Град

Sajan 1

У наставку прославе сеоске и црквене славе у Сајану, после прошлонедељних програма, ове суботе КУД „Ади Ендре“ из овог места организовао је „Михољске сусрете – породични дан“.

– Нама Сајанцима, као и Мађарима генерално, веома је важан 20. август, јер се тога дана слави Сент Иштван, утемељитељ мађарске државе који је ујединио тадашња племена и примио хришћанство, што је Мађарима било веома битно за опстанак у централној Европи. Наша Римокатоличка црква је посвећена Сент Иштвану, зато тога дана имамо црквену славу, буч, а по Статуту Месне заједнице, и Дан села – изјавио је председник Савета Месне заједнице, Золтан Тот.

Уочи прошлог викенда, током вишедневне прославе, гостовала је представа из Будимпеште, организовани су концерти и диско и ретро вечери.

Програмима у Сајану присуствовали су, у име локалне самоуправе, Младен Богдан, председник Градског парламента, и Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

– Поштујемо мађарску мањину тиме што подржавамо обележавање важних датума, тим пре што је Свети Стефан, односно Сент Иштван један од светаца и у Rимокатоличкој цркви и у Васељенској патријаршији, он је и српски и мађарски светитељ и треба заједно да га обележавамо. Пружамо подршку мађарској националној заједници и мађарском народу показујући заједништво у овим тешким временима. Желимо да нагласимо значај заједничког рада на развитку културног наслеђа и мултикултуралности, као и да је поштовање права националних мањина веома важно и у граду и у Републици. Ми ћемо, као Град, пружати сву подршку да се ове релације све више утврђују – изјавио је Богдан.

„Породични дан“ Културно-уметничко друштво из овог места организује седми пут. Постављено је мобилно игралиште, за госте је приређен обилазак Етно-куће Друштва за негу традиције и екологије „Делибаб“, свечани ручак, а затим и културно-уметнички програм у сали Дома културе.

– Трудимо се да имамо садржаје за све узрасте. У програму учествују наш фолклор и гости, културно-уметничка друштва из околних места са којима сарађујемо, а чланице „Делибаба“ приредиле су изложбу слатких и сланих пецива и колача – њима смо, на свечаности, доделили дипломе и захвалнице за учешће – рекла је Шара Бењоцки, председница КУД-а „Ади Ендре“.

Ово Културно-уметничко друштво вредно ради на очувању културне традиције, а већ су у току и припреме за прославу 75 година постојања, која ће се одржати 30. септембра.

Данашње програме у Сајану подржали су Министарство за бригу о селу, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, Град Кикинда, Месна заједница Сајан и Фондација „Бетлен Габор“ из Будимпеште.

Nadja 3

Наташа Добријевић, професорица математике у Гимназији „Душан Васиљев“, има само 29 година и један је од примера младих, академски образованих људи, уз то са дефицитарним занимањем који су, по завршетку школовања, изабрали повратак у родни град.

Најмлађа професорица у Гимназији и, сасвим сигурно, међу најмлађима у граду, Наташа је за катедру стала када је од неких својих ђака била старија само пет година.

– Привлачила ме је школа, рад са децом јер ми, као професори, имамо могућност да утичемо, да обликујемо млађе генерације, што је непроцењиво – каже Наташа.

Завршила си теоријску математику, али си се ипак определила за рад у просвети?

– Увек сам волела да радим са децом, у средњој школи сам држала часове и  помагала у Канцеларији за младе. Међутим, када сам уписала теоријску математику на Математичком факултету у Београду, хтела сам да се бавим науком. При крају студија определила сам се за позив професора, да се вратим у Кикинду и да радим у школи. Када сам се вратила, сви су ме питали зашто сам то урадила, зашто нисам остала у Београду или отишла у иностранство. Нас математичара је заиста мало и добила сам посао чим сам завршила мастер студије. Мислим да су главни разлози за то што се млади не одлучују да буду наставници, мале плате и лоша слика у друштву. Поражавајуће је и што млади професори изгубе вољу и елан са којим су почели, можда баш због тих предрасуда о професорима као нерадницима који су стално на распустима. Јасно је да се свако од нас послу посвећује на неком другом нивоу, али мислим да је генерализација те професије опасна.

Mноге твоје колеге жале се на нове генерације. Ти си им, по годинама, доста блиска. Како ти, као млад професор, видиш тај проблем?

– Професори се заиста доста жале на децу, велике су промене у генерацијама. И мени, која нисам много старија од њих, тешко је да им се прилагодим. Али не могу да кажем да су сва деца лоша и неозбиљна, то су друкчије генерације, треба мало им се прилагодимо, не треба имати хладан однос. Ипак, видим да недостају и поштовање и разумевање са обе стране. Њима свакако недостаје озбиљности, знају сва своја права, а не знају које су им обавезе. Уз то, јако је велика умешаност родитеља када се закључују оцене. Долазе у школу тек на крају.

Значи ли то да се поштовање наставника, професора, стално урушава?

– Статус професора се веома примећује у односу ученика према нама. Већина људи не зна да се наше радно време не ограничава на 45 минута часа, нас чекају припреме, извештаји, анализе, израда презентација. Треба се уклопити са различитим генерацијама и свакој приближити градиво на друкчији начин. Однос са децом у учионици ми прија, али је администрација преобимна.

Шта те мотивише?

– Мотивише ме могућност да пробудимо радозналост код младих људи, што је прилично изгубљено. Ипак, ако бар у једном ученику успемо да пробудимо ту страст да сам почне да открива, то је за мене успех. Конкретно у математици, знање да решавају проблеме касније може да им помогне у решавању неког животног проблема.

368339973_771758291363303_5847584582515975226_n

Наши суграђани Лена и Филип, једанаестогодишњи близанци, настављају хуманитарну акцију чији је циљ прикупљање помоћи за Дамјана Петрова. Освежавајућу лимунаду нудили су на тргу, испред дечијег игралишта, а сутра ће бити на другој локацији.

Како се на музичком фестивалу „Кикинда опен ер” очекује велики број посетилаца,  Лена и Филип продаваће лимунаду на Старом језеру, у оквиру Ноћног базара, сутра (недеља) од 17 сати. Након што су сазнали за њихов племенит гест којим желе да помогну лечење двогодишњег суграђанина Дамјана, подршку Лени и Филипу пружили су из Културног центра, обезбедивши им довољне количине лимуна за сутрашњу акцију.

Цена лимунаде биће 100 динара, а наравно, свако може по жељи и у складу са могућностима, да допринесе прикупљању новчане помоћи.

О томе како су дошли на идеју да организују ову акцију и да приход иде у добротворне сврхе, мама Данијела која је здушно подржала њихов хумани гест, рекла је за КИКИНДСКИ портал:

– Мајка малог Дамјана Петрова је моја школска другарица. За његово лечење потребна су велика средства. Када су ми деца рекла да желе да праве и продају лимунаду и да зарађени новац дају у хуманитарне сврхе, одлучили смо да то буде за Дамјаново лечење.

Подсетимо, суграђанин Дамјан Петров је на порођају остао без кисеоника што је довело до неуролошких оштећења, а средства су потребна за бројне медицинске третмане: физикалне терапије, логопедске и дефектолошке третмане, специјалистичке прегледе, МРИ дијагностику као и за ортопедства помагала.

Немојте пропустити прилику да уживате у јединственом музичком спектаклу који нас очекује на Старом језеру, а уз освежавајућу лимунаду и да будете хумани.

 

Saranda

Број туриста из Кикинде готово да се вратио на предкоронарни ниво, кажу у туристичким агенцијама. Фаворит је и даље Грчка, али је све занимљивија и једна афричка дестинација.

У Туристичкој агенцији „Ксенос“ кажу да су им овог лета били посебно популарни комбиновани аранжмани – летовање и туристички обиласци у једном путовању.

– Имали смо аранжмане за Италију и Шпанију – седам дана обиласка градова са неколико дана купања коштало је 200 евра, што је укључивало превоз и ноћења са доручком – каже Стојанка Зуковић, власница Агенције.

Она додаје да је, као класично летовање, све популарнији Тунис. У предсезони на северу Африке летовало се седам дана за непуних 500 евра, што је укључивало и авио превоз и „ол инклузив“ смештај. Тренутно је цена за ову дестинацију, за 11 ноћења, 1.400 евра за две особе.

– Грчка је стандардно популарна. У постсезони прву половину септембра смо већ распродали, а за другу половину цена је сто евра по особи са смештајем. У Тунису је сезона купања све до половине октобра и цене се, ван сезоне, враћају на предсезонски ниво – каже Зуковићева

И у Туристичкој агенцији „Оаза“ сазнајемо да је повећан број туриста у односу на претходне три године.

– Сезона јесте боља али још увек није упоредива са годинама пре короне – оцењује власник, Мирослав Брандић. – Као и увек, Грчка са аутобуским превозом доминира и чини три четвртине продатих аранжмана. Цене су исте или сасвим мало више.

С друге стране, поскупела јесу летовања у Египту и у Турској, каже Брандић.

– Продаја аранжмана за Египат значајно је мања. На Црвеном мору су, у шпицу сезоне, температуре и преко 45 степени. Странке то знају и не иду тамо у најтоплијим месецима – објашњава Брандић. – Највише авио-аранжмана продато је за Тунис, затим за Турску, и нешто мало за Шпанију.

По његовим речима, још једна дестинација губи на популарности. Албанска летовалишта, Саранда и Ксамил, у која се доста путовало 2021. и 2022. године, са порастом броја туриста, чини се, подизала су и цене, па су сада готово сасвим незанимљива.

– Црна Гора је, овог лета, популарнија него раније, што је и мене изненадило, и углавном су се тражили аранжмани са седам ноћења. Мислим да су разлози цена и близина – каже Брандић.

Ситонија

Како сазнајемо у овој агенцији, ако сте пропустили апсолутно најјефтинији аранжман у Грчкој у предсезони – 90 евра за 10-11 ноћења у Грчкој, и даље можете да уштедите у јесењим месецима. То је и препорука за још увек неодлучне који тек планирају летовање.

– Дефинитивно препоручујем Сарти на Ситонији, то је други прст Халкидикија. У другој половини септембра 10 ноћења је 110 евра по особи са аутобуским превозом. Иначе, сада је идеално време и за летовање у Египту – каже Брандић.

Он додаје да је посебно олакшавајућа околност у аранжманима за Ситонију та што постоји трансфер из Кикинде, чак, уколико има довољно путника, у град стиже аутобус, па нема ни преседања све до Грчке, другог прста и сунца које је, кажу, у ово доба године, најпријатније.

Хамамет
Muzej radionice 1

Радионица за малишане од 7 до 12 година део је годишњих припрема за Мамут-фест. Прошле године, цртеж изабран на ликовном конкурсу за децу, нашао се на плакату манифестације, каже Катарина Драгин, музејски адукатор.

– Ове године решили смо да направимо сликовницу и испричамо причу о Кики која неће имати тако тужан крај какав је у филму који се приказује у Музеју и који често растужи малишане – каже Катарина Драгин. – У галерији у приземљу постављена је огромна сликовница и деца су, у шестодневном процесу, прво радила своје илустрације, а затим су од тих цртежа израђиване странице сликовнице.

Сликовница се зове „У друштву са мамутом“ и на њој ради дванаест основаца. Седмогодишњи Андреј први пут је на радионици.

– Сада цртамо на зидовима, ставићемо наслове и онда ће то бити као нека књига,  прича о Кики. Ја сам цртао како је Кика упала у блато и како јој деца помажу – прича Андреј.

Мања има осам година.

– Долазим на радионицу јер јако волим да цртам и креативна сам. Нацртала сам децу испред музеја.

Њихова другарица, осмогодишња Нина, на радионицу долази из Накова.

– Допада ми се што шарамо по зидовима. Цртала сам како се Кика игра са децом. Сликовница ће нам бити лепа и шарена – каже Нина.

На радионици се ради тимски, што је веома корисно, сматрају у Музеју.

– То је добар начин да деца уче да прихватају туђе идеје – објашњава Катарина Драгин. – Најважније је то што они сами креирају садржаје за своје вршњаке, доприносећи тако стварању културног садржаја. На самом „Мамут-фесту“ моћи ће својим делом да се похвале вршњацима, мамама и татама, и да заједно „уђу“ у велику, веселу сликовницу о славној Кики.

Програми „Мамут-феста“ заказани су за 9. септембар, када ће најмлађи Кикинђани поново прославити Кикинд рођендан,

škola nakovo

Пилот пројекат „Свако дете има право да одраста здраво” почеће да се реализује од септембра у 95 основних и средњих школа у Србији.

Пројекат реализују Министарство просвете, Министарство за омладину и спорт и Министарство здравља, а њиме је предвиђено да ученици основних школа имају пет часова недељно наставе физичког и здравственог васпитања, а ученици у средњој школи четири часа недељно.

Међу школама које ће учествовати у овом пројекту је и Основна школа „Петар Кочић” у Накову. Додатни часови физичког и здравственог васпитања одвијаће се за око 5.000 ученика у 194 одељења, од чега су 172 одељења основних и 22 одељења средњих школа.

Идеја је да се повећа број часова фискултуре и тиме утиче на повећање укупне физичке активности ученика и унапређивање здравственог стања ђачке популације, што дугорочно осигурава и унапређење здравља нације.

Резултати најновијих студија показују да свако пето дете има лоше држање тела, свако четврто је гојазно, док се чак 70 одсто школараца не бави спортским активностима ван школе. Нарушавање здравственог статуса деце огледа не само у повећању процента постуралних поремећаја (крива кичма, равни табани), већ и значајном повећању процента дијабетеса и хипертензије.

 

 

 

saobracajka 2

Саобраћајна незгода са тротинетом и путничким возилом догодила се пре непуних сат времена у Браће Татић улици испред Полицијске управе. Возач електричног тротинета са сапутником налетео је на путнички аутомобил. На срећу, ни двојица дечака која су била на тротинету ни возач аутомобила нису задобили значајне повреде.

Приликом судара оштећени су тротинет и возило, на којем је разбијено задње стакло. У току је увиђај и саобраћај се у овом делу улице одвија отежано.

kikinda 60te

Индустрија намештаја „Петар Драпшин”, крајем шездесетих година, направила је прави „бум” на тржишту са својим велелепним кухињама „корона”, које су одушевиле бројне посетиоце сајмова и изложби намештаја. Према писању тадашње штампе, иако су биле скупе, за њих је владала права јагма. Кухиње модела „корона 70” стајала је око 1,8 милиона старих динара.

Кухиње „корона” могле су се набавити директно у фабрици, као и у салонима у Београду. У локалним продавницама намештаја није их било, јер ти локали нису имали адекватан изложбени простор, па нису имали могућности да их ту сместе.

Кухиња „Петра Драпшина” на изложби „Леснининог” намештаја
Etno kamp 12

У Академском друштву за неговање музике „Гусле“ у току је трећи Дечији етно-камп за малишане узраста од шест до 12 година. Камп је бесплатан и одвија се у просторијама Друштва и у дворишту Курије, где су организоване ликовна и играчка секција, радионица кувања народних јела и народна ликовна радионица у којима су деца свакодневно ангажована четири сата. Ове године уписано је 130 полазника, највише до сада, каже ментор, Драгослав Танацков.

– Ове године тема је орнамент. Деца овде, пре свега, уче шта је народна традиција и како да је негују. Сматрамо да народна традиција нису само игра и песма, него и народна кухиња, народна ношња и орнаменти који се налазе на ношњи и ћилимима – истиче Танацков.

Данас је децу и њихове менторе посетила Валентина Мицковски, чланица Градског већа за културу и образовање.

– Камп је један од најзначајнијих пројеката јер деца основношколског и предшколског узраста имају прилику да, први пут, учествују у креативним редионицама на којима имају могућност да уче о култури, традицији и обичајима нашег народа. Такође, стичу особине неопходне у животу, попут креативности, поштења, поштовања, љубави и доброте, тако да нам је веома драго што смо подржали овај пројекат – истакла је Мицковска.

Нова сазнања о традицији свог народа посебно су занимљива малишанима који су на распуст у Кикинду стигли из иностранства.

Деветогодишњи Вељко живи у Висконсину.

– Желео сам да дођем на камп, свиђа ми се што имам овде пуно другара. Певамо, играмо, већ сам мало научио и коло да играм – каже Вељко.

Никола има осам година и стигао је из Беча.

– Лепо ми је када сликамо и спремамо јела – признаје Никола. – Ипак, највише волим када певамо.

Дечији етно-камп „Гусала“ траје пет дана и малишани ће се у њему дружити до петка.

inv kolonija 4

Организација инвалида рада у Кикинди одржала је данас прву сликарску колонију. У дворишту ресторана „Страјнић“ своја уметничка дела стварало је 11 чланова организација из Панчева, Ковачице, Бачке Паланке, Сремских Карловаца, Јаношика, Сечња и Кикинде.

– Наши чланови редовно учествују на колонијама у другим местима. Слике настале овде ћемо продати, а новац ћемо дати у хуманитарне сврхе – каже Душанка Станишић, председница Општинске организације.

Одржавање догађаја помогли су Министарство за рад, борачка и социјална питања, покрајински Савез и Град Кикинда.

– Дуго негујемо традицију окупљања наших чланова на уметничким колонијама, врло је важно да су у друштву и да знају да нису сами. Овакве и сличне манифестације приређује око 90 одсто организација у Војводини – изјавила је Стана Свиларов, председница покрајинског Савеза инвалида рада.

Из локалне самоуправе догађају су присуствовали Младен Богдан, председник Градске скупштине и чланица Градског већа, Мелита Гомбар.

– Колонија је инспиративан искорак у свет уметности и потврда да не постоје препреке за бављење уметношћу – истакла је Гомбарова. – Наш задатак је да дамо подршку и да омогућимо свим појединцима, без обзира на њихове способности, да остваре своје потенцијале.

Колонија је замишљена и као радионица и школа сликања. Јелена Терзин, академски уметник у пензији, дошла је са унуком која је, такође, сликала.

– Сликам само повремено, али сам се придружила колонији. Дала сам и понеку сугестију учесницима – каже сликарка.

Савез инвалида рада је највећа организација која окупља особе са инвалидитетом – у Покрајини има 32 општинске организације. Према званичним подацима, у Војводини има 76 хиљада инвалида рада, а овај број има тенденцију смањења јер су услови за остваривање права на инвалидску пензију пооштрени, кажу у Савезу.