Град

Bubnjari 4

Наступом своје секције младих и најмлађих бубњара, Студио „Маус“ прославио је вечерас, са својом публиком, 16. рођендан на концерту под називом “Мала школа рокенрола”. На сцени „Кикиндског лета“ у дворишту Курије славље су увеличали и гости изненађења – млади рок бендови који стасавају у овом студију.

Бубњарска секција постоји мање од две године и настала је на иницијативу полазника Студија.

– Мој син свира бубњеве, то се свидело његовим другарима и све више њих почело је да долази на индивидуалне часове. Онда је један дечак предложио да заједно вежбамо и наступамо – каже власник Студија „Маус“, Душан Лињачки. – Већ смо пуно наступали, зову нас да отварамо манифестације. Деци углавном преносимо љубав према рокенролу и они то воле.

Бубњеве свира и Душанова ћерка Милица, а девојчице чине половину састава Секције. У студију је настало и шест бендова деце узраста од седам до 12 година, који су наступили вечерас. То су групе: „Догма“, „Феникс“, „Рој“, „Метал гејт“, „Булке“ и „Челични“.

Деветогодишњи Никола Лињачки из бенда „Метал гејт“ каже да њихов бенд изводи углавном музику из назива групе, али и рок.

– Свирам бубњеве од четврте године. Имамо и једну нашу песму коју смо заједно написали – истиче Никола.

Бенд чине и Реља Добромиров, Петар Срдић, Михајло Мунћан и Момчило Бјељац.

– План је да будемо успешни и да путујемо по свету – додаје Реља.

“Металик гејт”

Судећи по вечерашњем наступу, кикиндска рок-сцена већ има формирану базу и расадник будућих рокера и металаца који врло предано раде на својим каријерама.

“Булке”
enigmate 1

На 22. Сусретима енигмата Србије одржаним протеклог викенда у Каћу, чланови Енигматског клуба „Кикинда“ потврдили су доминацију у такмичарским дисциплинама.

Сваке године од 2015, када је клуб из нашег града први пут наступио на Првенству Србије, у Кикинду је стизао пехар за најуспешнију екипу, па је тако било и овог пута.

Кикинђани су наступили са три такмичарске екипе које су заузеле прво, друго и четврто место. У појединачној конкуренцији Вања Томашев је победио у састављању анаграма и решавању енигматских задатака, па му је припао пехар за најуспешнијег учесника Сусрета

pasuljijada 4

У оквиру Великогоспојинских дана у Руском Селу, на стадиону ФК „Црвена звезда“ јуче је одржано је традиционално такмичење у кувању пасуља.

На „Пасуљијади“ је учествовало 20 екипа, што је више него ранијих година, рекао је председник Савета Месне заједнице, Душан Марјановић и истакао да такмичари из Старе Молдаве, побратимљеног места, редовно долазе већ готово две деценије.

Манифестацију су организовала удружења „Завичај мој“ и „Јединство“, а присуствовали су му градоначелник Никола Лукач, помоћник покрајинског секретара за туризам, Милан Јарић, и председница Спортског савеза Кикинде, Јелена Чуданов.

– Стварање контаката и пријатељстава са гостима један је од циљева дружења и Месна заједница и Град ће увек подржати организаторе оваквих окупљања – рекао је Лукач.

Одржавање „Пасуљијаде“ омогућио је и Покрајински секретаријат за привреду и туризам.

– Секретаријат подржава манифестације по својим конкурсима и нама није важно да ли је у питању „Егзит“ или неки мањи догађај. Oво је прилика да се прикажу карактеристике краја, да покажемо шта имамо у Војводини и Србији – рекао је Милан Јарић.

Истовремено са „Пасуљијадом“ на Фудбалском стадиону одржавао се Меморијални турнир у фудбалу „Маринко Петровић“, а у вечерњим сатима и музички програм.

 

Rusko Selo hramovna slava 5

У Руском Селу данас се завршава програм обележавања сеоске и црквене славе. Протонамесник Слободан Диљаков, уз свештенике кикиндског намесништва, служио је Свету литургију у Храму Успенија Пресвете Богородице. Литургији су присуствовали градоначелник Никола Лукач и председник Градског парламента Младен Богдан.

– Данас смо са мештанима Руског Села да покажемо заједништво, саборност и  солидарност у овим изазовним временима. Важно је да обележавамо и црквене и верке празнике јер је то нешто исконско и у дубини душе нашег народа, у самој је традицији и града и свих сеоских месних заједница које се сада полако враћају на прави пут. У протеклом периоду много смо урадили за ову месну заједницу и планирамо да тако буде и убудуће, да унапређујемо не само ово, него и свако место на подручју Кикинде – рекао је Богдан.

Парохија у Руском Селу основана је по насељавању солунских добровољаца, а првог свештеника место је добило 1926. године. Храм Успења Пресвете Богородице изграђен је између 1934. и 1935. године. Иконостас и фреске осликао је академски сликар Владимир Зелински из Русије.

У наставку програма прославе Дана села и Храмовне славе, у центру места биће организован буч, а у вечерњим сатима и музички програм.

IMG_1355 (Large)

Други дан Фестивала на отвореном на Старом језеру премашио је очекивања и потврдио да врхунски музички садржаји, иако већ одавно нису мејнстрим нити у центру медијске пажње, већ надвладани далеко присутнијим кичем и шундом, итекако привлаче огроман број посетилаца свих генерација.

Да чују и виде „Рок оперу”, ексклузиван музички догађај који је удружио снаге оркестра и хора Српског народног позоришта и новосадског Биг бенда уз изврсне солисте, публика је стигла не само из Кикинде и околине, већ и бројних других градова, па и суседне Румуније. Према проценама, на Старом језеру окупило се око 10.000 посетилаца који су уживали у ванвременским, антологијским рок хитовима у посебној симфонијској изведби. Било је то 55. извођење „Рок опере”.

– Драго ми је да и у Кикинди представимо све оно што смо радили у протеклих пет година. Честитам вам на новом фестивалу, то је храбар пројекат Културног центар и нашег, сада већ, пријатеља Марка Марковљева. Част нам је што је велики ансамбл дошао код вас, видимо да је концерт одлично примљен. Вечерас смо извели 22 велика, светска хита рок група у симфонијским обрадама. Наступило је четворо солиста: Бојана Стаменов, Данка Адамов, Зоран Шандоров и Матја Заната, као и фантастични инструментални солисти новосадског Биг бенда, уз оркестар и хор Опере СНП – рекао је Федор Вртачник, диригент и аранжер.

Публика је уживала у извођењу незаборавних нумера група Квин, Дип Парпл, Лед Цепелин, Јуроп, Дорс, Пинк Флојд… Бројност публике у којој је било свих генерација- од породица са малом децом преко тинејџера па до средње генерације, али и оних у трећој доби, показала је да се, супротно увреженом мишљењу, квалитет и данас вреднује и цени. Посебну драж другој фестивалској вечери допринео је амбијент Старог језера, простор који од концерта Здравка Чолића пре 15 година, није привукао оволико посетилаца.

Након изузетно посећених и од публике одушевљено дочеканих, јучерашњег концерта класичне музике на тргу, код Споменика жртвама фашизма, и вечерашњег музичког спектакла на Старом језеру, који је пратио и Ноћни базар, много разлога за задовољство има и „главни кривац” за врло амбициозну организацију првог фестивала „Кикинда опен ер” Марко Марковљев, директор Културног центра.

– Ово што сте вечерас могли да видите је потпуно ново за наш град, што ми је изузетно драго, да смо успели да покренемо нов фестивал, догађај о ком ће суграђани и сви који су вечерас дошли у Кикинду причати још дуго. Концерт је спектакл у сваком смислу, сви музичари на сцени су врхунски професионалци. Невероватна прича за наш град. Верујем да ћемо се још много пута окупити на Старом језеру и да ће овај простор постати познат по томе што се овде дешава „Кикинда опен ер” фестивал – казао је Марковљев и додао да је био на челу тима који је предано радио на организацији днодневног музичког хепенинга.

Честитке на успешно одржаном „Кикинда опен ер” фестивалу упутио је и градоначелник Никола Лукач.

– Морам да честитам сараднику и пријатељу Марку Марковљеву који има визију. Јуче предиван концерт Гудачке репрезентације Србије, данас „Рок опера” потврђују да је Кикинда град добрих, људи са идејама и визијом. Величанствен наступ дивних уметника подарио нам је вечери за памћење. Сигуран сам да ће Кикинда са овим фестивалом бити стављена на мапу културе не само Србије, већ целог региона, као и да ће „Кикинда опен ер” постати традиционалан и да ћемо свим Кикинђанима и гостима приређивати спектакл- напоменуо је Лукач.

Други фестивал очекује нас идуће године, крајем августа, а организатори имају тежак задатак- да буду на истом нивоу или чак превазиђу овај премијерни.

И „Ноћни базар” одржан је на Старом језеру

 

 

 

 

IMG_1209 (Large)

Немамо море, језеро, реку…Али да су базени Спортског центра „Језеро” одлична локација за све генерације, посебно током тропских дана када се жива у термометру ближи четрдесетом подељку, сведочи препун паркинг који ћете прво уочити приликом доласка.

Наравно, за очекивати је да спас од врућина велики број суграђана потражи на базенима у Кикинди и Банатском Великом Селу. Тако је и овог, последњег августовског викенда, након ког нам, према прогнозама метеоролога, следи освежење уз кишу.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

Sajan 1

У наставку прославе сеоске и црквене славе у Сајану, после прошлонедељних програма, ове суботе КУД „Ади Ендре“ из овог места организовао је „Михољске сусрете – породични дан“.

– Нама Сајанцима, као и Мађарима генерално, веома је важан 20. август, јер се тога дана слави Сент Иштван, утемељитељ мађарске државе који је ујединио тадашња племена и примио хришћанство, што је Мађарима било веома битно за опстанак у централној Европи. Наша Римокатоличка црква је посвећена Сент Иштвану, зато тога дана имамо црквену славу, буч, а по Статуту Месне заједнице, и Дан села – изјавио је председник Савета Месне заједнице, Золтан Тот.

Уочи прошлог викенда, током вишедневне прославе, гостовала је представа из Будимпеште, организовани су концерти и диско и ретро вечери.

Програмима у Сајану присуствовали су, у име локалне самоуправе, Младен Богдан, председник Градског парламента, и Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

– Поштујемо мађарску мањину тиме што подржавамо обележавање важних датума, тим пре што је Свети Стефан, односно Сент Иштван један од светаца и у Rимокатоличкој цркви и у Васељенској патријаршији, он је и српски и мађарски светитељ и треба заједно да га обележавамо. Пружамо подршку мађарској националној заједници и мађарском народу показујући заједништво у овим тешким временима. Желимо да нагласимо значај заједничког рада на развитку културног наслеђа и мултикултуралности, као и да је поштовање права националних мањина веома важно и у граду и у Републици. Ми ћемо, као Град, пружати сву подршку да се ове релације све више утврђују – изјавио је Богдан.

„Породични дан“ Културно-уметничко друштво из овог места организује седми пут. Постављено је мобилно игралиште, за госте је приређен обилазак Етно-куће Друштва за негу традиције и екологије „Делибаб“, свечани ручак, а затим и културно-уметнички програм у сали Дома културе.

– Трудимо се да имамо садржаје за све узрасте. У програму учествују наш фолклор и гости, културно-уметничка друштва из околних места са којима сарађујемо, а чланице „Делибаба“ приредиле су изложбу слатких и сланих пецива и колача – њима смо, на свечаности, доделили дипломе и захвалнице за учешће – рекла је Шара Бењоцки, председница КУД-а „Ади Ендре“.

Ово Културно-уметничко друштво вредно ради на очувању културне традиције, а већ су у току и припреме за прославу 75 година постојања, која ће се одржати 30. септембра.

Данашње програме у Сајану подржали су Министарство за бригу о селу, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, Град Кикинда, Месна заједница Сајан и Фондација „Бетлен Габор“ из Будимпеште.

Nadja 3

Наташа Добријевић, професорица математике у Гимназији „Душан Васиљев“, има само 29 година и један је од примера младих, академски образованих људи, уз то са дефицитарним занимањем који су, по завршетку школовања, изабрали повратак у родни град.

Најмлађа професорица у Гимназији и, сасвим сигурно, међу најмлађима у граду, Наташа је за катедру стала када је од неких својих ђака била старија само пет година.

– Привлачила ме је школа, рад са децом јер ми, као професори, имамо могућност да утичемо, да обликујемо млађе генерације, што је непроцењиво – каже Наташа.

Завршила си теоријску математику, али си се ипак определила за рад у просвети?

– Увек сам волела да радим са децом, у средњој школи сам држала часове и  помагала у Канцеларији за младе. Међутим, када сам уписала теоријску математику на Математичком факултету у Београду, хтела сам да се бавим науком. При крају студија определила сам се за позив професора, да се вратим у Кикинду и да радим у школи. Када сам се вратила, сви су ме питали зашто сам то урадила, зашто нисам остала у Београду или отишла у иностранство. Нас математичара је заиста мало и добила сам посао чим сам завршила мастер студије. Мислим да су главни разлози за то што се млади не одлучују да буду наставници, мале плате и лоша слика у друштву. Поражавајуће је и што млади професори изгубе вољу и елан са којим су почели, можда баш због тих предрасуда о професорима као нерадницима који су стално на распустима. Јасно је да се свако од нас послу посвећује на неком другом нивоу, али мислим да је генерализација те професије опасна.

Mноге твоје колеге жале се на нове генерације. Ти си им, по годинама, доста блиска. Како ти, као млад професор, видиш тај проблем?

– Професори се заиста доста жале на децу, велике су промене у генерацијама. И мени, која нисам много старија од њих, тешко је да им се прилагодим. Али не могу да кажем да су сва деца лоша и неозбиљна, то су друкчије генерације, треба мало им се прилагодимо, не треба имати хладан однос. Ипак, видим да недостају и поштовање и разумевање са обе стране. Њима свакако недостаје озбиљности, знају сва своја права, а не знају које су им обавезе. Уз то, јако је велика умешаност родитеља када се закључују оцене. Долазе у школу тек на крају.

Значи ли то да се поштовање наставника, професора, стално урушава?

– Статус професора се веома примећује у односу ученика према нама. Већина људи не зна да се наше радно време не ограничава на 45 минута часа, нас чекају припреме, извештаји, анализе, израда презентација. Треба се уклопити са различитим генерацијама и свакој приближити градиво на друкчији начин. Однос са децом у учионици ми прија, али је администрација преобимна.

Шта те мотивише?

– Мотивише ме могућност да пробудимо радозналост код младих људи, што је прилично изгубљено. Ипак, ако бар у једном ученику успемо да пробудимо ту страст да сам почне да открива, то је за мене успех. Конкретно у математици, знање да решавају проблеме касније може да им помогне у решавању неког животног проблема.

368339973_771758291363303_5847584582515975226_n

Наши суграђани Лена и Филип, једанаестогодишњи близанци, настављају хуманитарну акцију чији је циљ прикупљање помоћи за Дамјана Петрова. Освежавајућу лимунаду нудили су на тргу, испред дечијег игралишта, а сутра ће бити на другој локацији.

Како се на музичком фестивалу „Кикинда опен ер” очекује велики број посетилаца,  Лена и Филип продаваће лимунаду на Старом језеру, у оквиру Ноћног базара, сутра (недеља) од 17 сати. Након што су сазнали за њихов племенит гест којим желе да помогну лечење двогодишњег суграђанина Дамјана, подршку Лени и Филипу пружили су из Културног центра, обезбедивши им довољне количине лимуна за сутрашњу акцију.

Цена лимунаде биће 100 динара, а наравно, свако може по жељи и у складу са могућностима, да допринесе прикупљању новчане помоћи.

О томе како су дошли на идеју да организују ову акцију и да приход иде у добротворне сврхе, мама Данијела која је здушно подржала њихов хумани гест, рекла је за КИКИНДСКИ портал:

– Мајка малог Дамјана Петрова је моја школска другарица. За његово лечење потребна су велика средства. Када су ми деца рекла да желе да праве и продају лимунаду и да зарађени новац дају у хуманитарне сврхе, одлучили смо да то буде за Дамјаново лечење.

Подсетимо, суграђанин Дамјан Петров је на порођају остао без кисеоника што је довело до неуролошких оштећења, а средства су потребна за бројне медицинске третмане: физикалне терапије, логопедске и дефектолошке третмане, специјалистичке прегледе, МРИ дијагностику као и за ортопедства помагала.

Немојте пропустити прилику да уживате у јединственом музичком спектаклу који нас очекује на Старом језеру, а уз освежавајућу лимунаду и да будете хумани.

 

Saranda

Број туриста из Кикинде готово да се вратио на предкоронарни ниво, кажу у туристичким агенцијама. Фаворит је и даље Грчка, али је све занимљивија и једна афричка дестинација.

У Туристичкој агенцији „Ксенос“ кажу да су им овог лета били посебно популарни комбиновани аранжмани – летовање и туристички обиласци у једном путовању.

– Имали смо аранжмане за Италију и Шпанију – седам дана обиласка градова са неколико дана купања коштало је 200 евра, што је укључивало превоз и ноћења са доручком – каже Стојанка Зуковић, власница Агенције.

Она додаје да је, као класично летовање, све популарнији Тунис. У предсезони на северу Африке летовало се седам дана за непуних 500 евра, што је укључивало и авио превоз и „ол инклузив“ смештај. Тренутно је цена за ову дестинацију, за 11 ноћења, 1.400 евра за две особе.

– Грчка је стандардно популарна. У постсезони прву половину септембра смо већ распродали, а за другу половину цена је сто евра по особи са смештајем. У Тунису је сезона купања све до половине октобра и цене се, ван сезоне, враћају на предсезонски ниво – каже Зуковићева

И у Туристичкој агенцији „Оаза“ сазнајемо да је повећан број туриста у односу на претходне три године.

– Сезона јесте боља али још увек није упоредива са годинама пре короне – оцењује власник, Мирослав Брандић. – Као и увек, Грчка са аутобуским превозом доминира и чини три четвртине продатих аранжмана. Цене су исте или сасвим мало више.

С друге стране, поскупела јесу летовања у Египту и у Турској, каже Брандић.

– Продаја аранжмана за Египат значајно је мања. На Црвеном мору су, у шпицу сезоне, температуре и преко 45 степени. Странке то знају и не иду тамо у најтоплијим месецима – објашњава Брандић. – Највише авио-аранжмана продато је за Тунис, затим за Турску, и нешто мало за Шпанију.

По његовим речима, још једна дестинација губи на популарности. Албанска летовалишта, Саранда и Ксамил, у која се доста путовало 2021. и 2022. године, са порастом броја туриста, чини се, подизала су и цене, па су сада готово сасвим незанимљива.

– Црна Гора је, овог лета, популарнија него раније, што је и мене изненадило, и углавном су се тражили аранжмани са седам ноћења. Мислим да су разлози цена и близина – каже Брандић.

Ситонија

Како сазнајемо у овој агенцији, ако сте пропустили апсолутно најјефтинији аранжман у Грчкој у предсезони – 90 евра за 10-11 ноћења у Грчкој, и даље можете да уштедите у јесењим месецима. То је и препорука за још увек неодлучне који тек планирају летовање.

– Дефинитивно препоручујем Сарти на Ситонији, то је други прст Халкидикија. У другој половини септембра 10 ноћења је 110 евра по особи са аутобуским превозом. Иначе, сада је идеално време и за летовање у Египту – каже Брандић.

Он додаје да је посебно олакшавајућа околност у аранжманима за Ситонију та што постоји трансфер из Кикинде, чак, уколико има довољно путника, у град стиже аутобус, па нема ни преседања све до Грчке, другог прста и сунца које је, кажу, у ово доба године, најпријатније.

Хамамет
error: Content is protected !!