Град Архиве | Паге 26 оф 362 | Кикиндски портал

Библиотека у Кикинди уводи аудио-књиге: Читајте ушима уз апликацију „КњигаПрича“

Redakcija Kikindski Марцх 16, 2026

Народна библиотека „Јован Поповић“ уводи нову услугу која читаоцима омогућава да књиге не само читају, већ и – слушају. Од сада, сви чланови библиотеке могу бесплатно да користе аудио-књиге путем апликације „КњигаПрича“, што представља савремен начин приступа литератури.

Нова услуга представљена је у библиотеци, а како је објаснио Ненад Иђошки, директор и суоснивач платформе „КњигаПрича“, сарадња је почела пре неколико месеци.

– Ова услуга омогућава члановима ваше библиотеке да бесплатно слушају аудио-књиге. Ми сарађујемо са девет градских библиотека, а након разговора са Дуњом Бркин Трифуновић увидели смо да постоји интересовање да се ова услуга уведе и у Кикинди – рекао је Иђошки.

Коришћење апликације је једноставно. Чланови библиотеке најпре скенирају QР код и попуњавају захтев за позајмицу, након чега бирају до три аудио-књиге које желе да слушају. Библиотека затим проверава да ли је чланарина активна и кориснику шаље упутство за приступ апликацији.

Аудио-књиге се могу слушати на мобилним телефонима и таблетима, и на андроид и на „епл“ уређајима, а корисници истовремено могу да позајме до три наслова на период од 21 дан.

Фонд тренутно обухвата око 245 аудио-књига, а очекује се да ће се ускоро додати и нови наслови.

– Фонд се стално проширује. Тренутно имамо преко 240 наслова, а недавно смо добили велики број нових књига од једног издавача које су сада у процесу објављивања – додао је Иђошки.

Према речима в.д. директора Народне библиотеке „Јован Поповић“, Дуње Бркин Трифуновић, ова услуга може бити посебно корисна различитим групама корисника.

– Свакако младима и деци, јер су навикли на технологију и често им је занимљивије да слушају књиге. Ово је значајно и за особе са оштећењем вида, али и за запослене људе који немају времена да седну и читају. Сада могу да слушају књигу док обављају друге активности – истакла је она.

Она додаје да богат избор омогућава читаоцима да пронађу књигу по свом укусу.

– Међу 245 наслова верујем да свако може да пронађе нешто за себе. Потрага за књигом је на неки начин и потрага за сопственим читалачким путем, а ми смо ту да помогнемо читаоцима да га пронађу – рекла је Бркин Трифуновић.

Искуства других библиотека које већ користе ову платформу показују да су корисници веома задовољни. Како је истакнуто, ова услуга омогућава сигуран и комплетан приступ аудио-књигама, што је посебно важно када је реч о школској лектири.

Увођењем аудио-књига Народна библиотека „Јован Поповић“ прави корак ка модернизацији библиотечких услуга, омогућавајући да књига буде доступна читаоцима у сваком тренутку – било да су код куће, у шетњи или на путу.

Т. Д.

Квалитет живота у градовима у Србији: Сомбор први, Кикинда у првих десет

Jelena Trifunović Марцх 16, 2026

Прелиминарни резултати истраживања перцепције грађана показали су да су Сомбор, Шабац и Пирот градови у којима су најквалитетнији услови за живот у Србији, а на високом деветом месту нашла се Кикинда- пише магазин Форбес Србија.

На листи првих 10 нашло се укупно шест војвођанских градова- Сомбор, Вршац, Суботица, Сремска Митровица, Кикинда и Нови Сад. На зачељу листе су Врање, Нови Пазар и Зајечар.

Примера ради, Београд се нашао на 14. месту, Зрењанин на 16, а Ужице на 19. месту.

Грађани су градове оцењивали кроз 10 димензија/категорија односно 54 индикатора. Сомбор је био првопласирани у осам категорија: безбедност и здравство, образовање и људски капитал, мобилност и приступачност, становање, социјална инклузија и једнакост, економија и тржиште рада, животна средина и клима, те јавне услуге и управа.

Занимљиво је да је у категорији диготална спремност Кикинда прва, а Сомбор други, док је у категорији култура и разонода, Сомбор на другом месту после првопласираног Пирота.

– Како су грађани обухваћени испитивањем оцењивали само своје пребивалиште, може се закључити да су Сомборци најпоноснији на своју заједницу и у њој виде боље шансе за напредак него Зајечарци – наводи Форбес Србија.

Да су резултати истраживања врло занимљиви, оцењује и градоначелник Младен Богдан.

-Бити на 9. месту од 28 градова показује да ипак ови овде људи раде нешто. Посебно када видите да је истраживање радио „Форбс Србија”, у сарадњи са медијима, који благо речено, нису наклоњени власти. Апропо свих критика, мање основаних, више оних неутемељених, изношења неистина, обмањивања јавности и негирања резултата, оно што не можете да сакријете је оно се голим оком види. Много тога је урађено у последњих 10 година, посебно у привреди и комуналној инфраструктури. Да ли је довољно? Није. Важно је да знате потребе и проблеме народа у сваком крају града и села. Људи виде да се једно по једно решава. Покренули смо доста важних и крупних ствари ове године и очекује нас још пуно тога да урадимо- оцењује Богдан.

У овом истраживању грађани су бирали између унапред дефинисаних изјава о свом граду, број испитаника је одабран пропорционално величини сваког града, а испитаници су били унапред упознати с којим циљем се спроводи истраживање.

Резултати истраживања перцепције грађана биће употребљени за израду Индекса најбољих градова Србије (Бест Цитy Индеx). На изради овог рангирања ради Економски факултет у Нишу, уз подршку пројекта УР Wисе који финансира Европска унија.

Ђаци са ловцима у акцији бројања зечева на Млаки

Redakcija Kikindski Марцх 15, 2026

Ловачко удружење „Кикинда“, у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града Кикинде, организовало је јутрос традиционално сезонско бројање зечева на потесу Фазанерије „Млака“. Акцији су се придружили и ученици Основне школе „Јован Поповић“, који су имали прилику да део дана проведу у природи и из непосредне близине сазнају више о дивљачи и очувању ловишта.

Окупљање је било у 8 часова код ресторана „Ловац“, одакле су учесници кренули на терен. У акцији је, према расположивим информацијама, учествовало око 60 људи, међу којима су, поред чланова Ловачког удружења и ђака шестог и седмог разреда, били и извиђачи.

-Ово је била прилика да се најмлађи упознају са начином на који се прати бројно стање дивљачи, али и да разумеју због чега су овакве активности важне. Бројање зечева део је редовних сезонских активности на основу којих се касније израђује документација и планирају даљи кораци у управљању ловиштем – сазнајемо од представника Секретаријата.

Посебан значај акције огледа се и у едукативном карактеру. Боравећи у природи и упознајући ловна подручја Кикинде, деца су имала прилику да град и његову околину виде из другачије перспективе, али и да сазнају да дивљач представља природно богатство које треба чувати.

Сарадња локалних институција, ловачких организација и школа на овај начин доприноси развијању свести код младих о значају заштите животне средине, одговорног односа према природи и очувања живог света у окружењу.

На депонији у Мокрину постављене камере: Нови корак у спречавању стварања дивљих сметлишта

Aleksandra Djuran Марцх 13, 2026

На дивљој депонији у Мокрину постављене су камере које ће допринети да се више не одлаже отпад на излазу из села. Бесправно сметлиште ругло је села и већ двадесетак година она представља проблем. Значајна средства сваке године издвајају се за њено уређење, међутим, врло брзо након чишћења, поново се на овој локацији створи нова депонија.

Видео надзор, шест камера, допринеће да се један од највећих проблема у Мокрину реши, истакао је градоначелник Младен Богдан, који је заједно са чланом Градског већа Бојаном Микалачким и председником Савета МЗ Мокрин Гораном Ристићем био на депонији.

-Постављање камера је пилот пројекат. Уколико се покаже успешан видео надзор ћемо поставити и у осталим месним заједницама. Поред тога што ће камере спречити бесправно одлагање отпада, одвратиће и све оне који су то планирали. Апелујем на Мокринчане да сада не створе нову дивљу депонију него да отпад одлажу на прописан начин. Огромна средства издвајамо годинама уназад да уредимо депонију која се сваке године изнова ствара. Новац који улажемо у чишћење могли смо да утрошимо на друге пројекте који би допринели лепшој животној средини у селу.

Важно је и да се пријаве особе које бацају смеће на дивљој депонији. Без пријаве надлежне службе не могу адекватно да реагују и да санкционишу све који непрописно одлажу отпад. Комуналне казне су увећане и крећу се од 25.000 до 150.000 динара.

-Дивља депонија заузела је велику површину и она је и највећи проблем са којим се суочавамо – прецизирао је Ристић. – Сада је већ стигла до самог улаза у село. Поред камера, појачана је и контрола пољочувара, тако да се надам да ћемо успети у намери да станемо на пут несавесним мештанима, али и фирмама које такође отпад одлажу на овом месту. И сами Мокринчани свесни су проблема и у последње време све више њих долази и нуди своју помоћ.

Сваке године месна заједница утроши од 200.000 до 400.000 динара за уређење овог простора и већ након неколико дана она поново никне. Крајем прошле године утрошено је чак 12 милиона динара које су обезбедили Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду и град.

-Све мање је оних који смеће одлажу на овом простору, што је за похвалу – закључио је Ристић.

Само у протеклој години, поред 12 милиона за мокринску, издвојено је и десетак милиона динара за чишћење депонија у Башаиду и на потесу ка Руском Селу.

А.Ђ.

У сусрет Светском дану права потрошача: Посебна пажња заштити пензионера

Aleksandra Djuran Марцх 13, 2026

Светски дан права потрошача обележава се у недељу, 15. марта. Циљ кампање јесте информисање грађана и јачање њихове свести о правима у овој области сигурност и тачне информације о производима приликом куповине, квалитетне услуге, рекламације и коректан однос произвођача и трговаца према купцима.

-На овај дан подсећамо на значај континуиране заштите и унапређења права свих грађана на тржишту, као и на потребу додатне бриге о најрањивијим категоријама потрошача – истакао је за наш портал Дарко Цвијан из Удружења потрошача Кикинде. – Посебну пажњу потребно је посветити пензионерима, који се често суочавају са различитим облицима непоштене пословне праксе, недовољно јасним уговорним одредбама, као и агресивним начинима продаје робе и услуга. Због недовољне информисаности, али и специфичних животних околности, старији грађани су често изложени већем ризику од доношења неповољних потрошачких одлука.

Веома је важно континуирано информисање и едукација пензионера о њиховим правима, као и обезбеђивање доступне стручне подршке у решавању потрошачких проблема и рекламација. Јачањем свести о потрошачким правима и механизмима заштите доприноси се сигурнијем и праведнијем тржишту за све грађане.

-У наредном периоду наставићемо са активностима усмереним на информисање грађана, пружање саветодавне помоћи и унапређење нивоа заштите потрошача, са посебним акцентом на подршку пензионерима. У плану је организовање едукација да им укажемо на најновије малверзације и да их саветујемо како да се заштите – навео је Цвијан и додао да је овогодишња тема „Сигурни производи- задовољни потрошачи“.

Светски дан права потрошача представља прилику да институције, организације за заштиту потрошача и привредни субјекти заједнички укажу на важност поштовања потрошачких права и унапређења тржишне праксе, уз посебан фокус на заштиту старијих суграђана. Заштита потрошача није само законска обавеза, већ и важан показатељ друштвене одговорности и бриге за најосетљивије чланове друштва.

Борба против фалсификованог меда: Пчелари траже строже казне

Redakcija Kikindski Марцх 12, 2026

Савез пчеларских организација Србије покренуо је иницијативу да се фалсификовање меда у нашој земљи прогласи кривичним делом. Циљ је строже кажњавање произвођача и трговаца који на тржиште пласирају производе који се представљају као мед, а по саставу то нису. Пчелари истичу да би таква промена закона могла значајно да заштити и потрошаче и поштене произвођаче.

Према подацима Савеза пчеларских организација Србије, проблем фалсификованог меда присутан је већ годинама и представља један од највећих изазова за домаће пчеларство. Локални пчелар Саша Чолак, који се пчеларством бави четири деценије и дугогодишњи је бивши председник Савеза пчеларских организација Војводине, сматра да је свака иницијатива у правцу строжег кажњавања фалсификата добродошла.

-Свака иницијатива у том правцу је добра јер смо ми пчелари већ оптерећени бројним проблемима – од климатских услова, тровања пчела до напада штеточина. А онда се суочавамо и са фалсификованим медом. Нешто што је фалсификат има нижу цену у односу на оригиналан производ и ми добијамо нелегалну конкуренцију – каже Чолак.

Он објашњава да је важно јасно дефинисати шта се сматра фалсификатом.

-Морамо да разграничимо шта је фалсификат. Ако се у мед дода одређена количина шећерног сирупа или друге супстанце, по мом мишљењу то је већ фалсификат, јер тај производ више не одговара стандарду квалитета. Постоје и производи који изгледају као мед и нуде се као мед, а по саставу су нешто сасвим друго – истиче он.

Посебан проблем је, како наглашава, то што потрошачи данас готово да немају начин да сами препознају фалсификат.

-Изузев лаобраторијске анализе, не постоји ништа што потрошачи могу поуздано да ураде да разликују прави мед од фалсификованог. Толико су хемијски усавршили фалсификате да све оне „цаке“ са интернета – са чачкалицом, паљењем или прављењем куглице – више не важе. Чак и ја, после 40 година бављења пчеларством, не могу са стопроцентном сигурношћу да кажем да ли је нешто фалсификат или прави мед – објашњава он.

Због тога пчелари решење виде пре свега у системским контролама.

-Ако се ова иницијатива изгура, онда би требало да крену озбиљне контроле надлежних институција и примене санкција, а не само претње онима који су ухваћени у кривотворењу меда. То је једини начин да се заштите и пчелари и потрошачи – сматра Чолак.

Он додаје да су управо потрошачи ти који најчешће страдају од фалсификата.

-Људи купују мед за своје болесно дете или родитеље, а добију нешто што по закону не би смело ни да се назове мед – закључује Чолак.

Пчелари зато очекују да ће иницијатива о проглашавању фалсификовања меда кривичним делом довести до строжих контрола и казни, што би могло да допринесе уређењу тржишта и већем поверењу потрошача у овај природни производ.

Т. Д.

Уређене просторије Месне заједнице у Новим Козарцима

Redakcija Kikindski Марцх 12, 2026

У протеклом периоду уређене су просторије Месне заједнице Нови Козарци, како би овај простор био лепши, функционалнији и пријатнији за рад запослених, али и за све мештане који у МЗ долазе због различитих административних и свакодневних потреба.

Посебну захвалност из Месне заједнице упутили су свом мештанину Милану Јованићу, који је радове извео несебично и потпуно бесплатно. Како истичу, овакви примери солидарности и спремности да се помогне свом селу представљају прави пример заједништва и заслужују посебно поштовање.

Сав неопходан материјал за извођење радова обезбедила је Месна заједница Нови Козарци.

Из Месне заједнице захваљују свима који на било који начин доприносе да Нови Козарци буду уређеније и лепше место за живот.

Т. Д.

Храброст без плате, понос без граница: ДВД Сајан

Redakcija Kikindski Марцх 12, 2026

Добровољно ватрогасно друштво Сајан, једно од најактивнијих и најбројнијих у општини Кикинда, добитник је градског признања за 2025. годину. За чланове друштва то није само награда, већ потврда да њихов дугогодишњи хуманитарни рад има дубок значај за заједницу.

-Први пут смо конкурисали за награду 2024. године јер смо тада били најуспешнији, али нисмо добили. Наговорили су ме да поново поднесемо пријаву 2025. године. Искрено, нисам се надао да ћемо добити нешто – каже председник друштва Алекс Нађ.

-Ова награда нам много значи јер видимо да се исплати труд и хуманитарни рад и да се цени наш дугогодишњи посао.

Традиција добровољног ватрогаства у Сајану траје дуже од једног века. Друштво је основано 1911. године, а љубав према овом позиву често се преноси генерацијама у породицама.

-Овај посао се наслеђује са оца на сина, али и са мајке на ћерку – истиче Нађ.

Кроз друштво је прошло више од 500 чланова, а данас броји око 120 активних добровољаца. Међу њима је око 45 деце и младих узраста од шест до 18 година, око 70 одраслих и неколико почасних чланова.

У рад друштва укључен је и значајан број младих спремних да помогну заједници, не тражећи ништа за узврат. Захваљујући удаљености од Кикинде, добровољци из Сајана често су прва јединица на терену.

-Ми смо прва линија. Удаљени смо 20 километара и можемо брзо да реагујемо пре доласка професионалаца јер смо добро обучени – наглашава Нађ.

Последњих година број пожара је смањен, чему су допринели едукација мештана и укључивање младих у рад друштва.

-Децу учимо од малих ногу да буду примерна, да поштују правила, буду хумана и пруже помоћ у свакој ситуацији, не само приликом пожара – каже председник.

Оперативна јединица поседује специјализовану обуку за шумске пожаре, временске непогоде и потраге, а добровољци су спремни да помогну и ван своје територије.

-Можемо да шаљемо наше добровољце у помоћ широм Србије – додаје Нађ.

Друштво је активно и у друштвеном животу села — учествује у радним акцијама, дежурствима, манифестацијама и бројним ватрогасним такмичењима.

-Због великог ангажовања, резултати се добро котирају – истиче он.

Посебно се издвајају спортско-стручни успеси. На општинском такмичењу 2023. године освојене су три златне, две сребрне и једна бронзана медаља, а на окружном нивоу три злата. На државном такмичењу у Новом Саду подмладак је освојио треће место, док су јуниори постали шампиони Србије и пласирали се на Европску олимпијаду.

У јулу 2024. године јуниори су учествовали на Ватрогасној олимпијади у Италији, где су освојили бронзану медаљу по ЦТИФ критеријумима — успех који је био понос не само за друштво већ и за цело село.

-На овај начин доказали смо да се сваки рад, труд, упорност, а пре свега хуманост вреднује и награђује – наглашава Нађ.

У друштву истичу да је њихов највећи циљ да наставе да развијају младе и негују праве вредности.

-Настојаћемо да останемо достојни ових медаља, да подржавамо наше чланове, да их едукујемо и научимо правим вредностима — да буду добри ватрогасци, али пре свега добри људи – поручује председник.

У времену када се добровољни рад све ређе истиче, добровољни ватрогасци из Сајана остају симбол солидарности и заједништва. Њихова спремност да помогну другима, често без икакве накнаде, показује да праве вредности и даље живе у малим срединама — тамо где се храброст не мери речима већ делима.

Т. Д.

У саобраћајној незгоди у Кикинди повређене четири особе

Aleksandra Djuran Марцх 12, 2026

На подручју Полицијске управе у Кикинди јуче (среда) догодила се једна саобраћајна незгода у којој су повређена четири особе. Истог дана на путевима у Републици Србији догодиле су се 103
саобраћајне незгоде, у којима је погинуо један и повређено 36 учесника у саобраћају.

Од почетка године у саобраћајним незгодама погинуло је 16 пешака, што представља озбиљно упозорење на безбедност најрањивијих категорија учесника у саобраћају.

Свакодневно се дешавају саобраћајне незгоде са пешацима, чак и на пешачким прелазима, из МУП-а апелују на возаче да у зонама пешачких прелаза смање брзину возила како би могли безбедно да се зауставе и пропусте оне који намеравају да пређу коловоз.

Апел се односи и на пешаке да коловоз прелазе искључиво након што се увере да то могу урадити на безбедан начин. Пешаци, нарочито ноћу и у условима смањене видљивости и на путевима ван насеља, у обавези су да носе светлоодбојни прслук или други рефлектујући материјал, како
би возачи могли благовремено да их уоче.

Документарни филм „Од Кикинде до Нарвика“ Кнута Фловика Торесена промовисан у Београду

Aleksandra Djuran Марцх 11, 2026

У београдској Ложионици одржана промоција документарног филма „Од Кикинде до Нарвика“, остварења које осветљава страдање српских логораша депортованих у Норвешку током Другог светског рата.

Догађај је окупио бројне званице, међу којима су били шеф посланичке групе Српске напредне странке у Скупштини Србије Миленко Јованов, градоначелник Кикинде Младен Богдан са најближим сарадницима, народни посланици Љубица Врањеш и Лав Пајкић, као и представници Амбасаде норвешке у Србији, Министарства спољних послова. Аутор филма је Кнут Фловик Торесен, норвешки писац и историчар из Арендала, места поред Нарвика, који је и бивши официр норвешких оружаних снага, а циљ му је био да очува културу сећања на жртве чија се судбина не заборавља ни деценијама касније, далеко од отаџбине.

-Пројекција филма подсећа нас на једно од најтежих поглавља у историји Кикинде. Судбина наших суграђана који су 1942. године интернирани у логоре код Нарвика опомиње нас колико је важно да чувамо сећање на њихову жртву и страдање. Из те трагедије настало је и искрено пријатељство између Кикинде и Нарвика, које траје деценијама и показује да и из најтежих времена може проистећи разумевање и солидарност међу народима. Наша је дужност да памтимо прошлост, да поштујемо жртве и да истовремено гледамо у будућност, градећи друштво засновано на миру, слободи и међусобном поштовању – истакао је овом приликом градоначелник Богдан.

А.Ђ.