Град Архиве | Page 267 of 345 | Кикиндски портал

Од септембра у школама предавања о правилном коришћењу интернета и електронских уређаја за комуникацију

Igor Crnogorac August 22, 2023

Како би се повећала безбедност деце на глобалној мрежи и подстакло правилно коришћење електронских уређаја, у свим школама ће, од 1. септембра, почети континуирана едукација ученика. По пројекту министарстава просвете и унутрашњих послова, и у свим школама на нивоу града у следећој школској години ђаке очекују нова предавања.

– У сарадњи са Полицијском управом Кикинда биће организована предавања и трибине како би се повећала безбедност деце и младих приликом коришћења интернета, уопште електронских уређаја за комуникацију који су им доступни. Тема ће бити и понашање на интернету, а предавања ће бити одржавана у свим школама, за све ђаке, прилагођено њиховом узрасту – рекао је Тихомир Фаркаш, председник Актива директора основних школа и директор ОШ “Жарко Зрењанин”.

Фаркаш напомиње да је употреба мобилних телефона већ забрањена у току наставе, али и да постоје активности у којима се они користе.

– Суштина је у томе да се мобилни телефони и слични уређаји правилно употребљавају и зато ће ова предавања бити корисна за ђаке, али и за њихове родитеље јер нису сви довољно упућени – истиче Фаркаш.

У учионице ће 1. септембра ући око пет хиљада ђака, од тога први пут њих 450.

– Локална самоуправа наставља прошле године започету акцију обезбеђивања уџбеника за све прваке, па ће и ове године ученици првог разреда у свим школама у Кикинди и селима добити бесплатне нове књиге које су већ поручене – напомиње Фаркаш.

Он додаје да недавно невреме није нанело озбиљнију штету ниједној школској згради, па ће настава почети на време и у редовним околностима. Такође, полицајци који од пролетос дежурају у току трајања наставе и даље ће бити у свим школама од самог почетка наставне године.

У Иђошу јубиларним „Бубалицама“ завршени Дани села

Igor Crnogorac August 21, 2023

Традиционалним програмом „Вече у шуми – Хајдемо на бубалице“ завршена је вишедневна прослава Дана села у Иђошу.

„Вече у шуми“ одржава се већ три деценије. У сутон, мештани се окупљају и крећу према брегу на крају Партизанске улице, ка месту на којем су се, од давнина, окупљали у данима око Преображења. Догађај је јединствен по томе што је свако, ко је то желео, могао да се појави на „сцени“ и исприча неку занимљиву, најчешће смешну, причу и тако освоји срце своје изабранице или симпатије сељана.

„Бубалице“ допуштају и фолклор, тамбураше и поезију, крофне и кувани кукуруз, све што мештанима улепшава овај празник који је и храмовна славу. Ове године програм су увеличали и гости из Сајана, Мокрина и Кикинде. Један од обичаја био је и да се, ради здравља, уочи Преображења, преноћи у Цркви Сабора Светих Архангела у којој се на празник одржава свечана литургија.

– Тема овогодишње манифестације је сећање на хроничара Јована Ђурђулова који је 1926. издао „Иђошку хронику“ у којој су записани обичаји и нарав наших и мештана околних села. Желимо да чувамо традицију од заборава, све лепе обичаје наших предака – рекла је председница Савета Месне заједнице, Иванка Грујић.

Прослава Дана села у Иђошу трајала је седам дана и мештани и гости имали су прилику да уживају у различитим програмима: „Фијакеријади“, „Крофнијади“, кувању рибље чорбе, изложбама и књижевним промоцијама, представљању иђошког вина, турниру у малом фудбалу, све у организацији различитих удружења, клубова и организација у овом месту, а под покровитељством Месне заједнице и Града.

367720556_6600290233350401_7306605663705238441_n

Велика потражња за цеђеним соком од парадајза

Aleksandra Djuran August 21, 2023

Припрема зимнице увелико је у току, а неизоставно је да кикиндске домаћице за хладне дане припреме кувани парадајз. Берба свежег и производња сока од парадајза почела је недавно и трајаће до краја септембра. Суграђанин Јован Сувајџић већ 25 година производи индустријски и конзумни парадајз и на његовој парцели у току је друга берба.

-Парадајз је заснован на парцели од три јутра. Од сорти имам „рио гранде“, „линду“, „јабучар“, „шљивар“. Производња је на отвореном и све зависи од временских услова. Посла има свакодневно, поготово сада када је почела берба – истиче Сувајџић.

Узгој није лак и почиње већ током зиме.

-Расад за парадајз сам производим. Овај посао почињемо у фебруару, марту, како би на време био спреман за сетву на њиви. Пре него што засадимо расад потребна је адекватна припрема земљишта уз све агротехничке мере – напомиње наш саговорник.

На половини парцеле Сувајџић има систем кап по кап јер, како каже, без наводњавања нема ни рода, што су и показале петходне сушне године.

-Година за производњу је шаренолика. Имали смо случајеве да се у једном дану промени четири годишња доба, тако да ни сам не знам да ли да наводњавам или не. На срећу, моју њиву заобишао је лед, а јаки ветрови које смо имали нису нанели велику штету. Прошлонедељна киша успорила је брање, а како чујем од других произвођача, парадајза нема јер су временске непогоде учиниле своје. У јеку сезоне ангажујем и раднике на брању као испомоћ, али их је све теже наћи, барем оне квалитетне – напомиње Јован Сувајџић.

Парадајз минимално третира, само онолико колико мора, јер му је важно да производ буде што здравији.

-Цеђени сок продајем по цени од 100 динара за литру, а кувани, флаширан, је дупло скупљи. Потражња је велика и купаца има – рекао је Сувајџић.

Препоручује суграђанима да купују воће, поврће и храну уопште, од домаћих произвођача јер је најбоље јести оно што рађа у средини у којој се живи.

Козарчанке кувају најбољи пекмез од шљива – две медаље остале у селу

Igor Crnogorac August 20, 2023

На трећој „Пекмезијади“, такмичењу у кувању пекмеза од шљива у Новим Козарцима, у организацији Удружења жена „Нарцис“ победила је екипа Удружења жена „Нови Козарци“. Другопласиране су чланице Удружења жена „Јединство“ из Руског Села, а бронза је, такође, остала у селу-домаћину, припала је екипи фирме „Производња Јадранка“.

Тако је одлучио жири који су чиниле мештанке Гордана Мандић, Божана Братић (нису чланице ниједног удружења) и витез кулинарства из Кикинде, Радован Субин.

„Пекмезијаду“, од 2019. године, организује Удружење жена „Нарцис“ из Нових Козараца. У сеоском парку потребно је скувати пекмез по старим рецептима, кажу организатори.

– Ово такмичење дуго траје, пекмез се кува 4-5 сати, па су многи одустали од учешћа. Помогла нам је Месна заједница, купили смо 200 килограма шљива и свака екипа је добила по 15 килограма, као и три килограма шећера и две гајбе дрва. Требало је само да донесу шерпе и да мешају. Обезбедили смо свима и тегле и налепнице – каже Стоја Милиновић, заменица председнице Удружења.

Она додаје да су идеју да организују „Пекмезијаду“ добиле после учешћа на манифестацији „Изађи ми на теглу“ у Кикинди.

Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице, оценио је да Нови Козарци постају препознатљиви по броју манифестаација.

– Имамо два гастрономска програма, поред „Пекмезијаде“ и „Питијаду“ коју, септембра, организује Удружење жена „Нови Козарци“. Сврха постојања удружења је да позитивно утичу на активности у нашем месту. То је Месна заједница препознала и, као и локална самоуправа, подржава њихов рад – рекао је Чавка.

У сеоском парку, упркос изузетно топлом времену, најзаступљенији пекмез кувало је стотинак такмичара из десет екипа које су стигле из Кикинде, Накова, Банатског Великог Села, Руског Села, Зрењанина и Остојићева. Припремљено је око 130 тегли овог домаћег производа без којег, чини се, поново неће бити ниједан шпајз у току зиме.

Знатна улагања у Техничку школу

Aleksandra Djuran August 20, 2023

У Техничкој школи завршена је замена дотрајале столарије коју су заједнички финансирали Министарство просвете и Град Кикинда. Са овим радовима стара столарија употпуности је замењена на делу зграде из Светосавске улице.

– Са 3,5 милиона динара нову столарију поставили смо на Библиотеци, у ходницима и зборници, а урађен је и нови портал на улазу у школу. Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине определио је нашој школи новац за реконструкцију три тоалета у анексу школске зграде. За ове радове утрошено је 2,8 милиона динара – каже директорица Миланка Халиловић.

Техничка школа има 725 ученика и највећа је образовна установа у граду. Зграда у којој се налази је стара и потребна су стална улагања.

– Локална самоуправа определила је милион динара за замену олука на Школској радионици коју имамо у оквиру нашег објекта. Од града смо добили и 200.000 динара за легализацију сале за физичко васпитање која се налази у улици Браће Татић. Простор је у лошем стању и како бицсмо га уредили, морамо прво да га озаконимо. На сали треба мењати кров који прокишњава, али и санирати свлачионице. Одобрено је и 150.000 динара за израду пројектно-техничке документације за санацију тоалета на три спрата. Ова инвестиција процењена је на 10 милиона динара. До краја године из градске касе добићемо још 1,5 милион динара за куповину камиона који нам служи у настави. Постојећи је из 1994. године и мора да се замени – напоменула је Миланка Халиловић.

Израду техничке документације за јављаче пожара и проширење хидранстке мреже финансираће надлежни Покрајински секретаријат са 1,2 милиона динара, а надлежно Министарство доделио је 680.000 динара куповину два веб сервера.

После 28 година од повратка, прослављен Дан општине Босанско Грахово

Aleksandra Djuran August 20, 2023

Полагањем венаца, свечаном седницом, Литургијом у Храму Светих апостола Петра и Павла, откривањем бисте Голуба Бабића, обиласком куће Гаврила Принципа, у Босанском Грахову обележен је Дан општине. Према речима Уроша Ђурана, начелника Општине после 28 година од повратка први пут је обележен Дан општине, а гост на свечаности био је и Младен Богдан, председник Скупштине Града.

-Босанско Грахово је у кантону десет Босне и Херецеговине и сада се овде тешко се живи. У току је више различитих пројеката чији је циљ да се створе бољи услови за живот међу којима је реконструкција главног водоводног система, уређење више улица, као и важних објеката. Пуно тога треба урадити, а мало је могућности да све то финансирамо сопственим средствима. Надам се да ће нам помоћи сви наши пријатељи, а има их пуно. Без већих инвестиција и отварања нових радних места нема будућности. Очекујемо да реализујемо велику инвестицију за нашу средину, изградњу хотела. За то је интерес изразио наш суграђанин који се вратио из Америке и у току је приватизација земљишта како би се добиле све потребне дозволе за градњу. Сматрам да ће то покренути развој Босанског Грахова и многе вратити у крај из ког су потекли – истакао је Урош Ђуран.

Преображење се у овом месту слави одавнина, а да 19. август буде Дан општине одлучено је јавном расправом. Овај црквени празник био је и једини предлог који је стигао Општинском већу.

-Заједно, са нашим пријатељима, обележили смо, за њих, важан дан. За Кикинду и Кикинђане важно је да наставимо заједничку сарадњу. Имамо историјске и културне корене и трудићемо се да их још више унапредимо. На који начин можемо да помогнемо развоју Боснаског Грахова била је тема разговора са представницима ове општине. Приоритет Граховљана је развој и отварање нових радних места што ће вратити младе у ову средину – додао је Младен Богдан.

Пре рата деведесетих општина Босанско Грахово имала је око 9.000 становника, а данас их је знатно мање. Током лета има око 1.500, а зими хиљаду становника.

КУД „Сунчана јесен“ на Кикиндском лету: Ми смо само умножили младост

Igor Crnogorac August 19, 2023

Хор, оркестар, инструментални и вокални солисти, певачка група, дуети, песници и фолклор Културно-уметничког друштва „Сунчана јесен“, представили су се својој деци, унуцима, комшијама, пријатељима, суграђанима, на концерту одржаном вечерас у дворишту Курије. Остваривање својих уметничких склоности и жељу за дружењем објединили су у Градском удружењу пензионера којем КУД припада.

Публику су поздравили председник Градског удружења пензионера Милан Периз и протојереј Јован Силашки.

– Драго ми је да је публика задовољна. Ми смо само хтели да пренесемо поруку да власници трећег доба не треба да буду само то, него да је потребно активно да се укључе бар у своје друштво, да не буду усамљени. Међу својима се лепше и лакше стари. Ми ни не кажемо да смо стари, ми кажемо: младост нам је умножена – напомиње председница КУД-а, Радојка Грујић.

КУД „Сунчана јесен“ је у децембру обележио пола века постојања. У хору, фолклору, литерарној, спортској, креативној и солистичкој секцији активно је око 90 пензионера. Градско удружење постоји од 1945. године и сада има 6,5 хиљада чланова.

Весна Киурски, професорица математике у пензији једна је од млађих чланица.

– Била сам и у фолклору и у хору, али сада, због проблема са ногом, само певам. Једва чекам да поново почнем да одлазим на пробе фолклора. Посебно волим хорско певање, активна сам и у хору при Храму Светог Оца Николаја. Мотив да се придружим КУД-у било је дружење уз песму и игру. Када не успем да дођем на пробу, то ми много недостаје. Својим вршњацма који су скоро постали пензионери увек препоручујем да се активирају, позивам их да нам се придруже. Ово дружење нам је за душу – каже Весна Киурски.

Концерт је одржан под вођством уметничког руководиоца Милана Прунића Думе, уз пратњу Владимира Ковачевића и на велико задовољство публике за коју није било довољно столица. А поносни власници трећег доба су, после успешног наступа, наставили дружење у свом Удружењу.

368557137_837014684677721_2482026608004970900_n

Освежите се лимунадом и будите хумани: Лена и Филип за помоћ Дамјану Петрову

Jelena Trifunović August 19, 2023

У врелом летњем дану освежавајућа лимунада прија и окрепљује, а уколико је купите од једанаестогодишњих суграђана, близанаца Лене и Филипа, учинићете добро дело и помоћи у прикупљању новца за лечење двогодишњег Дамјана Петрова. Лена и Филип лимунаду продају на импровизованој тезги код дечијег игралишта на градском тргу.

Када су дошли на идеју да организују ову акцију и да приход иде у добротворне сврхе, мама Данијела здушно је подржала њихов племенити гест.

– Мајка малог Дамјана Петрова је моја школска другарица. За његово лечење потребна су велика средства. Када су ми деца рекла да желе да праве и продају лимунаду и да зарађени новац дају у хуманитарне сврхе, одлучили смо да то буде за Дамјаново лечење. Лимунада је свеже цеђена, они је доносе, увек је хладна и прија- каже мајка Данијела, главни помагач у овој Лениној и Филиповој хуманој причи.

Цена лимунаде је симболичних 50 динара, а прве реакције суграђана су веома позитивне. Похваљују хуман гест и укусну лимунаду.

После кратког дневног предаха, Лена и Филип нудиће суграђанима освежавајући напитак данас поново од 17 сати, а ова акција за Дамјана Петрова биће настављена и наредних дана.

Прошетајте до трга, окрепите се лимунадом и будите хумани.

Подсетимо, суграђанин Дамјан Петров (2) приликом порођаја је остао без кисеоника што је довело до неуролошких оштећења. Средства су потребна за бројне медицинске третмане: физикалне терапије, логопедске и дефектолошке третмане, специјалистичке прегледе, МРИ дијагностику као и за ортопедства помагала.

Школи „Ђура Јакшић” средства од опортунитета

Aleksandra Djuran August 19, 2023

У току су последње припреме за нову наставну годину у Основној школи „Ђура Јакшић“. Улагања у ову установу су константна, а све у циљу бољих услова рада и образовања.

-Школа је добила средства од Министарства правде, а по основу опортунитета, у износу од 2,2 милиона динара. Новац је утрошен на санацију тоалета на последњем спрату – сазнајемо од директорице Биљане Шимон.

И локална самоуправа издвојила је новац за уређење школе. Уграђена су нова врата у приземљу у учионицама у којима ће бити прваци и ученици нижих разреда.

-Град Кикинда определио је милион динара. Поред замене врата, купљени су ормарићи и ђачки столови за наше прваке, а хоблован је и паркет у три учионице који је био у лошем стању. Локална самоуправа је наш најбољи партнер и сваке године издвоји средства како би наши ученици, али и запослени, имали боље услове за рад – рекла је наша саговорница.

У овој школи има 408 ђака, од којих је 43 ученика који ће први пут сести у школске клупе.

„Осмех Војводине” за развој Кикинде

Aleksandra Djuran August 19, 2023

Изградња брзе саобраћајнице која ће спојити Бачки Брег, на граници са Мађарском, и Наково или Српску Црњу, на граници са Румунијом, требало би убрзо да почне најавио je председник Србије Александар Вучић. Према његовим речима, ускоро би требало да буде потписан уговор за изградњу ове саобраћајнице. Пут којем је „радно” име „војвођански осмех”, „смајли” или „северна тангента”, покренуће развој севера Војводине, целе покрајине, а тиме и Србије. Саобраћајница дужине 175 километара спојиће два гранична прелаза, и између њих Сомбор, Кулу, Врбас, Бечеј, Нови Бечеј и Кикинду. Биће изграђено 11 петљи, 12 површинских раскрсница и 152 моста, надвожњака и подвожњака.

Наш град пут ће обићи са јужне стране, а даље наставља ка Накову, или Српској Црњи, и граници са Румунијом. Градоначелник Никола Лукач још једном је истакао значај овог пута за развој града, али и комплетног Севернобанатског округа.

– Брза саобраћајница спаја североисток и северозапад севера наше Србије, односно спаја исток и запад Војводине. За Кикинду ће он значити повећање инвестиционих потенцијала као и најбрже и најближе повезивање са Коридором 10 и ауто- путем. Самим тим Кикинда ће бити још боље место за живот, рад и подизање деце. Овакви пројекти омогућавају креирање одличног амбијента за живот и рад у нашем граду.

Саобраћајница ће се састојати од четири траке широке 3,5 метра са највећом дозвољеном брзином од 100 километара на час. Практично, пут ће од свих ових шест градова и општина ка Новом Саду, и обрнуто, бити знатно убрзан. Од Новог Сада до Сомбора стизаће се за око сат времена, уместо досадашњих више од сат и по. Пут до Кикинде биће скраћен за двадесетак минута, па ће од Новог Сада ка Кикинди бити брже преко Србобрана и нове саобраћајнице, него преко Зрењанина. Сада је за тај пут потребно више од 90 минута. Сомбор и Кикинда сада ће бити удаљени само 90 минута вожње новом саобраћајницом, док је до сада најбржи пут био преко Бачке Тополе и Сенте, за шта је требало издвојити више од два сата.

Гранични прелази Бачки Брег са Мађарском и Наково са Румунијом биће удаљени мање од два сата вожње, док су тренутно удаљени три часа вожње.