Град Архиве | Page 273 of 345 | Кикиндски портал

Вече фолклора – млади у Банатском Великом Селу чувају традицију завичаја предака

Igor Crnogorac July 28, 2023

У оквиру обележавања Дана Банатског Великог Села вечерас је, на спортским теренима, у организацији Културно-уметничког друштва „Марија Бурсаћ“, одржано Вече фолклора.

– Гости су нам чланови КУД „Будућност“ из Добановаца и Културног центра „Светозар Марковић“ из Зрењанина са којима сарађујемо и размењујемо наступе. Наше Друштво има 120 чланова и вечерас премијерно представља кореографију “Биначка Морава” – рекао је председник КУД-а „Марија Бурсаћ“, Предраг Сантрач.

Догађају је присуствовао градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

– Пружамо подршку и КУД-у и Месној заједници у организацији оваквих догађаја – казао је председник Скупштине Града, Младен Богдан. – Упркос томе што нам спочитавају да смо на свим догађајима, желимо да поручимо да је важно да будемо са својим народом, са својим суграђанима, да им пружимо подршку, да услишимо њихове жење, да покажемо да је главни циљ раст и развој свих месних заједница.

Великоселцима и њиховим гостима обратила се заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Овакви догађаји подсећају нас на неко заборављено време када су постојале одређене вредности, када се знао ред у свим сегментима друштва, када се неговао и поштовао култ породице, заједништва и огњишта, када се знало ко је ко у кући и постојало је поштовање према старијима, према мајци и оцу, када смо васпитавани да пружамо и ширимо љубав у породици, према свом ближњем. Уколико у оваквим приликама бар мало успевамо да освестимо све то, да се сетимо тих животних вредности и да их вратимо, онда треба да пожелимо да овакви сусрети трају јер се, на тај начин, чува оно најбоље и најлепше у традицији нашег народа и завичаја – истакла је Дијана Јакшић Киурски.

Пред препуним трибинама три изузетна фолклорна ансамбла извела су игре из свих крајева наше земље, као и из завичаја својих очева и дедова.

Програми Дана Банатског Великог Села настављају се током викенда – у суботу, од 14 сати, Удружење жена „Орхидеја“ ће, код Завичајне куће организовати такмичење „Најлепши крајишки колач“, а за 21 сат заказан је „Крајишки вишебој“. У недељу ће се, на језеру „Лагуна“, од 12 сати, одржати такмичење у кувању рибље чорбе.

Програме прославе Дана села организују удружења из овог места, уз подршку Месне заједнице и Града.

357319036_2002982103379060_4691951285786218172_n

Град помаже кикиндским предузетницима да унапреде производњу

Aleksandra Djuran July 28, 2023

Власници малих, микро и средњих предузећа са територије града, који су конкурисали и испуњавали услове, добили су средства за унапређење производње. Подстицаји су одобрени власницима 15 фирми, а уговоре са њима потписао је градоначелник Никола Лукач који је рекао да је град на услузи предузетницима.

Међу онима који су добили средства је и Татјана Тановић, власница фирме „Водоноша“ која се бави дистрибуцијом воде и апарата.

-Фирма први пут конкурише и добили смо износ од 165.000 динара. Помоћ нам је драгоцена јер ћемо унапредити опрему коју поседујемо куповином стакера, машине која може да диже робу на највише полице у магацину. На тај начин бићемо ефикаснији, а допринеће и бољој организацији посла. Имамо осам радника и надам се проширењу посла и запослених – рекла је Татјана Тановић.

Штампарија „Борац“ из Кикинде односно њен власник Филип Карановић добио је 250.000 динара.

-Фирма ради пуне 23 године и имамо седам радника. Са добијеним средствима купићемо машину за лепљење картонске амблаже. Циљ нам је да проширимо и убрзамо производњу што ће допринети да будемо конкурентнији на тржишту. Конкурисали смо и пре шет година и тада смо средствима Града купили машину за шлицовање кутија коју користимо и данас – сазнајемо од Карановића.

Градским буџетом за ову намену предвиђено је три милиона динара, за милион динара више у односу на прошлу годину.

-Најнижи одобрени износ је 75.000 динара, а највиши је 360.000 динара. Према условима конкурса максимални износ који смо могли да одобримо је 400.000 динара односно 50 одсто од укупно тражене суме – појаснио је Саша Танацков, члан Градског већа – Путем овог конкурса водимо рачуна и о женском предузетништву које се додатно бодује тако да смо одобрили средства за шест жена, предузетница. Новац се одобрава искључиво нашим локалним фирмама који су пословно и животно везани за наш град.

На конкурс је пристигла 21 пријава, а суфинасираће се предузетници који раде у областима грађевинарства, штампарских и комуналних услуга, електричарских послова, угоститељства и старих заната.

Зашто су празни локали у центру града

Aleksandra Djuran July 28, 2023

Цена закупа пословног простора у јавној својини града остаће непромењена до краја године. Наиме, измену и допуну одлуке о условима и начину давања у закуп пословног простора у јавној својини града, која је разматрана на седници Скупштине града, одборници су једногласно подржали. Како је образложио Саша Танацков, члан Градског већа, цена закупа, према одлуци, усклађује се са растом цена на мало. С обзиром на то да постоје економска кретања која условљављају отежано пословање, локална самоуправа жели да помогне локалним, малим, привредницима. Новом одлуком до краја године замрзнуће се цене закупа пословног простора које су биле у јуну.

– У јавности се спекулише да имамо празнх локала у центру и да је разлог томе лоше економско стање у нашем граду. Не слажем се са тим јер су сви локали у јавној својини попуњени и да их имамо још и у њима би били закупци. Локали који су празни припадају физичким лицима или привредним друштвима и цена закупа коју траже није реална за тржишне услове у Кикинди – рекао је Саша Танацков.

Председник Скупштине града Младен Богдан поводом ове одлуке подсетио је да су сличне мере подршке мали привредници и предузетници имали током пандемије корона вируса. И тада се није мењала цена закупа градских локала.

-Локали који су празни налазе у згради која је враћена реституцијом. Након тога она је продата и садашњи власници подигли су цену квадрата на хиљаду и више евра. Ову цену нико неће да плати јер није исплатива и зато нема закупаца. Локали у својини локалне самоуправе су сви под закупом, а и овом одлуком поручујемо да град водимо домаћински и одговорно – поручио је Богдан.

Градски локали подељени су у пет зона и у њима је 146 закупаца. Највише их је у првој и другој зони, на Градском тргу и ширем центру, где је и највећа цена. У јуну је за прву зону требало издвојити 537,48 динара по метру квадртаном, а за другу 430 динара за квадрат.

Не одустајемо од боље и напредније Кикинде, поручио Никола Лукач са скупштинске говорнице

Aleksandra Djuran July 28, 2023

Већином гласова одборници су, на седници локалног парламента, усвојили консолидовани извештај о извршењу одлуке о буџету за период јануар- јун. У градску касу у првих шест месеци слило се милијарду 616 милиона динара односно 42 одсто од укупно планираног прихода од три милијарде 875 милиона динара.

– Реализација буџета је задовољавајућа. Трансферна средства имала су нешто лошију реализацију јер од планираних 400 милиона динара 300 милиона није уплаћено у првој половини године, али ће бити уплаћено до краја. Реч је o средствима Управе за капитална улагања која су намењена започетој реконструкцији водоводне мреже и будућој изградњи секундарне атмосферске каналазације што укупно износи 270 милиона динара. – истакла је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

– Буџет града од 12. јуна био је блокиран због принудне наплате, а део мера изласка из ове ситуације били су и свакодневни контакти са великим финансијерима да се уплате одложе за период изласка из блокаде како би средства утрошили за намену за коју су и одобрена. Задовољни смо и са трећом траншом рудне ренте у износу већем од 93 милиона динара.

Блокада није дуго трајала, додала је Јакшић Киурски, и нормално пословање успостављено је 14. јула.

– Држава је показала спремност да помогне нашем граду да пребродимо што пре блокаду тако што нам је доделила 60 милиона динара. Kризни период je иза нас и сада можемо очекивати средства која ће значајно повећати реализацију прихода до краја године – казала је заменица градоначелника.

На примедбу одборника Мирослава Грујића да тачка дневног реда треба да носи назив неизвршење буџета одговорио је градоначелник Никола Лукач.

– Пројекти и планови реализују се по планираној динамици и знам да вам то не одговара. Због вашег ментора Зорана Милешевића зауставили смо трансфере за велике пројекте које ћемо реализовати у другој половини године. Знам да вас боли то што смо успели, да добром организацијом и домаћинским располагањем буџета, ниједан корисник не остане ускраћен за средства и да град функционише. Мислите ли да се нисмо спремали за ову блокаду и да смо неодговорни? Тако бисте ви радили и дали бисте новац некоме ко то није заслужио. Морају се поштовати одлуке суда и зато смо зауставили веће трансфере да не бисмо дошли у додатни проблем. Сви суграђани виде где се реконструише водводна мрежа, које су улице асфалтиране, где је замењена расвета, где су изграђени тротоари. Исто улажемо у центар, на периферију града и на селима. Не видите изградњу фабрике воде, реконструкцију Опште болнице, радове у школама, подршку младима, породиљама, пронаталитетној политици, нашу борбу да у град дођу нови инвеститори? За тих 220 милиона, знате ли шта смо све могли да урадимо? Да изградимо нови вртић који нам је потребан, та сума је двогодишњи буџет за реконструкцију коловоза, да уредимо сеоске домове културе и много тога другог. Ко ће се овде извинити и рећи да није веровао да ћемо моћи тако брзо да изађемо из блокаде и због тога што сте мислили да нисмо способни да сами решимо настали проблем? Имамо визију и подршку народа да водимо град и решавамо све проблеме. Резултати рада показују нашу борбу и не одустајемо од боље и напредније Кикинде – рекао је Лукач и напоменуо да је поносан на сваког појединца из свог тима и све буџетске кориснике који су били свесни ситуације.

И поред блокаде рачуна, све обавезе према предшколском, основном и средњошколском образовању, установама културе и спорта, према месним заједницима и социјалној заштити су испоштоване, прецизирано је за скупштинском говорницом.

До џепарца продајом младог кукуруза

Aleksandra Djuran July 28, 2023

Надежда Шибул, Анђела Маринков и Мина Ћурчија осмислиле су одличан начин како да дођу до џепарца. Продају куван, печен и сиров млад кукуруз у Његошевој 74. Надеждина мама Зорица, која им помаже, односно кува и пече млад кукуруз открива нам како је све почело.

-Ћерка и ја биле смо на пијаци у Микронасељу и виделе да један дечак продаје кукуруз. На његовој тезги била је гужва и то нам је дало идеју да се и ми пробамо исто. Надежда је окупила своје другарице које су радо пристале да јој се придруже – каже Зорица Миуцин.

Кукуруз стиже са њиве Надеждиног тате Душка који се бави пољопривредом. Сваког дана се бере свеж за продају.

-Има купаца током читавог дана. Ту су наше комшије, пријатељи, родбина, али и они који прођу улицом и виде да се продаје кукуруз. Оглашавамо се на друштвеним мрежама и сада имамо и поруџбине. Све што зараде иде деци за џепарац – напомиње наша саговорница.

Млад кукуруз продаваће се још неко време, док га буде било. Газдинство Шибул засновало је кукуруз на четрдесетак јутара. Зорица истиче да је у солидом стању, али да му треба кише у наредном периоду.

(Видео) У финишу изградња фабрике воде: Решава се вишедеценијски проблем

Aleksandra Djuran July 27, 2023

Грађевински радови на постројењу за прераду пијаће воде завршени су 95 одсто, машински радови биће готови за месец и по, а електро за три месеца. Изградња фабрике воде, највеће инвестиције у Кикинди у протеклим деценијама, тече планираном динамиком у шта су се приликом посете градилишту уверили градоначелник Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић, помоћник градоначелника Светислав Вукмирица и члан Градског већа Небојша Јованов.

-Сви могу да се увере да фабрика воде расте из дана у дан и коначно ће сви Кикинђани имати квалитетну пијаћу воду. Инвестицију су, заједно са Градом Кикиндом, омогућили су Влада Републике Србије, надлежно Министарство, КФВ банка, а вредност радова је око 11 милиона евра. Истрајаћемо у томе да суграђани у 21. веку добију воду за пиће по свим прописаним стандардима. Паралелно са овим пројектом ради се на замени водоводних цеви, магистралном воду, као и на мини постројењима за пречишћавање воде за свако село. Вода за пиће деценијски је проблем и ми ћемо га решити на задовољство свих грађана – истакао је Лукач.

Посао је започет је у јуну 2021. године, након неколико година студиозних припрема. Комплетна опрема из увоза, а која се тиче технологије прераде је већ на градилишту, тако да неће бити никаквих застоја, напоменуо је директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо.

-Грађевински радови, према садашњем плану, биће завршени до краја октобра након чега ће се приступити даљим корацима за пуштање воде у систем. Објекат са савременом технологијом треба да служи граду минимално 40 година. – казао је Гверо – У току је и укључивање запослених из Јавног предузећа „Кикинда“ у рад постројења. Фабрика ће запошљавати 21 радника и највећи део биће из постојећег јавног предузећа.

Пошто сви радови буду завршени уследиће њихова провера. Након тога започеће проба са водом.

-То је и најзначајнији део који нас чека. Наша улазна вода је карактеристична и ово ће бити први случај да се од ње направи пијаћа вода која задовољава све прописане стандарде. Аустријска фирма „Униха“, која је носилац технологије, предвидела је да се завршна обрада ради такозваном реверзном осмозом која омогућава да се од морске добије вода за пиће. Не сумњамо да ће наша вода бити по прописима, а током пробног периода најважнија је оптимизација параметара, како би се постигла и најповољнија цена воде за потрошаче – рекао је Мирослав Кресоја из ЈП „Кикинда“.

ЛЕПА ВАРОШ открива како је „Микиница”добила назив: Мика и Тереза учили Кикинђане плесу

Jelena Trifunović July 27, 2023

У некадашњој згради „Микинице”, плесним корацима младе су учили Мика Катаривас, Јеврејин који је у Кикинду дошао после рата, и његова супруга Тереза, прва жена-мотоциклиста у граду.

Најпознатије место за забаву деценијама у Кикинди било је у згради Микинице, на углу Мокринске и улице Војводе Путника, у некадашњој згради Занатлијске задруге. Зграда је потицала из времена Монархије и због оронулости је представљала опасност, па је осамдесетих година срушена.

Тереза је била рођена у кикиндској породици Фа 1893. године. Њени родитељи имали су четрнаесторо деце. Њена бака, Лудовика Кристијан, била је коморница грофа Естерхазија у Бечу. У време Марије Терезије, породица је добила псећу кожу коју су добијали они којима је додељивана племићка титула.

Супруг Терезе Фа, Мика, био је учитељ играња. По њима је зграда названа Микиница. Мика Катаривас био је јеврејског порекла, а у Кикинду је стигао са приморја. Имао је школу плеса у Шибенику. Новине које су излазиле у том далматинском граду „Хрватска ријеч”, 1909. објавиле су оглас да је отворена школа плеса и лепог и модерног понашања у просторијама „Хрватског сокола”. Катаривас је у Велику Кикинду дошао одмах после рата.

У раду му је помагала супруга Тереза која је била прва жена- мотоциклиста у Великој Кикинди. Њене нећаке, Каталин Гера и Ана Зубанов, касније ће се сећати своје тетке као жене са кацигом, на мотору, која је уживала и у јахању. Имала је свог коња и великог белог пса.

Како су причале суграђанки, публицисткињи Марти Иштван, у школи се прво учио танго, а затим фокстрот, фокс, полка, румба, па енглески валцер, који је био најтежи.

„Девојке су седеле са једне стране сале, а са друге младићи. Учитељ плеса би лупио длановима и тиме би започињао плес. Оном ко није хтео да плеше би заповедио. Није било ленствовања. Видело би се коме не иде, али моја тетка би то вештим комбинацијама решавала. Спаривала би их са таквима који су већ добро играли. Када би дечак добро играо, онда би га спајала са једном „дрвенастом” девојком и супротно. Била је јако одлучна”, причала је о Терези Ана Зубанов.

Школу плеса похађали су највише средњошколци, било их је и из шегртске школе, док девојке из паорских породица нису ишле на плес.

Мику Катариваса, учитеља плеса, депортовали су 1941. године. Његово име налази се међу жртвама холокауста. Тереза је држала часове плеса и после рата. Преминула је 1973. године у Кикинди.

О њеном плесном умећу сведочи и следећа анегдота. Како се својевремено присетила њена нећака Каталин, на венчању њихове сестре, тетка Тереза имала је 80 година, али је тако играла твист да је сваког задивила.

Црњански о Мики

Мику помиње Милош Црњански о тексту о присаједињењу, који је објављен у Политици 1923. године.

„Под запаљеном свећом са Циганима, сав црвен у лицу седи Мика Катаривас и пева српске убојне песме. Срнао и Орјуна. Српска национална омладина. Мика Катаривас је виђен члан тог „ужасног” друштва. Уствари то је врло добар човек, са кудравом косом, београдско јеврејче. Велики радикал, десна рука Јоце Будишиног. Бивши танц мајстор, сада трговац хаљина у Кикинди. Дошао је од некуд после ослобођења и задржава се ту, добри и весели човек.

Каже: ја често идем у Београд, познајем све. И Вујчића, и Нинчића и Сршкића (министре у Влади Николе Пашића). Стално сам на путу и живим само за партију. Виђам их често, али се они праве да ме не познају.

-Еј Сршкићу, зар ме не познајеш.А кад сам те учио валцер?

Рукама маше, очима жмирка и пијуцка. Овдашњи га Јевреји мрзе”- написао је Црњански.

(Извори. В. Вујин, М. Иштван)

Са пензионерском картицом до великих попуста у СЦ „Језеро“

Igor Crnogorac July 26, 2023

Старијим суграђанима ће, путем пензионерске картице, од 1. октобра, бити омогућени попусти за коришћење услуга Спортског центра „Језеро“ захваљујући споразуму који је данас потписан између директорице кикиндске филијале ПИО Фонда, Весне Ђукановић и директора Центра Дејана Пудара и представника ПИО Фонда.

Потписивању су присуствовали градоначелник Никола Лукач, начелник Округа Мирослав Дучић и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе Богдан Тасовац, као и председник Удружења Милан Периз.

Ово је само наставак настојања Града и СЦ „Језеро“ да што више излазе у сусрет старијим суграђанима, рекао је директор Пудар.

– Акције погодности за пензионере већ смо започели ове године, па је потписивање споразума круна наших активности – оценио је Пудар. – Од октобра они ће имати 80 одсто попуста за закуп свих термина у Спортском центру, исто толико биће умањена цена за коришћење хостела и 40 одсто попуста добијаће за коришћење играонице. Позивамо наше старије суграђане да искористе погодности које нудимо. Верујемо да ће многи својим унучићима, на овај начин, омогућити да прославе рођендан у нашој играоници.

Председник Градског удружења пензионера Милан Периз истакао је значај рекреативних активности за старију популацију.

– Захваљујући помоћи и разумевању Града пензионери већ плаћају пола цене карте за базен и одзив је одличан. Кикинда је један од првих градова у којима је овако нешто иницирано како би се пензионери што више укључили у спортске активности. Верујем да ће то допринети да буду мањи редови у чекаоницама здравствених установа и да ће пензионери који се рекреирају бити 30 одсто здравији – рекао је Периз.

Попусте у СЦ „Језеро“ моћи ће да користе пензионери – власници пензионерских картица, чиме Центар и Град дају подршку напорима Владе за бољи стандард најстаријих суграђана.

Пензионерска картица издаје се на основу захтева који се подноси у филијали Фонда пензијско-инвалидског осигурања. У току је потписивање уговора са правним субјектима – трговинама и установама у читавој држави, које ће, на основу картице, пензионерима одобравати попусте на производе и услуге, а то право они ће моћи да почну да остварују од 1. октобра ове године.

363077673_660787556141698_3277056920123875147_n

Старе занате чувају од заборава

Aleksandra Djuran July 26, 2023

Удружење „Торонтал” у Руском Селу домаћин је 22. етно кампу старих заната који је окупио децу из Кикинде и околине. Међу осамдесеторо деце је и Рускоселка Данијела Хабди која је учесница протеклих неколико година.

– Волим камп јер на њему стичем нове пријатеље. Уједно, пуно тога сам научила да шијем, штрикам, везем. Израђујемо разне ситнице и проводимо време дружећи се – рекла је Данијела Хабди.

Десетогодишњег Теодора Попија затекли смо у вајарској радионици.

– Правимо таблу која се после обраде и сушења закачи на врата као украс. Веома је занимљиво и интересантно. Овде сам заједно са другарима и млађом сестром – сазнајемо од Теодора.

Покровитељ етно кампа је Град Кикинда, а градоначелник Никола Лукач, који је посетио учеснике заједно са чланицама Градског већа Валентином Мицковски и Мелитом Гомбар и председником Савета МЗ Руско Село Душаном Марјановићем, похвалио је представнике удружења „Торонтал“ јер је простор сваке године богатији за нови садржај.

– Етно камп истрајава годинама и прави је пример суживота у мултинациналној и мултикултуралној средини. Очување старих заната и преношење традиције на млађа поколења важан је сегмент рада „Торонтала“ и ово је најбољи начин да их сачувамо од заборава. Деца уче, али и истражују своју историју и културу кроз дружење и игру – истакао је Лукач.

Шандор Талпаи, председник Удружења „Торонтал” поносан је што камп траје више од две деценије. Камп је од посебног значаја за Мађарски национални савет.

– Деца уче старе занате попут веза, ткања, грнчарије, праве предмете од рециклажног материјала и накит од перлица. Више од две деценије трајања кампа је изузетно. Признање које нам стиже од родитеља и деце нам је водиља – додао је Талпаи.

Етно кампу старих заната придружила су се и деца из Нове Црње, Житишта, Бегејаца, Клека.

Предузетници показали хуманости: Јастук за сваку болничку постељу

Aleksandra Djuran July 25, 2023

Опште удружење предузетника донирало је Општој болници 189 јастука за болничке кревете. Акцији се одазвао велики број предузетника, али и суграђана који су желели да помогну. Цена једног јастука димензија 70X50 центиметара износила је 700 динара, а предузетници су могли да га купе или да уплате новац на рачун удружења.

-Ово је конкретна помоћ суграђанима који су на болничком лечењу, стога се у име запослених, али и пацијената захваљујем предузетницима. Јастуци су потрошна роба, често се перу и самим тим и хабају. Нови ће бити распоређени на одељењима која су и најфреквентнија: интерном одељењу, хирургију, неурологији, дијализи. Овим гестом наши суграђани који су у предузетничким водама показали су да имају велико срце и да су друштвено одговорни – рекао је др Владимир Прунић, помоћник директора Опште болнице.

Није први пут да Опште удружење предузетника организује акцију прикупљања помоћи за здравствене установе у граду, тако да је пре неколико година купљен порођајни сто који се и данас користи, додао је председник Синиша Пашић.

-Искрено, нисам очекивао оволики одзив и част ми је што сам председник предузетницима који су увек ту да помогну. Одазвали су се и појединици који нису наши чланови, а живе у Француској, Немачкој, Хрватској, Босни и Херцеговини, јер су препознали њен значај. Можда ће сутра неко од нас бити пацијент и ово је минимално што можемо да учинимо. Трудимо се да сваке године организујемо бар једну акцију за помоћ здравству, а ту смо и за децу оболелу од тешких болести– истакао је Пашић.

Недавно је и Болница купила 150 јастука, тако да ће свака постеља у овој здравственој установи имати нов јастук.