April 18, 2026

Град

sveti-sava-plakete-(3)

Svečana akademija škole „Sveti Sava“: „Plaketom Sveti Sava“ nagrađeni najbolji učenici

Aleksandra Djuran January 26, 2026

Povodom Dana škole i školske slave učenici i zaposleni Osnovne škole „Sveti Sava“ organizovali su Svečanu akademiju u Narodnom pozorištu. Pored prigodnog kulturnog programa ovom prilikom četvoro najboljih učenika nagrađeno je „Plaketom Sveti Sava“. Priznanja su, kao skroz odlični đaci tokom svih osam godina školovanja, i uspesima ostvarenim na takmičenjima pripala su Nikoli Tomiću, Uni Ugrešić, Luki Babi i Nikolini Pilipović.

-Osim na takmičenja iz engleskog jezika, nadmetao sam se u geografiji u proteklom periodu – saznajemo od Nikole. – Najveći uspeh koji sam postigao je treće mesto na republičkom takmičenju iz geografije, kao i odlazak na evropsko nadmetanje iz engleskog jezika koje je održano u Veneciji.

Una Ugrešić više voli prirodne nauke.

-Najveći uspeh postigla sam na takmičenjima iz matematike, a prošle godine sa ekipom sam stigla do državnog nadmetanja „Brainfinity“. Ostvarila sam uspehe i iz srpskog jezika, istorije, engleskog ali i na sportskim nadmetanjima – istakla je Una.

Nikolina Pilipović, takođe je bila deo tima koji je stigao do državnog „Brainfinity“ takmičenja.

Luka Baba takođe se oprobao na takmičenjima u mnogim predmetima.

-Najviše uspeha imao sam iz fizike gde sam bio drugi na okružnom nivou, dok sam iz geografije bio deo Geografske olimpijade – dodao je Luka.

Direktorica Gordana Rackov napomenula je da su u svečanom programu učešće uzeli svi učenici.

-Pored nastupa hora, učenici nižih razreda priredili su igrokaz o životu Svetog Save, a imali smo priliku da vidimo i soliste koji su pevali, svirali, glumili. Obeležavanje Dana škole započeli smo Svetosavskim turnirom u šahu u kojem je učestvovalo stotinak učenika iz Vojvodine koji se se takmičili u muškoj i ženskoj kategoriji. Najbolji su stekli pravo da se nadmeću na okružnom nivou nadmetanja. Organizovan je i čas lepog pisanja u čast  prerano preminule učiteljice naše škole Nataše Radovanović – pojasnila je Gordana Rackov.

A.Đ.

sveti-sava-pokloni-(1)

Uoči Savindana: Lokalna samouprava darovala učenike i predškolce

Aleksandra Djuran January 26, 2026

Povodom Savindana za sve učenike  na teritoriji grada i predškolce obezbeđeni su prigodni pokloni. Gradonačelnik Mladen Bogdan i član Gradskog veća Tihomir Farkaš ovom prilikom posetili su OŠ „Vuk Karadžić“ gde su razgovarali sa đacima prvog i četvrtog razreda o jednoj od najznačajnijih ličnosti srpske istorije Svetom Savi.

 

Zahvaljujući se u ime učenika direktor škole „Vuk Karadžić“ Ivan Pantelić istakao je:

-Pored porodične, zaposleni u prosveti i đaci imaju i zajedničku slavu Svetog Savu. Hvala lokalnoj samoupravi što je, pre svega, korisnim poklonima ulepšala praznik koji nam svima puno znači.

 

Gradonačelnik Bogdan dodao je da su prvi put obezbeđeni pokloni za Savindan i istakao da se nada da će darivanje za važan praznik postati tradicija.

-Na početku svake školske godine prvacima poklanjamo školski pribor i opremu za fizičko vaspitanje, čemu se oni uvek obraduju. To nas je motivisalo da se potrudimo da uručimo poklone i za Svetog Savu, čime obeležavamo i početak drugog polugodišta. Ovo je jedan od načina da sačuvamo našu istoriju i ukažemo na najvažnije ličnosti kroz vekove među koje spada i Rastko Nemanjić odnosno Sveti Sava. Pored priredbi i obeležavanja školske slave, važno je da se ukaže na to šta je sve Sveti Sava uradio za svoj narod. Učenicima smo poklonili školski pribor koji je uvek potreban u svakodnevnom radu – precizirao je Bogdan.

-Predstavnicima grada hvala što su posetili našu školu i obradovali učenike – rekla je direktorica Aleksandra Felbab. – Lokalna samouprava je naš partner koji nas podržava u svemu što nam treba, a odlična saradnja nastaviće se i u danima koji dolaze.

A.Đ.

policija

Prethodne nedelje u Srbiji 558, a na teritoriji Policijske uprave pet saobraćajnih nezgoda

Aleksandra Djuran January 26, 2026

Tokom prethodne nedelje na putevima u Republici Srbiji dogodilo se 558 saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe poginule i povređenoa je 233 lica, pri čemu je 35 osoba zadobilo teške telesne povrede. U istom tom periodu na području Policijske uprave Kikinda dogodilo se pet saobraćajnih nezgoda u kojima su povređene dve, a jedna osoba zadobila je teške telesne povrede.

Ovi podaci jasno pokazuju da su vozači i dalje najugroženija kategorija učesnika u saobraćaju. Posebno zabrinjava činjenica da je najveći broj stradalih vozača evidentiran na području Beograda i Čačka, što ukazuje na potrebu za dodatnim oprezom, naročito u urbanim
sredinama i na frekventnim saobraćajnicama. Brzina neprilagođena uslovima puta, nepoštovanje saobraćajnih propisa, umor i nepažnja i dalje su najčešći uzroci najtežih
saobraćajnih nezgoda.

Iz Policijske uprave  još jednom apeluju na sve vozače da poštujtu ograničenja brzine, koriste sigurnosni pojas, ne voze pod dejstvom alkohola i ne razgovaraju telefonom.

temerin-vinari-(4)

Iđoški vinari na Međunarodnom sajmu vina u Temerinu osvojili 28 medalja

Aleksandra Djuran January 25, 2026

Članovi udruženja vinara i vinogradara „Šasla“ iz Iđoša na 28. „Januarskom međunarodnom sajmu vina“ u Temerinu osvojili su 29 medalja za kvalitet vina.

-Na takmičenje smo odneli 30 uzoraka od kojih je samo jedno vino dobilo priznanje, a sva ostala nagrađena su medaljama – saznajemo od Branislava Brojčina iz „Šasle“. – Veliku zlatnu medalju osvojio je naš član Robert Bodo za kaberne sovinjon koji je osvojio 95,2 poena. Bodo je Kikinđanin koji živi u Beogradu Ima svoj vinograd u našem gradu i veoma mu je posvećen. I vino „morava“ Predraga Bajšanskog osvojilo 89,8 poena, dok je za rajski rizling dobio 88 bodova. I Goran Adžić, naš počasni član iz Čoke osvojio je 87,2 poena za šardone. Jelena Radojčin iz Iđoša sa 89,5 bodova dobila je zlato za crveno vino. Nenad Miladinski, takođe za crveno vino, osvojio je 88,4, Ivan Milosavljev 87,8 i Bora Gajin sa 87,6 bodova nagrađeni su najsjajnijim odličjem.

Pored osam zlatnih, Iđošani su nagrađeni i sa 18 srebrnih i devet bronzanih medalja.

-Sva vina su odličnog kvaliteta i siguran sam da će se to pokazati i na našim „Danima vina“ koji će biti održani 14. februara. Koristim priliku da pozovem sve da budu deo pokrajinske manifestacije koju organizujemo 26. put. Očekujemo oko 200 uzoraka vina koje će ocenjivati vrhunski enolozi.

 

Na takmičenju u Temerinu na ocenjivanju je bilo 611 uzoraka vina proizvođača iz zemlje i regiona s obzirom na to da je Januarski sajam jedan od najznačajnijih vinskih događaja u regionu.

A.Đ.

 

 

dan-madajrske-kulture-2026-(2)

Obeležen Dan mađarske kulture: Omaž književniku Atili Jožefu

Aleksandra Djuran January 24, 2026

Dan mađarske kulture obeležen je u Kulturno umetničkom društvu „Eđšeg“. Praznik se obeležava od 1989. godine, a povod je pomen na dan kada je pesnik Ferenc Kelčei 1823. Završio rukopis kompozicije „Himna“, koja je kasnije postala nacionalna himna.

Ovim povodom glumačka sekcija društva izvela je predstavu, a sve prisutne pozdravila je predsednica „Eđšega“ i članica Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine Ramona Tot.

-Želja nam je bila da publici predstavimo stihove, ali i životni put Atile Jožefa, najvećeg mađarskog pisca. Publika je imala priliku da uživa u posebnoj scenskoj izvedbi koja je bila obogaćena elementima igre senki. Na dostojanstven način odali smo počast jednom od najznačajnijih predstavnika mađarske književnosti – navela je Ramona Tot.

Pesma „Himna“  govori o prošlosti i daje putokaze za sadašnjost i budućnost.

– Deo kulture smo nasledili i moramo je negovati, sačuvati i preneti mladima. Sa druge strane i mi moramo da stvaramo kulturu jer će tako biti bogatija. U našem društvu svake godine obeležavamo Dan mađarske kulture.  Svi mi, koji živimo na ovo prostoru, imamo sreću jer smo deo multinacionalne i multikulturne sredine – dodala je naša sagovornica i napomenula je da  obeležavanjem značajnog datuma počinju aktivnosti društva u ovoj godini.

U okviru manifestacije otvorena je i izložba ručnih radova grupe „Viola“, koja prikazuje vrednosti zanatske tradicije, lepotu stvaralačkog rada i njegovu raznovrsnost.

KUD „Eđšeg“ zvanično postoji 81 godinu, a duže od jednog veka na istom mestu neguje se i čuva mađarska  kultura.

Značajan datum se obeležava kako u Mađarskoj, tako i u mađarskim zajednicama van matične zemlje. Zasluga Ferenca Kelčeija jeste u tome što je napisao stihove koji su pomirili rimokatolike i protestante u Mađarskoj, koji su pre 1823. godine imali zasebne himne.

A.Đ.

sunset-4802962-1920

Sutra i prekosutra (nedelja i ponedeljak) za naše područje najavljeni udari vetar do 100 kilometara na sat

Aleksandra Djuran January 24, 2026

Za sutra, nedelju 25. januar, najavljen je crveni meteoalarm proglašen za područje severnog, srednjeg i južnog Banata jer se očekuju udari vetra veći od 28 m/s (≥100km/h), a za ponedeljak 26. januar, za isto područje najavljen je narandžast meteoalarm  sa udarima vetra većim 24 m/s
(≥85km/h).

S obzirom na prognozirane opasne vremenske pojave,  koje mogu prouzrokovati materijalnu štetu i predstavljati opasnost po ljude i životinje, izazvati probleme u transportu i saobraćaju, naneti štete u poljoprivredi na svim vrstama vegetacije i na širem području, kao i štete na šumama i drveću, te probleme u građevinarstvu i drugim delatnostima, neophodno je biti vrlo obazriv, svestan rizika i redovno informisan o detaljima očekivanih meteoroloških uslova.

JP „Kikinda“ naloženo je da preduzmu mere u sprečavanju i ublažavanju posledica, a  u pripravnosti će biti službe koje su osposobljene za reagovanje u ovakvim situacijama.

guskovi-januar-2026-(2)

Svetsko nadmetanje guskova stiglo do četvrt finala: Sutra (nedelja) u 10 takmiči se osam najboljih seniora

Aleksandra Djuran January 24, 2026

Kao i svake zime, nedelje u Mokrinu rezervisane su za gusane. Kvalifikaciona nadmetanja su počela 7. decembra  najpre u kategoriji dvogodišnjaka, usledile su i seniorske borbe, a i mladi su ukrstili kljunove, saznajemo Živice Terzića, predsednika udruženja „Belo pero”. Svetsko prvenstvo u nadmetanju guskova, 40. po redu, stiglo je do četvrt finala koje se održava tokom vikenda.

-U kategoriji seniora prvi par su gusan Žućko vlasnik Lazara Adamova Bilte, šampion iz 2024. godine, i gusak Tajson Mirka Ristića, prošlogodišnji pobednik u kategoriji dvogodaca. Drugi par su Spasoje Milana Dražića, prošlogodišnji vicešampiona i Vuk Save Terzića, prvak lige mladih iz 2024. godine. Treći par su gusan Kobra vlasnika Miloša Đukića i gusak Miroslava Čeleketića, dok su poslednji par Čisora i Tolmač vlasnika Dušana Plemića odnosno Nikole Krišana – kaže Terzić.

Nadmetanje seniora je u nedelju u 10 sati, a jednogodišnjaci se danas (subota) takmiče u osmini finala, a sledeće nedelje je četvrt finale.

-Dvogoci su prošle nedelje imali četvrt finale i sada imaju tronedeljnu pauzu do polufinala. Jedan par čine gusani Bogdana Ristića i Miroslava Čeleketića, a drugi par su pernati ljubimci takođe Miroslava Čeleketića i Dragana Tota – saznajemo od Terzića.

Polufinale je 8, a finale je u nedelju, 22. februara.

-Ove godine, posle duže vremena imali smo pravu zimu koja i odgovara gusanima. U seniorskoj kategoriji bilo je fantastičnih nadmetanja, od kojih je jedno trajalo i 20 minuta – naveo je naš sagovornik.

U kategoriji seniora ima 33, a dvogodaca je 38. Mladih je najviše i bilo ih 64 i oni će sa takmičenjem započeti oko Nove godine. Ukupno je 134 gusana bilo na ovogodišnjem nadmetanju.

Ono što karakteriše ovogodišnje Svetsko prvenstvo u nadmetanju guskova jeste okrugla godišnjica. Već 40. godinu na mokrinskim sokacima beli „gladijatori“ bore se za ljubav ženki.

Pripreme za borbe čuvenih mokrinskih gusana traju 365 dana u godini. Ljubitelji ovih pernatih životinja ističu da je važno je da gusan vodi „sportski” život i to naročito od prve do sedme godine života kada se najbolje nadmeću.

A.Đ.

kolonizacija-svecana-akademija-5

Od kolona do korena: osam decenija od seoba koje su oblikovale Banat

Tijana Despotovski January 23, 2026

U Narodnom muzeju večeras je održan program posvećen obeležavanju 80 godina od kolonizacije Vojvodine, jednog od najvećih organizovanih preseljenja stanovništva posle Drugog svetskog rata. Učesnici skupa, između ostalih, bili su dr Jelena Veselinov, istoričar prava, dr Milan Micić, istoričar, mr Pavle Orbović, istoričar, i Bogdan Šekarić, etnolog. Govorilo se o istorijskim, pravnim i društvenim posledicama kolonizacije, u okviru koje je na prostor Vojvodine u kratkom roku naseljeno oko 250.000 ljudi.

Dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske, podsetio je da su kolonisti uglavnom dolazili iz ratom razorenih područja i da je čitav proces imao izrazito humani karakter.

-Na teritoriju Vojvodine je za godinu dana došlo oko 250.000 ljudi u 114 naselja. To je najorganizovanija kolonizacija u istoriji Vojvodine i donela je novu energiju i nov život u banatska naselja – istakao je Micić.

O organizaciji procesa govorio je mr Pavle Orbović, naglasivši da je preseljenje bilo precizno planirano i logistički zahtevno.

-Određeno je da se u Vojvodinu naseli oko 45.000 porodica, sa prosečno šest članova, što je približno 250.000 ljudi. Prevoz je bio organizovan vozovima, put je često trajao od sedam do deset dana, a uslovi su bili veoma teški – naveo je Orbović.

Dr Jelena Veselinov ukazala je da je kolonizacija bila tesno povezana sa agrarnom reformom i pravnim uređenjem novonastalih odnosa.

-Kolonizacija je bila zamašan posao obavljen u rekordnom roku od 1945. do 1948. godine. Cilj je bio da se reši boračko pitanje, ublaži glad i uredi raspodela zemlje i imovine – rekla je Veselinov.

O lokalnom kontekstu govorio je hroničar Dušan Dejanac, koji je podsetio da je poslednja grupa kolonista u Kikindu stigla na Badnje veče iz Bihaća i Bosanske Krupe.

-Stigli su nenajavljeni, ali su za dva do tri dana za njih bile pripremljene kuće – naveo je Dejanac.

Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan istakao je da je na teritoriju grada nakon rata došlo više od 14.000 kolonista i da su oni, zajedno sa starosedeocima, oblikovali identitet grada.

-Kikinda je uvek bila grad otvorenog srca, a potomci kolonista danas čine važan deo naše zajednice – poručio je Bogdan.

Kako je istakla članica Gradskog veća za kulturu i turizam Marijana Mirkov, obeležavanje ovog jubileja je „prilika da se oda priznanje svima koji su napustili svoja ognjišta i doprineli razvoju zajednice u kojoj danas živimo“.

Program su upotpunili nastupi KUD-a „Petar Kočić“, kao i tradicionalna gastronomska ponuda Udruženja žena iz Novih Kozaraca.

ginekolog-4

Vakcina postoji, pregled spašava: Kikinda može da smanji rizik od raka grlića materice

Tijana Despotovski January 23, 2026

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice podseća da se ova bolest u velikoj meri može sprečiti redovnim ginekološkim pregledima i vakcinacijom protiv humanog papiloma virusa (HPV). Prema podacima Zavoda za javno zdravlje, u Severnobanatskom okrugu do sada je više od 1.100 dece primilo prvu dozu HPV vakcine.

Rak grlića materice najčešće se javlja kod žena nakon 35. godine, dok je najveća učestalost zabeležena u uzrastu od 55 do 59 godina. Stopa smrtnosti iznosi oko 12 odsto, što ovaj malignitet svrstava među značajne javno-zdravstvene probleme.

Načelnica Odeljenja za kontrolu i prevenciju bolesti dr Tatjana Pecarski ističe da su preventivni pregledi i rano otkrivanje ključni za očuvanje zdravlja žena.

-Rak grlića materice može se sprečiti redovnim odlascima kod ginekologa i pravovremenom dijagnostikom. Na taj način može se spasiti život – naglašava dr Pecarski.

U Srbiji se od juna 2022. godine sprovodi besplatna preporučena vakcinacija devetovalentnom HPV vakcinom, kao mera primarne prevencije. Vakcina je namenjena deci i mladima uzrasta od 9 do 19 godina, primenjuje se u dve do tri doze, a mogu se vakcinisati i dečaci i devojčice.

Prema podacima od 12. januara, u Severnobanatskom okrugu prvu dozu vakcine primilo je 637 dece uzrasta od 9 do 14 godina i 456 mladih od 15 do 19 godina, što je ukupno oko 1.100 vakcinisanih. Kompletnu vakcinaciju do sada je završilo 912 dece, od čega je 306 dečaka.

-Pozivam roditelje da zajedno sa decom donesu odluku o vakcinaciji. Osim što štiti od raka grlića materice, vakcina štiti i od drugih oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima, uključujući i benigne promene kao što su kondilomi, čije lečenje može biti dugotrajno i uporno – navodi dr Pecarski.

Ona dodaje da je vakcina u upotrebi već oko dvadeset godina i da zemlje koje su rano uvele sistemsku vakcinaciju, poput Kanade, danas beleže izuzetno nizak broj obolelih i smrtnih ishoda od ovog karcinoma.

Kao mera sekundarne prevencije, preporučuje se redovno obavljanje Papanikolau testa, jednostavnog i neinvazivnog pregleda koji omogućava rano otkrivanje premalignih i malignih promena na grliću materice.

T. D.

tehnicka-dojava-pozara-(3)

U Tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“: Ugradnja instalacije za otkrivanje i dojavu požara

Aleksandra Djuran January 23, 2026

U Tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“  u toku je ugradnja instalacija za automatsko otkrivanje i dojavu požara. Sredstva su dobijena od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu, nacionalne manjine-nacionalne zajednice po konkursu za unapređenje bezbednosti ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja.

-Odobreno nam 3,3 miliona dinara za postavljanje uređaja za otkrivanje i javljanje požara – istakla je je direktorica Milanka Halilović. – Radovi su počeli u toku zimskog raspusta i krajem januara će biti završeni. Svaka ustanova, po Zakonu , dužna je da ima ovaj sistem. U slučaju požara, uređaji ga detektuju, a preko sirene i centrale upozoravaju sve u školi, ali i obaveštavaju nadležne službe. Na ovaj način povećaće se bezbednost učenika i zaposlenih, kao i imovine.

Uređaji se postavljaju u svakoj prostoriji: učionicama, hodnicima, pomoćnim prostorijama, kancelarijama. Posao koji se obavlja tako da ne smeta odvijanju nastave.

-Naša škola prošle godine dobila je i 800.000 dinara za izradu tehničke dokumentacije za renoviranje svlačionica i izgradnju kosog krova iznad ovog prostora. Krov prokišnjava i neophodno je rešiti ovaj problem te ćemo za sredstva konkurisati kod nadležnih pokrajinskih i republičkih organa. Isto tako u planu je i kompletna rekonstrukcija svlačionica i pomoćnih toaleta u sklopu fiskulturne sale – navela je naša sagovornica.

Školu pohađa 680 učenika.

A.Đ.