Град

снс-насловна-2904

Активисти Градског одбора Српске напредне странке данас су провели цео дан у непосредном контакту са грађанима, где је са више локација – од Микронасеља, преко Градске пијаце, до најпрометнијих раскрсница – стизала јасна порука: Кикинђани желе наставак политике развоја и стабилности.

Штандови су били пуни, разговори отворени, а интересовање суграђана велико. Грађани су користили прилику да изнесу своје предлоге, али и да се информишу о пројектима који мењају лице града.

Кулминација дана уследила је у вечерњим сатима на раскрсници Светосавске и Иве Лоле Рибара, где се окупило више од 200 активиста. Та слика најбоље говори о снази организације, енергији и подршци. Суграђани су јасно поручили да препознају резултате и да очекују још снажнији наставак улагања и развоја.

Управо зато, овакве акције нису само разговор – већ доказ да се политика води у контакту са народом.

Акције на терену следе и у наредном периоду, са јасним циљем – да Кикинда настави путем развоја, уз подршку својих грађана.

здравствено-предавање

У Свечаној сали Градске куће одржана је данас стручна едукација у организацији Дома здравља, посвећена темама трансплантације у Србији, управљања квалитетом и права пацијената. Скуп је окупио здравствене раднике са циљем стицања нових знања и унапређења свакодневне праксе.

О теми трансплантације говорила је доц. спец. др Ружица Јовановић, директор управе за биомедицину при Министарству здравља, која је указала на значај донорства органа и улогу здравствених радника у том процесу.

– Даривање органа представља поступак који омогућава поновно успостављање животно важних функција. Један донор може спасити до осам живота, што довољно говори о значају ове теме – истакла је Јовановић.

Она је додала да се у Србији трансплантације са живог донора односе на бубреге, док се са преминулог донора трансплантирају јетра, срце, бубрези и плућа. Посебно је нагласила да је кључна улога здравствених радника да благовремено препознају пацијенте код којих постоји могућност донорства.

Према њеним речима, у Србији постоји 38 донор болница, а по броју донација истиче се Општа болница у Суботици.

Директорица Дома здравља, спец. др Биљана Марковић, захвалила се присутнима и истакла значај оваквих скупова за стручно усавршавање.

– Циљ нам је да заједно стекнемо нова сазнања о трансплантацији у Србији, али и да подсетимо на значај права пацијената. Предавачи су еминентни стручњаци, што додатно доприноси квалитету ове едукације. Док је о трансплантацији говорила доц. спец. др Ружица Јовановић, на тему о правима пацијената обратила се примаријус др Зора Пандуров – нагласила је Марковић.

На значај континуиране едукације указао је градоначелник Младен Богдан, који је истакао да медицина непрестано напредује и да је неопходно пратити нова сазнања и технологије.

– Ова акредитована обука значи здравственим радницима не само као ново знање, већ и за прикупљање бодова за лиценце. Теме су изузетно актуелне, посебно трансплантација, али и права пацијената, где такође има новина о којима је важно бити информисан – поручио је Богдан.

Т. Д.

фејес-клара-реконструкција-(7)

Свеобухватна реконструкција Основне школе ,,Фејеш Клара” изграђене 1896. године је у току. Ова образовна установа једна је од најстаријих  у граду, а и једина је двојезична школа у којој се настава одвија на српском и мађарском језику. Покрајинска влада одобрила је значајна средства од око 400 милиона динара за ову инвенстицију. Радови су почели пре више од месец дана, а како напредују уверили су се градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Тихомир Фаркаш.

-Како смо се и уверили радови напредују планираном динамиком. Тренутно се ради на фасади, јер, како су истакли представници извођача радова, сада су оптималне временске прилике за овај посао. Уследиће високе температуре када неће бити могуће да се они изводе – навео је први човек града.

Зграда је под заштитом је државе и Међуопштинског завода за заштиту споменика културе у Суботици, од којег су добијене и све неопходне дозволе.

-У унутрашњости школе у току су такозвани „прљави“ радови који подразумевају рушење, тако да има доста прашине и није безбедно обилазити простор изнутра – рекао је Младен Богдан.

Реконструкција је финансијски подржала Покрајинска влада.

-Хвала Покрајинској влади која препознаје инвестиције значајне за наш град и увек их подржи. До сада је уплаћено око 300 милиона динара. Остатак од 100 милиона динара зависиће од ситуације на терену, односно од динамике радова. Локална самоуправа определила је средства за надзор, што такође нису мала издвајања – прецизирао је градоначелник.

 

Рок за завршетак радова је 240 радних дана, али ће он зависити од евентуалних непредвиђених послова који могу да се десе. Реконструкција обухвата све просторије од подрума до крова што ће решити дугогодишње пропадање зграде.

Школу похађа 204 ученика, од којих је 50 на настави на мађарском језику.

А.Ђ.

 

 

 

 

 

 

 

тоза-ремонт

У фабрици „Тоза Марковић“ завршен је ремонт машина и опреме који није рађен више од деценије. Он ће омогућити да цреп из кикиндске циглане буде квалитетнији, а производња ће се обављати без непотребних застоја, истакнуто је приликом посете градоначелника Младена Богадна и његових сарадника, фирми која ова године обележава 160 година постојања.

-Озбиљна средства  су уложена, а урађено је све – истакао је Мирослав Гајић, директор. – Ремонт су водили инжењери и запослени у одржавању и према њиховим сугестијама. Почео је 12. јануара и након више од три месеца све машине у фабрици доведене су у исправно стање. У мају планирамо да покренемо производњу и очекујем да улагања донесу позитивне ефекте.

У компанији ће бити запослено 350 радника, колико је неопходно за оптималну производњу. Конкурс за посао је отворен јер, како наводи Гајић, долази до природног одлива запослених који су стекли право на пензију:

-На заједничком колегијуму донећемо одлуку о тачном датуму покретања производње. Запослени, који тренутно примају зараду од 65 одсто, као ни сви остали не треба да брину о томе да ли ће фабрика поново почети да радом. Чекамо праве услове, а очекивани профит, захваљујући ремонту само једне пресе, биће осам милиона динара већи месечно. Поставили смо и метал детектор, репарирали смо пећи и сушаре. На глинокопу је 70.000 тона одлежале глине и све то донеће нам квалитетан производ – цреп.

У овом тренутку на лагеру је нешто више од 8,5 милиона комада црепа прве класе. Значајна су померања на тржишту у претходном периоду, пре свега сировине и репроматеријала, што је довело до његове нестабилности.

-На заједничком колегијуму донећемо одлуку о тачном датуму покретања производње. Запослени, који тренутно примају зараду од 65 одсто, као ни сви остали не треба да брину о томе да ли ће фабрика поново почети да радом. Чекамо праве услове, а очекивани профит, захваљујући ремонту само једне пресе, биће осам милиона динара већи месечно. Поставили смо и метал детектор, репарирали смо пећи и сушаре. На глинокопу је 70.000 тона одлежале глине и све то донеће нам квалитетан производ – цреп.

„Тоза Марковић“ је међу најстаријим фабрикама, не само у Србији, него и у региону, подсетио је градоначелник Богдан. И поред непроверених гласина производња у фабрици заустављена је искључиво због ремонта.

 

-Што боље пословање и унапређена производња пуно значи за све нас. Фабрика црепа у нашем граду старија је и од многих држава које постоје у свету и на свима нама је да се боримо да је сачувамо јер је она богатство града, не само у области економије, већ и традиције. Где год да одемо прва једна од првих асоцијација на Кикинду је управо „Тоза Марковић“.  Поред геополитичких кретња, производњу у овој, али и многим другим фирмама пореметила је и унутрашња нестабилност, те и овог пута желим да позовем на смиривање тензија. Криза која траје дуже од 18 месеци негативно утиче на све сфере живота – прецизирао је Младен Богдан.

Петар Зарић, руководилац техничких послова напоменуо је да ће поред олакшаног рада, ремонт допринети и уштедама за фабрику.

-Ово је велики искорак у односу на прошлу годину и донеће бољитак како за фирму, тако и за све запослене.

Директор производње грубе керамике Драган Ђукановић наводи да ће ремонт допринети да погонска спремност буде максимална, али и да производња тече без застоја:

-И ранијих година било је ремонта, али никада није био овакав, свеобухватан. Реконструкцију вагона пећи урадили смо у потпуности. Они су били у лошем стању, па је такав био и производ. Сад смо допринели да производ буде одличног квалитета.

Ремонтоване су две циглане, као и глинокоп, а први човек града искористио је прилику да руководству „Тозе“ уручи плакету Црвеног крста приликом опремања простора кухиње у којима се припремају оброци за најугроженије.

А.Ђ.

 

спортисти-награде-1

У Свечаној сали Градске куће данас су потписани уговори о стипендирању 26 младих спортиста са територије Кикинде, који су испунили услове конкурса за 2026. годину. Финансијска подршка односи се на период од маја до децембра и представља важан подстицај за њихов даљи развој и спортске успехе.

Међу стипендистима су и млади таленти са великим амбицијама. Пливач Алекса Коцкар који се тринаест година бави пливањем већ бележи запажене резултате, а подршка града за њега има посебан значај.

-Новац од стипендије много ми значи – искористићу га за спортску опрему која ће ми помоћи да будем још бољи. Моје амбиције су велике – Олимпијада и освајање одличја – каже Алекса.

Сличан ентузијазам има и млада стрелкиња Ема Цвејин, која се већ може похвалити успесима на државним такмичењима.

-Мој циљ је да што више тренирам и да не одустајем. Највећа жеља ми је Олимпијада и европска такмичења – истиче Ема.

Овогодишњи програм доноси и новине – први пут је уведено категорисање спортиста, како би они са најзначајнијим резултатима добили већу подршку.

-Моје велике честитке – свакодневно се борите, трудите и одвајате време за спорт. Ви сте одабрали свој циљ и правац, а наша је дужност да вам пружимо подршку колико можемо – поручио је градоначелник Младен Богдан.

Он је истакао да су сви спортисти подједнако важни, али да је било неопходно направити разлику у односу на оне који постижу врхунске резултате.

-Они који су најуспешнији морају бити највише награђени, али сваки спортиста који испуњава услове заслужује подршку. Град ће увек стајати иза њих, без обзира на спорт.

Да град системски улаже у спорт потврђује и председница Спортског савеза, Јелена Чуданов, која наглашава да је циљ да што више деце буде укључено у спорт.

-Новина је категорисање спортиста, како би они који су у репрезентацији и имају значајне резултате били додатно препознати. Желимо да подстакнемо младе да се баве спортом и да будемо здравија нација – истакла је Чуданов.

 

Т. Д.

беби-пакети

У Свечаној сали Градске куће данас је уприличено уручење 109 беби пакета родитељима чије су бебе рођене током јануара, фебруара и марта ове године. Уз осмехе, по коју сузицу и прве родитељске бриге, овај догађај још једном је показао колико су подршка и пажња важни у првим месецима родитељства.

Међу присутнима била је и Марија Калочан, мајка двомесечне Софије, којој ово није прва додела пакета.

-Софија ми је друга беба. Ова врста подршке много значи, и прошли пут смо искористили све поклоне које смо добили – рекла је она.

Сличне утиске деле и други родитељи. За Далибора Попова, који је по први пут постао отац, овај тренутак има посебну тежину.

-Он је прва беба у нашој породици, тако да сад први пут добијамо поклон од града. Подршка нам много значи – казао је Далибор, док је у наручју држао малог Душана.

Посебну пажњу привукле су и близнакиње Софија и Миа Дунић, чија је мама уз осмех истакла да свака помоћ значи.

-Ово је први пут да добијамо подршку од града. Свака помоћ нам значи. Највише се радујемо столицама и радосницама – рекла је Марија Дунић.

Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, честитао је родитељима и истакао значај оваквих мера.

-Посебно вам честитам што сте се у овим изазовним временима одлучили да будете родитељи. Ово је једна од мера коју спроводимо већ дуги низ година, а у наредном периоду планирамо и унапређење беби пакета, у складу са савременим потребама родитеља – поручио је градоначелник.

Чланица Градског већа, Мелинда Гомбар, нагласила је да је ово једна од најлепших активности које град реализује.

-Годишња вредност беби пакета износи око пет милиона динара, док је вредност појединачног пакета нешто више од 8.000 динара. Град континуирано улаже у популациону политику, јер је брига о деци и породици један од приоритета – истакла је она.

Поред материјалне помоћи, родитељи су са овог догађаја понели и оно најважније – осећај да у првим, често најизазовнијим данима родитељства, нису сами.

Т. Д.

 

географи-олимпијада-(1)

На Националној географској олимпијади, републички ниво, Никола Томић и Стефан Ступар из ОШ „Свети Сава“ и Јана Ињац из школе „Вук Караџић“, у конкуренцији основаца освојили су бронзане медаље и треће место у конкуренцији осмака. У категорији средњошколаца Алекса Томић, ученик Гимназије „Душан Васиљев“ такође је освојио бронзу и треће место.

На поменутој олимпијади у категорији основаца надметали су се и Вукашин Илић и Вукашин Ћирић ученици ОШ „Свети Сава“, као и Филип Родић из школе „Жарко Зрењанин“.

Ментори су били наставници Мирослав Грујић, Наташа Шуљан, Драган Рађеновић и Александра Остојин.

 

ссп-трибина-кикинда

Ђиласова сарадница, Мариника Тепић, запутила се јуче у Кикинду да би, пред једва педесетак окупљених, одржала трибину о корупцији.

Међутим, функционерка Странке слободе и правде (и некадашња секретарка за спорт и омладину у Пајтићевој Покрајинској Влади), избегла је теме које јој нису одговарале, па је више пута поновљено питање репортера ТВ Информер Владимира Савића, који је пратио овај догађај- о томе да ли има стан у Букурешту остало без одговора и без икаквог објашњења.

Међутим, то није било једино питање које је остало без одговора.
– Драго ми је што је тема корупција. Хтео бих да питам, када ће Милешевић вратити паре Кикинђанима? – упитао је један од присутних током трибине, којој је присуствовао и сам Милешевић.

-Биће прилике па ћете питати господина лично. Ако имате питање за мене лично, волела бих да га чујем- рекла је Тепићева, избегавајући да да било какав одговор или коментар на ову тему.

Фото: Информер- Милош Рафаиловић

Током трибине, неколико присутних покушало је да омета екипу Информера у извештавању, уз добацивања, док је Савића једна жена полила водом, а Тепићева је истакла да „правда за коју се бори” укључује и одузимање фреквенције Информеру.

Репортер Информера у Кикинди је потом разговарао и са градоначелником Младеном Богданом који је са активистима СНС био на Градском тргу, у сусрету са грађанима.

Фото: Принтскрин ТВ Информер
– Окупили смо се данас да разговарамо са народом, да саслушамо наше суграђане, да причамо са њима о програму и плановима за Кикинду. То је суштина сваког нашег скупа. Изузетно ми је жао што смо данас сведочили једном другачијем скупу и ружном сликом која је послата из нашег града, и то од стране оних који се највише позивају на демократију и слободе. Физички напад на новинаре и медије не приличи ником ко претендује да се озбиљно бави политиком. Осуђујем сваки такав напад и још једном поручујем да то није Кикинда. Кикинда је миран, питом и безбедан град, такви су и људи који у њему живе- рекао је Богдан.
КОМЕНТАРИ НА ИКСУ

Велики број коментара корисника на друштвеним мрежама односио се управо на слабу заинтересованост Кикинђана да чују шта то Тепићева има да им поручи:

“Више се клинаца скупи на баскету испред зграде”, “Алибаба и 50 разбојника доведени су да глуме становнике Кикинде, па су глумили важност док није дошло питање о стану у Букурешту…”, “Држи жена трибину, а половина окупљених дошла је из Београда…”, “Да није било Информер-а, Н1 би нас обавестио да је било неколико хиљада присутних…”.

Иначе, Информер је био једина телевизија која је пратила овај догађај, па је Тепићева на својим налозима управо њихов снимак и поделила.

снс-акција-2

Активисти Градског одбора Српске напредне странке овог викенда имали су интензивне и динамичне сусрете са грађанима, у атмосфери која јасно показује искрену подршку политици развоја и стабилности.

На више локација у граду и околним селима разговарало се са суграђанима о досадашњим резултатима, али и плановима за наредни период, који доносе још снажнији инвестициони и инфраструктурни замах.

Поред разговора са грађанима, организоване су и радне акције уређења у Банатском Великом Селу и Банатској Тополи, где су активисти заједно са мештанима уредили јавне површине, потврђујући да се политика не води само речима, већ и конкретним делима.

Оно што посебно упада у очи јесте снажна реакција грађана – у великом броју су исказали подршку Српској напредној странци и председнику Александру Вучићу, уз поруку да желе наставак политике стабилности, развоја и нових улагања.

У акцијама су учествовали бројни активисти и функционери Српске напредне странке.

009

Старо језеро или популарно – Штеванчева бара једина  је природна водена површина у нашем граду. Састоји се од 5,1 хектара површине и још средином 19. века планирано је да се бара исуши, међутим то никада није спроведено у дело. И током прошлог, 20. века, у више наврата донета је одлука да се простор исуши и урбано уреди за пливање и друге спортске активности. Како је језеро остатак некадашње речице Галадске, која је као огранак реке Мориш, протицала кроз Кикинду, ставови су били да се сачува.

Уређење простора започето је најпре 1932. године, а четири године касније од два јутра настало је језеро које је служило као резервоар за вишак воде, а зими је било омиљено клизалиште. Два артешка бунара ископана су 1940. и град је тако добио простор који ће користити као реку. По завршетку Другог светског рата језеро је продубљено и настављени су радови на његовом уређењу. Постављена је пумпа за одвод воде, а терен око језера насут је са око 30 центиметара изнад највишег забележеног нивоа воде.

 

Шездесетих година прошлог века Штеванчева бара је коначно уређена и добила је статус градског купалишта. У оквиру бетонске шкољке језера изграђен је пливачки базен олимпијских димензија и гледалиште са око хиљаду места. Купалиште је оивичено бетонским потпорним зидовима, док је дно остало природно муљевито. Неколико година касније, 1962, и дно је очишћено и постављен је тампонски слој шљунка. Годину дана касније језеро је почело да се користи као купалиште и било је омиљено стециште Кикинђана. Након великих поплава и промена у дотоку воде популарна Штеванчева бара изгубила је своју првобитну функцију.

За овај простор у неколико наврата рађена је урбанистичка документација на нивоу детаљног урбанистичког плана. Прва је урађена 1981, па је 1984. и 1985. године допуњена. После изградње тадашњег Спортског рекреативног центра „Језеро“ 1978. године који је имао отворене и затворене пливачке базене, простор Старог језера, почео је полако да замире.

Тако је било све до 2006. године када Старо језеро доживљава ревитализацију. У протеклих 20 година бројне су реконструкције и обнављања зелене оазе. Осим шкољке самог језера, уређени су и ободни канали. Зелене површине су зановљене и засађене су младице, а пошумљавање се обавља сваке године.

Пре две деценије преко пројекта РЕЦ, који је финансиран од стране шведске организације СИДА, започети су радови на оживљавању Старог језера. После 28 година, колико је простор био напуштен, плански је почео да се обогаћује. Организовано је више акција на партерном озелењавању и уређењу такозваног „новог дела“ Старог језера преко пројекта „Еколејкс“. Спортски центар и Старо језеро повезани су мостићем, постављен је урбани мобилијар, дечије игралиште, направљен је мост и пролаз у комплекс и из Семлачке улице, а све како би простор оживео. Штеванчева бара годинама уназад је место окупљања и уживања за све суграђане, где су омогућене разноврсне активности. Током претходних 20 година Старо језеро препознато је као идеалан и адекватан простор за различите активности и градске манифестације, школе у природи, едукације деце, а све у циљу заштите и очувања природних богатстава града.

Дискотека „Делфин“ је радила на простору Старог језера од 1977. до 1982. године. Култно место престало је са радом када је зграда у којој се налазила дискотека изгорела. Генерације педесетих, шездесетих, седамдесетих година прошлог века  сећају се овог места и радо препричавају доживљаје. Сваког лета дискотека поново оживи, на простору где се некада налазила.

На Старом језеру концерт је 2008. године одржао и легендарни Здравко Чолић. Вишесатни концерт који је окупио велики број гледалаца, остао забележен као један од најзначајнијих музичких догађаја на овој локацији.

Површина воденог огледала је 2,6 хектара, а површина самог језера је 1,3 хектара. Дужина ободних канала је 1.360 метара, а ширина од пет до 21 метра. Оживљавање комплекса допринело је промени микроклиме, јер је Кикинда град без реке, добијању новог простора за спорт, рекреацију и забаву и развоју туризма.

А.Ђ.

 

 

 

error: Content is protected !!