Град

снс-велико-село-3

Активисти Српске напредне странке данас су у Банатском Великом Селу организовали радну акцију уређења простора вртића, школе и спортских терена, места која свакодневно користе најмлађи мештани.

Од раних јутарњих сати радило се на чишћењу и уређењу простора, са јасним циљем да деца имају лепше и безбедније окружење за боравак, игру и одрастање. У акцију су се укључили и активисти из суседних места.

– Ми смо данас из Месне заједнице Иђош дошли да помогнемо нашим колегама из Великог Села, да им пружимо подршку у овој радној акцији. Пре свега смо пријатељи, али и једна велика породица– истакао је Горан Станчул.

Сличну поруку послали су и домаћини, наглашавајући да се кроз овакве активности показује конкретан рад на терену.

– Овај простор користе наши најмлађи мештани, који су уједно и украс нашег места. Зато желимо да им обезбедимо што боље услове и да покажемо да заједништво није само реч, већ дело. На овај начин Српска напредна странка показује да је једна велика породица и ради конкретно велико спремање у Великом Селу, а не на трибинама,пленумима и зборовима – поручио је Миодраг Булајић.

Слика из Банатског Великог Села данас је јасна: док једни држе говоре, други раде. Иза ове акције остају уређени простори и видљиви резултати – оно што грађани најбрже препознају.

Јер, како се данас показало на терену, разлика између речи и дела види се већ на први поглед.

 

дан-победе-(2)

Шетњом „Бесмртног пука“ градским тргом, полагањем венаца и окупљањем потомака бораца, Кикинђани и њихови гости данас су обележили Дан победе над фашизмом, шаљући снажну поруку да се жртве предака не смеју заборавити.

Колона учесника најпре је положила венац на спомен-плочу Драгутину Ристићу у холу Градске куће, а потом прошла до спомен-обележја „Туга“, да би се зауставила код монументалног споменика жртвама фашизма, подигнутог 1961. године, који се сматра првим апстрактним спомеником на простору некадашње Југославије. Тамо је, поред полагања венаца, уприличен и програм за окупљене.

Обележавању су присуствовали саветник председника Владе Републике Србије генерал-мајор Милорад Ступар, градоначелник Кикинде Младен Богдан, заменица градоначелника Биљана Кикић, представници амбасаде Русије, Гарнизона Бачка Топола, Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, потомци бораца и бројни грађани.

Посебно емотивни били су тренуци када су учесници у рукама носили фотографије својих очева, дедова и прадедова, људи који су преживели ратове или у њима страдали.

Душан Чипчић понео је фотографију свог оца Милана, артиљерца који је мобилисан 1941. године и ратовао до краја Другог светског рата.

– Ово на слици ми је тата. Имао је 22 године када је мобилисан. Био је артиљерац и борио се до краја рата. И ја сам 1991. године био у Вуковару. Хвала Богу, остао сам жив. Не би било лепо да се рат понови, да друга генерација поново ратује. Најлепше је бити у миру – поручио је Чипчић.

Своје сећање на оца поделио је и Раде Ступар.

– Мој покојни отац рођен је у Мркоњићу и учествовао је у рату од 1941. до 1945. године. После рата колонизован је у Нове Козарце. Овај дан за мене представља успомену на њега и док сам жив носићу га у срцу и поносити се њиме – казао је Ступар.

Генерал-мајор Милорад Ступар нагласио је да је српски народ међу првима у Европи устао против фашизма и поднео огромне жртве у борби за слободу.

– Српски народ положио је више од милион живота у Другом светском рату. Банаћани су 9. мај 1945. године дочекали ослобађајући словеначко приморје, Трст и Сплит. Ту жртву су нам заборавили. Зато морамо бити довољно јаки да сачувамо своју државу и мир. Српски народ ако не буде војно спреман и привредно јак, неће моћи да опстане. Ми морамо бити спремни да одбранимо сваки педаљ наше државе а то је немогуће без враћања обавезног служења војног рока.  – рекао је Ступар.

Председник СУБНОР-а Сава Орељ подсетио је на огромне жртве које је српски народ поднео током Другог светског рата и нагласио да је Дан победе један од најзначајнијих датума европске историје.

– Капитулацијом Немачке стављена је тачка на најкрвавији сукоб који је свет видео. Страдало је више од 70 милиона људи. Кикинда је дала више од хиљаду жртава. Овај дан је и опомена у времену када се покушава ревизија историје. Наша улога је да негујемо културу сећања – рекао је Орељ.

Градоначелник Младен Богдан истакао је да „Бесмртни пук“ симболизује борбу за слободу и мир.

– Када „Бесмртни пук“ пролази нашим градом, показује за шта су се борили наши преци, али и ми са њима свих ових година, а то су слобода, мир и будућност. Наш народ је много страдао, поготово у 20. веку. Србија више нема људи за нове погибије и зато је важно да чувамо мир – поручио је Богдан.

Т. Д.

 

кркобабиц-р-село-(5)

Посета министра за бригу о селу Милана Кркобабића Руском Селу, уз домаћине Младена Богдана, градоначелник и Душан Марјановић, председник Савета Месне заједнице започета је у Дому омладине. Уређење овог простора помогло је са 5,1 милион динара управо Министарство за бригу о селу , а поменутим средствима простор је саниран, а купљени су нови столови и столице, као и нова аудио опрема: озвучење, звучници, носачи и миксета.

У Дому омладине је министар Кркобабић имао прилику да разговара са присутним представницима града, Савета Месне заједнице, удружења грађана и фирми које раде у селу, мештанима, члановима спортских клубова, Добровољног ватрогасног друштва.

– У Руском Селу, од почетка програма куповине кућа на селу, свој дом пронашло је 27 младих брачних парова, а у Кикинди је чак 173-оје супружника добило кров над главом у оквиру овог конкурса. Ово је изузетно место и атипично је село у Србији. Одлично организовано и успео сам да упознам најмлађе и најстарије генерације. Међунационална толеранција је изражена и оно је пример другим месним заједницама. И даље ћемо наставити да помажемо да буде још боље и да ниједна кућа у овом месту не буде празна. На нама је и да Руско Село промовишемо младим из других градова да дођу и да се скуће овде – истакао је министар Кркобабић.

Градоначелник Младен Богдан захвалио је министру Милану Кркобабићу на доласку и навео колико је важна добра сарадња републике и локалних самоуправа у решавању свих важних питања.

-Уз велику помоћ Министарства за бригу о селу сала, која је место окупљања свих мештана, данас изгледа потпуно другачије. Средствима локалне самоуправе потрудићемо се да завршимо фасаду на згради која је неопходна. Број породица које су успеле да добију кров над главом показатељ је колико је овај програм важан. Разговор са мештанима о проблемима такође је важан како бисмо им заједнички помогли. Сигуран сам да ћемо и у наредном периоду заједнички урадити пуно добрих ствари за наша села с обзиром на то да смо разговарали о програмима које ће ово  Министарство расписати и на које можемо конкурисати.

Министар Кркобабић са домаћинима и гостима посетио је и породицу Тепавац која је породично гнездо свила уз помоћ средстава која се додељују за куповину кућа на селу. Дочекали су га Јована, Немања и тромесечни Ненад.

-Кућу смо купили 2024. године и мени и супругу је пуно значила финансијска помоћ коју смо добили од Министарства.  Као млади брачни пар добили смо прилику да живимо у своме, да улажемо и оставимо деци. Кућа је одлична, нисмо журили приликом куповине и где год можемо ми афирмишемо овај програм јер је то најбољи и најсигурнији начин да се млади осамостале – појаснила је Јована Тепавац.

Бошко Добранић, председник Земљорадничке задруге имао је питање везано за земљу која је била део судског спора који траје већ дуго година, Жељко Коњик, сувласник фирме која се бави производњом протеинских чоколадица указао је да би улагања у инфраструктуру помогла доласку нових фирми, а председник ДВД-а Кристијан Молнар представио је удружење и истакао проблем недостатка опреме.

-Задружна својина није ни приватна ни државна и она је неприкосновена. На томе треба инсистирати и ја ћу овај проблем изнети на Влади Србије – рекао је Милан Кркобабић. – Сва добровољна ватрогасна друштва могу да конкуришу за опрему, али и ватрогасна возила која су у свим селима у лошем стању. У нашој земљи има их више од 300 од чега је у Војводини 251.

Руско Село, према последњем попису има 2.151 становника. У овом месту активно је 14 удружења грађана, казао је Душан Марјановић:

-Захваљујући конкурсу за куповину кућа на селу имамо више младих. Наша сала за којом је велика потреба, сада ће се више користити. Мештани су имали несвакидашњу прилику да разговарају са министром и сигуран сам да су веома задовољни  одговорима које су добили. Свима нама је част што смо угостили, али и показали лепоте и указали на проблеме са којима се Руско Село сусреће.

Интересовања је било и за мини бус који се додељује на конкурсу Министарства за бригу о селу.  Додељује се 7,5 милиона за куповину возила. Издвајајући средства за набавку мини бусева, држава потврђује своју спремност да посебну пажњу посвети сеоским срединама, речено је овом приликом.

Министар Милан Кркобабић положио је венац и на споменик Арсенију ИИИ Чарнојевићу,  обишао је породичну гробницу на месном гробљу и посетио је цркву Успења Пресвете Богородице.

 

 

 

 

мандарин-геронтолоски-3

У времену када су брзе поруке и друштвене мреже потиснуле лепу реч, једно топло и искрено дружење у Геронтолошком центру подсетило је колико поезија и даље уме да дотакне људе. Млади песник Веселин Мандарин посетио је кориснике ове установе и кроз стихове, разговор и емоцију улепшао им дан.

Током дружења, Мандарин је читао песме из своје збирке „Вечност је крива“, али и нове стихове које је недавно написао. Сусрет је био интерактиван, а корисници су радо делили своје утиске и размишљања.

– Заиста сам јако поносан на овај дан. Наши старији суграђани заслужују пажњу и поштовање, а ја сам желео да им пружим осећај припадности и значаја. Поезија нас спаја и враћа у прошлост – рекао је Веселин Мандарин.

В.д. директора Геронтолошког центра Драган Стјепановић истакао је да овакви сусрети имају посебну вредност за кориснике установе.

– Код наших корисника ова посета изазвала је емоције и одушевљење. Није нам циљ само да бринемо о њиховом здрављу, већ и да им донесемо радост, емоцију и осећај припадности. Наставићемо да негујемо културу, уметност и повезивање генерација – поручио је Стјепановић.

Да је дружење оставило снажан утисак, потврђују и сами корисници. Јелена Марић (77) каже да овакви сусрети разбијају свакодневну монотонију и враћају лепе успомене.

– Веселин и његова поезија зраче лепотом и племенитошћу. Подсећају ме на младост и то ми прија. Волим да читам и оваква дружења нам много значе – рекла је Јелена Марић.

Млади песник већ сутра путује у Немачку, где ће одржати седам промоција своје збирке поезије на српском и немачком језику, а након повратка најављује и нову збирку стихова.

Т. Д.

дан-црвеног-крста

Поводом Светског дана Црвеног крста и Црвеног полумесеца, као и јубилеја – 150 година од оснивања Црвеног крста Србије, у дворишту Основне школе „Вук Караџић“ одржан је XВИИ Фестивал „Младости, хуманости, љубави и лепоте“, који је окупио бројне основце, волонтере и сараднике Црвеног крста.

Кроз едукативне и забавне полигоне, такмичарске екипе школа са територије града имале су прилику да провере знање о активностима Црвеног крста, али и да науче важне вештине из прве помоћи, солидарности и бриге о другима. Учествовали су ученици основних школа „Жарко Зрењанин“, „Фејеш Клара“, „Вук Караџић“, „Јован Поповић“, „Свети Сава“, Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“, као и школа „Миливој Оморац“ из Иђоша и „Васа Стајић“ из Мокрина.

Секретарка Црвеног крста Кикинда, Данијела Бјељац, подсетила је да се 8. маја обележава рођење Анрија Динана, оснивача ове хуманитарне организације, али и велики јубилеј Црвеног крста Србије.

–Желимо да деца кроз дружење и такмичење науче колико су важни хуманост, солидарност и помоћ другима. Апелујемо на заједницу да буде солидарна и да се укључи како бисмо помогли онима којима је помоћ потребна – истакла је Бјељац.

Она је додала да је фестивал посвећен младима, које Црвени крст Кикинда кроз различите програме и активности подстиче да постану волонтери и активни чланови своје заједнице.

Да су поруке хуманости стигле до најмлађих, показали су и сами учесници.

Једанаестогодишња Наталија Иличин из ОШ „Јован Поповић“ каже да би волела да једног дана постане волонтерка Црвеног крста.

– За мене је хуманост спремност да помогнеш некоме коме је помоћ потребна. Ово такмичење ми је веома занимљиво и лепо је што смо данас сви заједно – рекла је Наталија.

Њен школски друг, дванаестогодишњи Илија Аћамовић, додаје да се за такмичење озбиљно припремао.

– Најзанимљивије ми је било да учим о болестима и првој помоћи. Хуманост за мене значи да будемо добри једни према другима и да помогнемо када је некоме тешко – поручио је Илија.

Т. Д.

музицка-богдан-(4)

Радови на звучној изолацији у Основној музичкој школи „Слободан Малбашки” су завршени и ученици сада имају много боље услове за стицање знања. У то се уверио и градоначелник Младен Богдан који је заједно са чланом  Градског већа Тихомиром Фаркашем посетио ову установу.

-Наше учионице су мале, а зидови танки, па су се звуци из једне чули и у другој учионици, што је ометало наставу. Звучна изолација са преградним зидовима много нам значити и допринела је бољем квалитету рада ђака и наставника. – појаснила директорка Музичке школе Маргита Детари.

Средства, 4,8 милиона динара обезбедио је Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине-националне  мањине.

-Кикинда је највеће градилиште у Србији по улагањима у образовну инфраструктуру и а ми смо поносни на ту чињеницу. У Основној музичкој школи има велики број ученика, а уз агилно руководство и похађање часова сада је знатно боље. И у наредном периоду планирају се улагања у ову установу, о чему смо и разговарали са директорицом – истакао је Богдан.

У школи има 16 учионица и похађа је 383 ђака, а постоје и два припремна одељења.

– Провера способности почиње 30. маја и ми очекујемо вели одзив с обзиром на то да смо организовали промотивне концерте у свим школама. У наредној школској години имаћемо 10 одсека и новина је да ће деца моћи да се упишу и на одсек удараљки – бубњева – казала је Детари.

У плану је и звучна изолација врата на учионицама, као и  формирање још три учионице на спрату школе.

А.Ђ.

слика-4-(2)

Дан отворених врата у прихватилишту за псе, који су организовали запослени у ЈП „Кикинда“ изазвао је интересовање суграђана. Посетиоци су имали прилику да обиђу прихватилиште, упознају псе који чекају нови дом, као и да се информишу о удомљавању и значају одговорног власништва.  Ово је била прилика да  посетиоци више науче и сазнају све о условима у којима се пси налазе, као и о начинима на које могу да допринесу решавању проблема напуштених животиња.

-Од почетка априла удомљено је девет паса, што представља значајан помак, али и показатељ да је потребно још више рада на подизању свести и мотивацији грађана да се одлуче на удомљавање – изјавила је Тања Савин, шеф службе Зоохигијене. – Стога је важан континуиран рад на едукацији и информисању грађана – кроз кампање на друштвеним мрежама, едукативне програме за основце и средњошколце о значају удомљавања, као и кроз организацију изложби паса мешанаца која полако прераста у лепу традицију. Крајњи циљ је да дугорочно утичемо на промену навика и одговорнији однос према животињама.

Дан отворених врата у прихватилишту је и непосредно повезивања са грађанима, наводи наша саговорница:

-Планирамо да сличан догађај организујемо редовно, барем једном месечно. Верујемо да ће овакве активности допринети бољем разумевању значаја одговорног власништва, укључујући и обавезу да власници чипују и редовно вакцинишу своје псе, као и подстаћи већи број људи да се одлучи на удомљавање. Очекујемо да ће грађани и љубитељи паса препознати наш труд и да ће се свест временом даље унапређивати.

ЈП „Кикинда“ најављује да ће и у наредном периоду наставити са организацијом сличних активности, како би што већем броју паса био обезбеђен сигуран дом, али и да додатно допринесу развоју одговорнијег односа према животињама у заједници. У том духу, већ почетком маја планиран је наставак едукативних програма намењених најмлађима, по узору на успешно реализоване активности из претходних година у школама, које су усмерене на подизање свести о значају одговорног власништва.

А.Ђ.

саобрацајна-полиција-муп-2-1

На путевима у Србији претходног дана догодило се 96 саобраћајних незгода, у којима је једна особа погинула, а 47 је повређено. На територији Полицијске управе у Кикинди, током претходног дана, није било саобраћајних незгода.

Из Полицијске управе Кикинда апелују на све учеснике у саобраћају да буду посебно опрезни, имајући у виду да су од почетка године у саобраћајним незгодама смртно страдала 28 пешака. Тај податак, како се наводи, јасно показује да су пешаци и даље најрањивија категорија учесника у саобраћају.

Возачима се саветује да повећају опрез и смање брзину кретања, нарочито у зонама пешачких прелаза, како би се смањио ризик од саобраћајних незгода.

Апел је упућен и пешацима, који коловоз треба да прелазе искључиво када се увере да то могу да учине на безбедан начин. Полиција подсећа да пешаци ноћу и у условима смањене видљивости, на путевима ван насеља, морају да носе светлоодбојни прслук или други рефлектујући материјал, како би их возачи на време уочили.

слава-пензионера

Синдикална организација пензионера обележила је данас своју славу, Ђурђевдан, окупивши чланове, представнике локалне самоуправе и госте у просторијама удружења. Свечаности и обредном резању славског колача присуствовали су заменица градоначелника Биљана Кикић и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе Богдан Тасовац, који је уједно био и кум славе.

Како је истакао Богдан Тасовац, кумство му представља велику част и одговорност, посебно јер дуго сарађује са организацијом пензионера.

– Велика ми је част и задовољство што ме је господин Субин позвао да будем кум славе. Познајем га и знам како води ово удружење. Веома је важно да Град подржава удружења пензионера и зато кроз јавне позиве и конкурсе настојимо да им помогнемо у раду и активностима – рекао је Тасовац.

Он је подсетио да је Синдикална организација пензионера недавно, уз подршку Града, реализовала и екскурзију на Авалу, на којој су, како каже, сви учесници били веома задовољни.

– Имамо врло уску сарадњу са оба удружења пензионера и тежимо да је у наредном периоду још више продубимо. Имамо слуха за њихове потребе и наставићемо да их подржавамо, можда чак и више него до сада – додао је Тасовац.

Председник организације Субин поручио је да је циљ окупљања пре свега дружење, заједништво и подршка људима који су завршили радни век.

– Ђурђевдан је хајдучки састанак. Ми нисмо хајдуци, али смо се поново окупили да будемо заједно са нашим члановима и да кажемо да отићи у пензију није казна, већ привилегија – истакао је Субин.

Он је подсетио да организација славу обележава тек трећу годину заредом, али да је потреба за оваквим окупљањима била природна.

– Ово није помодарство. Осетили смо потребу да се окупимо са кумовима, свештенством и нашим повереницима са терена, да разговарамо и правимо заједничке планове. Пензионери данас имају више слободног времена и желе да га испуне квалитетним садржајем, а наша је обавеза да бринемо о њиховим интересима и потребама – поручио је Субин.

Т. Д.

интернирци-2026-(7)

У знак сећања на Кикинђане који су послати у концентрационе логоре 1942. године представници локалне самоуправе, борачких удружења и Друштва српско-норвешког пријатељства положили су венце на споменик интернирцима. Немачки фашисти, на Ђурђевдан, интернирали су 46-оро суграђана у логоре у Норвешку.

– Наши суграђани су са 4.500 Југословена, смештени у 36 логора смрти, а највише Кикинђана заробљено је у логору Бејсфорд, на десетак километара од града Нарвика. Имена исписана на плочама споменика доказ су њихове храбрости, спремности на жртву у борби за слободу и њихове бесмртности – рекао је Тибор Фиреди, секретар кикиндског Друштва српско-норвешког пријатељства. – Старији и болесни стрељани су већ 16. и 17. јула, а многи су пресељени у друге логоре где су били на принудном раду, мучени и изгладњивани.

Вратило се свега седморо Кикинђана: Ника Бањин, Славко Вукић, Чеда Ђомпарин, Стеван Михаилов, Стеван Сивчев, Јоца Станић и Жарко Стојков. Они су истицали велике страхоте које су доживели  у логору. Исто тако сведочили су о помоћи и пријатељству локалног становништва у Нарвику. У знак сарадње два народа прва Декларација о пријатељству између Нарвика и Кикинде потписана 6. октобра 1966, а обновљена је пет деценија касније.

– Важно је да негујемо културу сећања и слободарску традицију у бурним временима и превирањима током своје историје. Не заборављамо грађане који су жртвовали своје животе – навела је заменица градоначелника Биљана Кикић.

Подсетимо и да је интернирани Славко Вукић, о страдањима и годинама проведеним у логору, написао књигу „Сећања из Норвешке“. На формирање Југословенско – норвешког друштва највише утицаја су имали интернирци. Споменик страдалима, дело академског вајара мр Слободана Којића, подигнут је 1975. године.

А.Ђ.

error: Content is protected !!