем су се, од давнина, окупљали у данима око Преображења. Догађај је јединствен по томе што је свако, ко је то желео, могао да се појави на „сцени“ и исприча неку занимљиву, најчешће смешну, причу и тако освоји срце своје изабранице или симпатије сељана.

„Бубалице“ допуштају и фолклор, тамбураше и поезију, крофне и кувани кукуруз, све што мештанима улепшава овај празник који је и храмовна славу. Ове године програм су увеличали и гости из Сајана, Мокрина и Кикинде. Један од обичаја био је и да се, ради здравља, уочи Преображења, преноћи у Цркви Сабора Светих Архангела у којој се на празник одржава свечана литургија.

– Тема овогодишње манифестације је сећање на хроничара Јована Ђурђулова који је 1926. издао „Иђошку хронику“ у којој су записани обичаји и нарав наших и мештана  околних села. Желимо да чувамо традицију од заборава, све лепе обичаје наших предака – рекла је председница Савета Месне заједнице, Иванка Грујић.

Прослава Дана села у Иђошу трајала је седам дана и мештани и гости имали су прилику да уживају у различитим програмима: „Фијакеријади“, „Крофнијади“, кувању рибље чорбе, изложбама и књижевним промоцијама, представљању иђошког вина, турниру у малом фудбалу, све у организацији различитих удружења, клубова и организација у овом месту, а под покровитељством Месне заједнице и Града.

367720556_6600290233350401_7306605663705238441_n

Припрема зимнице увелико је у току, а неизоставно је да кикиндске домаћице за хладне дане припреме кувани парадајз. Берба свежег и производња сока од парадајза почела је недавно и трајаће до краја септембра. Суграђанин Јован Сувајџић већ 25 година производи индустријски и конзумни парадајз и на његовој парцели у току је друга берба.

-Парадајз је заснован на парцели од три јутра. Од сорти имам „рио гранде“, „линду“, „јабучар“, „шљивар“. Производња је на отвореном и све зависи од временских услова. Посла има свакодневно, поготово сада када је почела берба  – истиче  Сувајџић.

Узгој није лак и почиње већ током зиме.

-Расад за парадајз сам производим. Овај посао почињемо у фебруару, марту, како би на време био спреман за сетву на њиви. Пре него што засадимо расад потребна је адекватна припрема земљишта уз све агротехничке мере – напомиње наш саговорник.

На половини парцеле Сувајџић има систем кап по кап јер, како каже, без наводњавања нема ни рода, што су и показале петходне сушне године.

-Година за производњу је шаренолика. Имали смо случајеве да се у једном дану промени четири годишња доба, тако да ни сам не знам да ли да наводњавам или не. На срећу, моју њиву  заобишао је лед, а јаки ветрови које смо имали нису нанели велику штету. Прошлонедељна киша успорила је брање, а како чујем од других произвођача, парадајза нема јер су временске непогоде учиниле своје. У јеку сезоне ангажујем и раднике на брању као испомоћ, али их је све теже наћи, барем оне квалитетне – напомиње Јован Сувајџић.

Парадајз минимално третира, само онолико колико мора, јер му је важно да производ буде што здравији.

-Цеђени сок продајем по цени од 100 динара за литру, а кувани, флаширан, је дупло скупљи. Потражња је велика и купаца има – рекао је Сувајџић.

Препоручује суграђанима да купују воће, поврће и храну уопште, од домаћих произвођача јер је најбоље јести оно што рађа у средини у којој се живи.

Pekmezijada 7

На трећој „Пекмезијади“, такмичењу у кувању пекмеза од шљива у Новим Козарцима, у организацији Удружења жена „Нарцис“ победила је екипа Удружења жена „Нови Козарци“. Другопласиране су чланице Удружења жена „Јединство“ из Руског Села, а бронза је, такође, остала у селу-домаћину, припала је екипи фирме „Производња Јадранка“.

Тако је одлучио жири који су чиниле мештанке Гордана Мандић, Божана Братић (нису чланице ниједног удружења) и витез кулинарства из Кикинде, Радован Субин.

„Пекмезијаду“, од 2019. године, организује Удружење жена „Нарцис“ из Нових Козараца. У сеоском парку потребно је скувати пекмез по старим рецептима, кажу организатори.

– Ово такмичење дуго траје, пекмез се кува 4-5 сати, па су многи одустали од учешћа. Помогла нам је Месна заједница, купили смо 200 килограма шљива и свака екипа је добила по 15 килограма, као и три килограма шећера и две гајбе дрва. Требало је само да донесу шерпе и да мешају. Обезбедили смо свима и тегле и налепнице – каже Стоја Милиновић, заменица председнице Удружења.

Она додаје да су идеју да организују „Пекмезијаду“ добиле после учешћа на манифестацији „Изађи ми на теглу“ у Кикинди.

Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице, оценио је да Нови Козарци постају препознатљиви по броју манифестаација.

– Имамо два гастрономска програма, поред „Пекмезијаде“ и „Питијаду“ коју, септембра, организује Удружење жена „Нови Козарци“. Сврха постојања удружења је да позитивно утичу на активности у нашем месту. То је Месна заједница препознала и, као и локална самоуправа, подржава њихов рад – рекао је Чавка.

У сеоском парку, упркос изузетно топлом времену, најзаступљенији пекмез кувало је стотинак такмичара из десет екипа које су стигле из Кикинде, Накова, Банатског Великог Села, Руског Села, Зрењанина и Остојићева. Припремљено је око 130 тегли овог домаћег производа без којег, чини се, поново неће бити ниједан шпајз у току зиме.

tehnicka

У Техничкој школи завршена је замена дотрајале столарије коју су заједнички финансирали Министарство просвете и Град Кикинда. Са овим радовима стара столарија употпуности је замењена на делу зграде из Светосавске улице.

– Са 3,5 милиона динара нову столарију поставили смо на Библиотеци, у ходницима и зборници, а урађен је и нови портал на улазу у школу. Покрајински  секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине определио је  нашој школи новац за реконструкцију три тоалета у анексу школске зграде. За ове радове утрошено је 2,8 милиона динара – каже директорица Миланка Халиловић.

Техничка школа има 725 ученика и највећа је образовна установа у граду. Зграда у којој се налази је стара и потребна су стална улагања.

– Локална самоуправа определила је милион динара за замену олука на Школској радионици коју имамо у оквиру нашег објекта. Од града смо добили и 200.000 динара за легализацију сале за физичко васпитање која се налази у улици Браће Татић. Простор је у лошем стању и како бицсмо га уредили, морамо прво да га озаконимо. На сали треба мењати кров који прокишњава, али и санирати свлачионице. Одобрено је и 150.000 динара за израду пројектно-техничке документације за санацију тоалета на три спрата. Ова инвестиција процењена је на 10 милиона динара. До краја године из градске касе добићемо још 1,5 милион динара за куповину камиона који нам служи у настави. Постојећи је из 1994. године и мора да се замени – напоменула је Миланка Халиловић.

Израду техничке документације за јављаче пожара и проширење хидранстке мреже финансираће надлежни Покрајински секретаријат са 1,2 милиона динара, а надлежно Министарство доделио је 680.000 динара куповину два веб сервера.

20230819_114522

Полагањем венаца, свечаном седницом, Литургијом у Храму Светих апостола Петра и Павла, откривањем бисте Голуба Бабића, обиласком куће Гаврила Принципа, у Босанском Грахову  обележен је Дан општине. Према речима Уроша Ђурана, начелника Општине после 28 година од повратка први пут је обележен Дан општине, а гост на свечаности био је и Младен Богдан, председник Скупштине Града.

-Босанско Грахово је у кантону десет Босне и Херецеговине и сада се овде тешко се живи. У току је више различитих пројеката чији је циљ да се створе бољи услови за живот међу којима је реконструкција главног водоводног система, уређење више улица, као и важних објеката. Пуно тога треба урадити, а мало је могућности да све то финансирамо сопственим средствима. Надам се да ће нам помоћи сви наши пријатељи, а има их пуно. Без већих инвестиција и отварања нових радних места нема будућности. Очекујемо да реализујемо велику инвестицију за нашу средину, изградњу хотела. За то је интерес изразио наш суграђанин који се вратио из Америке и у току је приватизација земљишта како би се добиле све потребне дозволе за градњу.  Сматрам да ће то покренути развој Босанског Грахова и многе вратити  у крај из ког су потекли – истакао је Урош Ђуран.

Преображење се у овом месту слави одавнина, а да 19. август буде Дан општине одлучено је јавном расправом. Овај црквени празник био је и једини предлог који је стигао Општинском већу.

-Заједно, са нашим пријатељима, обележили смо, за њих, важан дан. За Кикинду и Кикинђане важно је да наставимо заједничку сарадњу. Имамо историјске и културне корене и трудићемо се да  их још више унапредимо. На који начин можемо да помогнемо развоју Боснаског Грахова била је тема разговора са представницима ове општине. Приоритет Граховљана је развој и отварање нових радних места што ће  вратити младе у ову средину – додао је Младен Богдан.

Пре рата деведесетих општина Босанско Грахово имала је око 9.000 становника, а данас их је знатно мање. Током лета има око 1.500, а зими хиљаду становника.

 

 

 

Suncana jesen 2

Хор, оркестар, инструментални и вокални солисти, певачка група, дуети, песници и фолклор Културно-уметничког друштва „Сунчана јесен“, представили су се својој деци, унуцима, комшијама, пријатељима, суграђанима, на концерту одржаном вечерас у дворишту Курије. Остваривање својих уметничких склоности и жељу за дружењем објединили су у Градском удружењу пензионера којем КУД припада.

Публику су поздравили председник Градског удружења пензионера Милан Периз и протојереј Јован Силашки.

– Драго ми је да је публика задовољна. Ми смо само хтели да пренесемо поруку да власници трећег доба не треба да буду само то, него да је потребно активно да се укључе бар у своје друштво, да не буду усамљени. Међу својима се лепше и лакше стари. Ми ни не кажемо да смо стари, ми кажемо: младост нам је умножена – напомиње председница КУД-а, Радојка Грујић.

КУД „Сунчана јесен“ је у децембру обележио пола века постојања. У хору, фолклору, литерарној, спортској, креативној и солистичкој секцији активно је око 90 пензионера. Градско удружење постоји од 1945. године и сада има 6,5 хиљада чланова.

Весна Киурски, професорица математике у пензији једна је од млађих чланица.

– Била сам и у фолклору и у хору, али сада, због проблема са ногом, само певам. Једва чекам да поново почнем да одлазим на пробе фолклора. Посебно волим хорско певање, активна сам и у хору при Храму Светог Оца Николаја. Мотив да се придружим КУД-у било је дружење уз песму и игру. Када не успем да дођем на пробу, то ми много недостаје. Својим вршњацма који су скоро постали пензионери увек препоручујем да се активирају, позивам их да нам се придруже. Ово дружење нам је за душу – каже Весна Киурски.

Концерт је одржан под вођством уметничког руководиоца Милана Прунића Думе, уз пратњу Владимира Ковачевића и на велико задовољство публике за коју није било довољно столица. А поносни власници трећег доба су, после успешног наступа, наставили дружење у свом Удружењу.

368557137_837014684677721_2482026608004970900_n

У врелом летњем дану освежавајућа лимунада прија и окрепљује, а уколико је купите од једанаестогодишњих суграђана, близанаца Лене и Филипа, учинићете добро дело и помоћи у прикупљању новца за лечење двогодишњег Дамјана Петрова. Лена и Филип лимунаду продају на импровизованој тезги код дечијег игралишта на градском тргу.

Када су дошли на идеју да организују ову акцију и да приход иде у добротворне сврхе, мама Данијела здушно је подржала њихов племенити гест.

– Мајка малог Дамјана Петрова је моја школска другарица. За његово лечење потребна су велика средства. Када су ми деца рекла да желе да праве и продају лимунаду и да зарађени новац дају у хуманитарне сврхе, одлучили смо да то буде за Дамјаново лечење. Лимунада је свеже цеђена, они је доносе, увек је хладна и прија- каже мајка Данијела, главни помагач у овој Лениној и Филиповој хуманој причи.

Цена лимунаде је симболичних 50 динара, а прве реакције суграђана су веома позитивне. Похваљују хуман гест и укусну лимунаду.

После кратког дневног предаха, Лена и Филип нудиће суграђанима освежавајући напитак данас поново од 17 сати, а ова акција за Дамјана Петрова биће настављена и наредних дана.

Прошетајте до трга, окрепите се лимунадом и будите хумани.

Подсетимо, суграђанин Дамјан Петров (2) приликом порођаја је остао без кисеоника што је довело до неуролошких оштећења.  Средства су потребна за бројне медицинске третмане: физикалне терапије, логопедске и дефектолошке третмане, специјалистичке прегледе, МРИ дијагностику као и за ортопедства помагала.