Grad Arhive | Page 266 of 345

„Porodični dan“ u Sajanu – proslava Svetog Ištvana

Igor Crnogorac August 26, 2023

U nastavku proslave seoske i crkvene slave u Sajanu, posle prošlonedeljnih programa, ove subote KUD „Adi Endre“ iz ovog mesta organizovao je „Miholjske susrete – porodični dan“.

– Nama Sajancima, kao i Mađarima generalno, veoma je važan 20. avgust, jer se toga dana slavi Sent Ištvan, utemeljitelj mađarske države koji je ujedinio tadašnja plemena i primio hrišćanstvo, što je Mađarima bilo veoma bitno za opstanak u centralnoj Evropi. Naša Rimokatolička crkva je posvećena Sent Ištvanu, zato toga dana imamo crkvenu slavu, buč, a po Statutu Mesne zajednice, i Dan sela – izjavio je predsednik Saveta Mesne zajednice, Zoltan Tot.

Uoči prošlog vikenda, tokom višednevne proslave, gostovala je predstava iz Budimpešte, organizovani su koncerti i disko i retro večeri.

Programima u Sajanu prisustvovali su, u ime lokalne samouprave, Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta, i Melita Gombar, članica Gradskog veća.

– Poštujemo mađarsku manjinu time što podržavamo obeležavanje važnih datuma, tim pre što je Sveti Stefan, odnosno Sent Ištvan jedan od svetaca i u Rimokatoličkoj crkvi i u Vaseljenskoj patrijaršiji, on je i srpski i mađarski svetitelj i treba zajedno da ga obeležavamo. Pružamo podršku mađarskoj nacionalnoj zajednici i mađarskom narodu pokazujući zajedništvo u ovim teškim vremenima. Želimo da naglasimo značaj zajedničkog rada na razvitku kulturnog nasleđa i multikulturalnosti, kao i da je poštovanje prava nacionalnih manjina veoma važno i u gradu i u Republici. Mi ćemo, kao Grad, pružati svu podršku da se ove relacije sve više utvrđuju – izjavio je Bogdan.

„Porodični dan“ Kulturno-umetničko društvo iz ovog mesta organizuje sedmi put. Postavljeno je mobilno igralište, za goste je priređen obilazak Etno-kuće Društva za negu tradicije i ekologije „Delibab“, svečani ručak, a zatim i kulturno-umetnički program u sali Doma kulture.

– Trudimo se da imamo sadržaje za sve uzraste. U programu učestvuju naš folklor i gosti, kulturno-umetnička društva iz okolnih mesta sa kojima sarađujemo, a članice „Delibaba“ priredile su izložbu slatkih i slanih peciva i kolača – njima smo, na svečanosti, dodelili diplome i zahvalnice za učešće – rekla je Šara Benjocki, predsednica KUD-a „Adi Endre“.

Ovo Kulturno-umetničko društvo vredno radi na očuvanju kulturne tradicije, a već su u toku i pripreme za proslavu 75 godina postojanja, koja će se održati 30. septembra.

Današnje programe u Sajanu podržali su Ministarstvo za brigu o selu, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine, Grad Kikinda, Mesna zajednica Sajan i Fondacija „Betlen Gabor“ iz Budimpešte.

Najmlađa profesorica u Gimnaziji: o prosveti s ljubavlju i bez predrasuda

Igor Crnogorac August 26, 2023

Nataša Dobrijević, profesorica matematike u Gimnaziji „Dušan Vasiljev“, ima samo 29 godina i jedan je od primera mladih, akademski obrazovanih ljudi, uz to sa deficitarnim zanimanjem koji su, po završetku školovanja, izabrali povratak u rodni grad.

Najmlađa profesorica u Gimnaziji i, sasvim sigurno, među najmlađima u gradu, Nataša je za katedru stala kada je od nekih svojih đaka bila starija samo pet godina.

– Privlačila me je škola, rad sa decom jer mi, kao profesori, imamo mogućnost da utičemo, da oblikujemo mlađe generacije, što je neprocenjivo – kaže Nataša.

Završila si teorijsku matematiku, ali si se ipak opredelila za rad u prosveti?

– Uvek sam volela da radim sa decom, u srednjoj školi sam držala časove i pomagala u Kancelariji za mlade. Međutim, kada sam upisala teorijsku matematiku na Matematičkom fakultetu u Beogradu, htela sam da se bavim naukom. Pri kraju studija opredelila sam se za poziv profesora, da se vratim u Kikindu i da radim u školi. Kada sam se vratila, svi su me pitali zašto sam to uradila, zašto nisam ostala u Beogradu ili otišla u inostranstvo. Nas matematičara je zaista malo i dobila sam posao čim sam završila master studije. Mislim da su glavni razlozi za to što se mladi ne odlučuju da budu nastavnici, male plate i loša slika u društvu. Poražavajuće je i što mladi profesori izgube volju i elan sa kojim su počeli, možda baš zbog tih predrasuda o profesorima kao neradnicima koji su stalno na raspustima. Jasno je da se svako od nas poslu posvećuje na nekom drugom nivou, ali mislim da je generalizacija te profesije opasna.

Mnoge tvoje kolege žale se na nove generacije. Ti si im, po godinama, dosta bliska. Kako ti, kao mlad profesor, vidiš taj problem?

– Profesori se zaista dosta žale na decu, velike su promene u generacijama. I meni, koja nisam mnogo starija od njih, teško je da im se prilagodim. Ali ne mogu da kažem da su sva deca loša i neozbiljna, to su drukčije generacije, treba malo im se prilagodimo, ne treba imati hladan odnos. Ipak, vidim da nedostaju i poštovanje i razumevanje sa obe strane. Njima svakako nedostaje ozbiljnosti, znaju sva svoja prava, a ne znaju koje su im obaveze. Uz to, jako je velika umešanost roditelja kada se zaključuju ocene. Dolaze u školu tek na kraju.

Znači li to da se poštovanje nastavnika, profesora, stalno urušava?

– Status profesora se veoma primećuje u odnosu učenika prema nama. Većina ljudi ne zna da se naše radno vreme ne ograničava na 45 minuta časa, nas čekaju pripreme, izveštaji, analize, izrada prezentacija. Treba se uklopiti sa različitim generacijama i svakoj približiti gradivo na drukčiji način. Odnos sa decom u učionici mi prija, ali je administracija preobimna.

Šta te motiviše?

– Motiviše me mogućnost da probudimo radoznalost kod mladih ljudi, što je prilično izgubljeno. Ipak, ako bar u jednom učeniku uspemo da probudimo tu strast da sam počne da otkriva, to je za mene uspeh. Konkretno u matematici, znanje da rešavaju probleme kasnije može da im pomogne u rešavanju nekog životnog problema.

368339973_771758291363303_5847584582515975226_n

Lena i Filip očekuju vas na Noćnom bazaru: Limunada za pomoć Damjanu Petrovu

Jelena Trifunović August 26, 2023

Naši sugrađani Lena i Filip, jedanaestogodišnji blizanci, nastavljaju humanitarnu akciju čiji je cilj prikupljanje pomoći za Damjana Petrova. Osvežavajuću limunadu nudili su na trgu, ispred dečijeg igrališta, a sutra će biti na drugoj lokaciji.

Kako se na muzičkom festivalu „Kikinda open er” očekuje veliki broj posetilaca, Lena i Filip prodavaće limunadu na Starom jezeru, u okviru Noćnog bazara, sutra (nedelja) od 17 sati. Nakon što su saznali za njihov plemenit gest kojim žele da pomognu lečenje dvogodišnjeg sugrađanina Damjana, podršku Leni i Filipu pružili su iz Kulturnog centra, obezbedivši im dovoljne količine limuna za sutrašnju akciju.

Cena limunade biće 100 dinara, a naravno, svako može po želji i u skladu sa mogućnostima, da doprinese prikupljanju novčane pomoći.

O tome kako su došli na ideju da organizuju ovu akciju i da prihod ide u dobrotvorne svrhe, mama Danijela koja je zdušno podržala njihov humani gest, rekla je za KIKINDSKI portal:

– Majka malog Damjana Petrova je moja školska drugarica. Za njegovo lečenje potrebna su velika sredstva. Kada su mi deca rekla da žele da prave i prodaju limunadu i da zarađeni novac daju u humanitarne svrhe, odlučili smo da to bude za Damjanovo lečenje.

Podsetimo, sugrađanin Damjan Petrov je na porođaju ostao bez kiseonika što je dovelo do neuroloških oštećenja, a sredstva su potrebna za brojne medicinske tretmane: fizikalne terapije, logopedske i defektološke tretmane, specijalističke preglede, MRI dijagnostiku kao i za ortopedstva pomagala.

Nemojte propustiti priliku da uživate u jedinstvenom muzičkom spektaklu koji nas očekuje na Starom jezeru, a uz osvežavajuću limunadu i da budete humani.

Kikindski turisti i ovog leta hrle u Grčku, ali i, sve više, na afrički kontinent

Igor Crnogorac August 25, 2023

Broj turista iz Kikinde gotovo da se vratio na predkoronarni nivo, kažu u turističkim agencijama. Favorit je i dalje Grčka, ali je sve zanimljivija i jedna afrička destinacija.

U Turističkoj agenciji „Ksenos“ kažu da su im ovog leta bili posebno popularni kombinovani aranžmani – letovanje i turistički obilasci u jednom putovanju.

– Imali smo aranžmane za Italiju i Španiju – sedam dana obilaska gradova sa nekoliko dana kupanja koštalo je 200 evra, što je uključivalo prevoz i noćenja sa doručkom – kaže Stojanka Zuković, vlasnica Agencije.

Ona dodaje da je, kao klasično letovanje, sve popularniji Tunis. U predsezoni na severu Afrike letovalo se sedam dana za nepunih 500 evra, što je uključivalo i avio prevoz i „ol inkluziv“ smeštaj. Trenutno je cena za ovu destinaciju, za 11 noćenja, 1.400 evra za dve osobe.

– Grčka je standardno popularna. U postsezoni prvu polovinu septembra smo već rasprodali, a za drugu polovinu cena je sto evra po osobi sa smeštajem. U Tunisu je sezona kupanja sve do polovine oktobra i cene se, van sezone, vraćaju na predsezonski nivo – kaže Zukovićeva

I u Turističkoj agenciji „Oaza“ saznajemo da je povećan broj turista u odnosu na prethodne tri godine.

– Sezona jeste bolja ali još uvek nije uporediva sa godinama pre korone – ocenjuje vlasnik, Miroslav Brandić. – Kao i uvek, Grčka sa autobuskim prevozom dominira i čini tri četvrtine prodatih aranžmana. Cene su iste ili sasvim malo više.

S druge strane, poskupela jesu letovanja u Egiptu i u Turskoj, kaže Brandić.

– Prodaja aranžmana za Egipat značajno je manja. Na Crvenom moru su, u špicu sezone, temperature i preko 45 stepeni. Stranke to znaju i ne idu tamo u najtoplijim mesecima – objašnjava Brandić. – Najviše avio-aranžmana prodato je za Tunis, zatim za Tursku, i nešto malo za Španiju.

Po njegovim rečima, još jedna destinacija gubi na popularnosti. Albanska letovališta, Saranda i Ksamil, u koja se dosta putovalo 2021. i 2022. godine, sa porastom broja turista, čini se, podizala su i cene, pa su sada gotovo sasvim nezanimljiva.

– Crna Gora je, ovog leta, popularnija nego ranije, što je i mene iznenadilo, i uglavnom su se tražili aranžmani sa sedam noćenja. Mislim da su razlozi cena i blizina – kaže Brandić.

Kako saznajemo u ovoj agenciji, ako ste propustili apsolutno najjeftiniji aranžman u Grčkoj u predsezoni – 90 evra za 10-11 noćenja u Grčkoj, i dalje možete da uštedite u jesenjim mesecima. To je i preporuka za još uvek neodlučne koji tek planiraju letovanje.

– Definitivno preporučujem Sarti na Sitoniji, to je drugi prst Halkidikija. U drugoj polovini septembra 10 noćenja je 110 evra po osobi sa autobuskim prevozom. Inače, sada je idealno vreme i za letovanje u Egiptu – kaže Brandić.

On dodaje da je posebno olakšavajuća okolnost u aranžmanima za Sitoniju ta što postoji transfer iz Kikinde, čak, ukoliko ima dovoljno putnika, u grad stiže autobus, pa nema ni presedanja sve do Grčke, drugog prsta i sunca koje je, kažu, u ovo doba godine, najprijatnije.

Likovne radionice u Muzeju: U društvu sa mamutom

Igor Crnogorac August 24, 2023

Radionica za mališane od 7 do 12 godina deo je godišnjih priprema za Mamut-fest. Prošle godine, crtež izabran na likovnom konkursu za decu, našao se na plakatu manifestacije, kaže Katarina Dragin, muzejski adukator.

– Ove godine rešili smo da napravimo slikovnicu i ispričamo priču o Kiki koja neće imati tako tužan kraj kakav je u filmu koji se prikazuje u Muzeju i koji često rastuži mališane – kaže Katarina Dragin. – U galeriji u prizemlju postavljena je ogromna slikovnica i deca su, u šestodnevnom procesu, prvo radila svoje ilustracije, a zatim su od tih crteža izrađivane stranice slikovnice.

Slikovnica se zove „U društvu sa mamutom“ i na njoj radi dvanaest osnovaca. Sedmogodišnji Andrej prvi put je na radionici.

– Sada crtamo na zidovima, stavićemo naslove i onda će to biti kao neka knjiga, priča o Kiki. Ja sam crtao kako je Kika upala u blato i kako joj deca pomažu – priča Andrej.

Manja ima osam godina.

– Dolazim na radionicu jer jako volim da crtam i kreativna sam. Nacrtala sam decu ispred muzeja.

Njihova drugarica, osmogodišnja Nina, na radionicu dolazi iz Nakova.

– Dopada mi se što šaramo po zidovima. Crtala sam kako se Kika igra sa decom. Slikovnica će nam biti lepa i šarena – kaže Nina.

Na radionici se radi timski, što je veoma korisno, smatraju u Muzeju.

– To je dobar način da deca uče da prihvataju tuđe ideje – objašnjava Katarina Dragin. – Najvažnije je to što oni sami kreiraju sadržaje za svoje vršnjake, doprinoseći tako stvaranju kulturnog sadržaja. Na samom „Mamut-festu“ moći će svojim delom da se pohvale vršnjacima, mamama i tatama, i da zajedno „uđu“ u veliku, veselu slikovnicu o slavnoj Kiki.

Programi „Mamut-festa“ zakazani su za 9. septembar, kada će najmlađi Kikinđani ponovo proslaviti Kikind rođendan,

Nakovačka škola „Petar Kočić” u projektu „Svako dete ima pravo da odrasta zdravo”

Jelena Trifunović August 24, 2023

Pilot projekat „Svako dete ima pravo da odrasta zdravo” počeće da se realizuje od septembra u 95 osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Projekat realizuju Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za omladinu i sport i Ministarstvo zdravlja, a njime je predviđeno da učenici osnovnih škola imaju pet časova nedeljno nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, a učenici u srednjoj školi četiri časa nedeljno.

Među školama koje će učestvovati u ovom projektu je i Osnovna škola „Petar Kočić” u Nakovu. Dodatni časovi fizičkog i zdravstvenog vaspitanja odvijaće se za oko 5.000 učenika u 194 odeljenja, od čega su 172 odeljenja osnovnih i 22 odeljenja srednjih škola.

Ideja je da se poveća broj časova fiskulture i time utiče na povećanje ukupne fizičke aktivnosti učenika i unapređivanje zdravstvenog stanja đačke populacije, što dugoročno osigurava i unapređenje zdravlja nacije.

Rezultati najnovijih studija pokazuju da svako peto dete ima loše držanje tela, svako četvrto je gojazno, dok se čak 70 odsto školaraca ne bavi sportskim aktivnostima van škole. Narušavanje zdravstvenog statusa dece ogleda ne samo u povećanju procenta posturalnih poremećaja (kriva kičma, ravni tabani), već i značajnom povećanju procenta dijabetesa i hipertenzije.

Saobraćajna nezgoda sa trotinetom

Igor Crnogorac August 24, 2023

Saobraćajna nezgoda sa trotinetom i putničkim vozilom dogodila se pre nepunih sat vremena u Braće Tatić ulici ispred Policijske uprave. Vozač električnog trotineta sa saputnikom naleteo je na putnički automobil. Na sreću, ni dvojica dečaka koja su bila na trotinetu ni vozač automobila nisu zadobili značajne povrede.

Prilikom sudara oštećeni su trotinet i vozilo, na kojem je razbijeno zadnje staklo. U toku je uviđaj i saobraćaj se u ovom delu ulice odvija otežano.

Verovali ili ne: Koronu u Kikindi imali smo šezdesetih godina

Jelena Trifunović August 23, 2023

Industrija nameštaja „Petar Drapšin”, krajem šezdesetih godina, napravila je pravi „bum” na tržištu sa svojim velelepnim kuhinjama „korona”, koje su oduševile brojne posetioce sajmova i izložbi nameštaja. Prema pisanju tadašnje štampe, iako su bile skupe, za njih je vladala prava jagma. Kuhinje modela „korona 70” stajala je oko 1,8 miliona starih dinara.

Kuhinje „korona” mogle su se nabaviti direktno u fabrici, kao i u salonima u Beogradu. U lokalnim prodavnicama nameštaja nije ih bilo, jer ti lokali nisu imali adekvatan izložbeni prostor, pa nisu imali mogućnosti da ih tu smeste.

Kuhinja „Petra Drapšina” na izložbi „Lesnininog” nameštaja

Dečiji etno-kamp „Gusala“ – petodnevno druženje i upoznavanje sa tradicijom

Igor Crnogorac August 23, 2023

U Akademskom društvu za negovanje muzike „Gusle“ u toku je treći Dečiji etno-kamp za mališane uzrasta od šest do 12 godina. Kamp je besplatan i odvija se u prostorijama Društva i u dvorištu Kurije, gde su organizovane likovna i igračka sekcija, radionica kuvanja narodnih jela i narodna likovna radionica u kojima su deca svakodnevno angažovana četiri sata. Ove godine upisano je 130 polaznika, najviše do sada, kaže mentor, Dragoslav Tanackov.

– Ove godine tema je ornament. Deca ovde, pre svega, uče šta je narodna tradicija i kako da je neguju. Smatramo da narodna tradicija nisu samo igra i pesma, nego i narodna kuhinja, narodna nošnja i ornamenti koji se nalaze na nošnji i ćilimima – ističe Tanackov.

Danas je decu i njihove mentore posetila Valentina Mickovski, članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje.

– Kamp je jedan od najznačajnijih projekata jer deca osnovnoškolskog i predškolskog uzrasta imaju priliku da, prvi put, učestvuju u kreativnim redionicama na kojima imaju mogućnost da uče o kulturi, tradiciji i običajima našeg naroda. Takođe, stiču osobine neophodne u životu, poput kreativnosti, poštenja, poštovanja, ljubavi i dobrote, tako da nam je veoma drago što smo podržali ovaj projekat – istakla je Mickovska.

Nova saznanja o tradiciji svog naroda posebno su zanimljiva mališanima koji su na raspust u Kikindu stigli iz inostranstva.

Devetogodišnji Veljko živi u Viskonsinu.

– Želeo sam da dođem na kamp, sviđa mi se što imam ovde puno drugara. Pevamo, igramo, već sam malo naučio i kolo da igram – kaže Veljko.

Nikola ima osam godina i stigao je iz Beča.

– Lepo mi je kada slikamo i spremamo jela – priznaje Nikola. – Ipak, najviše volim kada pevamo.

Dečiji etno-kamp „Gusala“ traje pet dana i mališani će se u njemu družiti do petka.

Prva likovna kolonija invalida rada

Igor Crnogorac August 22, 2023

Organizacija invalida rada u Kikindi održala je danas prvu slikarsku koloniju. U dvorištu restorana „Strajnić“ svoja umetnička dela stvaralo je 11 članova organizacija iz Pančeva, Kovačice, Bačke Palanke, Sremskih Karlovaca, Janošika, Sečnja i Kikinde.

– Naši članovi redovno učestvuju na kolonijama u drugim mestima. Slike nastale ovde ćemo prodati, a novac ćemo dati u humanitarne svrhe – kaže Dušanka Stanišić, predsednica Opštinske organizacije.

Održavanje događaja pomogli su Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, pokrajinski Savez i Grad Kikinda.

– Dugo negujemo tradiciju okupljanja naših članova na umetničkim kolonijama, vrlo je važno da su u društvu i da znaju da nisu sami. Ovakve i slične manifestacije priređuje oko 90 odsto organizacija u Vojvodini – izjavila je Stana Svilarov, predsednica pokrajinskog Saveza invalida rada.

Iz lokalne samouprave događaju su prisustvovali Mladen Bogdan, predsednik Gradske skupštine i članica Gradskog veća, Melita Gombar.

– Kolonija je inspirativan iskorak u svet umetnosti i potvrda da ne postoje prepreke za bavljenje umetnošću – istakla je Gombarova. – Naš zadatak je da damo podršku i da omogućimo svim pojedincima, bez obzira na njihove sposobnosti, da ostvare svoje potencijale.

Kolonija je zamišljena i kao radionica i škola slikanja. Jelena Terzin, akademski umetnik u penziji, došla je sa unukom koja je, takođe, slikala.

– Slikam samo povremeno, ali sam se pridružila koloniji. Dala sam i poneku sugestiju učesnicima – kaže slikarka.

Savez invalida rada je najveća organizacija koja okuplja osobe sa invaliditetom – u Pokrajini ima 32 opštinske organizacije. Prema zvaničnim podacima, u Vojvodini ima 76 hiljada invalida rada, a ovaj broj ima tendenciju smanjenja jer su uslovi za ostvarivanje prava na invalidsku penziju pooštreni, kažu u Savezu.

Град