Град

Latte-Shop-(18)

Један од најлепших излога и радњи са најшароликијим асортиманом украсних и употребних предмета свакако је „Latte Shop“, власнице Јелене Максимовић. Кикинђанима је познат као место са уникатном и робом која се не може наћи на другим местима, већ 18 година; прво у киоску код Микронасеља, у Светосавској улици, а од пре шест година на новој адреси, на Тргу српских добровољаца 38, на потезу између Католичке цркве и Поште.

– Овде имамо већи простор и шири асортиман – каже власница Јелена Максимовић. – Имамо порцелана, керамике, све за кућу, етажере, шољице, звона за колаче, а од галеријског програма лампе, фигуре, вазе, рамове за слике, огледала, слике, зидне стове, ћупове.

Јелена набавља и уникатни комадни намештај: клуб-столове, сточиће за цвеће, комоде и витрине, поклоне за различите пригоде: рођендане, годишњице, одлазак у пензију. Поред цвећа и слика, ту су и дрвене жабе које доносе новац и колоне слонића, али и сезонска, празнична понуда. Ових дана су радњу, наравно, „окупирали“ зечићи, јаја, корпице и сав могући ускршњи асортиман. И све то по повољним ценама.

– И за двориште имамо лепу понуду – декоративне свећњаке и другу баштенску галантерију. Нудимо и леп асортиман сувенира; сарађујемо са удружењем „Артеса“, из Сенте нам стижу предмети од глине, шоље, сатови, магнети. У понуди имамо и накит, бижутерију и хируршки челик и „сваровски“ кристале, али и индијски програм: дрвене маске и фигурице, мирисне штапиће које продајемо једини у граду, етерична уља, мирисне свеће.

У продавници „Latte Shop“ имаћете само један проблем – на чему око да зауставите, јер украсних употребних и одевних предмета у овој миришљавој продавници има за свачији укус и за сваку прилику. Љубазна власница помоћи ће вам да пронађете све што пожелите и чиме ћете обрадовати себе или неког себи драгог.

С обзиром на обиман и изузетан асортиман, сигурно је да нећете погрешити. У „Latte Shop“ можете доћи сваког радног дана од 8 до 19 сати, и суботом од 9 до 14. У случају да вам треба знак распознавања – то је излог са понудом из маште којој нећете одолети.

С. В. О.

1710451839239

Све је више оних који се окрећу здравој исхрани и органском узгоју хране којим се избегава употреба минералних ђубрива и средстава за заштиту биља како би крајњи резултат био укусан и здравствено безбедан производ. Никола Француски (21) бави се промоцијом здравог начина живота и органском пољопривредом.

-Имам 3,6 ара баште коју сам решио да искористим на прави начин. Узгајам поврће и за то користим природна ђубрива. За азот користим коприву, за фосфор лист од смокве. Калцијум дајем земљи кроз пепео, а он је добар и за заштиту лука од штеточина. Сва ђубрива су доступна у природи, али их треба дозирати – сазнајемо од Николе.

Неколико година уназад желео је да започне органску производњу, а прошле је коначно реализовао ту идеју. Како би више научио учланио се у удружење „Банатску ленију“.

-Чим прође ово варљиво време и мразеви засадићу стару сорту кромпира „месечар“, као и „краљевско срце“ који је када се пресече плав. Засновао сам и јагоде „месечарке“. Имам и стару сорту лука, арпаџике, репе, купуса и бораније. Како једно вадим, друго садим. Циљ ми је да не користим хибриде јер не могу да се репродукују, него морају увек да се купују нови – напомиње млади пољопривредник.

Мањи део робе преостане и за продају.

-Почетник сам и трудим се да репродукујем сво воће и поврће у своју башту. Најважније ми је да за себе и своју породицу произведем довољно како би имали здраву храну на столу. Укус те хране потпуно је другачији од оног на који је већина навикла купујући воће и поврће по супермаркетима. Са новим технологијама дошли смо до тога да мирис и укус појединих намирница није као што је био раније – каже Никола Француски.

А.Ђ.

1710443224070

Кикинђани су још једном показали колико су хумани. У великом броју одазвали су се позиву Предшколске установе „Драгољуб Удицки“  да подрже лечење суграђанке Нађе Јанован. Васпитачи су у два термина у Народном позоришту одиграли представу „Чудна шума“, а малишани са својима мама и татама, бакама и декама испунили су сва места и донирали прилог за Нађу која је са мамом Надом присуствовала представи и уживала у догодовштинама животиња у чудној шуми.

Директорица Предшколске установе Кристина Дрљић истакла је да су се од првог дана укључили како би помогли Нађи.

-Акцију смо назвали дете за дете и друг за друга и хвала свима који су одазвали нашем позиву. Путем представе, у којој глуме васпитачи вртића „Плави чуперак“, желели смо још једном да покажемо колико значи бити добар друг и пријатељ у невољи, о чему је и сам комад. За све нас ово је посебно вече – рекла је Кристина Дрљић.

И градоначелник Никола Лукач подржао је хуман гест.

-И овога пута показали смо да је Кикинда град добрих људи. Из недеље у недељу наши суграђани показују саосећање, емпатију, хуманост. Тако је било и вечерас. Пуно тога можемо када смо јединствени, када мислимо једни на друге, чувамо и бринемо једни о  другима. Сигуран сам да ће порука хуманости и пријатељства показати да заједно можемо све – навео је градоначелник Лукач.

На бини се суграђанима први пут представио и недавно основани хорић Предшколске установе .

Средства која су прикупљена овом приликом биће предата Црвеном крсту и уплаћена на Нађин рачун који има у оквиру фондације „Буди хуман“.

А.Ђ.

1710420647656

Припадници саобраћајне полиције  у Кикинди до 17. марта, спроводе међународну акцију појачане контроле саобраћаја. Како је истакао поручник Дејан Бугарски, помоћник командира Саобраћајне полицијске испоставе у Кикинди  контролише се коришћења сигурносног појаса и мобилних телефона током вожње, као и начина превожења деце у возилима.

-Акције  се спроводи у 30 европских земаља чланица организације Мрежа саобраћајних полиција Европе. Резултати најновијих истраживања које је спровела Агенција за безбедност саобраћаја показују да је у Србији проценат коришћења појаса на предњим седиштима око 85 одсто, а на задњим 17. Коришћење мобилних телефона у вожњи повећава ризик да дође до саобраћајне незгоде од четири до чак двадесет пута. Истовремено, свега 60 одсто родитеља превози своју децу у возилима на законом прописан начин – рекао је Бугарски.

Са лепим временом и доласком пролећа, на путевима је све више моториста.

-Апелујем на све да користе сигнализацију, да не возе под дејством алкохола, а посебно бих нагласио да возачи двоточкаша користе хомологоване заштитне кациге  и да поштују брзину кретања – навео је наш саговорник.

На територији Полицијске управе Кикинда само у  фебруару  евидентирано је 30
саобраћајних незгода, што је повећање за 15,38 одсто  у односу на на исти период прошле године када их је било 26. Приликом регулисања и контроле саобраћаја откривено је 1.630 прекршајa, што је за 17 процената  више у односу на исти период прошле године када их је било 1.397. Највише 597 је због прекорачења брзине и некоришћења појаса 237, док је поменутих прекршаја у истом периоду лане било 4040 односно 233).

У 2023. години, више од 100 погинулих возача и путника у путничким возилима нису користили сигурносни појас у тренутку саобраћајне незгоде. У истом периоду, због некоришћења сигурносног појаса санкционисано је више од 172.000, а због непрописног превоза деце 4.200 учесника у саобраћају.

Moja-eko-kuca-(1)

У жељи да помогну у формирању еколошке свести код најмлађих и да утичу на стварање здравих навика, Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој поново је позвао ђаке да учествују у ликовном конкурсу, овога пута на тему „Моја еколошка кућа“. Активност је реализована поводом Месеца енергетске ефикасности. На конкурс је, из десет школа, стигао 71 појединачни и групни рад и сви су изложени у Секретаријату. Данас су изложбу посетили ђаци основних школа „Ђура Јакшић“ и „Фејеш Клара“.

– Изложба је јако лепа и научио сам како се чува природа – тако што не бацамо отпатке и тако што чистимо – рекао је Филип Еминовски, ученик трећег разреда Основне школе „Фејеш Клара“.

– Важно је да чувамо планету тако што је нећемо загађивати и да не возимо аутомобиле који стварају дим. Не смемо да загађујемо воду и ваздух – каже Алекса Сабо, ученик другог разреда исте школе.

Његова другарица из разреда, Нађа Велемиров, објаснила је како се треба понашати у школи.

– Важно је да не буде прљавштине и смећа, ми у школи одржавамо хигијену – каже Нађа.

Уна Гогић, из другог разреда Школе „Ђура Јакшић“ и нацртала је и направила своју еколошку кућу.

– Моја кућа је од дрвета са кровом од сламе, тако сам ја замислила еколошку кућу – важно је да има природне материјале.

Из четвртог разреда ове школе такође су стигле креативне еко-куће.

– Важно је да има природне материјале, дрво, сламу. Видела сам у Кикинди једну од дрвета, јако је лепо направљена – објаснила је Лара Перендић.

 

– Цртала сам еколошку кућу, имала сам пуно ветрењача на цртежу и поток и соларне плоче, све што нам треба – рекла је Лара Кнежевић.

 

За њихову другарицу Мину Псодоров еко-кућа је пећина у којој се живи, са много природе, малих животиња и цвећа око ње.

– Трудимо се да утичемо на све, на децу од најмлађег узраста, од вртића, до пензионера, имамо активности за сваку циљну групу – изјавила је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата. – Програм „Моја еко-кућа“ наставак је активности од прошле године када су ђаци правили ветрењаче. На све могуће начине се трудимо да им пробудимо осећај за природу, да их вратимо у прошлост. Овог пута су цртали и правили, како су они то назвали, „стару и нову кућу“. Сва деца ће бити награђена.

Изложба „Моја еко-кућа“ данас је званично отворена и из Секретаријата позивају школе и вртиће да их посете до краја месеца, до када је отворена.

С. В. О.

bebe-1-(1)

Према публикацији „Најчешћа имена и презимена“ Републичког завода за статистику, у Кикинди су најчешћа женска имена Марија, Јелена, Милица, Драгана и Ивана, а мушка Милан, Драган, Никола, Душан и Зоран.

Трендови су се мењали. Године 1940. и раније девојчицама су највише давана имена:  Марија, Милица, Љубица, Даница и Милка, а у истом периоду Милан, Душан, Милорад, Стеван и Јожеф била су најучесталија мушка имена.

Од 1941. до 1950. највише је било: Марија, Нада, Милица, Мира и Милки, док су најпопуларнија мушка имена била: Милан, Душан, Иштван, Слободан и Никола. Током наредних десет година, до 1960, девојчицама су се највише давала имена: Нада, Марија, Славица, Љиљана и Драгица, а дечацима: Драган, Милан, Душан, Радован и Зоран.

Статистика показује да су до почетка седамдесетих година прошлог века у Кикинди била најпопуларнија имена Снежана, Весна, Зорица, Љиљана и Гордана, као и Драган, Зоран, Милан, Горан и Радован.

Од 1971. до 1980. године било је највише Драгана, Јелена, Гордана, Биљана и Данијела, али и Горана, Драгана, Зорана, Бранислава и Владимира.

Изабела и Теодора

У претпоследњој декади 20. века најпопуларнија женска имена била су: Јелена, Ивана, Марија,  Драгана и  Данијела, а мушка: Милан, Александар, Драган, Никола и Владимир. Од 1991 до 2000. највише је рођено Јелена, Ивана, Јована, Александри и Милица, али и: Никола, Александара, Марка, Милана и Дејана.

У првој декади 21. века најпопуларнија имена била су: Милица, Јована, Ивана, Дуња и Јелена, a од 2011. до 2022. Сара, Милица, Николина, Дуња и Теодора. У истом периоду дечаци су најчешће добијали имена: Никола, Марко, Лука, Немања, Стефан, Филип и Михајло.

У Кикинди су најчешћа презимена Попов, Петровић, Стојков, Кнежевић и Ковачевић.

Јелена и Драган су најчешћа имена у Србији, а најзаступљеније презиме је Јовановић. Најчешће комбинације имена и презимена су: Драган Јовановић и има их преко 2.200 и Јелена Јовановић којих ома око 1.900. У Србији се чак 130.000 грађана презива Јовановић.

А.Ђ.

 

policija-automobil

Стање безбедности на подручју Полицијске управе у фебруару ове године, било је повољно, oцењују у Полицијској управи Кикинда. Приоритет у раду била је превенција прекршаја и кривичних дела, очување стабилног јавног реда и мира и потпуна заштита живота, личне и имовинске сигурности грађана Севернобанатског округа.

На подручју Полицијске управе у Кикинди, у фебруару 2024. године, регистрована су 132 кривична дела што мање за 29 одсто у односу на исти период прошле године. Из области општег криминала регистровано је 117 кривичних дела за  7,87 процената мање него у фебруару 2023, у привредном криминалу откривено је девет кривичних дела, из еколошког криминала четири, а из високотехнолошког криминала два кривична дела.

Од укупно 42 регистрована кривична дела са НН починиоцем, у фебруару је расветљено 33,33 одсто, док су 23 особе ухваћене у извршењу кривичног дела. Поднете  су и 24 кривичне пријаве због дела у вези наркотика. Регистровано је седам кривичних дела насиље у породици, изречена је 51 хитна мера  и то 35 привремених мера забране контактирања и приласка жртви и 16 мера привременог удаљења могућег починиоца из стана. Регистровано је 48 кривичних дела против имовине  и то: 30 крађа, 15 тешких крађа, два уништења и оштећења туђе ствари и једна превара.

На територији Севернобанатског округа у фебруару није било нарушавања јавног реда и мира у већем обиму, нити тежих облика угрожавања личне и имовинске сигурности грађана. Откривено је 13 прекршаја против јавног реда и мира, што је у односу на  исти период лане смањење за 51,85 одсто.

Прошлог месеца евидентирано је 30 саобраћајних незгода, што је повећање за 15,38 процената у односу на фебруар прошле године. У саобраћајним незгодама није било погинулих лица, пет особа задобило је тешке и 14 лаке телесне повреде. Приликом регулисања и контроле саобраћаја на путевима, контроле учесника у саобраћају, возача и возила откривено је 1.630 прекршаја, што је за 17 одсто више у односу на исти период прошле године. У фебруару ове године у контроли саобраћаја откривено је 597 прекршаја прекорачења брзине, 237 због невезивања сигурносног појаса, 90 прекршаја који се односе на вожњу под дејством алкохола, 29 коришћења мобилних телефона у вожњи и две особе откривене су да возе под дејством психоактивних супстанци.

Остварена је ефикасна заштита државне границе и пограничног подручја, као и доследно спровођење закона у области контроле кретања и боравка странаца, издавања путних исправа, у управним пословима и пословима оружја и држављанства. Према страним држављанима предузето је 806 мера, док је у истом периоду 2023. години према страним држављанима предузето 111 мера. Током фебруара реализовано је 28 дислокација, где је укупно пресељено 180 ирегуалрних миграната пронађених у зони граничне линије, који су превезени и смештени у регуларне прихватне центре КИРС-а.

A.Ђ.

 

 

Banja-Vrujci

На списку, истакнутом на излогу Удружења пензионера, налазе се имена оних којима је ПИО Фонд одобрио бесплатну рехабилитацију у бањи, као и они који су остали „испод црте“. Списак је прелиминаран и сада пензионери чекају писма из Фонда, каже председник Удружења, Милан Периз.

– Захтев за десетодневни бесплатан боравак у бањи поднело је око 400 пензионера, а Кикинди је Фонд, као и претходних година, одобрио 120 места – објашњава Периз. – Пензионери имају право на ову погодност само једном. Сада они којима је захтев одобрен могу да очекују даље информације из Фонда – у коју бању ће путовати и ког датума. Иде се током целе године, а пензионери којима не одговара одређени датум, могу да га промене. У формулару за пријаву имали су понуду од 20 бања из Србије и шест из Војводине и могли су да упишу три бање.

Периз такође подсећа да је у току пријављивањње за куповину огрева за следећу зимску сезону, плаћањем у десет месечних рата.

– Пензионери могу да се јаве у Удружење и да резервишу огрев: дрво – багрем, храст или буковину по цени од десет хиљада динара за кубик, и угаљ „станари“, који кошта 19 хиљада по тони. За сеоска домаћинства још се доплаћује 500 динара за превоз. Што се пре пријаве, имаће прилику да отплаћују огрев на више рата – прецизира Периз.

Као и ранијих година, влада велика заинтересованост – већ је наручено 150 кубика огревног дрвета и око 70 тона угља. Огрев ће стићи у летњим месецима како би се на време ускладиштио.

С. В. О.

367481351-775900447871898-3962508130245961708-n

Као прошлогодишњи победници на градском нивоу, Банатско Велико Село биће домаћин „Сеоских игара“ које  организује Спортски савез Србије у сарадњи са Спортским савезом града. Како је најављено игре ће бити одржане 7. априла и очекује се да ће ове године сва села учествовати у овом занимљивом такмичењу.

Екипа која победи, пласираће се на регионално надметање и ако  буде прва и на овом нивоу, обезбедиће пласман на републичком такмичењу села.

-Село које победи на републичком такмичењу, као награду добија изградњу нових малих спортских терена. Ове године као домаћини имамо нову прилику да се боље организујемо и опет изборимо у трци за могућност да нашем селу и млађим генерацијама обезбедимо нове спортске терене који нам свакако недостају  – истакао је Борислав Стојисављевић, председник УГ „Крајишки вишебој“.

Екипа има од 15 до 20 чланова и сачињена је од мушкараца и жена и у свакој игри мора да буде мешовита екипа. Такмиче се у малом фудбалу, у надвлачењу конопца и штапа, одбојци, скоку у даљ из места, рвању, обарању руку, вучењу штапа, шаху, полигону, бацање камена с рамена, у трци џаковима.

 

 

 

А.Ђ.

 

 

 

RADOVI-TRZNI-CENTAR

Изградња Ритејл парка у Микронасељу је званично почела 4. марта рушењем постојећих темеља. Компанија РЦ „Јуроп“ добила је грађевинску дозволу 28. августа прошле године за изградњу малопродајног објекта површине 5.332,64 метара квадратних.

-У току је рушење постојећих темеља, након чега мора да се нивелише терен који је нераван. Након тога уследиће изградња потпорног зида и све наведено ће дуже трајати од самог подизања објекта који ће имати панеле – навео је Саша Танацков.

Ритејл парк ће се звати „РЦ Кикинда РСБ“ д.о.о, имаће дечје игралиште, биће ограђен и имаће обезбеђење 24 сата, што ће повољно утицати и на безбедност тог дела Микронасеља.

– У Ритејл парку биће 14 малопродајних објеката у којима ће радити око 100 особа. Грађевинско земљиште  површине 11.383 квадрата је продато за 284.575 евра или 25 евра по квадрату, што је 2,16 евра по квадратном метру више од почетне цене. Осим за куповину земљишта, пријављивањем радова „РЦ Јуроп“ уплатио је Граду Кикинди 13 милиона 796 динара на име накнаде за изграђено грађевинско земљиште – додао је Танацков.

Инвеститор се обавезао да ће на паркингу будућег тржног центра са око 100 паркинг места дозволити слободно паркирање станарима околних зграда. Компанија ради у Србији од 2014. године и део су групације „РЦ Јуроп“  која развија пословне активности у Чешкој, Хрватској, Србији и Румунији у областима изградње и изнајмљивања различитог пословног простора: од ритејл паркова, преко дистрибутивно-логистичких центара, до другог различитог пословног и стамбеног простора.

А.Ђ.

ЗАКУПЦИ РИТЕЈЛ ПАРКА

У Ритејл парку закупци ће бити „Пет зона“, „Техномедија“, „Спорт Вижн“, „Ђак спорт“, дрогерија „Лили“, „Макси супермаркет“, „Пепко“, „Синсеј“, „Њујоркер“, „Бену апотека“, кафић „Фрида“, мењачница, „Моцарт“ кладионица. Фирмама „Лили“, „Пепко“, „Спорт Вижну“  ово ће бити други локали у граду и неће се гасити постојећи.

error: Content is protected !!