April 18, 2026

Град

metanol

Izrađuje se studija i pripremaju razvojni programi za MSK

Aleksandra Djuran February 2, 2026

Hemijska industrija u Evropi već čitavu deceniju je u velikom problemu. Sve ovo vreme tokom kog Metanol ima diskontinuitet u proizvodnji, razlozi su objektivni, navode u upravi. U MSK je zaposleno 550 radnika i ovo preduzeće jedno je od tri iz petrohemijskog kompleksa koji su predviđeni za privatizaciju.

-Čak i da nam je dozvoljeno da radimo sa gubitkom, mi ne bismo imali kome da prodamo robu – istakao je Mirko Latinović, direktor MSK. – Fabrika je koncipirana tako da posle 45 dana rada ima pune skladišne kapacitete. U  toku je izrada studija, koje su na liniji onima u Evropskoj uniji, i za godinu dana imaćemo povratnu informaciju kuda MSK ide. Zajedno sa kabinetom predsednika Republike Srbije i resornim Ministarstvom posvećeni smo razvojnim programima koji će obezbediti sigurnu budućnost za Metanol.

Podsetimo da je Metanol počeo sa radom 1987. godine, ali od tada do danas rad je više puta prekidan zbog visoke cene gasa kao osnovnog energenta. Kada radi ova fabrika jedan je od najvećih izvoznika. Godinama unazad traži se strateški partner, jer je vlasništvo raspodeljeno tako da 71,85 odsto kapitala pripada JP „Srbijagas“, a 24, 8 procenata je u vlasništvu republike Srbije.

 

msk-kuhinja-(4)

U kuhinji Metanola počinje priprema toplih obroka za korisnike Narodne kuhinje

Aleksandra Djuran February 2, 2026

Posle petomesečne pauze u pripremanju kuvane hrane za korisnike programa Narodna kuhinja, 550 korisnika iz grada ponovo će dobijati tople obroke. Zahvaljujući potpisanom ugovoru o saradnji i korišćenju kuhinje Metanolsko-sirćetnog kompleksa, između ove fabrike i Crvenog krsta, za najugroženije sugrađane ponovo će biti pripreman ručak.

Događaju je prisustvovao Ljubomir Miladinović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije.

-Ovo je primer dobre prakse na koji način treba rešavati ozbiljan problem i kako doći do sistemskog rešenja – rekao je Miladinović. – Kada se svi udružimo nema toga što ne može da se reši. U ovoj godini Crveni krst Srbije obeležava 150 godina postojanja, a reč je o organizaciji koja je most između onih koji imaju i mogu i onih kojima su podrška i pomoć najpotrebniji.

Mirko Latinović, generalni direktor MSK dodao je da su prvi razgovori započeti avgusta prošle godine.

-Odlučili smo da prostor koji ne koristimo duže od dve decenije, a koji odgovara nameni, ustupimo gradu Kikindi i Crvenom krstu. U dogovoru sa njima uradili smo sve što je bilo neophodno da kuhinja što pre proradi. Podršku ćemo pružiti i u narednom periodu jer nam je želja da ne bude prekida u distribuciji obroka – precizirao je Latinović.

Ugovor je potpisan na 11 meseci, sa mogućnošću da se produži. U MSK je zaposleno 550 radnika i ovo preduzeće jedno je od tri preduzeća iz petrohemijskog kompleksa i predviđeno je a privatizaciju.

-Po završetku ove godine, obnovićemo ugovor o zakupu. Ukoliko dođe do nepredviđenih okolnosti na vreme ćemo obavestiti sve nadležne  službe kako bi iznašli novo rešenje, a da ne dođe do prekida  u snabdevanju korisnika Narodne kuhinje – zaključio je Mirko Latinović.

Pored 550 kuvanih obroka, obezbeđuje se i 435 lanč paketa za korisnike Narodne kuhinje u selima, napomenuo je gradonačelnik Mladen Bogdan.

-Za sve vreme, dok nije bilo kuhinje, i korisnici u gradu dobijali su lanč pakete sa osnovnim životnim namirnicama. Kuhinja, koja je bila u nekadašnjem Domu učenika, morala je da se izmesti jer u ovom objektu počinju radovi koji će doprineti proširenju kapaciteta Gerontološkog centra. Tražeći novi objekat, cilj nam je bio da to bude prostor koji će u potpunosti odgovarati standardima i koji će nam dugo služiti. Pronašli smo ga u Metanolu i sada je potpisivanjem ugovora to i ozvaničeno – istakao je gradonačelnik Bogdan.

Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta precizirala je da distribucija kuvanih obroka počinje sutra, 3. februara:

-Mobilni distributivni punktovi ostaju u ulicama Hajduk Veljkovoj, Rade Trnića i u Mikronaselju. Hrana će se distribuirati i u Crvenom krstu, a tople obroke sa hlebom korisnici će moći da preuzmu od 10 do 11 sati. Grad je obezbedio blizu 20 miliona dinara, a Crveni krst Srbije deset artikala za funkcionisanje Narodne kuhinje.

Kuhinju je opremio Metanol, a lokalna samouprava i Crveni krst plaćaće iznajmljivanje prostora. Učestvovala je i fabrika „Toza Marković“ koja je donirala 150 kvadrata pločica.

A.Đ.

sneg

Osvanulo još jedno belo jutro u Kikindi

Tijana Despotovski February 2, 2026

Kikinda je jutro dočekala prekrivena tankim belim prekrivačem. Iako slab sneg provejava satima, ne zadržava se na putevima i pešačkim stazama.

Iz Zimske službe javljaju da nikakve intervencije nisu bile potrebne. U popodnevnim časovima očekuju se  temperature iznad nule što će sprečiti pojavu poledice na putevima.

T. D.

 

bebe-1

Vasilije i Dunja, najčešća imena koja su Kikinđani davali svojim prinovama u 2025. godini

Aleksandra Djuran February 1, 2026

U Kikindi je u 2025. godine rođeno 380 beba. To je 46 novorođenčeta manje u odnosu na 2024. godinu, saznajemo u Matičarskoj službi u Kikindi.

-Jedna beba  rođena je u Iđošu. Od ukupnog broja rođenih bilo je 180 devojčica i 200 dečaka. Najviše beba rođeno je u januaru, 43, dok ih je u oktobru bilo 40, a najmanje porođaja zabeleženo je u maju, 22 bebe. Najveći broj žena koje se porode u kikindskoj Bolnici imaju prebivalište na teritoriji grada Kikinde, ali ima ih i iz Novog Miloševa, Srpske Crnje, Tobe – kaže Kristina Pancel, zamenik matičara.

Prošle godine najpopularnija muška imena bila su Vasilije i Vukašin, a prati ih Luka i Nikola. Od ženskih imena najčešće je bilo Dunja i Mila, kao i Sofija. Pojedini roditelji odlučili su se za retka imena.

– Od retkih, nesvakidašnjih imena izdvojila bih Noel, Luis, Mijan, Kan, Balša, Neva, Ajla, Doroća, Bjanka i Daša. Kada nam stigne prijava rođenja iz Bolnice ukoliko su roditelji u braku, izvod šaljemo na kućnu adresu majke, a ukoliko nisu u bračnoj zajednici potrebno je da otac u Matičarskoj službi prizna  dete i izvod dobija u roku od pola sata – dodaje naša sagovornica.

Prema statistici, najviše venčanja bilo je u avgustu i septembru 22, a najmanje u februaru sedam i u julu osam.

-Bilo je 179  sklopljenih brakova. To je za dva manje nego pretprošle  godine. Najviše venčanja bilo je u Kikindi 131, potom slede Rusko Selo 13, i Mokrin 10. Po želji mladenaca venčanja mogu biti na srpskom i na mađarskom jeziku – istakla je Pancel.

U 2025. godini preminulo je 796 osoba što je u odnosu na 2024. manje za 38 osoba. Najviše ih je umrlo u Kikindi 705, u Ruskom Selu 20 i u Bašaidu 16. Najviše sugrađana izgubili smo u januaru 90, a najmanje u julu 53.

A.Đ.

 

stari-zanati-ugovoti-macut-mesarovic-(1)

Podrška države starim zanatima: Sredstva za unapređenje i razvoj dobilo osmoro sugrađana

Aleksandra Djuran January 31, 2026

Kikindski preduzetnici, njih osmoro koji se bave starim zanatima dobili su sredstva na konkursu Ministarstva privrede za kupovinu materijala ili mašina. Željku Zeljkoviću, sapundžiji, Danijeli Jerinkić koja se bavi tkanjem, Nevenki Bošnjakov koja se bavi vosakrstvom, Smiljki Bulatović, koja se bavi trukovanjem, sestrama Oliveri i Saneli Has koje se bave bombondžijskim zanatom Ljubici Erdeljan, grnčarki i Mirni Rackov, opančarki, ugovore su dodelili predsednik Vlade Srbije profesor dr Đuro Macut  i potpredsednica Vlade i ministarkom privrede Adrijana Mesarović.  Sredstva su dodeljena u okviru programa podsticaja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žensko preduzetništvo i za razvoj starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti.

U Palati Srbije ovom prilikom izlagalo je i 12 preduzetnika iz zemlje među kojima su predstavljeni i opanci iz radionice „Mace papučarice“ iz Kikinde vlasnice Mirne Rackov koja je i govorila u ime onih koji su ugovore dobili za stare zanate.

-Od samog početka, 2009. godine, firma se bavi izradom tradicionalnih opanaka i obuće za folklor, uz poštovanje principa ručne izrade i zanatskog umeća koje se ne uči iz knjiga, već se stiče radom, strpljenjem i posvećenošću. Danas u  ponudi imamo više od 40 modela opanaka, kao i baletanke i cipele za folklorne probe, zatim čizme i obuću za igre iz Vojvodine. Hvala svima na podršci koju pružaju ženama preduzetnicama i svima koji se trude da sačuvaju proizvodnju, zanat i tradiciju. Za nas koji radimo ručno i stvaramo svojim rukama, ova podrška znači ohrabrenje da nismo sami i da naš rad ima vrednost – navela je Mirna Rackov.

Veliki broj preduzetnika koji se bave i ženskim preduzetništvom, ali i starim i umetničkim zanatima, dobilo je podršku za razvoj i nastavak onoga čime se bave, naveo je dr Đuro Macut i dodao:

-Država na ovaj način prepoznaje napore ljudi koji čuvaju kulturni identitet, kulturno blago i nasleđe naše zemlje, ali i da podrži žene u naporu da budu ravnopravni činioci u ekonomskom razvoju naše zemlje.

Adrijana Mesarović istakla je da je odobreno  84 zahteva preduzetnicama koje dolaze iz 18 različitih okruga u Srbiji.

– Ukupna vrednost investicija premašuje 208 miliona dinara, od čega bespovratna sredstva iznose skoro 100 miliona dinara. Najviše podržanih projekata dolazi iz uslužnih i prerađivačkih delatnosti, što pokazuje da žene preduzetnice u Srbiji razvijaju i tradicionalne i savremene privredne grane – precizirala je ministarka Mesarović.

A.Đ.

rak-dojke-2

Urađene 153 mamografije- dva rano otkrivena karcinoma

Tijana Despotovski January 31, 2026

Organizovani skrining na rak dojke u Kikindi sprovodi se od kraja septembra 2025. godine, a do kraja decembra urađene su 153 mamografije. Pregledi se realizuju u okviru programa prevencije u Severnobanatskom okrugu, sa ciljem ranog otkrivanja malignih promena. Od 29. septembra do 31. decembra na pregled je pozvano 510 žena. Deo njih je odbio pregled, pojedine žene se nisu javile na telefon, a deo je u prethodne dve godine obavio mamografiju ili je u međuvremenu preminuo.

Prema rečima dr Tatjane Pecarski, načelnice Odeljenja za kontrolu i prevenciju bolesti, dosadašnji odziv može se smatrati solidnim za početnu fazu programa.

–Ukupno je urađeno 153 mamografije, što je u proseku oko 50 pregleda mesečno. To je dobar rezultat za start organizovanog skrininga, iako uvek ima prostora za veći odziv – ističe dr Pecarski.

Od pregledanih žena, šest je upućeno na dopunsku dijagnostiku zbog sumnjivih nalaza, kod jedne je utvrđena je benigna promena, kod dve  je potvrđen maligni tumor, dok se za preostale još očekuju rezultati.

–Očekujemo veći odziv tokom 2026. godine i postepeno prevazilaženje uočenih organizacionih izazova – dodaje dr Pecarski koja i ovim putem apeluje na sugrađanke koje budu pozvane da se odazovu na pregled, naglašavajući značaj prevencije i ranog otkrivanja bolesti:

–Skrining može da spase život. Prema procenama, oko pet odsto žena koje će se pregledati u 2026. godini imaće sumnjive nalaze koji zahtevaju dalju dijagnostiku – navodi sagovornica.

Skrining na rak dojke u Severnobanatskom okrugu najpre je pokrenut u opštini Senta 2013. godine, dok su ostale opštine okruga, među kojima je i Kikinda, u program uključene od septembra prošle godine. Program je namenjen ženama koje dobijaju poziv na pregled, sa ciljem da se bolest otkrije u ranoj fazi, kada su mogućnosti lečenja značajno veće.

T. D.

pusenje-2

Nacionalni dan bez duvanskog dima: Mladi najviše izloženi riziku

Tijana Despotovski January 31, 2026

Ove godine, Nacionalni dan bez duvanskog dima, 31. januar, obeležavamo pod sloganom „Svakog dana bez duvana“. Podaci iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” ukazuju na to da više od trećine punoletnih građana Srbije puši, dok su mladi najizloženiji duvanskom dimu u mestima za izlazaku našoj zemlji.

Prema rezultatima nacionalnog istraživanja sprovedenog tokom 2023. godine na reprezentativnom uzorku od 1.598 građana uzrasta od 18 do 64 godine, 37,9 odsto stanovništva puši – 34,1 odsto svakodnevno, a 3,8 odsto povremeno. Svakodnevno pušenje je najzastupljenije u starosnoj grupi od 35 do 44 godine, dok polovina mladih od 18 do 24 godine nikada nije pušilo.

Najviše svakodnevnih pušača ima među građanima starosti od 35 do 44 godine, a većina pušača nema nameru da prestane. Čak 59,4 odsto njih ne razmišlja o odvikavanju, dok skoro tri četvrtine smatra da cigarete neće ostaviti ni u budućnosti. Prilikom izbora cigareta, pušačima su najvažniji ukus i cena – mlađima je presudan ukus, a starijima trošak.

Iako zakon zabranjuje pušenje u zatvorenim javnim i radnim prostorima, izloženost duvanskom dimu i dalje je veoma rasprostranjena. Više od 85 odsto građana koji posećuju mesta za izlazak bilo je izloženo dimu, dok gotovo polovina zaposlenih navodi da duvanski dim udiše i na radnom mestu

Podaci o mladima dodatno ukazuju na rano usvajanje rizičnih navika. Prema ESPAD istraživanju iz 2024. godine, više od trećine učenika prvih i drugih razreda srednjih škola pušilo je cigarete bar jednom u životu, dok je elektronske cigarete probalo više od polovine ispitanih. Više od četvrtine učenika pušilo je cigarete u poslednjih 30 dana, a deo njih sa pušenjem je počeo već sa 13 ili manje godina.

Iako većina građana podržava primenu Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, istraživanja pokazuju da se zakon u praksi samo delimično poštuje. Stručnjaci ukazuju da ovi podaci predstavljaju jasan signal za dosledniju primenu postojećih propisa i jačanje preventivnih programa, posebno usmerenih ka deci i mladima.

Institut podseća na besplatnu telefonsku liniju i internet stranicu ostavipusenje.rs gde građani mogu pronaći odgovore na pitanja i podršku ukoliko se odluče da ostave pušenje. Telefonski broj je 080 020 0002 i dostupan je svakog radnog dana od 11 do 14 časova.

bebi-paketi-januar-2026-(7)

Najlepša akcija u Gradskoj kući: Bebi paketi za najmlađe sugrađane

Aleksandra Djuran January 30, 2026

Za 165 beba rođenih u septembru, oktobru, noveembru i decembru prošle godine u Gradskoj kući dodeljeni su paketi sa osnovnom opremom, dar lokalne samouprave.

Poklon za novorođenče dobila je i Nikolina Manojlović Feher.

-Sina Petra rodila sam pre četiri meseca i to mi je druga beba. Imam i osmogodišnjeg sina Nikolu. Puno nam znači što grad misli na nas i našu decu. Paketi su dobro došli, a multifunkcionalna stolica je  – Manojlović Feher.

 

Najmlađe goste Gradske kuće i njihove roditelje, bake i deke pozdravio je gradonačelnik Mladen Bogdan koji je naveo da su pokloni koje obezbeđuje „Bebi klub“ jedna od najlepših i najradosnijih akcija lokalne samouprave.

-Za sve nas ovo je porodično okupljanje jer je Gradska kuća dom svih naših sugrađana. Svim roditeljima, ali i onima koji se još uvek nisu odlučili za ovaj korak, možemo da obećamo da će lokalna samouprava uvek biti uz njih. Izdvajamo značajna sredstva za populacionu politiku i dečiju zaštitu, a za mere socijalne zaštite u ovoj godini opredeljeno je više sredstava. U planu je da uvećamo izdvajanja za Savetovalište za brak i porodicu – poručio je gradonačelnik Bogdan.

Dodeli su prisustvovali i pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, kao i članice Gradskog veća Marijana Mirkov i Melita Gombar.

 

A.Đ.

saobracajci-droga

Alkohol i volan: nema izgovora

Tijana Despotovski January 30, 2026

Tokom prethodnog dana u Srbiji dogodile su se 83 saobraćajne nezgode, bez poginulih, a 34 lica su povređena. Na području Policijske uprave u Kikindi zabeležena je jedna saobraćajna nezgoda, bez povređenih, saopšteno je iz policije.

Povodom predstojećeg vikenda, kada se češće konzumira alkohol, Policijska uprava u Kikindi uputila je apel svim vozačima da ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola.

Kako se navodi, alkohol i vožnja i dalje su među najčešćim uzrocima saobraćajnih nezgoda sa teškim posledicama, posebno tokom noćnih sati i vikendom.

„Ako ste pili alkohol – ne sedajte za volan. Izaberite bezbednu alternativu“, poručili su iz Policijske uprave Kikinda, uz poziv na odgovorno ponašanje u saobraćaju kako bi se sačuvali sopstveni životi i bezbednost drugih učesnika.

sertifikati-nevenka-biljana-(1)

Sertifikati za stare zanate uručeni sugrađankama Nevenki Bošnjakov i Biljani Tot

Aleksandra Djuran January 29, 2026

Potpredsednica Vlade i ministarka privrede Adrijana Mesarović dodelila je 32 sertifikata za stare i umetničke zanate. Među dobitnicima su i dve sugrađanke Nevenka Bošnjakov, koja se bavi voskarstvom i proizvodi sveće i Biljana Tot koja izrađuje magnete.

Za obe je dobijanje sertifikata značajan jer je i novi korak u poslovanju.

-Sertifikat je i potvrda kvaliteta rada, posebno za nas koji se bavimo i živimo od starih zanata – istakla je Nevenka Bošnjakov, vlasnica voskarske radnje „NB Nera“. – Dokument je i preduslov da konkurišemo za sredstva za unapređenje proizvodnje. Biće značajan i kada je reč o plasmanu robe jer i kupci imaju više poverenja u sertifikovanog proizvođača  voskarska radnja.

Biljana Tot, direktorica udruženja „Biljini magnetići“ napominje da se magneti prave od gipsa i da je sa njihovom izradom, najpre iz hobija, počela pre 15 godina. Udruženje je registrovala pre pet godina i tada je odlučila da se bavi samo ovim poslom.

-Sertifikat je dokaz da poslujem u skladu sa kriterijumima i dokaz je mog napretka. Ministarstvo privrede dodeljuje ga samo onima koji posluju u legalnim okvirima, a ujedno je  i dokaz da moje udruženje dobro radi. Kvalitet proizvoda je važan jer samo u tom slučaju kupac se ponovo vrati i promoviše vas. Uz to osnov je za konkurisanje za sredstva na raznim konkursima – precizirala je Biljana.

Uručujući sertifikate ministarka Mesarović je istakla da su sertifikati zvanično priznanje naše države da je rad  zanatlija od nacionalnog značaja, jedno savremeno „majstorsko pismo“ i pečat poverenja – temelj dalje saradnje i podstrek da  se zanati razvijaju, unapređuju, kao i da se kroz njih predstavljate tradiciju i ono najbolje što Srbija ima:

-Posebno mesto pripada starim zanatima i domaćoj radinosti, kao važnom i dragocenom delu našeg kulturnog nasleđa. Ti predmeti i ta dela nisu obični proizvodi, niti roba koja se masovno stvara i proizvodi. To su nosioci pamćenja, iskustva i kontinuiteta jednog naroda, našeg srpskog naroda.

Izradom sveća Nevenka je počela da se bavi pre dve godine. Kako navodi, one stvaraju posebnu atmosferu i ambijent i oduvek im se divila, te je stoga odlučila i da svoje umeće u njihovoj izradi podeli i sa drugima. Svaka je unikat jer se svaka sveća ručno proizvodi i nema dve  iste.

Biljana napominje da je 95 odsto celokupne proizvodnje i rada njenih ruku delo s obzirom na to da, sa suprugom, izrađuje i kalupe. Svaki od magneta, koliko god slično izgledao, je drugačiji. To je suvenir koji se najčešće kupuje tako da ih naše sugrađanka u najvećoj meri proizvodi sa motivima Kikinde i njenih znamenitosti. Kako bi promovisala ovaj zanat često organizuje i radionice sa učenicima u osnovnim školama.

A.Đ.