Културно уметничко друштво „Еђшег“ организовало је покладе. Обичај терања зиме организује се у периоду од Света три краља, 6. јануара па све до Пепелне среде односно до почетка великог, четрдесетодневног, поста уочи Ускрса.

-Ово је догађај којем се највише радују деца  и првенствено њима је намењен – истакла је Рамона Тот, председница КУД-а „Еђшег“. – У оквиру поклада обичај је да се деца маскирају и у томе им пуно помажу маме и баке, васпитачице и учитељице. Велику помоћ имали смо и од чланова удружења „Кекенд“ који су са малишанима играли народне игре, као и дечије игре које су биле популарне у време када су наше мајке и баке биле мале.

Традиција поклада датира још из паганског периода. Према веровањима, у последњим данима зиме, када су дани све краћи, веровало се да Сунце слаби и да тада оживљавају зли духови који су терани желели  игром, поворкама и маскирањем.

-Традиција је и да се пали лутка „Кисе“ и тада деца певају стару народну песму. Симболично, на овај начин терамо зиму и све лоше, а са радошћу дочекујемо пролеће. На дан поклада једу се покладске крофне које су припремиле најстарије чланице „Еђшега“ – појаснила је Рамона Тот.

У покладама су учествовали ученици школе „Фејеш Клара“ , малишани из вртића „Наша радост“, као и ђаци из кикиндских школа којима је мађарски изборни предмет.

-Учествовало 35 деце и овакви догађаји који су, за њих, забавни, најбољи је начин да деци приближимо традицију и да их научимо како су некада живели наши преци. Сви учесници били су маштовити и креативни – додала Вивиен Фазекаш из удружења „Кекенд“.

Покладе су први пут организоване у Мађарској у 15. веку. Према традицији, време поклада је био период избора партнера и венчања, јер је било забрањено одржавати венчања и свадбе током великог поста који је долазио након поклада. Покладе су се завршавале уторком пре Пепелне среде када се одржавала покладна сахрана уз звуке контрабаса. Контрабас се пре поноћи постављао на највећи сто у крчми, покривен белом плахтом, а затим су се око њега запалиле свеће. У присуству свештеника и ожалошћених званица су певали опроштајне ноте до поноћи.

А.Ђ.