April 20, 2026

Град

IMG_0426 (Large)

(VIDEO) U Mokrinu se, na tradicionalnom „Žetva-balu“, okupile članice svih udruženja žena iz okruga

Igor Crnogorac July 8, 2023

Lepu priliku za susrete, druženje i opuštanje imale su večeras u Mokrinu žene iz svih 11 udruženja u okrugu. Tradicionalno, sada već četvrtinu veka, Udruženje žena Mokrina organizuje okupljanje kako bi se proslavio završetak žetve.

– Slušala sam od starih da je „Žetva-bal“ u davnim vremenima uvek organizovan u ovo vreme, i pre 25 godina rešile smo to da obnovimo. Osim ovog okupljanja, družile smo se u Mokrinu i svakog oktobra, takođe sa svim udruženjima iz okruga i po tome smo jedinstveni. Nadam se da ćemo moći i ovu tradiciju da nastavimo – kaže Smiljana Karać koja je predsednica udruženja-domaćina takođe već četvrtinu veka.

Podršku današnjem okupljanju u Mokrinu dao je gradonačelnik Nikola Lukač koji je pozdravio goste i naglasio značaj ovakvih događaja.

– Ovo je lep povod da se žene okupe i uživaju u druženju i to u Mokrinu koji je poznat po gostoljubivosti i lepoj hrani. Siguran sam da to mnogo znači ženama koje vredno rade i jedan su od stubova našeg društva i porodice. Uvek im treba odavati ogromno priznanje jer nama muškarcima daju energiju, velika su nam podrška i moramo da ih čuvamo – rekao je Lukač. – Drago mi je da se tradicija nastavlja. Mesna zajednica Mokrin i Grad Kikinda podržavaće ovakve manifestacije i ubuduće.

Gosti iz udruženja i iz drugih organizacija u Mokrinu dočekani su sa hlebom i solju, razmenjeni su pozdravi i pokloni, a onda su usledile večera i tombola. U sali Doma omladine bilo je oko 130 gostiju.

Udruženje žena Mokrina trenutno ima dvadesetak članica, a moglo bi da ih bude i više, rekla je potpredsednica, Zorica Despotov.

– Bavimo se očuvanjem narodnih običaja i zanata i afirmacijom žena na selu, posebno žena treće životne dobi. Prisustvujemo i pomažemo na svim manifestacijam i u selu i u gradu – kaže Zorica.

Njena starija koleginica, predsednica je imala važnu poruku za žene.

– Svakoj ženi kažem da dođe u Udruženje da se opusti malo, mene je to spasilo. Okupljamo se nedeljom i bude nam lepo. Imamo stalne humanitarne akcije, mnogo puta smo nosile pomoć u dečija sela. Idemo na druženja, održavamo našu prostoriju sa stalnom postavkom ručnih radova u Domu kulture. Ali nemamo podmladak, više ne možemo same ni da spremamo hranu ovakvim povodima. Mlade žene nam ne dolaze, ne znam zašto, sede kod kuće, ne druže se. Verujte mi, razgovori i druženja jako su važni za zdravlje – sigurna je Smiljana.

Lekcijama iz bogatog iskustva predsednice Smiljane treba verovati. Blagodeti upoznavanja i opuštanja u raspoloženom društvu i uz muziku osetili su večeras svi prisutni na „Žetva-balu“. I jedva čekaju sledeću priliku da preseku užurbanu i punu obaveza svakodnevicu jer energija i volja koju dajemo jedni drugima neprocenjive su.

 

 

bolnica ulaz

U kikindskoj Bolnici poštuju se pravila prilikom posete bolesnicima – posebni ulazi na odeljenja i zabrana za zaražene

Igor Crnogorac July 7, 2023

Posete pacijentima u kikindskoj Opštoj bolnici dozvoljene su već desetak dana, uz poštovanje rasporeda i procedura koje su utvrđene po preporukama Ministarstva zdravlja.

U Bolnici kažu da su se građani dobro prilagodili novim pravilima, da ih poštuju, zadovoljni što je, posle tri godine, moguće ući u bolničku sobu i posetiti pacijenta.

Da podsetimo, posete su dozvoljene na svim odeljenjima osim na infektivnom,, pedijatriji i Jedinici za intenzivno lečenje. Kod pacijenta u svakom momentu trajanja posete sme da bude samo jedna osoba, nikako više njih istovremeno, i da se zadrži najduže pola sata. Kako je ukupno predviđeno vreme za posete dva sata, u toku dana koji je određen za svako odeljenje pacijent može da ima četiri posetioca.

Pre ulaska na odeljenje posetiocima se ne radi test na koronu i obavezne su hirurške maske, saznali smo od Aleksandre Jovanov, portparola Bolnice.

– Ulazak nije dozvoljen onima koji su prehlađeni, imaju grip ili boluju od neke druge zarazne bolesti. U vreme proglašenih epidemija, kao i u situacijama kada nadležni zdravstveni radnici procene da poseta može negativno uticati na zdravstveno stanje bolesnika, ona neće biti dozvoljena – kaže Jovanova.

Ona dodaje da, u skladu s bolničkom Procedurom, u vreme kada je dozvoljena poseta, za posetioce su određeni ulazi, u zavisnosti od toga na koje odeljenje idu.

Za Interno C, Neurologiju, Hirurgiju, Urologiju, Ortopediju i Ginekologiju, određen je ulaz na prvom stepeništu.

Ulaz na drugom stepeništu predviđen je za posete pacijentima na Kožnom, Očnom, ORL odeljenju, Jedinici za palijativno zbrinjavanje i za pokazivanje beba.

– Poštovanje rasporeda važno je zbog činjenice da posetioci ne mogu da ulaze preko Urgentno-prijemno-trijažne službe jer je ona rezervisana za prijem i pregled hitnih pacijenata. Rodbina se, pri ulasku na odeljenje, obavezno mora javiti medicinskoj sestri, reći kod koga dolazi u posetu i upisati u svesku poseta. Po isteku dozvoljenog vremena za posetu od 30 minuta, dužni su da napuste bolesničku sobu i zgradu Bolnice – pojašnjava Aleksandra Jovanov.

Na kraju, da ponovimo – posete su moguće u periodu od 15 do 17 sati, po sledećem rasporedu po odeljenjima:

– ponedeljkom i petkom na Internom i na Neurologiji

– utorkom na Onkologiji

– utorkom i četvrtkom na Kožnom, Očnom i ORL odeljenju

– utorkom i subotom na Ginekologiji

– sredom i nedeljom na Hirurgiji, Ortopediji i Urologiji

– četvrtkom i subotom na Palijativi.

Pokazivanje beba moguće je svakog dana od 14 do 15 sati.

 

bvs bazen 2

Škola plivanja na bazenima u Banatskom Velikom Selu

Aleksandra Djuran July 7, 2023

Na otvorenim bazenima SC „Jezero“ u Banatskom Velikom Selu od 10. do 28. jula biće organizovana Škola plivanja. Vodiće je Dragana Pecarski, sportski direktor Plivačkog udruženja „BVS“, a mogućnost da savladaju osnove plivanja imaće deca od pet do 10 godina.

-Školu plivanja u Banatskom Velikom Selu organizujemo drugi put. Odlično iskustvo iz prošle godine opredelilo nas je da i ove godine pomognemo deci da nauče osnove i zavole ovaj sport – ističe Dragana Pecarski – Škola plivanja je besplatna, a podršku nam je pružio grad. Prošle godine pedesetak deca naučilo je osnovu  i steklo iskustvo kako da se ponašaju u dubljoj vodi.

Škola plivanja organizovaće se ponedeljkom, sredom i petkom od 19 sati. Broj telefona za prijavljivanje i informacije je 069/68 -19 -09.

Ekonomska 2

Najveće interesovanje za Tehničku školu i Gimnaziju „Dušan Vasiljev”

Aleksandra Djuran July 7, 2023

Završen je i prvi i drugi krug upisa u srednje škole. U četiri  srednjošolske obrazovne ustanove u Kikindi  bilo je  570 mesta. Najviše srednjoškolaca i ove godine upisala je  Tehnička škola gde je na osam obrazovnih profila  bilo  mesta za 210 učenika.

-Jedina smo škola u Severnobanatskom okrugu koja je upisala sva odeljenja u punom obimu u prvom krugu – saznajemo od direktorice Milanke Halilović – To nam govori da su smerovi atraktivni, da imamo dobre profesore i da škola nudi odlično obrazovanje. Možemo da se pohvalimo i da među upisanim učenicima prvih razreda imamo i 41 đaka koji su došli iz opština u okrugu.

Tehnička škola u području rada elektrotehnika ima obrazovne profile: elektrotehničar informacionih tehnologija , elektrotehničar računara i elektrotehničar za dijagnostiku na vozilima. Na smeru mašinstvo kao četvrogodišnji smer je tehničar za kompjutersko upravljanje na CNC mašinama. Trogodišnji smer je kombinovano odeljenje automehaničari i zavarivači. Na smeru saobraćaj  četvorogodišnji smer je tehničar drumskog saobraćaja i trogodišnji je vozač motornih vozila.

Upisom su zadovoljni i u Gimnaziji „Dušan Vasiljev“ za koju se odlučilo 111 učenika od planiranih 120. Oformljena su po dva odeljenja društvenog i prirodno- matematičkog smera s tim da je 61 đak upisan u društvenom i 50 u prirodno-matematičkom smeru, saznajemo od direktorice Mirjane Dražić.

-Ove godine upisali smo najviše prvaka u odnosu na proteklih pet godina. Imamo čitavo odeljenje više nego prošle godine što je odraz naše angažovanosti da promovišemo školu. Veliku ulogu u tome imali su i uspesi naših đaka koji svake godine sa republičkih takmičenjenja donose značajna priznanja. Pored toga, i roditelji i učenici shvatili su značaj državne mature i prednosti gimnazija iz kojih će moći da se upiše bilo koji fakultet. Ove godine  svi učenici jednog odeljenja prirodnog smera upisali su željene fakultete i većina ih je na budžetu – napomenula je Mirjana Dražić.

U Ekonomsko -trgovinskoj školi od 120 ostalo je slobodno 15 mesta i to  na smerovima konobar i kuvar.

-Upisali smo 30 đaka na smeru ekonomski i isto toliko na smeru turistički tehničar. Upisana su 22 buduća kuvara, 15 trgovaca i devet konobara – rekla je Tanja Radovanov, direktorica Ekonomsko-trgovinske škole.

U Srednjoj stručnoj školi “Miloš Crnjanski” takođe je bilo mesta za 120 novih đaka na tri četvorogodišnja i jednom trogodišnjem smeru. Upisano ih je 95. Direktor Milorad Karanović napominje da je najmanje interesovanje bilo za kombinovano trogodišnje odeljenje.

-Na smeru pekar i operater prehrambene industrije upisano je 17 uenika. Po 24 đaka imamo u odeljenjima gde su tehničar za hemijsku i farmaceutsku industriju, dok je na smeru medicinska sestra -tehničar upisano maksimalnih 30 đaka – precizirao je Karanović.

Smerova koji su bili na raspolaganju u sve četiri srednje škole sastavljen je u dogovoru sa Gradskom upravom,Filijalom nacionalne službe za zapošljavanje i Regionalnom privrednom komorom. Direktori ističu i da su dobro planirali upis s obzirma na to da će se u pojedinim srednjim školama u Adi, Senti i Novom Kneževcu gasiti deo odeljenja jer nemaju dovoljan broj upisanih.

 

 

 

IMG_20230706_100050

U dvorištu CSU niče Trening centar

Aleksandra Djuran July 6, 2023

U dvorišnom delu Centra za stručno usavršavanja, gde se nalazi Park nauke, počela je izgradnja novog objekta. Trening centar odnosno učionica budućnosti imaće 150 kvadrata i upotpuniće aktivnosti i sadržaje kikindskog CSU. Ovo je najveća investicija od 2010. godine od kada je otvoren Centar.

-Trening centar moći će da koriste kompanije, ali i svi ostali koji imaju potrebu za dodatnim obrazovanjem, prekvalifikacijama i dokvalifikacijama – ističe Dejan Karanović, direktor CSU –  U našem gradu otvoren je veliki broj fabrika i biće ih još. Suočeni smo sa nedostatkom  radnika u pojedinim branšama i ovaj centar biće pravo mesto za obuke tako da će se još više smanjiti broj nezaposlenih.

Sredstva za izgradnju, 20 miliona dinara, dobijena su na konkursu Ministartsva prosvete. Posao će biti podeljen u dve faze.

-Ove godine završićemo grube radove, a naredne je planirano da kompletna investicija bude završena. Za opremanje budućeg Trening centra konkurisaćemo na IPA projektima prekogranične saradnje sa Rumunijom i Mađarskom. I naša premijerka Ana Brnbić zalaže se za dualno obrazovanje i sektor informacionih tehnologija, što nam je i dalo ideju za otvaranje centra za dodatno obrazovanje – napominje naš sagovornik.

Cilj je da se oforme i IT inkubatori. Pojedincima koji se bave informacionim tehnologijama biće ponuđen prostor, logistika i oprema kako bi otvorili firme u našem gradu.

 

-Zgrada koja se gradi imaće prizemlje i jedan sprat. Biće modernog izgleda i sa opremom koja će zadovoljiti sve potrebe budućih korisnika –  dodao je Karanović.

U proteklih nekoliko godina Centar za stručno usavršavanje dobio je 46 miliona dinara na projektima. Novac je iskorišćen za opremanje Parka nauke, Mejkres kluba, kao i aktivnosti vezane sa Centrom za promociju nauke i Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje.

djaci naslovna

Prijem za đake generacije: Oni su ponos Kikinde

Aleksandra Djuran July 5, 2023

Đaci generacije osnovnih i srednjih škola  bili su gosti Gradske kuće. Čestitajući im završetak jednog životnog razdoblja i početak novog gradonačelnik Nikola Lukač dodao je da je uspeh koji su postigli  na ponos kako njihovih roditelja, tako i Grada. Prvi čovek grada je posebno apostrofirao da bi voleo da se svi koji odlaze na fakultet, po završetku školovanja vrate u rodni grad. Zajedno sa članicom Gradskog veća Valentinom Mickovski uručio im je poklone lokalne samouprave.

-Vi ste budućnost Kikinde i Srbije i zadovoljstvo je biti u vašem društvu. Biti najbolji nije lako, ali vi ste trudom, radom, zalaganjem, učenjem i posvećenošću dali sve od sebe da to postignete – rekao je Lukač – Na nama je da damo sve od sebe da svim učenicima omogućimo najbolje uslove za rad, da prolaze kroz đačko doba nesmetano i bezbrižno, a vi nas motivišete da budemo još bolji i još odgovorniji. Na vama je da nam sutra pokažete put kako bi zajedničkim idejama Kikinda i Srbija bile još bolje mesto za život. Želim vam da, pre svega, budete dobri ljudi, da se borite za sebe, za svoju školu, da budete ponos svojih roditelja, nastavnika i grada.

Anđelija Knežević, najbolja je učenica Gimnazije „Dušan Vasiljev“.

-Puno znači da se trud koji smo svi ulagali prepozna i nagradi. Svi mi pamtićemo ovaj prijem koji pokazuje da Grad misli na nas. Školovanje nastavljam u Bremenu u Nemačkoj gde sam dobila punu stipendiju za studije psihologije – saznajemo od Anđelije Knežević.

Nikola Radujko, đak je generacije OŠ „Vasa Stajić“ iz Mokrina, a upisao je Tehničku školu, smer elektrotehničar računara.

-Uz rad, učenje i volju postižu se dobri rezultati. Čast mi je što sam primio poklon od gradonačelnika , a ovaj gest pokazuje da Grad  stoji iza nas i da nas podržava – rekao je Radujko.

Prijemu je prisustvovalo svih 17 učenika generacije, a Valentina Mickovski istakla je značaj postignutih rezultata.

-Da bi razvijali talenat i podsticali đake da što bolje uče, ulažemo u obrazovanje, ne samo u infrastrukturu, nego i u modernizaciju nastave – zaključila je Mickovska.

Učenici generacije na poklon su dobili mobilne telefone.

 

Dr Biljana

Društvo za borbu protiv šećerne bolesti: sa „tihim ubicom“ se može kvalitetno živeti

Igor Crnogorac July 5, 2023

Uporedo sa jenjavanjem pandemije, povećavale su se aktivnosti Društva u kojem lekari, medicinske sestre i tehničari neumorno pomažu sugrađanima da preduprede nastanak šećerne bolesti i da što kvalitetnije žive sa njom. Savetodavne i aktivnosti kontrole šećera u krvi u Kikindi organizuju u svojim prostorijama na trgu, petkom od 8 do 10 sati. Svakog meseca lekari i tehničari odlaze u Nakovo, Banatsko Veliko Selo i Mokrin, kaže predsednica Društva, dr Biljana Marković.

– Radimo koliko nam finansije dozvoljavaju. Imamo nameru da posećujemo više sela. Pored kontrole glukoze u krvi, edukujemo građane o prevenciji i lečenju, učimo ih novim stilovima života kako bi preduredili dijabetes i prevenirali posledice komplikacija bolesti – kaže dr Marković.

Ovo je jedan od zaključaka godišnje skupštine Društva koja je u junu održana posle tri godine pauze.

– Radili smo i tokom pandemije, uvek kada je to epidemiološka situacija dozvoljavala. Kao društvo zalažemo se za to da dijabetičarima obezbedimo i bolju i savremeniju zdravstvenu zaštitu. Predavanja organizujemo dva do tri puta godišnje. Trudićemo se da to bude i češće – objašnjava dr Marković.

U 2022. godini urađeno je oko 800 kontrola šećera u krvi i održana su tri predavanja. Angažovani su lekari opšte medicine: dr Gordana Rodić, dr Zlatija Martinov Sadžaković i dr Snežana Injac. Rad Društva finansira nadležni Pokrajinski sekretarijat i Grad Kikinda.

Da su redovne kontrole i poznavanje ove bolesti neophodne, pokazuje i podatak da je u Kikindi registrovano oko pet hiljada dijabetičara, dok u Srbiji sa dijabetesom živi oko 770 hiljada ljudi ili 12 odsto odraslog stanovništva, dodaje dr Marković.

– Zabrinjava trend porasta broja obolelih – ističe doktorka. – Sve više ima  dijabetesa tipa 2 među mlađim ljudima i decom, što se ranije nije dešavalo.  Kod mladih i dece se javljao dijabetes tipa 1 i njega ima oko 10 odsto dijabetičara. Uz odgovarajuću terapiju i određen režim života sa ovim hroničnim oboljenjem može kvalitetno da se živi.

U Društvu za borbu protiv šećerne bolesti prate svetske trendove u lečenju i uvode inovativnu terapiju koja sprečava komplikacije na vitalnim organima i nastanak drugih bolesti uzrokovanih dijabetesom, „tihim ubicom“ koji je, nažalost, još uvek neizlečiv.

Voja 1

„Suvača demo fest“, sedmo izdanje – kod starog mlina, u koritu reke koje nema, nadu će doneti muzika

Igor Crnogorac July 5, 2023

Jedna malo veća grupa prijatelja, umetnika i virtuoza, jedna misija i filozofija rokenrola, čitava muzička i životna platforma na stejdžu u „Bifeu 67“, već dugo su sinonimi za, nekada se činilo, poslednju odbranu muzičkog i društvenog stila i pripadajuće mu filozofije. Ova muzička orijentacija, kao i njeni akteri, odavno su prevazišli i lokalne okvire i poslednju odbranu. Postigli su da, pod njihovim okriljem, stasavaju nove generacije muzičara, majstora dobrog zvuka istančanog ukusa i nepokolebljivog usmerenja. Rokenrol, u svim pojavnim oblicima, ima svoje čvrsto uporište u Kikindi, kao i svoj festival, već sedam godina.

„Suvača demo fest“ je stvarni impuls grada, kaže Voja Đukić, muzičar, idejni tvorac, predsednik istoimenog udruženja i lokal-patriota čiji umetnički ritam je pogon ove manifestacije i svih njenih originalnih nuspojava.

– Ta slučajnost da se Festival dešava na uglu ulice sa nazivom Srbobranska,  koju preseca Moravska koja se, opet, nežno uliva u korito presahle reke Galadske  u Nemanjinoj, na čijem uglu je stari mlin, daje zanimljiv podtekst ovoj manifestaciji – kaže Đukić.

Ideja Festivala koji će, ove godine, 15. jula, biti održan sedmi put, zapravo se ostvaruje neprestano. Svake srede, na sceni „Bifea 67“, jedan segment je predstavljanje mladih bendova koji, zatim, dobijaju priliku da, sa stalnom postavom, tvrdim jezgrom „Suvača demo festa“, sviraju i pesme koje nisu pripremali.

– Na taj način ih i afirmišemo i selektujemo, a oni svirku završavaju punog srca i sa novostečenim prijateljima – objašnjava Đukić. – Na „Suvača demo festu“ rešavamo im problem prvog nastupa koji je neophodan kako bi mogli da učestvuju na festivalima. Pomažemo i podržavamo.

Ove godine na sceni na tački susreta ulica sa metaforičnim nazivima prvi će, u 18 sati, nastupiti dva mlada benda, članovi Muzičkog centra „Bubamara“ iz Bečeja. Posle njih, muzičari, članovi Udruženja, podržaće stare prijatelje i goste u grupnoj improvizaciji. Slede nastupi kikindskih bendova „Metalik gejt“, Feniks“ i „Roj“.

Iz Zrenjanina stižu „Uroš i nejaki“ i „Nepalac“, a iz Novog Sada „Arhetipovi“, svi sa svojim autorskim radovima, kaže Voja Đukić i najavljuje „hedlajnere“ Festivala – „Direkt drajv“ originalnog porekla „iz poznatih južnobanatskih rok-sela“, pobednike Zaječarske gitarijade koji će predstaviti novi album. Svoj peti album promovisaće jedan od najstarijih rok-bendova, subotički „Faust“. Sa autorskim i kover programom stižu „Učitelji“ iz Bečeja, a kikindsko-subotičko-kanjiška grupa „Zenit“ sviraće muziku „Atomskog skloništa“ koja se, kaže Đukić, dugo nije čula na muzičkim scenama.

Čitavu organizaciju sprovodi neprofitabilno udruženje građana pod punim nazivom Udruženje muzičara „Suvača demo fest“.

– Veliko nam je zadovoljstvo što nas Grad podržava. Zahvalni smo i svim ljudima dobre volje koji pomažu i koji žele da ostanu anonimni. Sponzori su nam i „Bela vila“, „Grindeks“ i picerije „Konti“ i „Slap“ – napominje Đukić.

Poslednja tri izdanja Festivala na stejdžu su imala deset portreta prijatelja i učesnika koji više neće moći da dođu. Oni su svetlo našeg stejdža, kaže Đukić i s ponosom dodaje da mu je jedan od umetničkih direktora „Egzita“, Zdravko Vulin, rekao da na svim festivalima koje je posetio u jednoj godini ukupno nije video toliko dece i mladih koliko ih ima na toj jednoj večeri u Kikindi.

Organizator na kraju poručuje: „Osnovna ideja je da izađemo, da se vidimo i da se, takvi kakvi jesmo, jedni drugima svidimo“.

Pripremite se za dobru svirku i dobre ljude. Živeće dugo „Suvača demo fest“.

(Foto: Ljubica Vojvodić)

20230704104254_CDA_3582

Građani platili put koji ne postoji 1,5 milijardi dinara, Milešević za dodatne radove uzima dva miliona evra

Jelena Trifunović July 4, 2023

Put Iđoš- Ada, koji nije legalizovan, nema upotrebnu dozvolu i nije bezbedan za saobraćaj, građani Kikinde i Vojvodine platili su 1,5 milijardi dinara, a za navodni višak radova, firma Zorana Mileševića, na osnovu sudske odluke, sada naplaćuje iz gradske kase dva miliona evra– zbog čega je račun Grada blokiran. Upravo na deonici tog puta, na ukrštanju sa pružnim prelazom, na mestu gde kolovoz ni ne postoji, konferenciju za novinare održala je Stanislava Hrnjak, predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke.

Obraćanje javnosti upriličeno je na putu zbog čije izgradnje su građani zaduženi, upravo kako bi Kikinđani mogli da vide šta je to što plaćaju, istakla je Hrnjakova. Ona je podsetila da je Pokrajinska vlada, na čelu sa Bojanom Pajtićem, odnosno tadašnja Demokratska stranka koja se, u međuvremenu, raspala na nekoliko frakcija, zajedno sa svojim političkim i poslovnim prijateljem u Kikindi, Zoranom Mileševićem, inicirala investiciju- put do mosta na Tisi kod Ade.

Pored Kikinde, trebalo je da budu uključene i tri susedne opštine: Novi Bečej, Čoka i Ada i tako je i bilo na samom početku jer je trebalo da bude urađena eksproprijacija zemljišta. Pritom se insistiralo da Kikinda bude i investitor u ovom projektu, naglasila je Hrnjakova.

– Problem je u startu nastao jer su u projektu za put Iđoš-Ada evidentirane tri velike greške. Prva je što nije predviđena železnička pruga. Zatim, građevinska dozvola je izdata samo za jedan deo radova, a svi kasniji, ostali radovi, bili su realizovani na osnovu nepostojeće građevinske dozvole. Treći problem je što su izostale sve potrebne eksproprijacije zemljišta. Ne postoji mogućnost da investitor realizuje bilo kakav projekat preko tuđih parcela, a ovde se to dogodilo; deo puta ide preko parcele koja pripada „Menti“ iz Padeja, a drugi deo potpuno izlazi iz tog projekta. Vrlo je interesantno i to da je za sve radove bio zadužen podizvođač podizvođača, firma „3D projekt“, vlasnika Zorana Mileševića. Ova firma je radila neku vrstu viška radova koji su uvek činili deset odsto – ukazala je Hrnjak.

Predsednica Gradskog odbora SNS-a podsetila je na još neke poslove Mileševićevih firmi, koji su praćeni sumnjom u malverzacije.

– Zanimljivo je da se tako završavalo sve što je DS, odnosno Zoran Milešević radio u ovom gradu – zaključila je. – Na ulazu u Kikindu stoji hladnjača za koju je Razvojna banka Vojvodine dala kredit u vrednosti milion evra. On nije plaćao taj kredit, pa je Banka, u prevodu – partijski prijatelji Zorana Mileševića, odlučila da to mora da se proda. Hladnjaču je kupila firma „Multikom“ čiji je vlasnik Dragan Đilas. Ova ovde priča košta građane Kikinde i Vojvodine 1,5 milijardi dinara. Zatim, hotel „Narvik“ – divan hotel koji je sada ruševina i ruglo u samom centru, ozbiljno ugrožava prolaznike i urušava sliku grada. Sve su radili na isti način jer je, do 2013. godine, Kikindu vodio Zoran Milešević. Savo Dobranić, Ilija Vojvodić, Olivera Kantar i Edita Divković, članovi DS-a, radili su onako kako im je govorio Milešević i to Kikinđani znaju, to nije tajna. Sve što su započeli i naplatili, ostavili su ili nedovršeno ili zaduženo ili razrušeno. U ovom momentu, put košta građane Kikinde dva miliona evra, od toga je jedan milion samo kamata. Put nikada nije završen, nikada nije dobio upotrebnu dozvolu, nikada nije bio bezbedan za saobraćaj, i na njemu se, nažalost, dešavaju incidenti, kakav je i nedavna saobraćajna nesreća na pružnom prelazu jer Železnica Srbije ne može da izda saglasnost za njega.

Hrnjak je istakla da je SNS 2013. godine zatekao 950 miliona duga u gradskoj kasi koje je ostavio DS. Građani treba da znaju, dodala je, da su čelnici Gradske uprave napravili savesnu racionalizaciju troškova. Grad se neće zaduživati za nove, velike i ozbiljnije investicije, ali to svakako ne znači da tih investicija neće biti, rekla je.

– Budite sigurni da će sve planirano i važno za građane Kikinde – završetak fabrike vode, mini-postrojenja za prečišćavanje vode u selima, radovi na Bolnici, komunalnoj infrastrukturi, biti realizovano. Trudićemo se i raditi sa još više energije, upravo zbog svih ovih okolnosti u kojima smo se našli. Sudska odluka jasno glasi da je Grad Kikinda, kao investitor, kriv. Treba da vidimo ko je kriv za sve što nam se u ovom trenutku dešava i apsolutno ćemo tražiti odgovornost. Sigurna sam da ćemo izaći iz ovoga i da ćemo realizovati sve projekte koje smo najavili jer građani to zaslužuju. Nećemo odustati, borićemo se da postižemo rezultate u korist građana Kikinde i da svako za svoja dela ili nedela odgovara – poručila je predsednica kikindskih naprednjaka.