Због синоћњег невремена, хуманитарно вече у Бару „Пација“ одложено је за недељу, 23. јул, за 21 сат. Како је и било планирано, вече „Деведесете у срцу“ посвећено је трагично настрадалом суграђанину, Радовану Јурачићу, а прикупљени прилози биће упућени његовој породици.
Град
Синоћње невреме у Кикинди које је пратио олујни ветар од 21,4 метра у секунди и падавине, на сву срећу, прошло је са минималним последицама. Како сазнајемо од Мирославе Наранчић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој највећу штету нанео је одломљени део стабла у улици Краља Петра Првог код кућног броја 153. Део гране стабла пинцике пало је на коловоз, део на аутомобил паркиран у близини на ком је причињена материјална штета, а овом приликом оштећен је канделабер и покидане су жице.
Саобраћај у овом делу града био је заустављен, а становници нису имали струју. Ватрогасци су брзо реаговали и након што су исекли део дебла које је пало саобраћај је нормализован.
Део стабла одломио се и код Мотела „Ловац“, и код фабрике „Тоза Марковић“. На Градском тргу било је неколико одломљених грана.
-Током ноћи на терену су, осим припадника Ватрогасно-спасилачке бригаде и Полицијске управе, били и запослени у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, комуналне службе и градоначелник Никола Лукач који је обишао све локације на којима је дошло до одламања дела стабала – рекла је Мирослава Наранчић – Последице невремена отклањају се од раних јутарњих сати.
За сат и по времена, колико је трајало невреме, у Кикинди је пало највише кише, 36 литара по квадратном метру, подаци су Метеоролошке службе. У Башаиду је забележено 22, у Накову 20, а у Мокрину 11,4 литра воденог талога по квадрату.
У Војводини се скоро две деценије раде анализе плодности земљишта које пољопривредним произвођачима умногоме помажу да имају боље и квалитетније приносе. Узоркoвање земљишта најбоље је урадити у ово доба године, по скидању озимих култура са њива.
-Агрохемијска испитивања треба радити најмање једном у четири године. Нарочито је то сада мудро, с обзиром на поскупљење свих инпута неопходних у пољопривредној производњи. – сазнајемо од Младена Ђурана, директора ПСС – Произвођачи ће добити препоруку за ђубрење у наредне четири године, а наша саветодавна служба на располагању је за све додатне савете.
Анализа земљишта је неопходна и једна је од најважнијих агрохемијских мера. Испитивање земљишта даје пољопривредницима информације о хемијском саставу њихових обрадивих површина.
-Испитује се пе ха вредност земљишта, садржај карбоната и макроелемената фосфора, азота, калијума, као и садржај хумуса. Пољопривредници пошто добију резултате знају тачну количину хранљивих материја која им је потребна, јер висок или низак ниво ђубрива може негативно утицати на њихову земљу, усеве, подземне воде, па чак и ваздух – додао је Ђуран.
Земљиште на територији града углавном има вишак калијума, фосфор је у дефициту, а стање азота је променљииво. Са годинама хумус опада тако да се препоручује заоравање жетвених остатака и ђубрење стајњаком.
Цена једног узорка је 2.640 динара, а уколико то раде запослени Пољопривредне стручне службе, то се додатно наплаћује. Редовним тестирањем земљишта, пољопривредници производе више, што позитивно утиче на њихов приход, а такође им помаже и да лакше управљају приносима и побољшају их.
Градоначелник Никола Лукач присуствовао је у Београду на уводној конференцији пројекта развоја локалне инфраструктуре и институционалног јачања локалних самоуправа у Србији, у чијем раду је учествовао председник Републике Србије Александар Вучић, заједно са министром грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Гораном Весићем.
Ради се о пројекту укупне вредности преко 300 милиона долара којим би 145 јединица локалне самоуправе добило значајна бесповратна средства за, пре свега, унапређење инфраструктуре и живота грађана.
Граду Кикинди намењено је преко милион и 850 хиљада евра за рехабилитацију и реконструкцију постојеће саобраћајне инфраструктуре, изградњу нових пешачких прелаза, бициклистичких стаза, изградњу система за одвовњавање, али и активне мобилности попут озелењавања и решавања проблема загађења. Град Кикинда ће у наредном периоду одредити локације где су ова средства најважнија.
У Атељеу „Тера“ почео је 11. фестивал „Тера Вива“ који се организује у оквиру Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти. Први део програма окупио је децу, а радионице „ТераКидс“ испуниле су очекивања многобројних посетилаца.
Радионица „Потрага“ заокупила је нешто старије , а Константин Поповић (7) објаснио нам је да су учесници решавајући задатке освајали награду.
– Задаци су везани за постављене скулптуре и „Теру“. Требало је да се пронађу задате скулптуре на мапи, да се доцртају, преброје и остало. Јако је интересантно и ово ми је први пут да учествујем у некој потрази. Поред тога изабрао сам скулптуру која ми се нaјвише допада и обележио сам је љубичастим балоном. Одабрао сам скулптуру животиње јер их јако волим – појаснио је Константин.
У потрази је учествовала и Анђела Кнежевић (11).
-Интересантан је био задатак да пребројимо птице од теракоте. Јако сам се изненадила када сам схватила да их има 162. Заједно са својим другарима такмичила сам се ко ће пре да реши мапу и задатке које смо добили- рекла нам је Анђела.
Саша Бубуљ уживала је у прављењу скулптура од глине у вајарској радионици.
– Волим да правим скулптуре од глине. Направила сам Снешка Белића. Има нос од шаргарепе и руке од дршке од метле. Волим да се играм са глином и ово ми је омиљена радионица – сазнали смо од Саше Бубуљ.
Учитељица Десанка Ристић заједно са децом реализовала је радионицу „Љубичасти балони“. Двадесеторо деце је учествовало је у овом програму.
– Имали су креативан задатак да истражују скулптуре у атељеу и да свако одабере скулптуру која му се највише допада. У видео форми требали су да одговоре на питање зашто им се баш та скулптура допала и како је назвали. Видео је хаштагом постављен на друштвене мреже као један вид промоције „Тере“ – казала је Десанка Ристић.
Велико интересовање изазвало је и сликање портрета, радионица Јелене Волков, јер су деца желела да понесу успомену са дружења кући.
– Радила сам портрете и карикатуре и сама сам изненађена интересовањем деце. Портрет није лако насликати и најважнија је фокусираност, брзина, али и то шта се жели постићи портретом – каже Јелена Волков.
Радионице су организовали и Стреличарско удружење „Аполо“, Тибор Ружић са оригамијем, театар „Гусани у магли“, била је ту и радионица фрактала, скулптуре од папира које је са децом израђивао Јован Исаков, сликање портрета, потрага, група „Рој“ имала је презентацију музике кроз историју, а ту су били и „Љубичасти балони“.
На кикиндској штрафти у најужем центру града, пре неки дан почели су радови на градњи робне куће. Овај велики трговински објекат подиже предузеће робних кућа „Београд”- објавила је „Комуна” у првом јулској броју далеке 1969. године.
Како је известио локални недељник, поводом почетка радова, приређена је свечаност којој је присуствовало више локалних друштвено-политичких и јавних радника и представника привредних предузећа.
Била је то 24. робна кућа „Београд”, а дванаеста ван Београда. Пуштање у рад било је предвиђено 1. јула 1970. године.
„Робна кућа биће најлепша и најмодернија коју је предузеће робних кућа „Београд” изградило у Војводини. Укупна површина износиће 4.130 квадратних метара, од чега ће се продајни објекат распростирати на 2.330 квадратних метара. Биће опремљена најсавременијом опремом и уређајима, а продаваће се све врсте робе. Представник Робних кућа је рекао да ће се овде запослити 130 средњошколаца, а отварањем робне куће и локална индустрија имаће могућност за шири пласман робе, наравно под условом да је она квалитетна.
Симболичним пуштањем у рад багера, потпредседник општинске скупштине Слободан Живић обележио је почетак радова које је обављало предузеће „Јединство” из Смедеревске Паланке”, известила је „Комуна”.
Први солитер
Да је тог лета 1969. грађевинска сезона у Кикинди била динамична, сведочи још један текст објављен у истом броју листа.
„Почела је градња деветоспратнице, првог кикиндског солитера- на углу улица Бранка Радичевића и Војводе Путника. У приземљу ће се налазити локали, а на спратовима станови и друштвене просторије”- кратко је забележено уз фотографију градилишта.
Први аутомат за сладолед
Листајући стару „Комуну” вест која нам је такође привукла пажњу, а верујемо да ће бити занимљива и вама, тиче се првог аутомата за сладолед.
„Као и многи већи градови, Кикинда је добила први аутомат за експрес сладолед и лимунаду. Посластичар Мухарем Нури купио је овај апарат и поставио га на углу код пијаце, одмах испред новоотворене пословнице „Путника”. Кикинђани су поздравили овај потез сналажљивог посластичара јер врло брзо могу добити одличан сладолед и хладну лимунаду”- бележи репортер „Комуне”.
Са читаоцима је поделио и утисак да је ипак, могла бити пронађена „пригоднија локација, јер многи суграђани не знају за експрес сладолед и лимунаду”.
Граду Кикинди опредељено је 20 милиона динара за спровођење програма енергетске санације породичних кућа и станова. У претходне две године, тачно 150 суграђана добило је субвенције за улагање у енергетску ефикасност, у својим домовима.
-Ове године опредељено је два и по пута више новца него претходне године, укупно 20 милиона динара – навео је Никола Југин, енергетски менаџер, који је данас потписао уговор у Министраству рударства и енергетике.
Следећи корак је да локалне самоуправе распишу конкурс за избор фирми које ће бити извођачи радова, а онда и за грађане. Новина у одобравању субвенција је то што ће грађани моћи да се пријављују током целе године, као и да ће моћи да добију и до 65 одсто инвестиције коју планирају. Досад је била пракса да им се одобрава до 50 одсто, док осталих 50 одсто, по пола, обезбеђују локалне самоуправе и Министарство.
Нови програма за енергетску санацију породичних кућа и станова требало би да траје пет година током којих би, према очекивању Министарства, око 50.000 домаћинстава требало да добије субвенције. Грађани могу да добију субвенције за замену столарије, изолацију кровова и зидова, уградњу ефикаснијих котлова, соларних колектора, соларних панела и топлотних пумпи.
Пријаве ће бити могуће током целе године, а грађани ће моћи да добију и до 65 одсто инвестиције коју планирају. Министарство рударства и енергетике је саопштило да су новац за субвенције добиле све локалне самоуправе које су се пријавиле. Укупно су општине и градови од Министарства добили 978,3 милиона динара, док су они обезбедили из сопствених буџета 813,7 милиона динара, па ће грађани имати на располагању 1,79 милијарди динара.
Неповољне временске прилике сметају и животињама, а прилагођавање и пажња власника неопходни су ради заштите здравља кућних љубимаца. Поред тога, активан је парво вирус, односно „мачија“ куга, која погађа само псе и може да има и фаталне последице.
– Клима се мења, сваке године температуре су све више, што утиче на животиње и погодује развоју различитих болести – каже др Мирјана Пилиповић, специјалиста ветеринарске медицине из Ветеринарске станице „Фини-вет“ у Кикинди.
Пре свега, важно је учинити све што је потребно како би пси лакше поднели врућину. Под већим ризиком су они са црном, дугом и ућебаном длаком.
– Уколико је пас у дворишту, треба му обезбедити хладовину и чисту воду коју стално треба мењати јер пси у води и перу шапице и загаде је. Лети имају смањен апетит, треба их хранити или рано ујутро или касно увече. Уколико им се даје мека, течна, кувана храна, важно је водити рачуна о томе да буде у мањим порцијама јер, на овако високим температурама, таква храна је већ за 15 мунута препуна бактерија. Пас ово толерише до одређене границе, а затим може да добије упалу црева са дијарејом, што изазива веома озбиљан губитак воде. Најбоље је остављати суву храну у гранулама – каже др Пилиповић.
Ово се односи и на животиње на улицама, додаје. Остављање воде је врло хумано али је, такође, треба чешће мењати и, најбоље је да то буде у неколико мањих посуда јер, ако више животиња пије на истом месту, то може бити извор заразе.
Опасни и често смртоносни вируси
Како су, и у овом периоду, честе заразне болести, веома је важно да власници знају како треба да поступају да не би довели у ризик и друге животиње. Када се појаве ретке столице, увек прво треба позвати ветеринара ради процене да ли је могуће да је у питању заразна болест. У том случају, ветеринар треба да дође код оболелог пса, како он не би, приликом доласка у амбуланту, урином и изметом ширио заразу, објашњава др Пилиповић.
– Једна од тешких заразних болести паса је парвовироза, и сада је има, иако је пролетос била израженија – каже. – Позната је као „мачија куга“, али вирус напада псе и може да буде кобан, посебно код штенаца. Симптоми су дијареја, повраћање и дехидратација. Најгора је необавештеност јер људи доводе зараженог пса пешице и шире заразу. Лечење је симптоматолошко, најважније је надокнадити течност и електролите. Код одраслих паса може да прође са сасвим благом клиничком сликом.
Овај веома опасан вирус који се, у чак 70 одсто случајева, завршава смртним исходом код штенаца и младих паса до годину и по дана старости, могао би, прецизира наша саговорница, да буде потпуно сузбијен, када би вакцинација била масовна.
– Тако је и беснило овде практично искорењено масовном вакцинацијом која је законски обавезна – напомиње др Пилиповић. – Када би се тако радило и са осталим вакцинама, када бисмо имали више заштићених паса, искоренили бисмо и парво и још неке теже болести.
Она додаје да се, свакако, треба консултовати са ветеринаром и обезбедити псу поливалентну вакцину која се даје једном годишње, а затим на две године.
Када су вакцине у питању, за удомитеље је препорука да, када узму пса са улице, обаве вакцинацију и заштиту као када је штене у питању. И да се вакцинација обавља редовно јер обнавља имунитет.
Др Пилиповић указује и на, овде такође веома распрострањену болест – инвазију ларве мува.
– Уколико пас има било какву промену на кожи гнојног карактера, рану од убода или чир, на њој мува може да остави своју ларву. Затим се појављују црви који праве тунеле, џепове по кожи пса. У овом периоду, инфекције често изазове и трава „дивље жито“ која може дубоко да продре у кожу пса, и зато је препорука да се пас добро прегледа, посебно њушка, уши, потпазушје, шапице.
Топлотни удари код паса
– Људи шетају псе не размишљајући о томе да они немају заштиту на шапицама и зато долази до опекотина, рана и упала. Ако ви не можете да спустите стопало на асфалт, немојте ни пса да шетате – опомиње др Мирјана. – Много паса добија топлотне ударе, у таквим случајевима претерано дахћу, дезоријентисани су, имају густу пљувачку, модре десни, проливе и повраћају, а телесна температура расте и до 41 степена. У таквим случајевима најбоље помаже хлађење инфузијом. Код куће, пса треба ставити у хлад, дати му да пије воду собне температуре, а тек после тога стављати хладније облоге.
Немарност према кућним љубимцима на високим температурама може да буде кобна по њих, напомиње др Пилиповић.
– У затвореном аутомобилу пас може да угине у року од шест минута. Пса не треба уопште на овим врућинама остављати у аутомобилу, као што га не треба затварати у лимене гараже. Старији пси могу да добију и мождани удар, а штенци брзо да дехидрирају.
Занимљиво је да су, због претераног расхлађивања просторија клима уређајима, у летњем периоду, више него зими, присутне инфекције горњих дисајних путева. Нико не трпи велике температурне шокове, па ни пси, указује наша саговорница.
Она додаје да, генерално, више проблема имају пси са пљоснатим или веома издуженим њушкама. Псе са дугом длаком која расте, треба ошишати на најкраће како би се уочиле буве, крпељи и ране, и како животиња не би патила због врућине. Дуга длака може бити изолација до извесне мере, али у једном моменту пас се прегреје и може да дође до топлотног удара – истиче др Мирјана Пилиповић из Ветеринарске станице “Фини-вет”.
Душанки Вреск (74) живот је донео многа искушења, али све их је пребродила са осмехом и јаком вољом. Рођена је у Банатском Великом Селу и по завршетку, тадашње, Школе за васпитаче, 1971. године, посао је добила у Зеници. Рад са децом ју је испуњавао, а у граду у срцу Босне заљубила се, удала и постала мајка Владимира и Иване. Ни слутила није да ће, двадесет година касније, морати да се бори за себе и своје двоје деце. Пошто је избио грађански рат у Југославији, 1992. године вратила се у родно село и постала члан тадашњег колектива „Комуне“.
-У то време посао ме је спасао. Помогао ми је да се психички, али и материјално опоравим и да школујем двоје деце – прича Душанка. – Седам година по повратку у Банатско Велико Село заједно са децом решила сам да одем у Америку и започнем живот од самог почетка. Одлука није била лака јер је моја породица била само једна од многих избегличких која се нашла у страној земљи без иког свог.
Са ћерком студенткињом друге године факултета и сином који је у то време завршио вишу школу за програмере стигла је у Кентаки у место Лујвил.
– У почетку смо имали избегличку помоћ, али смо се брзо снашли. Добила сам посао у Дому за старе као асистенткиња медицинске сестре, син је успео да нађе запослење у својој струци, а ћерки Ивани, захваљујући нашем добром образовању, признати су сви испити са фармацеустког инжењерства и наставила је студирање. Поново смо почели да се кућимо и градимо нови живот у страној земљи – сазнајемо од Душанке. – Од тада је прошло 25 година. Радила сам два посла и то се исплатило. Деца су се оженила, односно удала, и имам три унуке. Сада сам у заслуженој пензији и још увек, када сама то пожелим, радим као трговкиња у познатој робној кући.
Труди се да сваке године више месеци проводи у родном Банатском Великом Селу, а тако је и овог лета.
– Своју родну кућу не бих дала за читаву Америку. И моја деца и унуке највише воле да дођу у Србију, у наше село, јер нигде нема такве слободе, дружења и људи као у Србији. Тамо, што би се рекло – преко баре, имамо пријатеље Американце и нас из некадашње Југославије са којима заједнички прослављамо све празнике и не гледамо ко је које вере или нације. У нашем делу Америке нема српске, али постоји грчка црква коју редовно посећујемо – истиче наша саговорница.
Душанка напомиње и да ће се вратити оног момента када деци не буде више била потребна јер јој је жеља да остатак живота проведе у месту из ког има најлепше успомене.
Корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите и чланови Кикиндског коњичког клуба имали су дружење у природи. Корисници „Наше куће“ били су у прилици да јашу и мазе коње, као и да се провозају у каруцама.
– За све нас ово је диван дан којег ћемо се дуго сећати. Поред тога што смо изашли из свакодневице упознаћемо и другу страну Кикинде – открила нам је корисница „Наше куће“ Светлана Калинов.– Дружење са члановима Кикиндског коњичког клуба, вожња фијакером, јахање коња нам прија, а животињама смо пружили љубав коју они пружају нама.
Хипотерапија, посебан облик физиотерапије, значајна је свим корисницима, истакла је Николета Павлов, в.д. директорица Центра за пружање услуга социјалне заштите.
– У већим градовима, у установама попут наше, хипотерапија је редовна терапија. На нама и члановима Кикиндског коњичког клуба је да овакав вид терапије постане редовна пракса за особе са инвалидитетом– појаснила је Николета Павлов. – Она доприноси бољем расположењу, подизању сампоуздања, али и дружењу које корисницима пуно значи.
Илија Рађеновић, председник Кикиндског коњичког клуба истакао је да овај клуб у свом опусу рада има и терапијско јахање.
-Имамо дугогодишњу сарадњу са „Нашом кућом“ коју продубљујемо и негујемо оваквим активностима. Корисницима су доступне све наше услуге и они их радо користе. Они су наши драги гости и наше мало, њима много значи – рекао је Рађеновић.
Дружењу је присуствовао и председник Скупштине града Младен Богдан.
– На нама је да помогнемо Центру за пружање услуга социјалне заштите да реализује што више програма за своје кориснике. Побољшање услова рада „Наше куће“ и развијање нових услуга за наше другаре нам је важно и увек ћемо подржати нове идеје и иницијативе. Дан проведен у природи са најплеменитијим животињама умногоме ће значити очувању функционалности – додао је Богдан.
На простору некадашњег погона три фабрике „Тоза Марковић“, Кикиндски коњички клуб од краја маја организовује школу јахања која је изазвала велико интересовање деце и младих. Тренутно је педесетак полазника и позив да се прикључе они који желе отворен је и даље. Школа ради викендом и два дана у току недеље.
Вожња фијакером туристичка атракција
Од овог викенда, у сарадњи са Туристичком организацијом, поново ће почети вожње фијакером централним градским улицама. Вожња ће бити доступна како Кикинђанима, тако и свим гостима нашег града, а укључени су чланови Кикиндског коњичког и клуба „Банат“. Како се прошле године ова туристичка понуда показала као одличан начин да се проведе недељно послеподне, уврштена је и овог лета. Фијакери ће бити спремни у недељу у 18 сати у Доситејевој улици код пијаце.