April 20, 2026

Град

Peenzioneri izlet 1

Sindikat penzionera organizovao ekskurziju za svoje članove

Igor Crnogorac June 15, 2023

Sindikalna organizacija penzionera upriličila je za svoje članove jednodnevni izlet. Pedesetak penzionera posetilo je Banju Vrdnik, Manastir Ravanicu, Sremske Karlovce – Bogosloviju, Gimnaziju i Stražilovo.

– Putovanje smo organizovali u saradnji sa “Prometej turs”-om. Imali smo lep dan i mnogo lepih doživljaja, a putnici su ekskurziju prepričavali u superlativu – kaže organizator putovanja, potpredsednik Sindikalne organizacije penzionera, Radovan Subin. – Po povoljnim cenama u  septembru ćemo organizovati letovanje u Igalu, a u oktobru ćemo ići u Topolu, na branje grožđa i na Oplenac.

Radovan Subin, Kosana Bačkuljin, predsednica Aktiva žena Pokrajinskog odbora PUPS-a i jerej Živan Vasić, starešina hrama u Nakovu

Sindikalna organizacija brine o svojim članovima, napominje Subin i dodaje da je ogrev za narednu zimu već isporučen. Prostorije ovog sindikata nalaze se u Nemanjinoj 1, u zgradi nekadašnjeg „Radničkog bioskopa“ i otvorene su utorkom i četvrtkom od 10 do 12 sati.

Crveni krst DDK 5

Nagrađeni najhumaniji – u Crvenom krstu uručene zahvalnice dobrovoljnim davaocima krvi

Igor Crnogorac June 14, 2023

Sunčica Aleksić ima 38 godina i  radi u obezbeđenju fabrike „Toza Marković“. Krv daruje već 17 godina, do sada je to učinila 35 puta. Danas je, na Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi, za svoju humanost, dobila zahvalnicu Crvenog krsta.

– Dajem krv jer je to humano, naučila sam u porodici. Moj deda je višestruki davalac i ja sam krenula njegovim stopama. Dajem krv svaka četiri meseca, ali sam imala prekide zbog dve trudnoće. Krvi uvek treba, to je samo 10 minuta vremena. Mislim da svako ko je zdrav to treba da učini. Kad bi svako samo jednom dao krv, ne bismo imali problema sa zalihama – kaže Sunčica.

Apsolutni šampioni humanosti na današnjoj svečanosti u Crvenom krstu su: Jožef Balog iz Sajana i Atila Levai i Kristijan Gubačko iz Kikinde koji su krv darivali sto puta. Za 75 davanja zahvalnice su dobili Miroslav Ivanov i Mile Marić.

– Danas odajemo priznanje ljudima koji su dali veliki doprinos, onima koji su 35, 50, 75 i 100 puta dali krv. Takođe smo plakete „Široko srce“ uručili najhumanijim sredinama, a ovoga puta to su Tehnička škola, „NIS Gaspromnjeft“ i Mesna zajednica Mokrin – rekla je sekretarka kikindskog Crvenog krsta, Danijela Bjeljac.

Ona je dodala da je, u prošloj godini, na teritoriji grada, zabeleženo 1. 663 davanja, što je 94 odsto u odnosu na plan napravljen sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine. U motivacionom programu volontera Crveenog krsta učestvovalo je 360 srednjoškolaca i isto toliko je bilo novih davanja krvi.

U svečanoj sali Crvenog krsta večeras su uručene i nagrade najboljima na konkursu na temu „Krv život znači“. Za literarne radove priznanja su dobile Nevena Vukelić, učenica četvrtog razreda OŠ „Jovan Popović“ i Nada Agbaba, učenica trećeg razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“. Tinda Urban, učenica sedmog razreda OŠ „Mora Karolj“ u Sajanu, Sanja Davidović, koja pohađa treći razred OŠ „Žarko Zrenjanin“ i Anđela Gojković iz četvrtog razreda škole „Jovan Popović“, nagrađene su za likovne radove.

Priznanja višestrukim davaocima uručio je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Humanost, solidarnost, saosećajnost ovih ljudi služi za primer svima nama. I ja sam od prošle godine postao dobrovoljni davalac i zato poručujem da treba da pomažemo jedni drugima. Hvala ovim hrabrim ljudima koji su uvek tu da pomognu bez nadoknade i nagrade – rekao je Lukač.

Ukupno su uručene 43 zahvalnice i jedna, višestrukom davaocu Slobodanu Jovičinu, za doprinos promociji i popularisanju dobrovoljnog davalaštva krvi.

Mirna Rackov 2

Nagrada „Junaci mikrobiznisa“ Mirni Rackov

Igor Crnogorac June 14, 2023

Mirna Rackov iz Kikinde jedina je žena u Vojvodini i čitavoj Srbiji koja se bavi opančarstvom. Njena firma SZR „Maca papučarica“ ovih dana proslavila je 14. rođendan, a pravi poklon stigao joj je danas. Osvojila je drugu nagradu i ček na 300.000 dinara na konkursu „Junaci mikrobiznisa 2023.“

– Velika je čast biti u sto odabranih u prvom krugu ovog takmičenja, a kamoli ući u najuži izbor od pet firmi. Ovo nije samo moj uspeh, nego i uspeh svih koji su glasali za mene, jer su o prva tri mesta odlučivali glasovi na društvenim mrežama. Hvala svima koji su me podržali i tako omogućili da dobijem ovu nagradu – rekla je Mirna.

Takmičenje su organizovali Ministarstvo finansija, Privredna komora Srbije, „3 Bank“ i dnevne novine „Blic“.

Mirna je firmu otvorila 2009. godine. Pored opanaka, bavi se i izradom obuće za folklor. U ponudi ima oko 40 modela opanaka, čizmama, ženskih cipela i cipela za probe folklora. Izrađuje opanke sa prostora Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovačke, Ukrajne i Turske.

Nekoliko godina unazad pravi i opanke i obuću za potrebe snimanja serija i filmova.

Dan polja 1

Dan polja – žetva ječma na pragu, kosidba pšenice od kraja juna

Igor Crnogorac June 14, 2023

Na oglednom polju Poljoprivredne stručne službe „Kikinda“, u okviru Dana polja strnih žita i herbicidnih ogleda u kukuruzu, predstavljena je 81 sorta žita, ječma, tritikalea i raži. Proizvođači su mogli da vide i kako u našim mikroklimatskim uslovima uspeva 14 novih sorti pšenice.

Pero Latinović (83), poljoprivrednik iz Banatskog Velikog Sela ratarstvom se bavi 60 godina i kaže da ne pamti ovakvu godinu.

– Bolje godine nije bilo, ni za rast, ni za nicanje. Ako bude lepih, sunčanih dana, i rod će biti vrhunski. Žetvu planiram da počnem oko 1. jula, a pšenice imam na oko sto hektara – kazao je Latinović.

Očekuju se prinosi iznad proseka, a žetva pšenice mogla bi da počne za desetak dana.

– Od setve, pa sve do sada, kada smo na pragu žetve, poljoprivrednici su se susreli sa puno izazova. Već u oktobru rađen je tretman protiv cikade i svih vrsti vašiju, zima je bila blaga i topla, tako da je donela bolesti, isto kao i česte prolećne kiše – rekao je Zoran Simić, savetodavac u PSS. – Od oktobra do sada imamo prosek je 444 litre vodenog taloga po kvadratu, dok su delovi atara u Bašaidu i Banatskoj Topoli imali znatno više padavina. Kiše su uslovile poleganje žita na 25 do 30 procenata zasejanih njiva.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Petar Samolovac, posetu na Danu polja iskoristio je da pozove poljoprivrednike da konkurišu za sredstva. Ove godine budžet je veći i iznosi 1,4 milijardu dinara, a uvršteni su i novi programi, na zahtev poljoprivrednika.

– Na Danima polja susreću se struka i nauka i to je pomoć poljoprivrednicima za planiranje narednih proizvodnji –  napomenuo je Mladen Đuran, direktor PSS.

I lokalna samouprava osluškuje potrebe proizvođača i u skladu sa tim raspisuje javne konkurse, dodao je gradonačelnik Nikola Lukač.

– U toku su javni pozivi za unapređenje poljoprivredne proizvodnje za lokalne proizvođače. Odvojeno je oko 15 miliona dinara za dvadesetak konkursa, a okrenuti smo takozvanim malim proizvođačima koji teže dobijaju sredstva kada apliciraju kod Pokrajine i Republike – precizirao je Lukač.

Za konkursne linije je jednostavno aplicirati i dobiti podsticaj. Pšenice ove godine ima više za 10 odsto u odnosu na višegodišnji prosek – ova kultura zauzima oko 17.000 hektara.

bazeni

Otvoreni bazeni spremni za kupače – od vikenda i letnje temperature

Igor Crnogorac June 14, 2023

Na otvorenim bazenima Sportskog centra „Jezero“, u Kikindi i Banatskom Velikom Selu, sve je potpuno spremno za prve ovogodišnje kupače. Sezona počinje u subotu, 17. juna, i toga dana ulazak je besplatan.

Bazeni su uređeni, voda prekontrolisana, a i broj prodatih ulaznica pokazuje da su Kikinđani spremni za plivanje, sunčanje i druženje na bazenima ovog leta.

– Voda je izvrsnog kvaliteta, potpuno je prečišćena u nano-filterima koje smo remontovali pre dve godine. Naša tehnička služba pet puta dnevno, svakog dana, meri temperaturu vode, pe-ha vrednost i količinu hlora. Zavod za javno zdravlje je dva puta izvršio kontrolu i u toku sezone će dva puta sedmično uzorkovati i kontolisati vodu – kaže direktor SC „Jezero“, Dejan Pudar.

Na raspolaganju će, svakodnevno, biti 10 spasilaca i redara, a radno vreme je od 10 do 18 sati.

– Ukoliko i ove godine u julu budu tropske temperature, produžićemo ponovo radno vreme do 19 sati – napominje Pudar.

Cene karata ostale su iste kao i prošle sezone – dnevna karta je 300, odnosno 200 dinara za decu. Besplatno je za decu mlađu od sedam godina, trudnice i osobe sa posebnim potrebama i njihove pratioce. Ni popusti se nisu menjali – 20 odsto jeftinije je za odlikaše sa prosekom 5,00, pripadnike MUP-a i Vojske Srbije, zaposlene u zdravstvu i prosveti, penzionere i osobe sa invaliditetom. Sa „Tri plus karticom“ ostvaruje se popust od 30 odsto.

– Đacima generacije i sportistima generacije i pred ovu sezonu poklanjamo karticu sa 50 besplatnih ulazaka – dodaje Pudar. – Odlukom Upravnog odbora, istim karticama nagradićemo i naša dva najvernija korisnika zatvorenih bazena koji su čitave godine kupovali mesečne karte. To su Milena Latinović i Slobodan Isakov.

U prvoj sedmici prodaje sezonskih karata, u SC Jezero su snizili cene. Do danas, kada se i završava akcija, prodato je 130 sezonskih karata, gotovo sto sa 50 ulazaka. Inače, 10 ulazaka košta 2.000 dinara, 25 ulazaka – 4.500 dinara, a kartica za 50 ulazaka – 7.500 dinara.

Prema podacima iz „Jezera“, prošle godine je na otvorenim bazenima u Kikindi i u Banatskom Velikom Selu zabeleženo 80 hiljada ulazaka. Dnevno je, u proseku, bilo hiljadu posetilaca u Kikindi i oko 500 u Banatskom Velikom Selu, a čak dva puta više kupača registrovano je u danima kada su temperature bile blizu četrdesetog podeoka.

Iako je kalendarski još uvek proleće i poslednjih sedmica gotovo svakodnevno imamo kišu, meteorolozi, konačno, imaju lepe vesti. Kiša je najavljena još za petak, a zatim, prema prognozi, počinju letnje temperature. Najviša dnevna u nedelju biće 27 stepeni i beležiće stalni porast, do čak 32 stepena. Bazeni su spremni, pa za sve koji su raspoloženi za kupanje ostaje samo da se prognoze ostvare i – leto u Kikindi može da počne.

Nagrada Milena Giric

U Osnovnoj školi „Sveti Sava“ prvi put dodeljena Nagrada „Milena Girić“ za posebne uspehe iz biologije

Igor Crnogorac June 13, 2023

Nagrada koja nosi naziv po omiljenoj nastavnici biologije, Mileni Girić, prvi put je dodeljena večeras na svečanosti u OŠ “Sveti Sava”. Na inicijativu njene dece, Miroslava i Jelene, priznanje je ustanovljeno kao uspomena na nastavnicu koja je volela svoje đake i zbog učenika koji su primerni i ulažu poseban trud i ljubav u izučavanje biologije.

– Ovo mnogo znači za nas. Naša majka je preminula pre godinu dana u 87. godini. Ceo svoj radni vek, tri decenije, provela je u ovoj školi, bila je uspešna nastavnica, voljena od svojih učenika, poštovana od svojih kolega, ali pre svega je bila naša majka. Mi dugo živimo u SAD-u, tamo je uobičajeno da se ustanovljavaju ovakve nagrade i želeli smo da tu lepu tradiciju prenesmo u našu Kikindu, u kojoj smo odrasli, školovali se i formirali porodice pre nego što smo otišli u inostranstvo – rekao je Miroslav Girić, reditelj, zaposlen u oblasti informacionih tehnologija.

Njegova sestra Jelena koja je pravnik, zahvalila je zaposlenima u školi što su prihvatili njihovu inicijativu za ustanovljavanje nagrade.

– Zahvalni smo školi i gradu jer smo se uvek šalili da ceo grad čuva mamu – kaže Jelena. – Uvek nam je pričala kad bi srela nekog od svojih đaka, da su se prepoznali, da su joj pomogli. Onda bi, kad dođe kući, pregledala fotografije da bi se setila u kom je tačno razredu bio taj učenik. Naša majka prenela nam je ljubav prema porodici i ljudima, radoznalost i plemenitost, verujem kao i svojim đacima.

Prva nagrađena za izuzetne uspehe u oblasti biologije je Jovana Karić, učenica sedmog dva.

– Veoma mi znači ova nagrada jer mi je to znak da imam podršku da saznam nove stvari iz biologije i da se i dalje takmičim. Uživam u pripremama za takmičenje. Osim u biologiji, postizala sam uspehe i u fizici i hemiji – kaže Jovana.

Jovana je od naslednika nastavnice Milene Girić na poklon dobila tablet koji joj je uručen na kraju svečanosti u Školi. OŠ „Sveti Sava“ dodelila je večeras gotovo stotinu zahvalnica svojim učenicima.

– Na kraju svake školske godine uručimo priznanja učenicima koji su postigli najbolje rezultate na takmičenjima i konkursima. Na taj način im se zahvaljujemo i dajemo im motivaciju za nove uspehe. Ova školska godina je posebna jer smo dodelili i specijalnu nagradu – istakla je direktorica, Gordana Rackov.

predskolci2

Veselo i svečano na Gradskom stadionu: Mali bal predškolaca

Jelena Trifunović June 13, 2023
Predškolci, njih 440, zajedno sa vaspitačima na Gradskom stadionu izveli su „Mali bal” u okviru manifestacije „Kad si srećan pleši” kojom su se oprostili od vrtića. Uz podršku velikog broja gledalaca sa tribina najmlađi maturanti i budući đaci prvaci igrali su valcer, Radecki marš i kolo Bojerku.

Prvi put osmišljena je ova tema, a balske haljine sa pojasevima u boji grada i narandžaste leptir mašne koje su krasile dečake izazvali su radost, ljubav, smeh i pozitivne emocije kod svih, napomenula je direktorica Predškolske ustanove Kristina Drljić.

-Igrom i plesom potrudili smo se da poklonimo roditeljima svet na dlanu. Na nama, vaspitačima je da našu decu naučimo i upoznamo sa istorijom Kikinde. U „Mali bal” uložen je veliki rad i trud, a naši mališani su se potrudili da ovaj dan bude poseban za sve nas – kazala je Kristina Drljić.

Gradonačelnik Nikola Lukač istakao je da na gradskom rukovodstvu da se svakog dana bori i da sve od sebe kako bi se deci obezbedili najbolji uslovi u vrtićima i školama. Čestitao je predškolcima polazak u školu  i poželeo im da lako usvajaju nova znanja.

-Siguran sam da će im ovaj dan ostati u sećanju, kao i da neće zaboraviti prijateljstva koja su stekli u vrtiću. Pored roditelja, baka i deka i ostalih koji su došli da ih podrže na njih su ponosni i njihovi vaspitači koji su ih pripremili za novo poglavlje u životu- rekao je gradonačelnik Lukač.

Manifestaciji su prisustvovali i načelnik SBO Miroslav Dučić, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan i članice Gradskog veća Violeta Mickovski i Melita Gombar. Zajedno sa decom odigrali su poznati ples uz kompoziciju „Kad si srećan” i pustili mnoštvo narandžastih balona.

Pavle Rajkov

Načelnik PU Kikinda: Predato više od 600 komada oružja i 43.500 komada municije

Jelena Trifunović June 13, 2023

Od 8. maja, od dana kada je omogućena predaja nelegalnog oružja bez ikakvih posledica, na teritoriji koju pokriva Policijska uprava Kikinda predato je više oružja nego u ranijim akcijama koje su organizovane 2015, 2016, 2017. i 2019. godine.

-Na teritoriji Severnobanatskog okruga koji pokriva naša uprava predato je više od 600 komada oružja, 43.500 komada municije i više od 100 komada minsko-eksplozivnih sredstava sa blizu četiri kilograma baruta – saznajemo od načelnika Policijske uprave Kikinda Pavla Rajkova.

Naredbom ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića rok za predaju produžen je do 30. juna. Oružje se može predati svakog dana od 7 do 19 časova.

-Odgovornost naših građana postoji i svakog dana dolaze vlasnici neglegalnog oružja i predaju ga. Svi koji predaju oružje u nelegalnom posedu neće biti ni prekršajno ni krivično odgovorni. Nema legitimisanja odnosno traženja podataka – podvlači Rajkov.

Građani mogu oružje da predaju najbližoj Policijskoj stanici ili da pozovu patrolu koja će ga preuzeti. Naš sagovornik apeluje na sve koji imaju u svom posedu minsko-eskplozovna sredstva da pozovu policajce kako bi se stručno i bezbedno uklonila. Zakon o oružju i municiji propisuje da je rok 45 dana za vraćanje oružja vlasnika koji je preminuo, pa naslednici oni koji to nisu uradili u zakonski propisanom roku mogu to sada da učine.

Kolping Sajan 4

Okrugli sto u Sajanu: Kolping društvo Srbije o razvoju socijalnog preduzetništva

Igor Crnogorac June 13, 2023

Radi stvaranja uslova za otvaranje novih socijalnih preduzeća, posebno u ruralnim sredinama i uspostavljanja saradnje institucija i nevladinog sektora kako bi se osnažila socijalna ekonomija, Kolping društvo Srbije organizovalo je okrugli sto u svom Edukativnom centru u Sajanu.

Socijalno preduzetništvo je poslovanje sa idejom da se ulaganje profita, nastalog prodajom proizvoda ili usluga, ispuni društvena misija: zapošljavanje ljudi koji teže dolaze do posla, obezbeđivanje socijalnih, zdravstvenih usluga i  obrazovanja, zaštita životne sredine, kulturne aktivnosti u zajednici i slično.

Skupu na temu „Potencijali za razvoj socijalnog i ženskog preduzetništva u ruralnim područjima Vojvodine – modeli izvrsnosti“ prisustvovao je potpredsednik Vlade AP Vojvodine, Branko Ćurčić. On je podsetio da se Zakon o socijalnom preduzetništvu primenjuje od decembra i da je Pokrajinska vlada sa njim upoznala predstavnike lokalne samouprave.

– Prošle godine raspisali smo konkurs za firme zainteresovane za socijalno preduzetništvo kako bi ih finansijski podržali ali je bio kratak rok i konkurs nismo do kraja sproveli. U toku ove godine potrudićemo se da to bude uspešnije jer Vojvodina prednjači u broju socijalnih preduzeća u odnosu na druge delove države. Socijalna ekonomija je veoma važna za nas jer je usmerena na najranjivije kategorije, one koje se teže zapošljavaju – rekao je Ćurčić.

Jedno od socijalnih preduzeća je upravo u Sajanu, u Edukativnom centru koje poseduje stotinu košnica. Žene prolaze obuku za pčelarke, proizvode med i same se zapošnjavaju ili pronalaze posao, istakla je direktorica Kolping društva Srbije, Melinda Tomić.

– Ovo preduzeće u Sajanu želimo da transformišemo u cirkularno preduzeće, da rešavamo ekološke probleme. Ideja je da temu zapošljavanja žena i socijalnih preduzeća decentralizujemo i dovedemo u rurualne sredine, da pričamo sa ljudima koji treba da participiraju u ovoj vrsti preduzetništva i da ženama ponudimo poslovne angažmane – izjavila je Tomićeva.

Okruglom stolu prisustvovali su članovi Gradskog veća, Melita Gombar, zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici, i  Stevan Iličić, zadužen za ekologiju.

– Grad Kikinda  je prepoznao značaj socijalnog preduzetništva jer utiče na osnaživanje i uključivanje osetljivih kategorija u društvene, ekonomske, radne i kulturne aktivnosti – rekla je Melita Gombar. – Država dajee veliku pomoć u  paketima merama u oblasti populacione politike, radi osnaživanja ruralnih sredina, sprečavanja migracija i depopulacije stanovništva.

Na skupu u Sajanu učestvovali su i Zoltan Tot, pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine i predsednik Saveta Mesne zajednice Sajan, Miljana Stojšić Stojanovska, direktorica Unije poslodavaca Vojvodine, , Danijela Maletić, članica Saveta za socijalno preduzetništvo RS, predstavnici Klastera socijalnog preduzetništva, fondacija i preduzetnici.

Kolping je međunarodno udruženje koje je, 1850. godine u Kelnu, osnovao Adolf Kolping, nemački katolički sveštenik. U više od 60 zemalja realizuje projekte radi pozitivnih promena u lokalnim zajednicama, podrške starijima i osnaživanja marginalizovanih grupa. Kolping Srbije postoji od 2001. godine sa edukativnim centrima u Novom Sadu i u Sajanu.

 

Toplana radovi 3

Radovi u JP „Toplana“ – za zadovoljne potrošače

Igor Crnogorac June 13, 2023

U Javnom preduzeću „Toplana“ ovo leto biće iskorišćeno za zamenu vrelovoda na mestima na kojima je to najpotrebnije. Upravo traju radovi na gradskom trgu, kod Katoličke crkve, na dužini od 90 metara. Prethodno je isti posao urađen na uglu ulica Uglješe Terzin i Miloša Velikog, na spajanju sa magistralnim vodom, kao i u Mikronaselju, gde je remontovan vod dužine 70 metara, kaže za „Komunu“ direktor, Dušan Marjanović.

– U grejnoj sezoni 2022/2023. imali smo četiri havarije, što je, mislim, najmanji broj u poslednjih nekoliko decenija. Sigurno je da planski remont koji sporovodimo u vansezoni daje dobar rezultat. I ovog leta ćemo, čim završimo zamenu vrelovoda na trgu, započeti ulaganje u automatizaciju, zamenu dotrajale opreme, remont proizvodnih jedinica i prateće opreme. Verujem da će ova ulaganja doprineti još lakšem i kvalitetnijem protoku i isporuci toplotne energije ka našim krajnjim korisnicima – objašnjava Marjanović.

JP „Toplana“ zagreva ukupno 214.000 kvadratnih metara u gradu. Sumirajući grejnu sezonu za nama, Marjanović kaže da dodatni grejni dani nisu naplaćeni korisnicima.

– U oktobru smo imali pet dana toplih proba i u aprilu je grejna sezona produžena za četiri dana. Ovo nismo fakturisali našim korisnicima, već smo mi, kao preduzeće, snosili troškove. Ukupno posmatrano, grejna sezona je trajala duže nego što je to uobičajeno, ali je, po broju grejnih dana, bila za nijansu kraća od planiranog.

Niža je i naplata u odnosu na prethodne godine, ali je još uvek, kako navodi, na zavidnom nivou. U obema kategorijama – fizičkih i pravnih lica, viša je od 90 odsto.

Zbog duga je utuženo 25 potrošača. Trenutno dug veći od 15 hiljada dinara ima tačno 389 korisnika.

– Kao socijalno odgovorno preduzeće koje razume probleme sa kojima se suočava određeni broj naših korisnika, uveli smo sistem reprograma duga, tako da naši korisnici mogu da izaberu koliki je taj period, a dug bi trebalo da izmire do  početka nove grejne sezone – objašnjava Marjanović. – Ograničenja u minimalnom iznosu za plaćanje na rate nemamo. Jednostavno, kome god da je potreban reprogram duga, potrebno je samo da dođe do „Toplane“, da postignemo dogovor.

Da uloženi trud daje rezultate pokazalo se u poboljšanju grejanja i manjem broju havarija, i na to će u ovom preduzeću i nadalje biti fokusirani – dodaje direktor Marjanović. On, takođe, podseća potrošače da, u letnjim mesecima,  provere svoje instalacije u stanovima i da, ukoliko je to potrebno, na vreme remontuju grejna tela kako bi, što spremniji, svi zajedno ušli u novu grejnu sezonu. „Za sve dodatne informacije, na raspolaganju smo da pomognemo“, poručuje Marjanović.

Više novih nego isključenih korisnika

U 2022. godini „Toplana“ je, na zahtev, sa sistema isključila dva fizička i jedno pravno lice koji su za to ispunili uslove. S druge strane, sedam novih potrošača, šestoro fizičkih i jedno pravno lice, priključeno je na daljinsko grejanje.

– Pošto se često spekuliše o tome da li je moguće da se neko isključi sa sistema daljinskog grejanja, odgovor je – da. Po podnošenju zahteva, a to mora biti po završetku grejne sezone, do početka avgusta, izdaju se tehnički uslovi koji moraju da budu ispunjeni, mi zatim izvršimo kontrolu, i fizički isključimo korisnika. Pre svega navedenog neophodno je da se izmire obaveze prema našem preduzeću – navodi Marjanović.