Град

Peenzioneri izlet 1

Синдикална организација пензионера уприличила је за своје чланове једнодневни излет. Педесетак пензионера посетило је Бању Врдник, Манастир Раваницу, Сремске Карловце – Богословију, Гимназију и Стражилово.

– Путовање смо организовали у сарадњи са “Прометеј турс”-ом. Имали смо леп дан и много лепих доживљаја, а путници су екскурзију препричавали у суперлативу – каже организатор путовања, потпредседник Синдикалне организације пензионера, Радован Субин. – По повољним ценама у  септембру ћемо организовати летовање у Игалу, а у октобру ћемо ићи у Тополу, на брање грожђа и на Опленац.

Радован Субин, Косана Бачкуљин, председница Актива жена Покрајинског одбора ПУПС-а и јереј Живан Васић, старешина храма у Накову

Синдикална организација брине о својим члановима, напомиње Субин и додаје да је огрев за наредну зиму већ испоручен. Просторије овог синдиката налазе се у Немањиној 1, у згради некадашњег „Радничког биоскопа“ и отворене су уторком и четвртком од 10 до 12 сати.

Crveni krst DDK 5

Сунчица Алексић има 38 година и  ради у обезбеђењу фабрике „Тоза Марковић“. Крв дарује већ 17 година, до сада је то учинила 35 пута. Данас је, на Светски дан добровољних давалаца крви, за своју хуманост, добила захвалницу Црвеног крста.

– Дајем крв јер је то хумано, научила сам у породици. Мој деда је вишеструки давалац и ја сам кренула његовим стопама. Дајем крв свака четири месеца, али сам имала прекиде због две трудноће. Крви увек треба, то је само 10 минута времена. Мислим да свако ко је здрав то треба да учини. Кад би свако само једном дао крв, не бисмо имали проблема са залихама – каже Сунчица.

Апсолутни шампиони хуманости на данашњој свечаности у Црвеном крсту су: Јожеф Балог из Сајана и Атила Леваи и Кристијан Губачко из Кикинде који су крв даривали сто пута. За 75 давања захвалнице су добили Мирослав Иванов и Миле Марић.

– Данас одајемо признање људима који су дали велики допринос, онима који су 35, 50, 75 и 100 пута дали крв. Такође смо плакете „Широко срце“ уручили најхуманијим срединама, а овога пута то су Техничка школа, „НИС Гаспромњефт“ и Месна заједница Мокрин – рекла је секретарка кикиндског Црвеног крста, Данијела Бјељац.

Она је додала да је, у прошлој години, на територији града, забележено 1. 663 давања, што је 94 одсто у односу на план направљен са Заводом за трансфузију крви Војводине. У мотивационом програму волонтера Црвееног крста учествовалo је 360 средњошколаца и исто толико је било нових давања крви.

У свечаној сали Црвеног крста вечерас су уручене и награде најбољима на конкурсу на тему „Крв живот значи“. За литерарне радове признања су добиле Невена Вукелић, ученица четвртог разреда ОШ „Јован Поповић“ и Нада Агбаба, ученица трећег разреда ОШ „Жарко Зрењанин“. Тинда Урбан, ученица седмог разреда ОШ „Мора Карољ“ у Сајану, Сања Давидовић, која похађа трећи разред ОШ „Жарко Зрењанин“ и Анђела Гојковић из четвртог разреда школе „Јован Поповић“, награђене су за ликовне радове.

Признања вишеструким даваоцима уручио је градоначелник Никола Лукач.

– Хуманост, солидарност, саосећајност ових људи служи за пример свима нама. И ја сам од прошле године постао добровољни давалац и зато поручујем да треба да помажемо једни другима. Хвала овим храбрим људима који су увек ту да помогну без надокнаде и награде – рекао је Лукач.

Укупно су уручене 43 захвалнице и једна, вишеструком даваоцу Слободану Јовичину, за допринос промоцији и популарисању добровољног давалаштва крви.

Мирна Рацков 2

Мирна Рацков из Кикинде једина је жена у Војводини и читавој Србији која се бави опанчарством. Њена фирма СЗР „Маца папучарица“ ових дана прославила је 14. рођендан, а прави поклон стигао јој је данас. Освојила је другу награду и чек на 300.000 динара на конкурсу „Јунаци микробизниса 2023.“

– Велика је част бити у сто одабраних у првом кругу овог такмичења, а камоли ући у најужи избор од пет фирми. Ово није само мој успех, него и успех свих који су гласали за мене, јер су о прва три места одлучивали гласови на друштвеним мрежама. Хвала свима који су ме подржали и тако омогућили да добијем ову награду – рекла је Мирна.

Такмичење су организовали Министарство финансија, Привредна комора Србије, „3 Банк“ и дневне новине „Блиц“.

Мирна је фирму отворила 2009. године. Поред опанака, бави се и израдом обуће за фолклор. У понуди има око 40 модела опанака, чизмама, женских ципела и ципела за пробе фолклора. Израђује опанке са простора Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Словачке, Украјне и Турске.

Неколико година уназад прави и опанке и обућу за потребе снимања серија и филмова.

Dan polja 1

На огледном пољу Пољопривредне стручне службе „Кикинда“, у оквиру Дана поља стрних жита и хербицидних огледа у кукурузу, представљена је 81 сорта жита, јечма, тритикалеа и ражи. Произвођачи су могли да виде и како у нашим микроклиматским условима успева 14 нових сорти пшенице.

Перо Латиновић (83), пољопривредник из Банатског Великог Села ратарством се бави 60 година и каже да не памти овакву годину.

– Боље године није било, ни за раст, ни за ницање. Ако буде лепих, сунчаних дана, и род ће бити врхунски. Жетву планирам да почнем око 1. јула, а пшенице имам на око сто хектара – казао је Латиновић.

Очекују се приноси изнад просека, а жетва пшенице могла би да почне за десетак дана.

– Од сетве, па све до сада, када смо на прагу жетве, пољопривредници су се сусрели са пуно изазова. Већ у октобру рађен је третман против цикаде и свих врсти вашију, зима је била блага и топла, тако да је донела болести, исто као и честе пролећне кише – рекао је Зоран Симић, саветодавац у ПСС. – Од октобра до сада имамо просек је 444 литре воденог талога по квадрату, док су делови атара у Башаиду и Банатској Тополи имали знатно више падавина. Кише су условиле полегање жита на 25 до 30 процената засејаних њива.

Помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Петар Самоловац, посету на Дану поља искористио је да позове пољопривреднике да конкуришу за средства. Ове године буџет је већи и износи 1,4 милијарду динара, а уврштени су и нови програми, на захтев пољопривредника.

– На Данима поља сусрећу се струка и наука и то је помоћ пољопривредницима за планирање наредних производњи –  напоменуо је Младен Ђуран, директор ПСС.

И локална самоуправа ослушкује потребе произвођача и у складу са тим расписује јавне конкурсе, додао је градоначелник Никола Лукач.

– У току су јавни позиви за унапређење пољопривредне производње за локалне произвођаче. Одвојено је око 15 милиона динара за двадесетак конкурса, а окренути смо такозваним малим произвођачима који теже добијају средства када аплицирају код Покрајине и Републике – прецизирао је Лукач.

За конкурсне линије је једноставно аплицирати и добити подстицај. Пшенице ове године има више за 10 одсто у односу на вишегодишњи просек – ова култура заузима око 17.000 хектара.

bazeni

На отвореним базенима Спортског центра „Језеро“, у Кикинди и Банатском Великом Селу, све је потпуно спремно за прве овогодишње купаче. Сезона почиње у суботу, 17. јуна, и тога дана улазак је бесплатан.

Базени су уређени, вода преконтролисана, а и број продатих улазница показује да су Кикинђани спремни за пливање, сунчање и дружење на базенима овог лета.

– Вода је изврсног квалитета, потпуно је пречишћена у нано-филтерима које смо ремонтовали пре две године. Наша техничка служба пет пута дневно, сваког дана, мери температуру воде, пе-ха вредност и количину хлора. Завод за јавно здравље је два пута извршио контролу и у току сезоне ће два пута седмично узорковати и контолисати воду – каже директор СЦ „Језеро“, Дејан Пудар.

На располагању ће, свакодневно, бити 10 спасилаца и редара, а радно време је од 10 до 18 сати.

– Уколико и ове године у јулу буду тропске температуре, продужићемо поново радно време до 19 сати – напомиње Пудар.

Цене карата остале су исте као и прошле сезоне – дневна карта је 300, односно 200 динара за децу. Бесплатно је за децу млађу од седам година, труднице и особе са посебним потребама и њихове пратиоце. Ни попусти се нису мењали – 20 одсто јефтиније је за одликаше са просеком 5,00, припаднике МУП-а и Војске Србије, запослене у здравству и просвети, пензионере и особе са инвалидитетом. Са „Три плус картицом“ остварује се попуст од 30 одсто.

– Ђацима генерације и спортистима генерације и пред ову сезону поклањамо картицу са 50 бесплатних улазака – додаје Пудар. – Одлуком Управног одбора, истим картицама наградићемо и наша два највернија корисника затворених базена који су читаве године куповали месечне карте. То су Милена Латиновић и Слободан Исаков.

У првој седмици продаје сезонских карата, у СЦ Језеро су снизили цене. До данас, када се и завршава акција, продато је 130 сезонских карата, готово сто са 50 улазака. Иначе, 10 улазака кошта 2.000 динара, 25 улазака – 4.500 динара, а картица за 50 улазака – 7.500 динара.

Према подацима из „Језера“, прошле године је на отвореним базенима у Кикинди и у Банатском Великом Селу забележено 80 хиљада улазака. Дневно је, у просеку, било хиљаду посетилаца у Кикинди и око 500 у Банатском Великом Селу, а чак два пута више купача регистровано је у данима када су температуре биле близу четрдесетог подеока.

Иако је календарски још увек пролеће и последњих седмица готово свакодневно имамо кишу, метеоролози, коначно, имају лепе вести. Киша је најављена још за петак, а затим, према прогнози, почињу летње температуре. Највиша дневна у недељу биће 27 степени и бележиће стални пораст, до чак 32 степена. Базени су спремни, па за све који су расположени за купање остаје само да се прогнозе остваре и – лето у Кикинди може да почне.

Nagrada Milena Giric

Награда која носи назив по омиљеној наставници биологије, Милени Гирић, први пут је додељена вечерас на свечаности у ОШ “Свети Сава”. На иницијативу њене деце, Мирослава и Јелене, признање је установљено као успомена на наставницу која је волела своје ђаке и због ученика који су примерни и улажу посебан труд и љубав у изучавање биологије.

– Ово много значи за нас. Наша мајка је преминула пре годину дана у 87. години. Цео свој радни век, три деценије, провела је у овој школи, била је успешна наставница, вољена од својих ученика, поштована од својих колега, али пре свега је била наша мајка. Ми дуго живимо у САД-у, тамо је уобичајено да се установљавају овакве награде и желели смо да ту лепу традицију пренесмо у нашу Кикинду, у којој смо одрасли, школовали се и формирали породице пре него што смо отишли у иностранство – рекао је Мирослав Гирић, редитељ, запослен у области информационих технологија.

Његова сестра Јелена која је правник, захвалила је запосленима у школи што су прихватили њихову иницијативу за установљавање награде.

– Захвални смо школи и граду јер смо се увек шалили да цео град чува маму – каже Јелена. – Увек нам је причала кад би срела неког од својих ђака, да су се препознали, да су јој помогли. Онда би, кад дође кући, прегледала фотографије да би се сетила у ком је тачно разреду био тај ученик. Наша мајка пренела нам је љубав према породици и људима, радозналост и племенитост, верујем као и својим ђацима.

Прва награђена за изузетне успехе у области биологије је Јована Карић, ученица седмог два.

– Веома ми значи ова награда јер ми је то знак да имам подршку да сазнам нове ствари из биологије и да се и даље такмичим. Уживам у припремама за такмичење. Осим у биологији, постизала сам успехе и у физици и хемији – каже Јована.

Јована је од наследника наставнице Милене Гирић на поклон добила таблет који јој је уручен на крају свечаности у Школи. ОШ „Свети Сава“ доделила је вечерас готово стотину захвалница својим ученицима.

– На крају сваке школске године уручимо признања ученицима који су постигли најбоље резултате на такмичењима и конкурсима. На тај начин им се захваљујемо и дајемо им мотивацију за нове успехе. Ова школска година је посебна јер смо доделили и специјалну награду – истакла је директорица, Гордана Рацков.

predskolci2
Предшколци, њих 440, заједно са васпитачима на Градском стадиону извели су „Мали бал” у оквиру манифестације „Кад си срећан плеши” којом су се опростили од вртића. Уз подршку великог броја гледалаца са трибина најмлађи матуранти и будући ђаци прваци играли су валцер, Радецки марш и коло Бојерку.

Први пут осмишљена је ова тема, а балске хаљине са појасевима у боји града и наранџасте лептир машне које су красиле дечаке изазвали су радост, љубав, смех и позитивне емоције код свих, напоменула је директорица Предшколске установе Кристина Дрљић.

-Игром и плесом потрудили смо се да поклонимо родитељима свет на длану. На нама, васпитачима је да нашу децу научимо и упознамо са историјом Кикинде. У „Мали бал” уложен је велики рад и труд, а наши малишани су се потрудили да овај дан буде посебан за све нас – казала је Кристина Дрљић.

Градоначелник Никола Лукач истакао је да на градском руководству да се сваког дана бори и да све од себе како би се деци обезбедили најбољи услови у вртићима и школама. Честитао је предшколцима полазак у школу  и пожелео им да лако усвајају нова знања.

-Сигуран сам да ће им овај дан остати у сећању, као и да неће заборавити пријатељства која су стекли у вртићу. Поред родитеља, бака и дека и осталих који су дошли да их подрже на њих су поносни и њихови васпитачи који су их припремили за ново поглавље у животу- рекао је градоначелник Лукач.

Манифестацији су присуствовали и начелник СБО Мирослав Дучић, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине града Младен Богдан и чланице Градског већа Виолета Мицковски и Мелита Гомбар. Заједно са децом одиграли су познати плес уз композицију „Кад си срећан” и пустили мноштво наранџастих балона.

Pavle Rajkov

Од 8. маја, од дана када је омогућена предаја нелегалног оружја без икаквих последица, на територији коју покрива Полицијска управа Кикинда предато је више оружја него у ранијим акцијама које су организоване 2015, 2016, 2017. и 2019. године.

-На територији Севернобанатског округа који покрива наша управа предато је више од 600 комада оружја, 43.500 комада муниције и више од 100 комада минско-експлозивних средстава са близу четири килограма барута – сазнајемо од начелника Полицијске управе Кикинда Павла Рајкова.

Наредбом министра унутрашњих послова Братислава Гашића рок за предају продужен је до 30. јуна. Оружје се може предати сваког дана од 7 до 19 часова.

-Одговорност наших грађана постоји и сваког дана долазе власници неглегалног оружја и предају га. Сви који предају оружје у нелегалном поседу неће бити ни прекршајно ни кривично одговорни. Нема легитимисања односно тражења података – подвлачи Рајков.

Грађани могу оружје да предају најближој Полицијској станици или да позову патролу која ће га преузети. Наш саговорник апелује на све који имају у свом поседу минско-ескплозовна средства да позову полицајце како би се стручно и безбедно уклонила. Закон о оружју и муницији прописује да је рок 45 дана за враћање оружја власника који је преминуо, па наследници они који то нису урадили у законски прописаном року могу то сада да учине.

Kolping Sajan 4

Ради стварања услова за отварање нових социјалних предузећа, посебно у руралним срединама и успостављања сарадње институција и невладиног сектора како би се оснажила социјална економија, Колпинг друштво Србије организовало је округли сто у свом Едукативном центру у Сајану.

Социјално предузетништво је пословање са идејом да се улагање профита, насталог продајом производа или услуга, испуни друштвена мисија: запошљавање људи који теже долазе до посла, обезбеђивање социјалних, здравствених услуга и  образовања, заштита животне средине, културне активности у заједници и слично.

Скупу на тему „Потенцијали за развој социјалног и женског предузетништва у руралним подручјима Војводине – модели изврсности“ присуствовао је потпредседник Владе АП Војводине, Бранко Ћурчић. Он је подсетио да се Закон о социјалном предузетништву примењује од децембра и да је Покрајинска влада са њим упознала представнике локалне самоуправе.

– Прошле године расписали смо конкурс за фирме заинтересоване за социјално предузетништво како би их финансијски подржали али је био кратак рок и конкурс нисмо до краја спровели. У току ове године потрудићемо се да то буде успешније јер Војводина предњачи у броју социјалних предузећа у односу на друге делове државе. Социјална економија је веома важна за нас јер је усмерена на најрањивије категорије, оне које се теже запошљавају – рекао је Ћурчић.

Једно од социјалних предузећа је управо у Сајану, у Едукативном центру које поседује стотину кошница. Жене пролазе обуку за пчеларке, производе мед и саме се запошњавају или проналазе посао, истакла је директорица Колпинг друштва Србије, Мелинда Томић.

– Ово предузеће у Сајану желимо да трансформишемо у циркуларно предузеће, да решавамо еколошке проблеме. Идеја је да тему запошљавања жена и социјалних предузећа децентрализујемо и доведемо у руруалне средине, да причамо са људима који треба да партиципирају у овој врсти предузетништва и да женама понудимо пословне ангажмане – изјавила је Томићева.

Округлом столу присуствовали су чланови Градског већа, Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, и  Стеван Иличић, задужен за екологију.

– Град Кикинда  је препознао значај социјалног предузетништва јер утиче на оснаживање и укључивање осетљивих категорија у друштвене, економске, радне и културне активности – рекла је Мелита Гомбар. – Држава дајее велику помоћ у  пакетима мерама у области популационе политике, ради оснаживања руралних средина, спречавања миграција и депопулације становништва.

На скупу у Сајану учествовали су и Золтан Тот, помоћник покрајинског секретара за урбанизам и заштиту животне средине и председник Савета Месне заједнице Сајан, Миљана Стојшић Стојановска, директорица Уније послодаваца Војводине, , Данијела Малетић, чланица Савета за социјално предузетништво РС, представници Кластера социјалног предузетништва, фондација и предузетници.

Колпинг је међународно удружење које је, 1850. године у Келну, основао Адолф Колпинг, немачки католички свештеник. У више од 60 земаља реализује пројекте ради позитивних промена у локалним заједницама, подршке старијима и оснаживања маргинализованих група. Колпинг Србије постоји од 2001. године са едукативним центрима у Новом Саду и у Сајану.

 

Toplana radovi 3

У Јавном предузећу „Топлана“ ово лето биће искоришћено за замену вреловода на местима на којима је то најпотребније. Управо трају радови на градском тргу, код Католичке цркве, на дужини од 90 метара. Претходно је исти посао урађен на углу улица Угљеше Терзин и Милоша Великог, на спајању са магистралним водом, као и у Микронасељу, где је ремонтован вод дужине 70 метара, каже за „Комуну“ директор, Душан Марјановић.

– У грејној сезони 2022/2023. имали смо четири хаварије, што је, мислим, најмањи број у последњих неколико деценија. Сигурно је да плански ремонт који спороводимо у вансезони даје добар резултат. И овог лета ћемо, чим завршимо замену вреловода на тргу, започети улагање у аутоматизацију, замену дотрајале опреме, ремонт производних јединица и пратеће опреме. Верујем да ће ова улагања допринети још лакшем и квалитетнијем протоку и испоруци топлотне енергије ка нашим крајњим корисницима – објашњава Марјановић.

ЈП „Топлана“ загрева укупно 214.000 квадратних метара у граду. Сумирајући грејну сезону за нама, Марјановић каже да додатни грејни дани нису наплаћени корисницима.

– У октобру смо имали пет дана топлих проба и у априлу је грејна сезона продужена за четири дана. Ово нисмо фактурисали нашим корисницима, већ смо ми, као предузеће, сносили трошкове. Укупно посматрано, грејна сезона је трајала дуже него што је то уобичајено, али је, по броју грејних дана, била за нијансу краћа од планираног.

Нижа је и наплата у односу на претходне године, али је још увек, како наводи, на завидном нивоу. У обема категоријама – физичких и правних лица, виша је од 90 одсто.

Због дуга је утужено 25 потрошача. Тренутно дуг већи од 15 хиљада динара има тачно 389 корисника.

– Као социјално одговорно предузеће које разуме проблеме са којима се суочава одређени број наших корисника, увели смо систем репрограма дуга, тако да наши корисници могу да изаберу колики је тај период, а дуг би требало да измире до  почетка нове грејне сезоне – објашњава Марјановић. – Ограничења у минималном износу за плаћање на рате немамо. Једноставно, коме год да је потребан репрограм дуга, потребно је само да дође до „Топлане“, да постигнемо договор.

Да уложени труд даје резултате показало се у побољшању грејања и мањем броју хаварија, и на то ће у овом предузећу и надаље бити фокусирани – додаје директор Марјановић. Он, такође, подсећа потрошаче да, у летњим месецима,  провере своје инсталације у становима и да, уколико је то потребно, на време ремонтују грејна тела како би, што спремнији, сви заједно ушли у нову грејну сезону. „За све додатне информације, на располагању смо да помогнемо“, поручује Марјановић.

Више нових него искључених корисника

У 2022. години „Топлана“ је, на захтев, са система искључила два физичка и једно правно лице који су за то испунили услове. С друге стране, седам нових потрошача, шесторо физичких и једно правно лице, прикључено је на даљинско грејање.

– Пошто се често спекулише о томе да ли је могуће да се неко искључи са система даљинског грејања, одговор је – да. По подношењу захтева, а то мора бити по завршетку грејне сезоне, до почетка августа, издају се технички услови који морају да буду испуњени, ми затим извршимо контролу, и физички искључимо корисника. Пре свега наведеног неопходно је да се измире обавезе према нашем предузећу – наводи Марјановић.