Град

milan-vikalo-2

Деведесетогодишњи Кикинђанин Милан Викало, преживели логораш Јасеновца, угостио је градоначелника Младена Богдана у свом дому, где је поделио део животне приче која и данас опомиње, али и сведочи о снази људског духа.

Посета је организована на Викалову иницијативу, а протекла је у разговору који је далеко превазишао уобичајене сусрете – у знаку сећања, поштовања и поруке да прошлост не сме бити заборављена.

– Мајка и ја смо се сакрили у грму. Држала ми је руку на устима да не заплачем. Усташе су нас пронашле и пуцале. Мајка је рањена, а мене су одвели. Имао сам шест година – присетио се Викало.

 

Као дечак, одведен је у Јасеновац, али каже да се самог боравка мало сећа, јер није ни умео да разуме шта се дешава. Истину о том периоду свог живота, додаје, сазнао је касније.

Спас је, истиче, стигао захваљујући оцу који је успео да пронађе њега и чланове породице и изведе их из ратног вихора.

После рата, живот је наставио у Новим Козарцима, школовао се, засновао породицу и радио у Босни, да би се у Кикинду вратио 2018. године.

Иако носи тешко животно искуство, Викало и данас остаје активан – велики је љубитељ шаха и пише поезију, инспирисан завичајем, животом и савременим темама.

– Хтео сам да упознам првог човека града. Пишем песме, па и о држави и људима који је воде – каже Викало.

Градоначелник Младен Богдан нагласио је да је овај сусрет од посебног значаја.

– Ваша прича треба далеко да се чује. Сви који су преживели такве судбине имају шта да пренесу нама и будућим генерацијама. Важно је да се овакве ствари никада не забораве – поручио је Богдан.

Он је додао да су приче попут ове део колективног памћења и опомена за будућност.

Сусрет у Сувачарској улици био је више од протоколарне посете – био је подсетник да историја није само у књигама, већ у живим сведоцима који својим животом носе најснажније поруке.

Т. Д.

merenje-bukejpg

Данас се обележава Међународни дан заштите од буке, а циљ овог дана јесте подизање свести о њеном штетном утицају на здравље људи. Највиши ниво буке бележи се у великим градовима. Она није само непријатна, већ може изазвати и здравствене проблеме, а овај дан је прилика да се скрене пажња на потребу за планирањем урбаних средина, са мање буке и већом заштитом грађана.

-На територији града два пута годишње мери се бука на десет мерних места. Исто тако бука се мери по два пута годишње и у месним заједницама, а свако село понаособ је једно мерно место – сазнајемо од др Сање Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Заводу за јавно здравље. – Континуирани мониторинг буке у Кикинди обавља се од 2003. године. Мерење комуналне буке показало је да је њен извор најчешће фреквенција саобраћаја. Уназад неколико година, као најбучнија локација у граду, издвојила се зона код Опште болнице.

За прекомерну бучност крива је фреквенција саобраћаја, јер се Болница налази у врло прометној улици Ђуре Јакшића којом осим путничких аутомобиле, саобраћају и аутобуси и теретна возила. Оваква ситуација није од јуче, већ траје годинама

Бука делује као стресор који подиже пулс и активира нервни систем, а дуготрајна изложеност  узрокује повишен крвни притисак, главобољу, несаницу, па и трајна оштећења слуха. Она није више резервисана само за улице, бука је све заступљенија у становима, због чега представља озбиљан здравствени и комунални проблем.

-Мере које би могле да се предузму и да смање буку су веома скупе. Најчешће је то измештање саобраћаја, као и постављање соно баријера. У односу на веће градове у Кикинди је ниво буке знатно мањи – прецизирала је наша саговорница.

Међународни дан заштите од буке обележава се сваке године 20. априла. Важан је ради подизања свести о важности тишег и здравијег окружења за живот. Људи се подстичу да смање ниво буке у свакодневним активностима и да користе заштиту за слух када је то потребно.

А.Ђ.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

rct

На 24. Покрајинском такмичењу талената, одржаном у суботу, 18. априла у Панчеву, полазници Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“ из Кикинде остварили су изузетан успех – чак 14 њих обезбедило је пласман на државни ниво такмичења, потврђујући још једном висок квалитет рада и посвећеност како ученика, тако и њихових ментора.

Највиши пласман, освојивши прва места, остварили су Марија Попов (енглески језик), ученица Гимназије и стручне школе „Доситеј Обрадовић“ из Новог Кнежевца, Милана Баштованов (књижевност), ученица Гимназије „Душан Васиљев“, као и Илија Цвијан (српски језик), такође ученик ове гимназије.

Одличне резултате постигли су и ученици који су освојили друга места: Мара Драгин (српски језик), Доротеа Бореновић (физика), Богдан Завишин (историја), и Наум Игњатов (географија), док су трећа места припала Мајди Хелдрих и Ђурђини Петровић (биологија), Владислави Петровић и Теодори Иветић (психологија), као и Вукашину Ћирићу, Марку Блажићу и Јелени Попов (географија).

Посебну захвалност из Центра упутили су дугогодишњем партнеру, компанији „Le Belier“, која је и ове године подржала младе таленте финансирајући трошкове превоза ученика и ментора на такмичење, чиме је дала значајан допринос развоју образовања и подршци даровитим ученицима.

Државно такмичење талената биће одржано крајем маја – за ученике основних школа у Бору, а за средњошколце у Панчеву, где ће кикиндски представници имати прилику да још једном покажу знање, труд и таленат на највишем нивоу.

Т. Д.

sss-krov-radovi-(5)

У току је реконструкција дела крова Средње стручне школе „Милош Црњански“. За ове радове Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине-националне заједнице  доделио је седам милиона динара.

Радови се обављају на половини крова на којем се налазе азбест-бетонске плоче.  Обухватиће замену старих, дотрајалих плоча новим кровним покривачем, истичу у школи „Милош Црњански“.

Нови кров биће постављен на крило зграде које се налази одмах до Техничке школе „Михајло Пупин“. Захваљујући овом улагању објекат ће бити безбеднији, а ученици ће имати боље услове за рад.

Радници су у посао уведени током ускршњег распуста, а, уколико време дозволи, биће завршен до краја маја.

3d-project-vrhovni-sud

Врховни суд Републике Србије донео је одлуку којом је преиначио раније пресуде у спору између компаније „3Д Пројект“ и Града Кикинде и одбио тужбени захтев у целости.

Тиме су оборене одлуке Привредног суда у Новом Саду и Привредног апелационог суда, којима је Град Кикинда био обавезан да исплати око два милиона евра односно за спорне радове на путу од Иђоша до моста на Тиси код Аде односно 109,4 милиона динара са затезном каматом и трошковима поступка.

Врховни суд је, као највиша судска инстанца, одлучујући по ревизији Града, заузео другачији став и правоснажно окончао поступак у корист Града Кикинде.

Међутим, одлука долази након што је новац поменутој фирми већ исплаћен из градског буџета, јер су раније пресуде биле извршне и довеле до блокаде рачуна града.

У тренутку када су претходне пресуде биле на снази, спроведена је принудна наплата из градског буџета.

Сада, након одлуке Врховног суда, правни оквир предвиђа могућност да се повраћај тражи кроз посебан поступак.

Како сазнаје КИКИНДСКИ портал, Град ће покренути одговарајуће правне процедуре за повраћај новца. Пратићемо даљи правни епилог. 

Овакав судски обрт отвара низ питања међу којима и питање одговорности у досадашњим споровима који су имали директан утицај на буџет локалне самоуправе, као и последица које судске одлуке имају на јавне финансије.

humanitarni-koncert

Прича која је претходних недеља ујединила Кикинђане и многе људе широм округа добила је свој најлепши могући епилог – Јасна Стокић, за коју су организоване бројне хуманитарне акције, успешно је оперисана и трансплантиран јој је бубрег.

У тренутку када су њена породица и пријатељи прикупљали новац за операцију у иностранству, догодило се нешто чему се, како кажу, нису ни надали. Позив који мења све стигао је изненада, у ноћи између уторка и среде.

– У уторак, око један сат после поноћи, зазвонио је телефон. Из Универзитетског клиничког центра Војводине у Новом Саду јавили су нам да имају два бубрега за трансплантацију. Од шест позваних кандидата, након свих прегледа, једна жена и моја супруга су већ у среду подвргнуте операцији – испричао је њен супруг Саша Стокић.

Операција је, како каже, протекла добро.

– Доктори кажу да је све прошло уредно, без већих компликација – додаје он.

Иако је најтежи део иза ње, Јасну сада очекује период опоравка, који није лак, али носи нову наду.

– Опоравак је тежак и болан, али је сваког дана све лакше. Параметри се постепено доводе у ред. Постоперативни период трајаће око четири недеље – каже Саша.

По повратку кући, уследиће и период изолације, како би се избегле инфекције, јер након трансплантације пацијентима опада имунитет.

За породицу Стокић ова вест значи много више од медицинског успеха.

– Ово је велико олакшање за нас. Прво зато што је коначно оперисана, а друго јер се све догодило код нас, у нашој земљи – каже Саша.

Подсетимо, Јасна је годинама чекала на трансплантацију, а како до позива није долазило, породица је, уз помоћ организације „Буди хуман“ и бројних људи добре воље, покренула акцију прикупљања новца за операцију у Белорусији.

– Супруга је шест година била на листи чекања. До сада су нас позвали само једном. Зато смо, на основу искустава других пацијената, одлучили да покушамо да прикупимо новац за лечење у иностранству – објашњава он.

У томе су успели да прикупе више од половине потребне суме.

– Новац који је прикупљен за Јасну налази се у Фондацији „Буди хуман“, у складу са уговором. Део суме искористиће се за Јаснино лечење, а остатак ће се распоредити на друге кориснике у складу са правилима Фондације – додаје Саша.

Оно што је ову причу учинило посебном није само борба за живот, већ и талас доброте који је пратио сваки њен корак. Од хуманитарних концерата, акција у школама, па до појединачних донација – за Јасну су се ујединили многи.

– Захваљујем се свима који су се на било који начин укључили. Посебно медијима и свим људима, а највише деци. Деца су нас највише одушевила. Данас се често мисли да су окренута само себи, али ја сам се уверио да то није тако – каже Саша.

И заиста, управо су млади, ученици, били покретачи бројних акција, међу којима и хуманитарног концерта „Сви за једну маму“ и мјузикла „Некад и сад“ који су напунили Народно позориште и показали колико један град може да стане уз појединца.

Т. Д.

bazar-cveca

Трг у Кикинди данас је био испуњен бојама, мирисима и жамором – Базар цвећа окупио је велики број грађана који су уживали у лепом времену, сунцу и богатој понуди. Испред цркве смењивале су се тезге са разноврсним садницама, док је пролаз ка општини био испуњен храном, вином, медом и рукотворинама, стварајући праву пролећну атмосферу.

Да је интересовање велико потврђују и сами посетиоци. Један од њих, Радован Сараволац, каже да редовно долази на базар.

-Купио сам украсну траву која тражи пуно воде и цвеће које се залива на сваки трећи или четврти дан. Јако је лепо. Цене су више него раније, али то је последица инфлације.

Хајналка, такође једна од посетитељки, каже да купује само вишегодишње биљке.

-Купила сам далију. Имам велико двориште и волим да ми пролеће и лето буду у бојама. Цене су и даље прихватљиве, упркос поскупљењима. Увек долазим – цвеће ме умирује.

Продавци истичу да је дан протекао успешно, упркос хладном јутру. Роберт Киш из расадника „Еурогарден“ из Старог Бечеја наводи да се овим послом баве већ две деценије.

-Волимо да дођемо у Кикинду, продаја је солидна. Многи нас касније посете и у Старом Бечеју, јер овде направимо добру рекламу. Данас иде одлично – има пуно купаца и једва постижемо да све услужимо. Продајемо само вишегодишње биљке, и зимзелене и листопадне.

Слично искуство има и Грегош Магата из темеринског расадника „Маргарета“.

-Лепо време, лепи људи – пролеће је донело добру атмосферу. После празника, људи су коначно нашли времена да купују. Највише се тражи мушкатла.

Поред биљака, пажњу су привукле и домаће посластице. Радојка Вујадиновић, председница Етно грађанског друштва „Сувача“, истиче да је понуда била разноврсна.

-Имамо пите са лудајом, јабукама и кромпиром, крофне, штрудле са маком, кифлице… Продаја иде одлично, баш смо задовољне. Лепо време је извело људе напоље. Највише се тражи штрудла са маком, али и остало се брзо продаје – пита са кромпиром је већ распродата.

Т. Д.

dodela-kuca-2026

Члан Градског већа Бојан Микалачки присуствовао је јучерашњем потписивању уговора у оквиру програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоских кућа, где је укупно 111 младих породица широм Србије обезбедило свој дом, од чега 17 на територији Кикинде.

– Свако ново домаћинство у нашим селима значи живот више – нову децу, нову енергију и сигурнију будућност. Наш циљ је да села око Кикинде буду места у којима се остаје и у која се људи враћају- истакао је Микалачки.

Нови домови биће насељени у чак 41 јединици локалне самоуправе. Мада Војводина предњачи, интересовање је константно и у осталим деловима земље.

Од ове године максималан износ средстава који се одобрава по кући повећан на 1.500.000 динара, али пракса показује да је могуће пронаћи и повољније некретнине. Овога пута најјефтинија кућа, површине 95 квадрата, купљена је за мање од 600 хиљада динара у Српском Крстуру, у општини Нови Кнежевац.

ets-dan-skole-2026

Хуманитарном акцијом, дебатом и турниром у фудбалу ученици и запослени обележели су Дан Економско-трговинске школе. Рођендан је обележен у дворишту ОШ „Вук Караџић“, а и овога пута, на иницијативу ученичког парламента, организован хуманитарни базар на којем су се прикупља средства за куповину медицинског помагала за Хану Докић (14) из Мокрина. Посебно су се потрудили ученици са смера кувар који похађа и Марко Саванов.

-Припремили смо слатка и слана јела и сва прикупљена средства од продаје биће донирана. Сви смо са радошћу прихватили овај „задатак“ јер смо желели  да све буде укусно и лепо, посебно што је циљ да помогнемо у куповини инвалидских колица – додао је Марко.

Оливера Шогоров, професорица практичне наставе куварства додала је да су ученици Економско-трговинске школе препознати по својој хуманости.

-Сви заједно, и професори и ученици, потрудили смо се да својим знањем и умећем допринесемо да млада Мокринчанка има што пре добије инвалидска колица која ће јој знатно олакшати свакодневни живот.  Акценат је на здравој храни тако да су у понуди биле пролећне ролнице од поврћа, хумус са поврћем, паштета од туњевине са поврћем, пита са јабукама, као и лимунада. Све је припремљено са пуно љубави и уз добро расположење – прецизирала је Оливера Шогоров.

Роберт Вуњак, директор школе истакао је да је поносан на ђаке који су активни учесници свих догађаја у локалној заједници.

-Од 1947. када је Трговачка академија пресељена у Кикинду и годину дана касније пошто је добила назив Економска школа, пуних 78 година ради у континуитету. Поносан сам на све ђаке који се труде да буду хумани, да помогну, али и да својим примером покажу колико је важно да се поштујемо. Труде се да учествују у свим градским дешавањима и тако допринесу развоју заједнице. Школу похађа 320 ученика у 15 одељења и тренутно смо распоређени у четири простора од којих се у три одражава настава и једва чекамо да се вратимо у нашу зграду која ће бити потпуно обновљена и реконструисана – казао је Вуњак.

Дану школе присуствовали су и чланови Градског већа Тихомир Фаркаш и Тамара Радловић, као и председница Спортског савеза града Јелена Чуданов.

-Ученици Економско-трговинске школе више пута су показали да су друштвено ангажовани, да су хумани и да својим деловањем активно учествују у животу наше Кикинде. Важно нам је да чујемо глас младих и да заједно са њима креирамо још бољу будућност – прецизирао је Фаркаш.

Дан школе пропратила је и дебата о критичком размишљању ученика, слободан изговор, утицај вештачке интелигенције на младе. Организован је и турнир у малом фудбалу у којем су учествовали ученици све четири средње школе и екипа ОШ „Вук Караџић“. Победничка екипа одиграла је утакмицу са тимом професора из ЕТШ, Гимназије „Душан Васиљев“ и школе „Вук Караџић“.

А.Ђ.

 

vez-smiljka-muzej-(3)

Суграђанка Смиљка Булатовић као једина предузетница у нашој земљи која има регистровану радионицу за труковање и вез  у Народном музеју одржала је предавање о свом занату. Догађај је организован у склопу изложбе „Вежени портрети династије Карађорђевић – некад и сад“ која се може погледати у Галерији „Нова“.

-Као неко ко је једини сертификовани мајстор овог заната, значајно је што могу да га промовишем. Радим већ 11 година и за мене је лична сатисфакција да моји суграђани, али и сви они који воле вез, виде чиме се бавим, као и да подстакнем неког да почне да се бави везом – навела је Смиљка Булатовић. – Окупљенима сам говорила о појму, подели, значају, примени, историји веза, као и ономе што је мој посао, преношењу нацрта за вез на тканину. Ово је била прилика да и ја нешто научим од присутних везиља.

Интересовања за овај занат има, међутим, он није уносан те је у складу са тим и заинтересованост.

-Захваљујући многобројним удружењима жена организоване су радионице о трукерском занату како за децу, тако и за одрасле. Тешко је опстати и моја борба је у томе да покажем да вез уноси лепоту у свакодневни живот. Њиме украшавамо одећу, кућни текстил, праве се сувенири украшени везом. Сву креативност коју имамо можемо да искажемо искажемо на овај начин – додала је наша саговорница.

Да би се извезао мотив потребно је да се на тканину нанесе цртеж по којем треба да се везе и то је труковање.

-Посао захтева јако пуно труда и времена. На жалост, на тржишту нема потражње, тако да нема профита од труковања. И поред тога, трудим се да овај стари занат живи и даље – истакла је Булатовић.

Осим труковања, ради и вез. Како истиче за једну кошуљу или пешкир потребно је 150 сати рада. Захваљујући баки и мајци Смиљка има велику колекцију веома старих мустри за вез по писму, односно за труковање. Она објашњава да се везови деле на вез по броју и писму. Вез по броју се ради на тканини која има јако изражене линије и потке, па се броје нити и тако се стварају шаре, док је вез по писму заправо вез по цртежу који је пренет на платно.

А.Ђ.

error: Content is protected !!