Град

597813036-1439912154805984-3218649181677145360-n

Гала концерт Академског друштва за неговање музике „Гусле“ под називом „Првих 150 година“, како смо раније писали, биће одржан у хали КСЦ „Језеро“ у недељу, 15. фебруара, у 17 сати. Велики јубилеј, поред тога што је значајан за нашу средину, важан је за читаву земљу, али и окружење, навео је на конференцији за новинаре директор Зоран Петровић.

-У историји културних друштава у Срба „Гусле“ раде без прекида и под непромењеним именом. За све ово време, од 1876. године, мењао се начин рада и прилагођавао, али основна мисија остала је иста – рад са децом и младим људима. Сваке године поставимо себи циљ да будемо бољи него што смо били, а да при том подижемо квалитет. Свечарски концерт, али и слава друштва, биће прилика да скоро сви чланови нашег друштва, и садашњи и некадашњи, заједно буду на сцени – истакао је Петровић.

На концерту се очекује велики број гостију и уважених званица. Обележавање почиње светом архијерејском Литургијом коју ће у 9 часова служити митрополит банатски Никанор у цркви Светог Николе. На самом почетку концерта резаће се славски колач, а кум је протојереј Бобан Петровић.

-Програм ће трајати око три сата, али биће динамичан и богат. Учествује око 500 искључиво наших чланова који су део живота провели у друштву. Сви који су могли, а живе ван Кикинде, па чак и ван Србије, биће део свечарске атмосфере. Од најмлађих чланова од три, па до оних најстаријих са око шездесетак година, са пуно воље и љубави учествују у припремама – додао је уметнички руководилац Игор Попов.

Посетиоци ће имати прилику да виде оно што је у „Гусалама“ настајало у последњих 100 година.

-Потрудили смо се да да оркестар, певачке групе, али и фолклорни ансамбли изведу сегменте онога што су стварали руководиоци друштва пре нас. На сцени ћемо подсетити на игре које су поставили кореографи Средоје Попов, Младен Чуданов, Силвестер Гаће, Бранислав Цуцић, Мира Лукач и ја. Учествују све наше секције јер „Гусле“ су наши чланови који су градили друштво током првих 150 година – прецизирао је Попов.

Покровитељи концерта су град Кикинда, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, а велика захвалност упућена је и запосленима у КЦС „Језеро“ и волонтерима Црвеног крста.

А.Ђ.

 

 

 

 

SSS-U-ALBANIJI-FEB-2026-(7)

Ученици Средње стручне школе „Милош Црњански“, њих петнаест, и двоје професора недавно је посетило Гимназију „Кристаћ Цапо“ у Берату у Албанији. Размена ученика реализована је  у оквиру програма „Супершколе“ који спроводи Регионална канцеларија за сарадњу младих.

-Пут у Албанију је и први део пројекта између наше две школе у оквиру мреже RYCO (Regional Youth Cooperation Office). – сазнајемо од професора Вање Томашева. – Наши и ученици школе домаћина заједно су учествовали у едукативним радионицама чији је циљ упознавање других култура, помирење и изградња мира, као и мултикултуралност и превазилажење предрасуда. Наши партнери узвратиће посету од 29. марта до 3. априла и сигуран сам да ће им посета бити занимљива с обзиром на то да долазе из планинског краја у равницу.

Средња стручна школа трећу годину учествује у програм који су подржале владе Албаније, Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине школу.

-Ђацима је било јако лепо у Берату. Пуно тога су видели, научили и стекли су нове пријатеље. Домаћини су се побринули да посета буде и забавна, па су наши ученици имали прилику да се упознају са знаменитостима града уписаног на Унескову листу светске баштине. Наше госте упознаћемо се са нашом културом, историјским знаменитостима, начином живота, школским програмом. У плану је обилазак Народног музеја, „Тере“ и других знаменитости Кикинде и околних места јер је један од циљева пројекта да се промовише локално наслеђе  – наводи наш саговорник.

У претходна два круга пројекта, који су реализовани од 2023. до 2025. године, кикиндска школа је успешно сарађивала са Гимназијом „Хидајет Лежа“” из Љеша, такође у Албанији. Програм финансирају Европска Унија и немачко Министарство за економску сарадњу и развој. Циљ пројекта је повезивање средњих школа из региона Западног Балкана кроз размену ученика и наставника.

А.Ђ.

mora-karolj

Ученици Основне школе „Мора Карољ“ из Сајана остварили су запажен успех на књижевном конкурсу „Најбољи млади песници Србије 2026 – 300 најбољих дечјих песама“, пласиравши се међу најуспешније младе ауторе у земљи. Реч је о Анити Шили, ученици осмог разреда, и Александру Неми, ученику четвртог разреда, чије ће песме бити објављене у штампаном издању збирке.

 

Овим пласманом ученици су стекли право на диплому за изузетно књижевно достигнуће, а њихов успех добија додатну тежину имајући у виду да српски језик уче као нематерњи.

Ментор у раду била им је Јелена Кнежевић, наставница српског као нематерњег језика, уз чију подршку су ученици развијали свој таленат, креативност и љубав према писаној речи. Како се наводи, њихов резултат потврђује да је поезија универзалан језик који превазилази језичке и културне границе.

Остварено признање представља и резултат подстицајног школског окружења у коме се негују језик, књижевност и уметничко изражавање.

Т. Д.

poklade-(8)

Културно уметничко друштво „Еђшег“ организовало је покладе. Обичај терања зиме организује се у периоду од Света три краља, 6. јануара па све до Пепелне среде односно до почетка великог, четрдесетодневног, поста уочи Ускрса.

-Ово је догађај којем се највише радују деца  и првенствено њима је намењен – истакла је Рамона Тот, председница КУД-а „Еђшег“. – У оквиру поклада обичај је да се деца маскирају и у томе им пуно помажу маме и баке, васпитачице и учитељице. Велику помоћ имали смо и од чланова удружења „Кекенд“ који су са малишанима играли народне игре, као и дечије игре које су биле популарне у време када су наше мајке и баке биле мале.

Традиција поклада датира још из паганског периода. Према веровањима, у последњим данима зиме, када су дани све краћи, веровало се да Сунце слаби и да тада оживљавају зли духови који су терани желели  игром, поворкама и маскирањем.

-Традиција је и да се пали лутка „Кисе“ и тада деца певају стару народну песму. Симболично, на овај начин терамо зиму и све лоше, а са радошћу дочекујемо пролеће. На дан поклада једу се покладске крофне које су припремиле најстарије чланице „Еђшега“ – појаснила је Рамона Тот.

У покладама су учествовали ученици школе „Фејеш Клара“ , малишани из вртића „Наша радост“, као и ђаци из кикиндских школа којима је мађарски изборни предмет.

-Учествовало 35 деце и овакви догађаји који су, за њих, забавни, најбољи је начин да деци приближимо традицију и да их научимо како су некада живели наши преци. Сви учесници били су маштовити и креативни – додала Вивиен Фазекаш из удружења „Кекенд“.

Покладе су први пут организоване у Мађарској у 15. веку. Према традицији, време поклада је био период избора партнера и венчања, јер је било забрањено одржавати венчања и свадбе током великог поста који је долазио након поклада. Покладе су се завршавале уторком пре Пепелне среде када се одржавала покладна сахрана уз звуке контрабаса. Контрабас се пре поноћи постављао на највећи сто у крчми, покривен белом плахтом, а затим су се око њега запалиле свеће. У присуству свештеника и ожалошћених званица су певали опроштајне ноте до поноћи.

А.Ђ.

2c26413c-d298-4ead-a5ce-bc8579e450b2

 

Покрајинска манифестација „Дани вина“, у суботу,  14. фебруара, биће организована 26. пут. У  Удружењу виноградара и винара „Шасла“ из Иђоша  сазнајемо да стигао рекордан број узорака вина – 210, који су оцењени у четири категорије: бело, розе,„шилер“ и црвено вино.

-Енолози из Темерина, Чоке, Новог Сада, Тараша и Мужље одлучили су која су вина најбоља. Шарлота Силаг из Темерина са белим вином, италијански ризлинг, средње оцене 19,7 понеће титулу генералног победника манифестације. Такође са белим вином, од сорте сила, градски победник је Тијана Тинтар из Кикинде, чланица „Шасле“ са средњом оценом 19,62. Са црвеним вином, пробус,  месни победник је винарија „Кепул“ из Иђоша, са средњом оценом 19,52– сазнајемо од Бранислава Бројчина, члана „Шасле“.

Оцењено је 93 узорака белих, 61 узорак црних, 43 розе и 13 је било „шилер“ вина.

-Констатација је свих 17 оцењивача да је су вина изузетна, а поседно добра су бела вина, која су се показала боља од осталих на оцењивању – истакао је Бројчин.

Додељена је 71 златна медаља, 67 сребрних и 50 бронзаних одличја. Централног дана манифестације, у суботу, у 12 сати, у Дому културе биће освећена вина. Након тога домаћини и гости посетиће виноград Ивана Ђорђева, прошлогодишњег месног победника и симболично започети резидбу, а од 14 сати у Дому културе биће додељена признања. Дегустација вина трајаће од 12.30 до 17 часова. Програм „Дани вина“ се организује под покровитељством Града и Покрајине.

А.Ђ.

 

dr-antal-zoltan-5

Од дечака који је рано остао без оца, до лекара коме се долази са поверењем – једини специјалиста оториноларингологије у Општој болници Кикинда, добитник највишег градског признања, није човек великих речи, већ упорности, рада и одговорности, али и оптимизма. 

 Када у Кикинди неко каже „идем код доктора Антала“, није потребно објашњење. Иза тог имена стоје деценије рада, истрајности и поверења пацијената. Медицина је била његов сан – у дословном смислу.

– Отац ми је погинуо кад сам био дете, у својој четрдесет четвртој години. Био је електричар и на бандери га је ударила струја. Мајка је остала сама са троје деце, без икаквих прихода-  прича др Антал.

Имао је тада само седам година. Најстарији брат 14, а средњи 12. Мајка Ержебет извела их је на пут.

После основне школе у Ади, у више него скромним приликама, оближња средња електротехничка школа деловала је као реалан избор. Медицина је изгледала недостижно.

– Није било новца за аутобуску карту. Средња медицинска школа је била у Сенти, километрима далеко, присећа се.
Ноћ пред упис догодило се нешто што ће одредити његов живот:

– Сањао сам да сам лекар. Није био магловит сан. Био је јасан. Пробудио сам се и знао, морам да покушам.

Након средње медицинске школе и потом Медицинског факултета у Новом Саду, запослио се у кикиндској болници.

– Дипломирао сам 19. марта 1982, а 1. априла сам већ почео да радим. После стажирања, радио сам у Сајану, уследила је војска, ВМА и школа резервних војних официра у Осијеку, а потом поново рад у амбуланти у Сајану.

Пут до специјализације није био лак. Хирургија му је била блиска, али околности су га одвеле на оториноларингологију.
Специјализацију завршава у Београду 1989. године. Испита се и данас сећа.
– Седам професора, свака област, питања уздуж и попреко. Није било милости. Али сам знао шта радим.

Сећа се и како је дочекан међу колегама:
– Бацили су ме у ватру од првог дана. И то је било најбоље што је могло да ми се деси.

РАД И ПОСЛЕ ПЕНЗИЈЕ

Радни дан је непредвидив – од хитних случајева до редовних прегледа. У кикиндској болници покрива велики број пацијената, али својом посвећеношћу и људским приступом стекао је више од професионалног угледа- поверење људи. Остао је да ради и после пензије, ево већ пету годину.
– Регионална болница не може без одељења. Неко мора да остане. Нисам могао да оставим људе на цедилу. Ако могу да радим, радићу. Није питање да ли је тешко, него да ли си потребан- каже у разговору.

У медицини, технологија је важна, али су искуство и људски приступ незаменљиви.
– Млади лекари су пуни знања. Али то је као интернет – све на гомилу, а треба извући оно што је битно. Знање без искуства није довољно. Симптоми су исти код осамдесет одсто болести. Уметност је да знаш шта није.Медицина није егзактна наука, почиње тамо где препознаш човека, а не снимак.

Истиче важност принципа „рrimum non nocere“.

– Како лечити пацијента а да му не наудиш. Јер ми колико можемо да помогнемо, можемо и да наудимо, указује.

Корупцију у здравству не релативизује.
– Захвалност није исто што и мито. Али тражити новац – то није лекарство, то је страшно. Није сваки човек лекар, али није ни сваки лекар човек- искрен је др Антал.

ПАЦИЈЕНТ КАО МЕРА СВЕГА

Свако дежурство, сваки преглед прилика је да се покаже да медицина није само техника, већ људскост. И управо ту лежи највећа сатисфакција.
– Кад видите да дете престане да плаче. Кад човек изађе насмејан из амбуланте. Кад чујем добар глас.

Највише градско признање, за које су га предложиле колеге и које му је додељено крајем прошле године, дирнуло га је.
– Био сам изненађен. Обрадовао сам се. Значи да је неко приметио труд и залагање.

И данас, после више од четири деценије рада и посвећености, др Антал је задржао оптимизам.
-Живот је кратак. И да сваки дан учиниш само добре ствари – и даље ће бити премало.

А можда најбоље описује своју професију и став према животу реченица коју понавља:
– За овај посао не треба само да се родиш. Треба да га волиш.

РУКОМЕТ

Као средњошколац играо је у првој рукометној лиги у Потисју у Ади, са екипама које су биле сам врх југословенског спорта.
– Кад сам уписао факултет, тренер ми је саветовао да наставим. Требало је да играм у Југовићу, у Каћу. Али нисам имао свој аутомобил, путовања на тренинге по два пута дневно одвлачила би ме од студија. Знао сам да медицина тражи пуну посвећеност и да морам да изаберем једно или друго- присећа се др Антал.

ДР ГАЛИЋ

Наш саговорник се присећа и како га је др Галић, као младог лекара и будућег специјалисту, одмах „бацио у воду“.

– У Београду је било нас  двадесет двоје на специјализацији. Професор Крејовић, директор ОРЛ клинике, питаo нас је да ли смо већ оперисали. Један колега из Ваљева рекао је да је имао четири операције, други из Краљева нешто више и тако редом. Ја сам рекао око 400 операција крајника и 180 кривих носних преграда. Да нисте мало претерали, одакле сте ви? – чудио се професор. Испоставило се да му је др Галић био школски друг.

 

 

 

 

 

csu-tolerancija-i-empatija-(3)

Центар за стручно усавршавање домаћин је семинару под називом „Толеранција и емпатија – вредности за будућност“. Предавачи су Неда Богојевић Прековић, наставница биологије и др Ненад Младеновић, професор енглеског језика. Семинар је намењен запосленима у предшколским установама, основним и средњим школама.

-Тема је увек актуелна, не само у светлу недавних догађања – сазнајемо од Богојевић Прековић. – Рад на емпатији и толеранцији се константно учи кроз васпитање и живот. И ми, предавачи, треба да, с времена на време, размислимо да ли смо довољно емпатични и толерантни ове особине не можемо развијати код ученика уколико их и сами немамо. Наш циљ је да путем семинара разменимо искуства, да видимо које су добре, а које су слабе стране и да на њима радимо.

Предавачи су присутнима пренели нове методе, али и искуства са којима се сусрећу.

-Искуства су шаренолика – додаје наша саговорница. – Деца често ни сама нису  сигурна шта су емпатија и толеранција и да се дешава да несвесно буду нетолерантни и то не из лоше намере него из незнања. Ово је учење је процес и важно је да на њему константно радимо.

У Шумадијском округу постоје подаци о томе колико су ученици толерантни и емпатични, навео је др Ненад Младеновић.

-На основу њих осмишљени су акциони планови на који начин унапредити наставу у том смеру. Најважније да их интегришемо у редован живот школе. Простора за унапређивање има у свим школским предметима и на нама је да помогнемо наставницима да самостално креирају активности којима промовишу различите аспекте толеранције и емпатије у школи, чиме доприносе изградњи бољег  школског окружења.

Семинар је акредитован од стране Министарства просвете за наредне три године.

А.Ђ.

fejes-klara

Реконструкција Основне школе „Фејеш Клара“ почиње следеће недеље чиме ће још једна репрезентативна зграда у центру Кикинде, уз објекат Гимназије и Економско-трговинске школе, ускоро добити потпуно ново рухо.

Како сазнајемо од члана Градског већа задуженог за образовање Тихомира Фаркаша, све је спремно да се школска година настави  без застоја и проблема. Неопходне припреме су завршене, а родитељи и ученици благовремено су обавештени о новом начину организације наставе, током трајања радова.

– Од понедељка, за ученике виших разреда настава ће се, у две смене, одвијати у Основној школи „Свети Сава“, где је опремање практично завршено. У току сутрашњег дана биће допремљен преостали намештај и опрема. Ученици од првог до четвртог разреда наставу ће, такође у две смене, похађати у издвојеном, дворишном делу школе „Фејеш Клара“, где се налазе просторије за ђачки боравак. Радови неће реметити тај простор јер је одвојен од осталог дела школе. Безбедност ученика и континуитет наставе су приоритет. Важно нам је да деца имају добре услове – истиче Фаркаш.

Вредност радова износи око 400 милиона динара, а средства за комплетну реконструкцију обезбедила је Покрајинска влада.

С обзиром на то да се зграда ове основне школе, као и оближња, Гимназије и Економске школе, налази под заштитом државе, реконструкција ће се изводити уз посебну пажњу и поштовање њеног аутентичног, историјског изгледа.

Према речима Фаркаша, Кикинда је тренутно једно од највећих градилишта у Србији када је реч о улагањима у образовање.

– Реконструкцијом зграда две средње школе и Основне школе „Фејеш Клара“ шаљемо јасну поруку да је образовање један од наших најважнијих приоритета. То није само улагање у објекте, већ у будућност града и генерације које у њему одрастају – закључује Фаркаш.

tamburasi-ruma-(3)

Чланови Градског тамбурашког оркестра „Бранко Радичевић“ из Руме одржали су концерт у Народном позоришту у оквиру „Кикиндских тамбурашких свечаности“.  Присутни суграђани имали су прилику да уживају у  светској и филмској музици, као и у солистичким наступима певача и тамбураша вођених диригентском палицом Смиљане Јанчић.

-У протекле три године други пут гостујемо у Кикинди и драго нам је што смо одабрани да ове године будемо део тамбурашких свечаности – истакао је Борислав Новаковић, председник Управног одбора румског оркестра – Свирали смо композиције свиране за тамбурашки оркестар, светске класике од Брамса и Шостаковича, а како је ове године 100 годишњица рођења Јанике Балажа одсвирали смо и нумеру „Кад заигра срце у примаша“ током које се представио наш примаш Дејан Ћирковић. Публика је могла да чује и нашег солисту на бас приму Јована Суђића. Исто тако сигуран сам да су сви уживали у домаћој и страној филмској музици.

„Кикиндске тамбурашке свечаности“ одржане су четврти пут уз подршку локалне самоуправе и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, напоменуо је Марко Марковљев, в.д. директор Културног центра и додао:

-Желимо да одржимо традицију тамбурашке музике јер је тамбура нераскидиви део овог дела Србије. Овакви догађаји прави су начин да подсетимо на лепоту тамбурашке музике која је део нашег националног идентитета. Публика је жељна оваквих концерата, којих је, на жалост, све мање у протеклим годинама.

Тамбурашки оркестар основан је 1969. године у оквиру КУД-а „Бранко Радичевић“, а од 2000. године су независно удружење. Имају две секције извођачки ансамбл, који је и гостовао у нашем граду са тридесетак музичара, и дечији оркестар „Плави чуперак“.

-Имамо 25 деце којима се трудимо да пренесемо љубав према тамбури која је и национални инструмент Војводине. Важно је радити са децом и младима јер је све мање тамбурашких оркестара и на томе морамо да радимо како би створили генерације које ће нас наследити – закључио је Новаковић.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

A.Ђ.

ozelenjavanje

Око 450 украсних дрвенастих и жбунастих садница посађено је данас на потезу Старог језера у оквиру донаторске акције компаније Essity из Аустрије. У садњи су учествовали ученици ОШ „Фејеш Клара“, представници града и стручне службе за зеленило.

Акција је организована на делу између паркинга КСЦ „Језеро“ и моста према Старом језеру, са циљем попуњавања зелених површина и унапређења квалитета животне средине.

Ученици осмог разреда ове школе прикључили су се акцији у оквиру наставе екологије. Како је истакла наставница Александра Ћазић Киурски, ово није први пут да школа учествује у сличним активностима.

-Ученици су дошли да припомогну садњи нових младих садница како би оставили младом нараштају нешто у амaнет. Они воде рачуна и о садницама у школском дворишту, а на часовима екологије и биологије уче како да се брину о животној средини. Веома су еколошки освешћени и расположени за овакве активности – навела је наставница.

Ученици истичу да им овакве акције значе и лично.

-Мислим да је важно да озеленимо град због кисеоника и јер је здраво. Није било напорно и баш је забавно, лакше него што сам мислила – рекла је ученица Уна Малогajски, додајући да планира да се и убудуће више ангажује.

Њен школски друг Немања Фејеш каже да често борави на Старом језеру и да му је важно да простор буде уређен:

-За мене овај пројекат значи много због кисеоника и зато што слободно време најчешће проводим овде.

Садња се реализује из донације компаније Essity, а ово је друга година заредом да та компанија финансијски подржава озелењавање у Кикинди. Према речима Миодрага Радовановића, инжењера шумарства ЈП „Кикинда“, прошле године у Руском Селу засађен је парк на површини од два хектара.

-Ове године на ред је дошло попуњавање површина на Старом језеру које наши суграђани доста користе. Поред овог парка, трудимо се да попуњавамо све зелене површине у урбаном делу и околини села- навео је Радовановић.

Акцији је присуствовао и градоначелник Младен Богдан, који је нагласио значај сарадње са донаторима.

-Ова донација вредна је око милион и осамсто хиљада динара. Посадили смо око 450 садница на радост ђака и наших суграђана. Циљ није само лепши изглед града, већ здравија средина за живот – поручио је градоначелник.

Т. Д.