Град

IMG_0426 (Large)

Лепу прилику за сусрете, дружење и опуштање имале су вечерас у Мокрину жене из свих 11 удружења у округу. Традиционално, сада већ четвртину века, Удружење жена Мокринa организује окупљање како би се прославио завршетак жетве.

– Слушала сам од старих да је „Жетва-бал“ у давним временима увек организован у ово време, и пре 25 година решиле смо то да обновимо. Осим овог окупљања, дружиле смо се у Мокрину и сваког октобра, такође са свим удружењима из округа и по томе смо јединствени. Надам се да ћемо моћи и ову традицију да наставимо – каже Смиљана Караћ која је председница удружења-домаћина такође већ четвртину века.

Подршку данашњем окупљању у Мокрину дао је градоначелник Никола Лукач који је поздравио госте и нагласио значај оваквих догађаја.

– Ово је леп повод да се жене окупе и уживају у дружењу и то у Мокрину који је познат по гостољубивости и лепој храни. Сигуран сам да то много значи женама које вредно раде и један су од стубова нашег друштва и породице. Увек им треба одавати огромно признање јер нама мушкарцима дају енергију, велика су нам подршка и морамо да их чувамо – рекао је Лукач. – Драго ми је да се традиција наставља. Месна заједница Мокрин и Град Кикинда подржаваће овакве манифестације и убудуће.

Гости из удружења и из других организација у Мокрину дочекани су са хлебом и сољу, размењени су поздрави и поклони, а онда су уследиле вечера и томбола. У сали Дома омладине било је око 130 гостију.

Удружење жена Мокрина тренутно има двадесетак чланица, а могло би да их буде и више, рекла је потпредседница, Зорица Деспотов.

– Бавимо се очувањем народних обичаја и заната и афирмацијом жена на селу, посебно жена треће животне доби. Присуствујемо и помажемо на свим манифестацијам и у селу и у граду – каже Зорица.

Њена старија колегиница, председница je имала важну поруку за жене.

– Свакој жени кажем да дође у Удружење да се опусти мало, мене је то спасило. Окупљамо се недељом и буде нам лепо. Имамо сталне хуманитарне акције, много пута смо носиле помоћ у дечија села. Идемо на дружења, одржавамо нашу просторију са сталном поставком ручних радова у Дому културе. Али немамо подмладак, више не можемо саме ни да спремамо храну оваквим поводима. Младе жене нам не долазе, не знам зашто, седе код куће, не друже се. Верујте ми, разговори и дружења јако су важни за здравље – сигурна је Смиљана.

Лекцијама из богатог искуства председнице Смиљане треба веровати. Благодети упознавања и опуштања у расположеном друштву и уз музику осетили су вечерас сви присутни на „Жетва-балу“. И једва чекају следећу прилику да пресеку ужурбану и пуну обавеза свакодневицу јер енергија и воља коју дајемо једни другима непроцењиве су.

 

 

bolnica ulaz

Посете пацијентима у кикиндској Општој болници дозвољене су већ десетак дана, уз поштовање распореда и процедура које су утврђене по препорукама Министарства здравља.

У Болници кажу да су се грађани добро прилагодили новим правилима, да их поштују, задовољни што је, после три године, могуће ући у болничку собу и посетити пацијента.

Да подсетимо, посете су дозвољене на свим одељењима осим на инфективном,, педијатрији и Јединици за интензивно лечење. Код пацијента у сваком моменту трајања посете сме да буде само једна особа, никако више њих истовремено, и да се задржи најдуже пола сата. Како је укупно предвиђено време за посете два сата, у току дана који је одређен за свако одељење пацијент може да има четири посетиоца.

Пре уласка на одељење посетиоцима се не ради тест на корону и обавезне су хируршке маске, сазнали смо од Александре Јованов, портпарола Болнице.

– Улазак није дозвољен онима који су прехлађени, имају грип или болују од неке друге заразне болести. У време проглашених епидемија, као и у ситуацијама када надлежни здравствени радници процене да посета може негативно утицати на здравствено стање болесника, она неће бити дозвољена – каже Јованова.

Она додаје да, у складу с болничком Процедуром, у време када је дозвољена посета, за посетиоце су одређени улази, у зависности од тога на које одељење иду.

За Интерно Ц, Неурологију, Хирургију, Урологију, Ортопедију и Гинекологију, одређен је улаз на првом степеништу.

Улаз на другом степеништу предвиђен је за посете пацијентима на Кожном, Очном, ОРЛ одељењу, Јединици за палијативно збрињавање и за показивање беба.

– Поштовање распореда важно је због чињенице да посетиоци не могу да улазе преко Ургентно-пријемно-тријажне службе јер је она резервисана за пријем и преглед хитних пацијената. Родбина се, при уласку на одељење, обавезно мора јавити медицинској сестри, рећи код кога долази у посету и уписати у свеску посета. По истеку дозвољеног времена за посету од 30 минута, дужни су да напусте болесничку собу и зграду Болнице – појашњава Александра Јованов.

На крају, да поновимо – посете су могуће у периоду од 15 до 17 сати, по следећем распореду по одељењима:

– понедељком и петком на Интерном и на Неурологији

– уторком на Онкологији

– уторком и четвртком на Кожном, Очном и ОРЛ одељењу

– уторком и суботом на Гинекологији

– средом и недељом на Хирургији, Ортопедији и Урологији

– четвртком и суботом на Палијативи.

Показивање беба могуће је сваког дана од 14 до 15 сати.

 

bvs bazen 2

На отвореним базенима СЦ „Језеро“ у Банатском Великом Селу од 10. до 28. јула биће организована Школа пливања. Водиће је Драгана Пецарски, спортски директор Пливачког удружења „БВС“, а могућност да савладају основе пливања имаће деца од пет до 10 година.

-Школу пливања у Банатском Великом Селу организујемо други пут. Одлично искуство из прошле године определило нас је да и ове године помогнемо деци да науче основе и заволе овај спорт – истиче Драгана Пецарски – Школа пливања је бесплатна, а подршку нам је пружио град. Прошле године педесетак деца научило је основу  и стекло искуство како да се понашају у дубљој води.

Школа пливања организоваће се понедељком, средом и петком од 19 сати. Број телефона за пријављивање и информације је 069/68 -19 -09.

Ekonomska 2

Завршен је и први и други круг уписа у средње школе. У четири  средњошолске образовне установе у Кикинди  било је  570 места. Највише средњошколаца и ове године уписала је  Техничка школа где је на осам образовних профила  било  места за 210 ученика.

-Једина смо школа у Севернобанатском округу која је уписала сва одељења у пуном обиму у првом кругу – сазнајемо од директорице Миланке Халиловић – То нам говори да су смерови атрактивни, да имамо добре професоре и да школа нуди одлично образовање. Можемо да се похвалимо и да међу уписаним ученицима првих разреда имамо и 41 ђака који су дошли из општина у округу.

Техничка школа у подручју рада електротехника има образовне профиле: електротехничар информационих технологија , електротехничар рачунара и електротехничар за дијагностику на возилима. На смеру машинство као четврогодишњи смер је техничар за компјутерско управљање на ЦНЦ машинама. Трогодишњи смер је комбиновано одељење аутомеханичари и заваривачи. На смеру саобраћај  четворогодишњи смер је техничар друмског саобраћаја и трогодишњи је возач моторних возила.

Уписом су задовољни и у Гимназији „Душан Васиљев“ за коју се одлучило 111 ученика од планираних 120. Оформљена су по два одељења друштвеног и природно- математичког смера с тим да је 61 ђак уписан у друштвеном и 50 у природно-математичком смеру, сазнајемо од директорице Мирјане Дражић.

-Ове године уписали смо највише првака у односу на протеклих пет година. Имамо читаво одељење више него прошле године што је одраз наше ангажованости да промовишемо школу. Велику улогу у томе имали су и успеси наших ђака који сваке године са републичких такмичењења доносе значајна признања. Поред тога, и родитељи и ученици схватили су значај државне матуре и предности гимназија из којих ће моћи да се упише било који факултет. Ове године  сви ученици једног одељења природног смера уписали су жељене факултете и већина их је на буџету – напоменула је Мирјана Дражић.

У Економско -трговинској школи од 120 остало је слободно 15 места и то  на смеровима конобар и кувар.

-Уписали смо 30 ђака на смеру економски и исто толико на смеру туристички техничар. Уписана су 22 будућа кувара, 15 трговаца и девет конобара – рекла је Тања Радованов, директорица Економско-трговинске школе.

У Средњој стручној школи “Милош Црњански” такође је било места за 120 нових ђака на три четворогодишња и једном трогодишњем смеру. Уписано их је 95. Директор Милорад Карановић напомиње да је најмање интересовање било за комбиновано трогодишње одељење.

-На смеру пекар и оператер прехрамбене индустрије уписано је 17 уеника. По 24 ђака имамо у одељењима где су техничар за хемијску и фармацеутску индустрију, док је на смеру медицинска сестра -техничар уписано максималних 30 ђака – прецизирао је Карановић.

Смерова који су били на располагању у све четири средње школе састављен је у договору са Градском управом,Филијалом националне службе за запошљавање и Регионалном привредном комором. Директори истичу и да су добро планирали упис с обзирма на то да ће се у појединим средњим школама у Ади, Сенти и Новом Кнежевцу гасити део одељења јер немају довољан број уписаних.

 

 

 

IMG_20230706_100050

У дворишном делу Центра за стручно усавршавања, где се налази Парк науке, почела је изградња новог објекта. Тренинг центар односно учионица будућности имаће 150 квадрата и употпуниће активности и садржаје кикиндског ЦСУ. Ово је највећа инвестиција од 2010. године од када је отворен Центар.

-Тренинг центар моћи ће да користе компаније, али и сви остали који имају потребу за додатним образовањем, преквалификацијама и доквалификацијама – истиче Дејан Карановић, директор ЦСУ –  У нашем граду отворен је велики број фабрика и биће их још. Суочени смо са недостатком  радника у појединим браншама и овај центар биће право место за обуке тако да ће се још више смањити број незапослених.

Средства за изградњу, 20 милиона динара, добијена су на конкурсу Министартсва просвете. Посао ће бити подељен у две фазе.

-Ове године завршићемо грубе радове, а наредне је планирано да комплетна инвестиција буде завршена. За опремање будућег Тренинг центра конкурисаћемо на ИПА пројектима прекограничне сарадње са Румунијом и Мађарском. И наша премијерка Ана Брнбић залаже се за дуално образовање и сектор информационих технологија, што нам је и дало идеју за отварање центра за додатно образовање – напомиње наш саговорник.

Циљ је да се оформе и ИТ инкубатори. Појединцима који се баве информационим технологијама биће понуђен простор, логистика и опрема како би отворили фирме у нашем граду.

 

-Зграда која се гради имаће приземље и један спрат. Биће модерног изгледа и са опремом која ће задовољити све потребе будућих корисника –  додао је Карановић.

У протеклих неколико година Центар за стручно усавршавање добио је 46 милиона динара на пројектима. Новац је искоришћен за опремање Парка науке, Мејкрес клуба, као и активности везане са Центром за промоцију науке и Покрајинским секретаријатом за образовање.

djaci naslovna

Ђаци генерације основних и средњих школа  били су гости Градске куће. Честитајући им завршетак једног животног раздобља и почетак новог градоначелник Никола Лукач додао је да је успех који су постигли  на понос како њихових родитеља, тако и Града. Први човек града је посебно апострофирао да би волео да се сви који одлазе на факултет, по завршетку школовања врате у родни град. Заједно са чланицом Градског већа Валентином Мицковски уручио им је поклоне локалне самоуправе.

-Ви сте будућност Кикинде и Србије и задовољство је бити у вашем друштву. Бити најбољи није лако, али ви сте трудом, радом, залагањем, учењем и посвећеношћу дали све од себе да то постигнете – рекао је Лукач – На нама је да дамо све од себе да свим ученицима омогућимо најбоље услове за рад, да пролазе кроз ђачко доба несметано и безбрижно, а ви нас мотивишете да будемо још бољи и још одговорнији. На вама је да нам сутра покажете пут како би заједничким идејама Кикинда и Србија биле још боље место за живот. Желим вам да, пре свега, будете добри људи, да се борите за себе, за своју школу, да будете понос својих родитеља, наставника и града.

Анђелија Кнежевић, најбоља је ученица Гимназије „Душан Васиљев“.

-Пуно значи да се труд који смо сви улагали препозна и награди. Сви ми памтићемо овај пријем који показује да Град мисли на нас. Школовање настављам у Бремену у Немачкој где сам добила пуну стипендију за студије психологије – сазнајемо од Анђелије Кнежевић.

Никола Радујко, ђак је генерације ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина, а уписао је Техничку школу, смер електротехничар рачунара.

-Уз рад, учење и вољу постижу се добри резултати. Част ми је што сам примио поклон од градоначелника , а овај гест показује да Град  стоји иза нас и да нас подржава – рекао је Радујко.

Пријему је присуствовало свих 17 ученика генерације, а Валентина Мицковски истакла је значај постигнутих резултата.

-Да би развијали таленат и подстицали ђаке да што боље уче, улажемо у образовање, не само у инфраструктуру, него и у модернизацију наставе – закључила је Мицковска.

Ученици генерације на поклон су добили мобилне телефоне.

 

Dr Biljana

Упоредо са јењавањем пандемије, повећавале су се активности Друштва у којем лекари, медицинске сестре и техничари неуморно помажу суграђанима да предупреде настанак шећерне болести и да што квалитетније живе са њом. Саветодавне и активности контроле шећера у крви у Кикинди организују у својим просторијама на тргу, петком од 8 до 10 сати. Сваког месеца лекари и техничари одлазе у Наково, Банатско Велико Село и Мокрин, каже председница Друштва, др Биљана Марковић.

– Радимо колико нам финансије дозвољавају. Имамо намеру да посећујемо више села. Поред контроле глукозе у крви, едукујемо грађане о превенцији и лечењу, учимо их новим стиловима живота како би предуредили дијабетес и превенирали последице компликација болести – каже др Марковић.

Ово је један од закључака годишње скупштине Друштва која је у јуну одржана после три године паузе.

– Радили смо и током пандемије, увек када је то епидемиолошка ситуација дозвољавала. Као друштво залажемо се за то да дијабетичарима обезбедимо и бољу и савременију здравствену заштиту. Предавања организујемо два до три пута годишње. Трудићемо се да то буде и чешће – објашњава др Марковић.

У 2022. години урађено је око 800 контрола шећера у крви и одржана су три предавања. Ангажовани су лекари опште медицине: др Гордана Родић, др Златија Мартинов Саџаковић и др Снежана Ињац. Рад Друштва финансира надлежни Покрајински секретаријат и Град Кикинда.

Да су редовне контроле и познавање ове болести неопходне, показује и податак да је у Кикинди регистровано око пет хиљада дијабетичара, док у Србији са дијабетесом живи око 770 хиљада људи или 12 одсто одраслог становништва, додаје др Марковић.

– Забрињава тренд пораста броја оболелих – истиче докторка. – Све више има  дијабетеса типа 2 међу млађим људима и децом, што се раније није дешавало.  Код младих и деце се јављао дијабетес типа 1 и њега има око 10 одсто дијабетичара. Уз одговарајућу терапију и одређен режим живота са овим хроничним обољењем може квалитетно да се живи.

У Друштву за борбу против шећерне болести прате светске трендове у лечењу и уводе иновативну терапију која спречава компликације на виталним органима и настанак других болести узрокованих дијабетесом, „тихим убицом“ који је, нажалост, још увек неизлечив.

Voja 1

Једна мало већа група пријатеља, уметника и виртуоза, једна мисија и филозофија рокенрола, читава музичка и животна платформа на стејџу у „Бифеу 67“, већ дуго су синоними за, некада се чинило, последњу одбрану музичког и друштвеног стила и припадајуће му филозофије. Ова музичка оријентација, као и њени актери, одавно су превазишли и локалне оквире и последњу одбрану. Постигли су да, под њиховим окриљем, стасавају нове генерације музичара, мајстора доброг звука истанчаног укуса и непоколебљивог усмерења. Рокенрол, у свим појавним облицима, има своје чврсто упориште у Кикинди, као и свој фестивал, већ седам година.

„Сувача демо фест“ је стварни импулс града, каже Воја Ђукић, музичар, идејни творац, председник истоименог удружења и локал-патриота чији уметнички ритам је погон ове манифестације и свих њених оригиналних нуспојава.

– Та случајност да се Фестивал дешава на углу улице са називом Србобранска,  коју пресеца Моравска која се, опет, нежно улива у корито пресахле реке Галадске  у Немањиној, на чијем углу је стари млин, даје занимљив подтекст овој манифестацији – каже Ђукић.

Идеја Фестивала који ће, ове године, 15. јула, бити одржан седми пут, заправо се остварује непрестано. Сваке среде, на сцени „Бифеа 67“, један сегмент је представљање младих бендова који, затим, добијају прилику да, са сталном поставом, тврдим језгром „Сувача демо феста“, свирају и песме које нису припремали.

– На тај начин их и афирмишемо и селектујемо, а они свирку завршавају пуног срца и са новостеченим пријатељима – објашњава Ђукић. – На „Сувача демо фесту“ решавамо им проблем првог наступа који је неопходан како би могли да учествују на фестивалима. Помажемо и подржавамо.

Ове године на сцени на тачки сусрета улица са метафоричним називима први ће, у 18 сати, наступити два млада бенда, чланови Музичког центра „Бубамара“ из Бечеја. После њих, музичари, чланови Удружења, подржаће старе пријатеље и госте у групној импровизацији. Следе наступи кикиндских бендова „Металик гејт“, Феникс“ и „Рој“.

Из Зрењанина стижу „Урош и нејаки“ и „Непалац“, а из Новог Сада „Архетипови“, сви са својим ауторским радовима, каже Воја Ђукић и најављује „хедлајнере“ Фестивала – „Директ драјв“ оригиналног порекла „из познатих јужнобанатских рок-села“, победнике Зајечарске гитаријаде који ће представити нови албум. Свој пети албум промовисаће један од најстаријих рок-бендова, суботички „Фауст“. Са ауторским и ковер програмом стижу „Учитељи“ из Бечеја, а кикиндско-суботичко-кањишка група „Зенит“ свираће музику „Атомског склоништа“ која се, каже Ђукић, дуго није чула на музичким сценама.

Читаву организацију спроводи непрофитабилно удружење грађана под пуним називом Удружење музичара „Сувача демо фест“.

– Велико нам је задовољство што нас Град подржава. Захвални смо и свим људима добре воље који помажу и који желе да остану анонимни. Спонзори су нам и „Бела вила“, „Гриндекс“ и пицерије „Конти“ и „Слап“ – напомиње Ђукић.

Последња три издања Фестивала на стејџу су имала десет портрета пријатеља и учесника који више неће моћи да дођу. Они су светло нашег стејџа, каже Ђукић и с поносом додаје да му је један од уметничких директора „Егзита“, Здравко Вулин, рекао да на свим фестивалима које је посетио у једној години укупно није видео толико деце и младих колико их има на тој једној вечери у Кикинди.

Организатор на крају поручује: „Основна идеја је да изађемо, да се видимо и да се, такви какви јесмо, једни другима свидимо“.

Припремите се за добру свирку и добре људе. Живеће дуго „Сувача демо фест“.

(Фото: Љубица Војводић)

put 3_2.12.1

Пут Иђош-Ада није легализован, нема употребну дозволу и није безбедан за саобраћај.

Ипак, грађани Војводине су га платили 1,5 милијарди динара.

За додатне радове, фирма „3Д Пројект“ Зорана Милешевића која је била подизвођач подизвођача, сада из градске касе узима још 2 милиона евра. Половина новца је за камате.

 

20230704104254_CDA_3582

Пут Иђош- Ада, који није легализован, нема употребну дозволу и није безбедан за саобраћај, грађани Кикинде и Војводине платили су 1,5 милијарди динара, а за наводни вишак радова, фирма Зорана Милешевића, на основу судске одлуке, сада наплаћује из градске касе два милиона евра– због чега је рачун Града блокиран. Управо на деоници тог пута, на укрштању са пружним прелазом, на месту где коловоз ни не постоји, конференцију за новинаре одржала је Станислава Хрњак, председница Градског одбора Српске напредне странке.

Обраћање јавности уприличено је на путу због чије изградње су грађани задужени, управо како би Кикинђани могли да виде шта је то што плаћају, истакла је Хрњакова. Она је подсетила да је Покрајинска влада, на челу са Бојаном Пајтићем, односно тадашња Демократска странка која се, у међувремену, распала на неколико фракција, заједно са својим политичким и пословним пријатељем у Кикинди, Зораном Милешевићем, иницирала инвестицију- пут до моста на Тиси код Аде.

Поред Кикинде, требало је да буду укључене и три суседне општине: Нови Бечеј, Чока и Ада и тако је и било на самом почетку јер је требало да буде урађена експропријација земљишта. Притом се инсистирало да Кикинда буде и инвеститор у овом пројекту, нагласила је Хрњакова.

– Проблем је у старту настао јер су у пројекту за пут Иђош-Ада евидентиране три велике грешке. Прва је што није предвиђена железничка пруга. Затим, грађевинска дозвола је издата само за један део радова, а сви каснији, остали радови, били су реализовани на основу непостојеће грађевинске дозволе. Трећи проблем је што су изостале све потребне експропријације земљишта. Не постоји могућност да инвеститор реализује било какав пројекат преко туђих парцела, а овде се то догодило; део пута иде преко парцеле која припада „Менти“ из Падеја, а други део потпуно излази из тог пројекта. Врло је интересантно и то да је за све радове био задужен подизвођач подизвођача, фирма „3Д пројект“, власника Зорана Милешевића. Ова фирма је радила неку врсту вишка радова који су увек чинили десет одсто – указала је Хрњак.

Председница Градског одбора СНС-а подсетила је на још неке послове Милешевићевих фирми, који су праћени сумњом у малверзације.

– Занимљиво је да се тако завршавало све што је ДС, односно Зоран Милешевић радио у овом граду – закључила је. – На улазу у Кикинду стоји хладњача за коју је Развојна банка Војводине дала кредит у вредности милион евра. Он није плаћао тај кредит, па је Банка, у преводу – партијски пријатељи Зорана Милешевића, одлучила да то мора да се прода. Хладњачу је купила фирма „Мултиком“ чији је власник Драган Ђилас. Ова овде прича кошта грађане Кикинде и Војводине 1,5 милијарди динара. Затим, хотел „Нарвик“ – диван хотел који је сада рушевина и ругло у самом центру, озбиљно угрожава пролазнике и урушава слику града. Све су радили на исти начин јер је, до 2013. године, Кикинду водио Зоран Милешевић. Саво Добранић, Илија Војводић, Оливера Кантар и Едита Дивковић, чланови ДС-а, радили су онако како им је говорио Милешевић и то Кикинђани знају, то није тајна. Све што су започели и наплатили, оставили су или недовршено или задужено или разрушено. У овом моменту, пут кошта грађане Кикинде два милиона евра, од тога је један милион само камата. Пут никада није завршен, никада није добио употребну дозволу, никада није био безбедан за саобраћај, и на њему се, нажалост, дешавају инциденти, какав је и недавна саобраћајна несрећа на пружном прелазу јер Железница Србије не може да изда сагласност за њега.

Хрњак је истакла да је СНС 2013. године затекао 950 милиона дуга у градској каси које је оставио ДС. Грађани треба да знају, додала је, да су челници Градске управе направили савесну рационализацију трошкова. Град се неће задуживати за нове, велике и озбиљније инвестиције, али то свакако не значи да тих инвестиција неће бити, рекла је.

– Будите сигурни да ће све планирано и важно за грађане Кикинде – завршетак фабрике воде, мини-постројења за пречишћавање воде у селима, радови на Болници, комуналној инфраструктури, бити реализовано. Трудићемо се и радити са још више енергије, управо због свих ових околности у којима смо се нашли. Судска одлука јасно гласи да је Град Кикинда, као инвеститор, крив. Треба да видимо ко је крив за све што нам се у овом тренутку дешава и апсолутно ћемо тражити одговорност. Сигурна сам да ћемо изаћи из овога и да ћемо реализовати све пројекте које смо најавили јер грађани то заслужују. Нећемо одустати, борићемо се да постижемо резултате у корист грађана Кикинде и да свако за своја дела или недела одговара – поручила је председница кикиндских напредњака.