Град

наградјени

Свечаност поводом Дана града протекла је у знаку доделе признања заслужним појединцима и колективима.

Највише градско признање, Награду града, која се додељује за свеобухватни допринос развоју града Кикинде, добио је др Золтан Антал, специјалиста оториноларингологије у Општој болници Кикинда- за изузетну стручност, несебичност и посвећеност лекарском позиву. Награду је завредео и захваљујући својој одговорности, професионалности и чињеници да је генерацијама суграђана приступао са пажњом, разумевањем и хуманошћу, те је пример истинске службе заједници.

Посебно признање града Кикинде у области спорта – постхумно је додељено Слободану Боканићу Боди, за остварене резултате и допринос развоју спорта.

Признање у области спорта „Ника Мирков” отишло је у руке Алекси Коцкару, пливачу и Немањи Милићу, џудисти. Посебно признање заслужило је Кикиндско коњичко удружење “Банат” за очување и неговање коњичког спорта у Кикинди и ДВД Сајан за резултате у области добровољне заштите од пожара.

Признање у области здравства „Др Ранко Петровић” постхумно је додељено докторки Бранислави Маневској, за живот посвећен медицини и здрављу грађана Кикинде. Исто признање завредела је и Љубица Станаревић, медицинска сестра, за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана Кикинде.

Признање у области културе „Јован Ћирилов” отишло је у руке Браниславу Чубрилу Русу, глумцу кикиндског Народног позоришта, за изузетан допринос развоју културе и трајни траг у позоришном животу Кикинде, а исто признање додељено је и НБ „Јован Поповић“, поводом 180. година постојања и изузетног доприноса развоју културе у Кикинди.

Посебно признање у области културе добила је Сенка Удицки, за пожртвован рад у култури и позоришној уметности.

Признање у области образовања „Др Павле Кенђелац”  добиле су Ингрида Војводић Црномарковић, за посебан допринос образовању и уметности у Кикинди и Дара Белош, за посебан допринос образовању генерација деце Кикинде.

Протојереј Никола Мишковић награђен је посебним признањем за пожртвован и племенит рад са децом и младима.

Признање „Меланија Николић Гајчић” уручено је Стојану Богосављеву, за хуманитарни рад и исказано доброчинство.

Признање у области привреде „Михаило Бон” додељено је Зеленом драгстору за 30 година континуираног успешног рада и друштвену одговорност као и компанији Јафа-Банини, за изузетан допринос привреди Кикинде.

Захвалнице су добили: Брацо Азарић за допринос култури, Чедомир Вујанић за допринос промоцији града Кикинде, потом за исказану хуманост и херојство Душан Сантрач, Никола Лињачки, Никола Галић, Данијел Дражић, Вук Кесић, Милан Кесић.

За изузетне резултате у области образовања похвале су добили Лена Давидовић, Матеја Косић, Алекса Томић и Алекса Коцкар.

Драган Марковљев добио је захвалницу за  дугогодишњи рад са младим спортистима, Удружење Цар бротхерс као и КАФ Мамути за исказану хуманост, а Славко Мишков за дугогодишње активно учешће у акцији «Кутија жеља» у улози Деда Мраза.

Иза нас је година испуњена успесима и изазовима, истакао је, поздрављајући окупљене, градоначелник Младен Богдан.

– Заједничким радом и вером у снагу заједнице учинили смо важне кораке ка бољем квалитету живота у нашем граду. Улагали смо у инфраструктуру, образовање, културу, спорт, социјалну заштиту, водећи рачуна о свим суграђанима. Кикинда је град дубоких корена и препознатљивог идентитета. Вековима су га обликовали лекари, ратари, уметници, научници, просветитељи, занатлије и други. Наша је жеља да потомцима оставимо лепшу, бољу и снажнију Кикинду- поручио је градоначелник Богдан.

-Част ми је да сам међу награђенима. Свим суграђанима желим добро здравље и надам се да ћемо имати што мање посла. Наша медицина захваљујући директорици и свим радницима пружа сву могућност коју заслужују грађани. Већ четири године сам у пензији, и очекујемо кадрове који ће попунити празнину коју имамо како бисмо допринели унапређењу здравства. Хвала свим добрим људима и свим грађанима Кикинде- поручио је др Антал, захваљујући се у име награђених.

Свечаност су улепшале ученице Балетске школе, одељења у нашем граду.

Одлуку о додели годишњих признања за 2025. годину донела је надлежна Комисија за доделу награде Града и градских признања на челу са Маријаном Мирков.

 

Пијаца

Пијачни продавци у Србији ни у наредној години неће бити у обавези да користе фискалне касе. Влада је одлучила да рок за увођење фискализације на зеленим пијацама помери до 31. децембра 2026. године, што је међу продавцима дочекано са олакшањем.

Одлука је донета изменама Уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко електронског фискалног уређаја. На тај начин продужен је претходни рок, који је истицао крајем 2025. године, па продавци још најмање годину дана могу да раде без издавања фискалних рачуна.

Продавци на кикиндској зеленој пијаци сматрају да би увођење фискалних каса било тешко изводљиво због саме природе пијачне продаје. Како наводе, цене воћа и поврћа нису фиксне и често се мењају у току дана, у зависности од свежине робе и услова продаје.

-Ми смо задовољни што је одгођено. Мислим да не треба уводити фискалне касе на овој зеленој пијаци. Не могу да буду фиксне цене, јер поврће увене, бацимо, спустимо цену. Не може бити иста цена кад је свеже и кад увене – каже Марко Чакар, продавац на кикиндској пијаци.

Сличан став има и Клара Божиновска, која наглашава да се цене њене робе мењају и по неколико пута дневно. Према њеним речима, осетљивост робе додатно компликује евентуалну примену фискалних уређаја.

-Роба је осетљива на температуру и временске услове. Ако је превише хладно или превише топло, брзо се поквари и мења боју. У току једног дана има много шкарта. Ово је пијаца, људи су навикли да се ценкају, да спустимо цену. Са фискалним касама пијаца би се за кратко време затворила – истиче Божиновска.

Продавци указују и на друштвену улогу пијаце, која превазилази чисто трговинску функцију. Како кажу, непосредан контакт са купцима, ценкање и мали гестови пажње део су традиције коју не би требало нарушавати.

-Порез треба да се плаћа, али драж пијаце не треба да се дира. Тај дух треба да остане – поручују са градске пијаце.

Иако одлагање фискализације доноси привремено олакшање, питање увођења фискалних каса на пијацама остаје отворено. За сада је извесно само да ће продавци до краја 2026. године наставити да раде по постојећем систему, док се у наредном периоду очекује тражење решења које би уважило специфичности пијачне продаје.

Т. Д.

 

раду-канцеларија

Жељко Раду преузео је дужност в. д. директора Канцеларије за инклузију Рома АП Војводине.

Раду је због одласка на нову функцију и поднео оставку на место у Градском већу, где је, подсетимо био задужен за социјалну политику, демографију, осетљиве групе и људска права. Његова оставка констатована је на протеклој седници Градске скупштине.

Канцеларија за инклузију Рома, са седиштем у Новом Саду, основана је Одлуком Скупштине Аутономне покрајине Војводине у циљу унапређења положаја Рома у области образовања, запошљавања, здравства, становања, људских и других права, као и стварања услова за укључивање Рома у све сфере друштвеног, јавног и политичког живота у Аутономној покрајини Војводини.

Раду је преузео дужност од досадашњег в. д. директора Ромеа Михајловића.

 

јована-карановиц-ин-мемориам

Јована Карановић била је једна од најутицајнијих и најинспиративнијих регионалних и европских економских и технолошких лидерки. Њен посвећен рад оставио је дубок траг у разумевању дигиталних платформи, алгоритамског менаџмента и трансформације света рада.

Рођена је и одрасла у Накову, где је завршила основну школу, а гимназију похађала у Кикинди, Јована је од најранијих дана показивала изузетну интелектуалну радозналост, дисциплину и таленат за јавни говор. Са 18 година одлази у Сједињене Америчке Државе, где завршава средњу школу и наставља образовање на колеџу у Фулертону. Већ 2012. године проглашена је за најбољег говорника генерације, а њено име је трајно уписано у историју колеџа као симбол изврсности.

Паралелно са академским успехом, Јована је у Америци остварила снажан друштвени утицај кроз хуманитарни рад, као најмлађи гувернер Ротаракта у историји Лос Анђелес дистрикта 5320.

Свој академски и професионални пут наставља у Европи. У Амстердаму завршава студије економије, мастер из економије и бизниса, а потом докторира пословну администрацију на Врије универзитету. Холандија постаје њен други дом, где стиче држављанство и гради изузетну каријеру. Била је једна од најмлађих доценткиња на Еразмус универзитету у Ротердаму и проглашена међу најутицајније жене у технолошком сектору Амстердама и Холандије.

Јованин научни рад имао је глобални домет. Објављивала је у водећим светским часописима, а њени увиди цитирани су у међународним медијима и коришћени у дебатама о будућности рада и дигиталних платформи. Била је међународно признат говорник и гостујући предавач на престижним универзитетима широм света.

Посебно наслеђе оставила је кроз фондацију „Ресхапинг Wорк“, коју је основала с циљем унапређења дигиталних иновација и праведнијег света рада. Кроз конференције, партнерства и програме, утицала је на хиљаде људи и бројне институције.

Јована Карановић није била само научница и професорка, већ и ментор, визионар и лидер који је веровао у људе и нове идеје.  Изненада је преминула у својој 35. години, 18. децембра у Прагу. Сахрањена је 27. децембра у родном Накову. Њено наслеђе наставља да живи кроз знање, институције и људе које је инспирисала.

ос-свети-сава-базар

Ученици ОШ „Свети Сава“ данас на Божићном базару представљају новогодишње поклоне које су сами израдили у оквиру школске креативне секције.

Тезга је део активности секције „ИСКРА – историјско-креативна радионица“, коју води наставница историје Драгица Средојев. На базару учествују млађи ученици, који су током претходних месец дана припремали украсе и поклоне, углавном техником декупажа.

-Правили смо новогодишње поклоне, највише плочице украшене декупаж техником, јер им се то највише допало. Млађи су украшавали јелкице, Деда Мразиће и разне друге ситнице – навела је Средојев, додајући да секција има више од 30 ученика у две групе.

Међу учесницима је и Дуња Буква, ученица разреда ИВ1, која је правила јелкице и срца.

-Највише ми се допао креативни део, прављење поклона. Пријавила сам се јер волим дружење и креативан рад, а и леп је одзив грађана – продали смо много поклона – рекла је Дуња.

Прикупљена средства намењена су финансирању рада секције током целе године.

центар-за-соц-заститу-8

У просторијама Центра за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде, данас је организована новогодишња свечаност током које су корисницима услуга подељени новогодишњи пакетићи и приказан програм посвећен активностима у години на измаку.

Како налаже традиција града, кориснике је и ове године обрадовао Деда Мраз, у пратњи Снежне виле, док је пакетиће уручио градоначелник Младен Богдан, који је са корисницима и разговарао. У оквиру програма уприличен је кратак музички део, након чега је приказан филм који приказује најзначајније активности, сарадње и резултате рада Центра током године.

Директорка Центар за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде, Николета Павлов, истакла је да је овогодишња прослава организована другачије него раније.

-Одлучили смо да, поред корисника и родитеља, позовемо и све сараднике – удружења, јавне институције, службе, Црвени крст и компаније – како бисмо заокружили сарадњу и захвалили им се на подршци. Ово је уједно и леп почетак наредне године – рекла је Павлов, додајући да у услузи дневног боравка тренутно има 25 корисника, од којих је део у Центру већ дуги низ година.

Градоначелник Богдан нагласио је да је посета и подела пакетића део дугогодишње праксе града.

-Они ово ишчекују и види се колико им значи. Та емоција нама даје снагу да наставимо да се трудимо и обезбеђујемо што боље услове. Увек морамо да се подсећамо да су они наши суграђани којима је потребна посебна пажња и да треба да буду равноправни са свима – истакао је Богдан.

Новогодишња свечаност у Центру представља симболичан завршетак године и увод у празнични период који корисници проводе у кругу својих породица.

Илија-Станцул

ИЛИЈА СТАНЧУЛ (1937-2025), доајен српске и југословенске енигматике преминуо је јуче (25. децембра) у Кикинди.

Кикиндски велемајстор енигматике рођен је у Иђошу 18. септембра 1937. године. По занимању био је медицински лаборант. Цео радни век провео је радећи у Диспанзеру у улици Саве Текелије, више пута је награђиван за пожртвован рад с пацијентима, а су га суграђани увек везивали за енигматику преко које је промовисао Кикинду широм земље. Прву загонетку, спортску испуњаљку, објавио је у Енигми број 158 од 20. новембра 1954. године.

Објавио је више од 15 хиљада разноврсних енигматских прилога, а највише укрштеница. Сарађивао је са преко сто енигматских и неенигматских листова, а у неким од тих листова радио је у континуитету 30-40 година. Загонетке је састављао и на мађарском, немачком и румунском језику.

Уређивао је енигматске рубрике у листовима Ана, Хороскоп, Комуна, Ново време и Кекец. Иницијатор је покретања горњомилановачког листа Еурека. Прву укрштеницу у „Комуни“ (тада „Кикиндској комуни“) објавио је 1964. године, и од тада је имао укрштеницу у сваком броју све до 1992. године када је самоиницијативно препустио енигматску рубрику млађим кикиндским енигматима.

Енигматско удружење „Чвор“ из Бјеловара доделило му је 1971. године титулу енигматског велемајстора. За свој енигматски рад од Енигматског савеза Србије Станчул је 2012. године добио Повељу за животно дело, а прошле године повељу за 70 година континуираног енигматског рада.

Један је од оснивача Енигматског клуба „Кикинда“ а на оснивачкој скупштини акламацијом је изабран за почасног председника. За потписе користио је шифре и псеудониме: Атила, Атилин случај, И. С., Лучијан Салти, Негован, Санитет, Ст-ил, СТ-ИЛ и Стил.

êQ

Међу енигматима у Србији и региону ужива огроман углед, а преовладава мишљење да је један од најзначајнијих састављача загонетака у енигматској историји наше земље. Памтићемо га по лепим укрштеницама, прилагођеним решавачима, те по графичкој припреми за штампу, јер је већину својих прилога сам цртао. Српским енигматима Илија Станчул ће увек остати прва асоцијација на Кикинду.

Награда-Дусан-Васиљев-(6)

Град Кикинда расписао је конкурс за књижевну награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику и објављену током 2025. године. У конкуренцији могу учествовати песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије, а рок за пријаву је 14. фебруар 2026. године.

Издавачи и аутори могу пријавити књиге слањем четири примерка по наслову — три за рад жирија и једног за библиотечки фонд — на адресу Народне библиотеке „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, Кикинда, уз назнаку „За награду Душан Васиљев”.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, Селимир Радуловић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан. Одлука о добитнику биће саопштена 27. марта 2026. године, на дан смрти Душана Васиљева, који је уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи његово име.

Додатне информације могу се добити путем имејл-адресе: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

Награда „Душан Васиљев” установљена је 1997. године одлуком Културно-просветне заједнице Кикинде, у знак сећања на песника рођеног у Кикинди 1900. године, једног од најзначајнијих представника српског експресионизма. Након вишегодишњег прекида, признање је обновљено 2009. године, када је утврђено да се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора, објављену на српском језику.

Током више од четврт века постојања, добитници ове награде били су бројни истакнути аутори, међу којима су Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић, Ненад Шапоња и други.

угљеса-терзин

Улице чувају сећања једног града. Кроз њихов изглед, али и називе прелама се историја- од славних тренутака до заборављених прича.

Некадашња кикиндска Улица Михајла Полита после Другог светског рата добила је име по команданту Великокикиндског партизанског одреда Угљеши Терзину.

Терзин је потицао из грађанске породице, био је познат под надимком Апостол и учествовао у бројним борбама и акцијама против фашиста. Ипак, упркос свом ангажману, никада није проглашен за народног хероја.

Занимљиве појединости о његовом животу, улози у рату и месту у колективном памћењу, сазнајемо од историчара Милоша Пушаре.

 

етс-болница

Ученици Ђачког парламента Економско-трговинске школе посетили су у понедељак Општу болницу у Кикинди и том приликом уручили донацију намењену најмлађим пацијентима. Средства су обезбеђена из фонда који је остао након претходних хуманитарних активности које је парламент организовао током године.

Како је објаснио председник Ученичког парламента Огњен Гуцул, одлука о томе како ће новац бити утрошен донета је једногласно.

-На седници Парламента разговарали смо о томе како да искористимо преостала средства. С обзиром на празнике и значај даривања, одлучили смо да новац усмеримо деци која празнике проводе на болничком лечењу – рекао је Гуцул.

Припреме за акцију трајале су недељу дана и обухватале су куповину потребних ствари и организацију посете болници. Чланица парламента Јована Балашев истакла је да је ученицима било важно да у празнично време не забораве оне који нису у могућности да празнике проведу код куће.

Ученици наглашавају да ово није прва, али ни последња хуманитарна активност коју реализују.

-Трудимо се да увек помогнемо онима којима је помоћ најпотребнија – поручила је Нина Рофа, чланица Ученичког парламента.

Порука коју желе да пошаљу својим вршњацима и широј заједници јасна је – и мали гестови могу имати велики значај.

-Наше мало некоме заиста може да значи много. Осећај да сте урадили нешто корисно за друге је највећа награда – истакла је Николина Барбо. Сличан утисак поделила је и Николина Миленковић, која је навела да су ученици били поносни и срећни што су могли да помогну.

Подршку ученицима пружио је и директор школе Роберт Вуњак, нагласивши да школа, поред образовне, има и важну васпитну улогу.

-Поред знања, важно је да код ученика негујемо вредности као што су хуманост, солидарност и брига за друге. Поносни смо што наши ученици то показују конкретним делима – нагласио је Вуњак.