Град Архиве | Паге 21 оф 362 | Кикиндски портал

Мотиви свакодневног живота и портрети, међу којима је највише Рома, на самосталној изложби Милорада Кнежевића

Aleksandra Djuran Април 8, 2026

Поводом обележавања Међународног дана Рома у Галерији Културног центра отворена је изложба слика Милорад Кнежевић из Башаида. Аутор кроз свој уметнички израз негује мотиве свакодневног живота, традиције и окружења из којег потиче, дајући лични печат темама које приказује.

-Ово је моја прва самостална изложба. Био сам запослен у НИС-у и фабрици „Тоза Марковић“ као дизајнер. Сликам портрете на којима су моји пријатељи, међу којима су и Роми. Моја помајка је била Ромкиња и отуда љубав према њиховој култури и народу – казао је Кнежевић.

Још одмалена, како истиче, желео је да студира, али породична ситуација је била таква да је завршио занат за металостругара.

-Када сам се запослио у Нафтагасу завршио сам тадашњу Вишу педагошку школу у Београду. Једно време био сам запослен и у „Ливници“ и где год да сам радио на зидовима сам оставио траг осликавајући их. Срећан сам што су моје слике, кроз ову изложбу, доступне већем броју суграђана. Волим да сликам портрете јер на тај начин представим особу, кроз сваку црту лица. Моји Роми воле коње тако да има слика са њима, а ту си и портрети Ђорђа Балашевића и Николе Тесле – истакао је Кнежевић.

Отварању изложбе присуствовали су представници града на челу са градоначелником Младеном Богданом, чланови Националног савета ромске националне мањине и Жељко Раду, в.д. директор Канцеларије за инклузију Рома са седиштем у Новом Саду.

-Увек истичем да је Кикинда пример добре праксе, када је унапређење положаја Рома у питању. Међународни дан Рома прилика је да се скрене пажња на моје сународнике и дан када се наш глас чује мало више. Проблема је много, али оно што увек напомињем јесте да смо сиромашни зато што необразовани, а необразовани зато што смо сиромашни. Једини излаз из тог зачараног круга јесте да што више промовишемо и истичемо образовање Рома – навео је Раду.

Портрети су настајали годинама, а Кнежевић је неколико година био запослен и у школи где је предавао ликовно. Како је већ 13 година у пензији има пуно времена да ствара слике.

А.Ђ.

Стипендије Фонда за младе таленте: И суграђани Милица, Ненад и Матеј међу најбољим студентима србије

Aleksandra Djuran Април 8, 2026

Фонд за младе таленте ове године стипендира до 1.111 најбољих студената завршне године основних и интегрисаних академских студија и до 500 студената завршне године мастер академских студија са високошколских установа чији је оснивач Република Србија. Доситеја стипендија пружа моралну и финансијску подршку талентованим студентима како би могли да се посвете студијама и развоју својих потенцијала. Међу добитницима има и наших младих суграђана, а између осталих, стипендију је добила Милица Адамовић, студенткиња четврте године Медицинског факултета у Новом Саду на смеру медицинска рехабилитација.

-Драго ми је што Фонд за младе таленте препознаје и вреднује труд и рад свих нас који студирамо и трудимо се да стекнемо што више знања која ћемо користити у раду. Средства која су обезбеђена у оквиру стипендије искористићу за даље усавршавање у оквиру струке – рекла је Милица чији просек је 9,25.

Матеј Имброњев добио је Доситеју захваљујући просеку 9,96, док је Ненаду Ердељану припала са просеком 9,43. Обојица су студенти шесте, завршне, године Медицинског факултета у Београду, на смеру општа медицина.

-До краја школовања остало ми је још три испита, а током свих шест година трудио сам се да сваку област, о којој сам учио, савладам што боље могу. Бити лекар је позив који носи велику одговорност према онима које лечите, њиховим породицама, али и према самој професији. Част је што сам међу одабранима који су добили Доситеја стипендију и потрудићу се да је оправдам својим радом и усавршавањем – казао је Ненад.

Стипендија на месечном нивоу износи 36.000 динара, а добија се током десет месеци. Стипендисти постају део заједнице најбољих студената, што отвара врата за професионално повезивање и будуће сарадње. Они који приме ову стипендију имају обавезу да након завршетка студија раде у Србији најмање пет година. Тиме држава директно улаже у свој најквалитетнији кадар и подстиче их да остану у својој земљи.

А.Ђ.

Фекална канализација на Стрелишту градиће се без застоја

Aleksandra Djuran Април 7, 2026

Изградња фекалне канализације на Стрелишту поново је настављена. Радови започети у мају прошле године, морали су да се обуставе, а о разлозима је, приликом посете градилишту, говорио градоначелник Младен Богдан:

-Задовољан сам што су машине и радници поново на терену и што је коначно настављена реализација капиталног пројекта на Стрелишту. Извођач радова имао је проблема на терену попут подземних вода, инсталација које су се налазиле на траси, нафтовода, канала и других. Било је неопходно урадити нови катастарски план, али и препројектовање. Пуно пута мештани Стрелишта обраћали, с правом, су нам се са питањима када ће радови поново почети, а ми из локалне самоуправе константно смо се налазили између две „ватре“. Пошто је документација решена, било је потребно да се ураде анекси уговора и тада смо већ ушли у касну јесен и зиму када није било могуће било шта радити.

Са доласком лепог времена изградња фекалне канализације је настављена, што су посебно поздравили мештани овог насеља Драган Умићевић и Душан Љубоја.

-Дошао сам из Загреба и настанио сам се са супругом на Стрелишту пре више од 30 година – рекао је Умићевић. – Све време живимо без канализације и није лако. Пуно ће нам значити.

Љубоја кућу на Стрелишту има 22 година, а последњих седам живи у њој:

-Саградио сам салаш јер волим природу и лепо је и мени и супрузи да живимо овде. Хвала представницима града на овом подухвату јер сви јако добро знамо који је проблем када имате септичку јаму. Канализација ће допринети да сви ми имамо бољи стандард и живот на Стрелишту.

Рок за извођење је 540 календарских дана инвеститор радова је Министарство за заштиту животне средине, а после потписивања Анекса уговора вредност посла је 300.930.612 динара са ПДВ-ом.

-Застоја више неће бити и мештани Стрелишта могу да буду спокојни, што су нам гарантовали и извођачи радова, али и надзор. Наши суграђани који живе у овом насељу на канализацију су чекали јако дуго и сада ће је коначно и добити. И сам сам био љут због застоја, али на неке ствари могли смо да утичемо јако мало, а на већину нисмо – закључио је градоначелник Богдан и подсетио да је изградња фекалне канализације у овом делу града комплексан задатак и да су до сада сви причали о њој, али да се једино садашња власт ухватила у коштац са свим проблемима и није одустајала:

-О фекалној канализацији у овом насељу прича се од када је оно настало. Део проблема је био и тај што је Стрелиште изграђено без потребних дозвола и није било легализовано. То је изазвало највеће проблеме и управо је то разлог што нисмо желели у ранијем периоду да обећавамо оно што не можемо да испунимо.

Фекална канализације се гради по новој технологији у односу на гравитациони систем канализације, какав је до сада био у Кикинди. Због специфичности терена, нижег нивоа земљишта у односу на железничку пругу и постојећег градског система, класична гравитациона канализација није била изводљива те је једино решење вакуумска технологија. Простор је комплексан, пун постојећих инсталација, нафтовода и канала.

Пројектом је обухваћено 4.472 метра вакумске канализационе мреже, 114 вакумских шахтова, потисни вод од 546 метара и вакумску станицу, чија локација омогућава и једноставно прикључење будуће фазе – Железничког Новог Реда.

А.Ђ.

Историјат шума у Кикинди: Од дудових дрвореда до климатских промена

Aleksandra Djuran Април 7, 2026

Миодраг Радовановић, дипломирани инжењер шумарства, запослен у ЈП „Кикинда“ у Историјском архиву одржао је предавање на тему „Шуме у Кикинди – некад и сад“. Како истиче истражујући историјске чињенице за докторску дисертацију дошао је до занимљивих чињеница и података о почетку шумарства у нашем граду.

-Успео сам да пронађем мапе које датирају из друге половине 18. века, као и податке о историјату шума. Што се тиче саме пошумљености ситуација је, мање, више, иста. У 18 и 19. веку било је шума, али како је више становника живело на салашима у атару око града, сви они су имали одређени број дрва који се, ипак, не могу квалификовати као шуме. Шума је површина већа од пет ари са максималном покровношћу, а таквих није било пре два века. У трећем аустријском војном премеру, крајем 18. и почетком 19. века, има података о зачетку пошумљавања – наводи наш саговорник.

За нашу средину били су карактеристични дрвореди дудова, настали у другој половини 19. века.

-Они су се налазили поред свих главних саобраћајница, па их је било на наковачком путу, башаидском друму, путу према Мокрину. Они су и први зачеци ветрозаштитних појасева, какве данас имамо. Тада су имали другу улогу, с обзиром на то да је свиларство било развијено, они су се садили због узгоја свилене бубе. Поред њих највише је било багрема, а саднице су у то време, додељиване пољопривредницима који су имали њиве поред пута и њихова обавеза је била да их засаде испред парцела у размаку од шест метара – каже наш саговорник.

Како време пролази ситуација се мења.

-Имамо измењене еколошке услове. Подземних вода малтене да нема, а режим падавина је потпуно другачији. Разним теренским истраживањима зна се да на овом терену, иако их није било, могу да се подигну шуме. Неопходно је садити отпорније врсте са јаким кореновим системом и да буду адаптивне да могу да поднесу садашњу климу. Из 1861. године пронашао сам извештај о успостављању чуварске службе како би се сачувале младе саднице, а исто је и данас – додао је Радовановић.

Овом приликом закључено је да је неопходно да се сви ангажују како би наша средина била што пошумљенија. Њихов значај је вишеструк у свим сферама живота. Свест да их је неопходно чувати и неговати развија се од најмањег узраста.

-Сада има више потенцијала за подизање шума, иако се налазимо у степској зони, где то није лако – прецизирао је Миодраг Радовановић.

А.Ђ.

Од 9. до 12. априла акција појачане контроле саобраћаја: Откривање саобраћајних прекршаја

Aleksandra Djuran Април 7, 2026

Од 9. до 12. априла биће организована акција појачане контроле саобраћаја усмерена на откривање прекршаја непоштовање ограничења брзине кретања возила, управљање возилом под дејством алкохола или психоактивних супстанци, некоришћење сигурносног појаса, непоштовање ограничења брзине кретања возила, нарочито у зони пешачких прелаза, као и других прекршаја којима се угрожава безбедност учесника у саобраћају.

Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодиле су се 93 саобраћајне незгоде у којима су повређена 32 лица. На територији Полицијске управе у Кикинди није било саобраћајних незгода претходног дана.

Из МУП-а апелују на возаче да повећају опрезност и смање брзину кретања возила нарочито у зонама пешачких прелаза.

-Не управљајте возилом уколико сте претходно конзумирали алкохол или друге супстанце које негативно утичу на опажање и предузимање радњи. Покажите додатну пажњу и обзир уколико у
возилу превозите дете – истичу у МУП-у.

Кикинда међу најуспешнијим градовима у издавању дозвола за градњу, показује анализа НАЛЕД-а

Aleksandra Djuran Април 6, 2026

У Србији је током 2025. поднето укупно 162.746 захтева за грађевинске дозволе, што је шест одсто више него претходне године, а отприлике за толико је порасла и вредност самих пројеката, што указује на наставак раста инвестиционе активности, показује најновија анализа НАЛЕД-а, заснована на подацима Агенције за привредне регистре.

Према поментој анализи Кикинда спада међу најуспешније градове у издавању дозвола за градњу, а ту су и Сремска Митровица, Сомбор и Крушевац, Смедерево, Зрењанин, Чачак, Вршац, Краљево и Пирот.

Највећи пораст забележен је код потражње локацијских услова, за које је поднето 20.923 захтева, што је готово осам процената више него 2024. и рекорд је у последњих пет година. Најбољи резултати остварени су у последњем кварталу, што указује на позитиван замах, чији наставак се може очекивати и током 2026.

Све локалне самоуправе су, у просеку, издавале локацијске услове у року од 21 дана, што потврђује усклађеност са максималним законски прописаним роковима, имајући у виду да је за њихово издавање предвиђен рок од пет радних дана од тренутка прибављања свих неопходних података од имаоца јавних овлашћења, који су у обавези да доставе одговоре у року од 15 радних дана. На употребне дозволе се чекало, у просеку, 13 дана, а на грађевинске осам.

За Хану Докић (14) прикупљено 272 хиљаде 930 динара: Све ближе куповини неопходних колица

Aleksandra Djuran Април 6, 2026

На Варошком тргу у Мокрину организован је хуманитарни слатко- слани базар. Овом приликом сакупљено је 272 хиљаде 930 динара која су донирана за помоћ Мокринчанки четрнаестогодишњој Хани Докић, сазнајемо од Зорице Лазић која је иницирала хуманитарну акцију:

-Поносна сам на све наше мештане који су учествовали и који су се одазвали акцији. Сакупили смо више од свих очекивања и драго ми је због тога.

Хани је са две године постављена дијагноза мишићна спинална атрофија. Са десет година дошло је до погоршања болести и са 11 је почела да користи колица.

-Средства су јој неопходна за куповину колица која ће јој омогућити да се лакше креће и да преброди све баријере на тротоару и уопште на путу од школе до куће, а које јој отежавају живот. Колица постоје само у Швајцарској и њихова цена је четрдесетак хиљада евра. Део средстава је већ прикупљен, а сада је, уз помоћ људи добре воље, циљ близу, што ће Хани омогућити да квалитетније живи – напоменула је наша саговорница.

Хана, чији су родитељи су Мокринчани, са породицом живи у Новом Саду и ученица је прве године Гимназије „Исидора Секулић“.

Број жиро рачуна на који је могуће уплатити средства за Хану Докић је 200716000000315750 банка Поштанска штедионица.

А.Ђ.

Неприлагођена брзина доминантни фактор најтежих саобраћајних незгода, истичу у МУП-у

Aleksandra Djuran Април 6, 2026

Током претходне недеље на путевима у Републици Србији догодило се 646 саобраћајних незгода у којима су погинула четири, а повређено је 255 лица. Током претходне недеље на подручју Полицијске управе Кикинда догодило се 13 саобраћајних незгода у којима је повређено пет особа.

Анализе показују да је неприлагођена брзина и даље доминантни фактор настанка најтежих саобраћајних незгода. Поред тога, некоришћење сигурносног појаса значајно повећава ризик од смртног исхода, како код возача тако и код путника. Посебно забрињава и непрописно и небезбедно кретање пешака коловозом, што често доводи до трагичних последица.

Из МУП-а апелују на све возаче да прилагоде брзину условима на путу , поштују саобраћајне прописе и да обавезно користе сигурносни појас. Пешаке подсећају да користе пешачке прелазе и да се крећу на безбедан начин, водећи рачуна о сопственој видљивости.

Верници који који Ускрс обележавају по Грегоријанском календару, данас прослављају највећи хришћански празник

Aleksandra Djuran Април 5, 2026

Верници који Ускрс обележавају по Грегоријанском календару, данас прослављају највећи хришћански празник. Ускршњој миси у Цркви Светог Фрање Асишког присуствовали су многобројни верници и представници Градске управе на челу са градоначелником Младеном Богданом.

-Свима који славе највећи хришћански празник желим среће, мира и љубави, да га проведу заједно са својим породицама и најмилијима – казао је градоначелник Богдан. – На нама је да заједнички, као и до сада, радимо на напретку нашег града, поштујући једни друге, културу, обичаје. Кикинда је препознатљива по мултикултуралности која нас краси и на коју смо поносни. Јачање међусобних односа и неговање различитости и убудуће ће бити наш приоритет јер желимо да наш град буде најлепше место за живот.

И чланица Градског већа Мелита Гомбар, упутила је честитке суграђанима који славе најрадоснији празник:

– Ускрс је време наде и благостања, такође и симбол новог живота, препорода и обнове, Нека нам ускршњи празници ојачају веру и љубав, нека нам подаре добро здравље, духовни мир и благостање нашим срцима и нашим домовима, снагу, истрајност и храброст да се суочимо са свакодневним изазовима и проблемима које нам живот неминовно намеће. Веома смо поносни на нашу заједницу која је мултикултурална и мултинационална средина, радимо на ојачавању тих односа, неговању културе, традиције и међусобног суживота наших суграђана.

Испред Католичке цркве вернике су чланови дечијег позоришта „Лане“ који су делили офарбана јаја.

А.Ђ.

Ватре Лазарице терају зло, духове и болести: Уживали и стари и млади

Aleksandra Djuran Април 3, 2026

Улице у Кикинди и околним селима ове вечери обасјавале су ватре Лазарице. Деца су са нестрпљењем чекала да падне први мрак, како би могли да прескачу ватру. Палили су се тулај, слама, гране.

Дечија граја праћена будним оком старијих чула се и у улици Стевана Синђелића где су се окупили чланови Кикиндског коњичког друштва. И Ника Белеслин била је једна од оних који су прескакали Лазарицу.

-Долазим сваке године. Окупио се велики број мојих другара. Волим да прескачем ватру, није ме страх ни када је велика– каже Ника.

Мира Ракић присетила се како је то било некада:

-У паљењу Лазарице учествовао је читав комшилук. Било је пуно младих, пуно парова и деце. Спремале су кокице, палачинке, кифле и крофне и кокице обавезно, а старији би попили по коју ракију и вино. Народно весеље трајало је до поноћи. Неретко је ту била и хармоника па се запевало и заиграло- сазнајемо од Мире Ракић.

Градоначелник Младен Богдан такође је уживао у овом обичају. Прескакао је ватру разговарао са суграђанима и дружио се са децом. Како је истакао, ови обичаји су важни, јер, пре свега, окупљају све генерације на једном месту.

И данас је тако, док млади прескачу ватру, старији Кикинђани друже се уз крофне, кокице и ракију. Тако је било и у Малом Бедему где се окупило стотинак становника овог дела града, истакао је Золтан Кочиш.

-Ми овако обележавамо сваке године Лазарицу. Палимо тулај, гране, сламу по старом обичају. Зна се да је петак вече пред Врбицу увек весео. Деца су једва чекала да падне мрак и да упалимо ватру. Кокице су обавезне. Сви донесу по нешто тако да деца поред прескакања ватре уживају и у слатким и сланим ђаконијама – открио нам је Кочиш.

Паљење ватри Лазарица сваке године пада у петак, седам дана пре Великог петка за православне вернике. Некада се веровало да прескакање упаљених снопова кукуруза, грана, сламе, тера зле духове, вештице и болест.

А.Ђ.