Град

богдан-8-март-(4)

Градоначелник Младен Богдан Међународни дан жена честитао је свим суграђанкама. Током дана посетио је оне које данас, 8. марта раде – у Општој болници, амбулантама Дома здравља и у Тржном центру.

Овом приликом уручио им је руже, а даме су биле позитивно изненађене џентлменским гестом првог човека града, који им је измамио осмехе на лицима.

 

васар-басаид-март-2026-(1)

Први овогодишњи робни вашар у Башаиду окупио је велики број посетилаца и продаваца. Могло се  наћи све  од игле до локомотиве. Доступна је била роба широке потрошње, воће, поврће, намештај, ситна живина, огрев, саднице, ствари за кућу, намештај, алати, радне машине и још много тога.

Продавци, али и купци дошли су из читавог северног Баната. Наредни вашар је друге недеље у априлу.

азариц-излозба

Ретроспективна изложба слика Браце Азарића отворена је јуче у Народној скупштини Републике Србије. Поставка обухвата 26 радова насталих током пет деценија стваралаштва и представља пресек његовог уметничког пута — од реализма до апстракције.

Азарић каже да му је излагање у здању парламента посебно значајно због самог амбијента.

-Раније сам већ излагао у Београду — у Скадарлији, Дому војске, галеријама, „Божидарцу”— али ово ми је можда и најдраже излагање због самог простора Скупштине. То је јако леп простор, све је у мермеру – наводи уметник.

Поставка чини 26 слика из различитих фаза његовог рада, укључујући и три апстрактна дела. Радови су бирани тако да представе континуитет стваралаштва. Централну идеју изложбе описује као „борбу за душу“.

-Сликар даје део своје душе делу, а она се преноси на онога ко слику посматра. Праву уметност и лаик може да разуме и осети – истиче Азарић.

Уметник је поделио са публиком у Београду и своју забринутост по питању стања у друштву.

-Влада једно ништавило. Можда је то и циљ – да човек изгуби душу. Вештачка интелигенција улази у све поре друштва па и у уметност. Она може да буде паметнија од човека, али нема душу. Вештачка интелигенција направи прелепу слику али она је мртва, нема душе: када погледаш у слику направљену на тај начин, нема осећаја присности. Права уметност има моћ да човеку сачува душу – каже Азарић

Изложбу је отворио историчар уметности Здравко Вучевић, дугогодишњи кустос Музеја савремене уметности. Академска сликарка и песникиња Наташа Радосављевић Нара говорила је своју поезију, док се аутор обратио публици и рецитовао стихове Јована Дучића.

Након Београда, изложба ће почетком априла бити представљена у Центру за културу у Смедереву. Планирана су и гостовања на СПЕНС-у у Новом Саду и у музеју у Руми.

Азарић себе сврстава у апстрактни експресионизам и сматра да уметност има суштинску улогу у друштву.

Заједно са колегама сликарима, Браца Азарић ће сутра у Галерији “Здравко Мандић” у Новим Козарцима уприличити изложбу посвећену дамама са почетком у 19 часова.

Т. Д.

географија-такмицење

Кикинда је и ове године имала запажене резултате на Националној географској олимпијади, а шесторо ученика изборило се за пласман на републички ниво такмичења. Успех доноси и прилику за пласман на Европску географску олимпијаду. Такмичење је одржано у недељу на Географском факултету Универзитета у Београду у Земуну.

Град су представљали ученици три основне школе — „Свети Сава“, „Жарко Зрењанин“ и „Вук Караџић“. На регионалном нивоу такмичили су се Филип Родић, ученик седмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“, Јана Ињац, ученица осмог разреда ОШ „Вук Караџић“, као и једанаесторо ученика ОШ „Свети Сава“.

Међу такмичарима из ОШ „Свети Сава“ били су седмаци Никола Родић, Стефан Ступар, Вукашин Илић и Урош Вујадинов, као и осмаци Вања Дербакова, Уна Угрешић, Николина Пилиповић, Вукашин Ћирић, Лука Баба, Вук Матијевић и Никола Томић.

Пласман на републички ниво изборили су Јана Ињац, Филип Родић, Никола Томић, Вукашин Ћирић, Вукашин Илић и Стефан Ступар.

Такмичење обухвата проверу теоријског знања и практичну примену географије, укључујући сналажење у простору и решавање задатака ван оквира школског градива.

Ментори ученицима су Александра Остојић, Наташа Шуљан и Мирослав Грујић.

Т. Д.

наса-куца-базар

Корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ данас продају своје рукотворине на тргу испред Културног центра, у периоду од 10 до 13 часова. Суграђани могу да купе производе по симболичним ценама и тако подрже њихов рад.

-Прикупљена средства биће уложена у активности корисника како би поново учествовали у јавним програмима, као и у одласцима у биоскоп, на екскурзије и дружења. Акција представља један од начина њихове интеграције у друштво, са циљем јачања самопоуздања и осећаја корисности – изјавила је Милица Ристић, радни терапеут и стручни сарадник у Центру „Наша кућа“.

Иначе, Центар је основао Град Кикинда ради унапређења квалитета живота особа са различитим сензорним, менталним и другим сметњама и инвалидитетима, као и њиховог што већег осамостаљивања кроз практичан живот.

Т. Д.

Ива-Племиц-1

Одлука да напусти родни град и школску годину проведе у иностранству за Иву Племић, гимназијалку из Кикинде, била је, како сама каже, „једна од најважнијих и најхрабријих одлука у животу“. Захваљујући програму интеркултуралне размене организације АФС, она од септембра 2025. године живи у Француској, у предграђу Лиона, где похађа гимназију и стиче искуства која, како истиче, мењају њен поглед на свет.

-Рођена сам и одрасла у малом граду, што ме је одувек подстицало да упознам више света и изађем из своје зоне комфора – каже Ива за наш лист. Француску је изабрала због културе, историје и језика, али и због породице која тамо живи. Припреме за размену трајале су месецима, али, како каже, „ништа не може у потпуности да припреми човека за живот у другој земљи“.

Почетак боравка био је испуњен узбуђењем и новинама, али временом су се јавили изазови.

-Како време пролази, постаје све теже због удаљености од породице, пријатеља и менталитета уз који сам одрасла – наводи она. Француски менталитет описује као дистанциранији, а културне разлике приметне су и у исхрани.

-Једе се мање меса него код нас, али су десерти заиста одлични – додаје.

Најемотивнији тренутак до сада био је током божићних празника.

-Провођење празника са породицом, али не са својом, било је веома тешко – признаје Ива. За празничном трпезом окусила је и традиционалне специјалитете, попут пужева и живих шкољки, што описује као искуство које неће заборавити.

Живот у француској породици дао јој је својеврстан осећај припадности. Посебно се зближила са „хост“ мајком Жули и њеном децом, са којима дели радозналост према другим културама. Заједничко учење клавира постало је симбол нових веза и топлине.

-Тај заједнички тренутак музике пружио ми је осећај припадности и нову вештину коју ћу понети са собом – каже она.

Ива похађа гимназију „Кондорсе“ у Сен Присту, где јој велику подршку пружа разредни старешина и професорка француског језика Едит Англеро. Уз њену помоћ брзо је напредовала у језику и прилагођавању новом школском систему, који се значајно разликује од српског.

-Школски дан траје и до десет сати, а ученици имају индивидуалне распореде и мало времена за дружење током недеље – објашњава Ива.

Упркос томе, стекла је блиске пријатељице које јој помажу у учењу и свакодневици. Неке од њих су почеле да уче српски језик, док она све сигурније говори француски.

-За пет месеци научила сам да готово у потпуности користим француски у свакодневној комуникацији – истиче са поносом.

Поред наставе, укључила се у драмску секцију школе. Иако је на почетку добила значајну улогу, због обавеза је наставила рад иза сцене, бавећи се костимографијом, сценографијом и израдом постера. То искуство помогло јој је да се осети корисно и укључено у школски живот.

Размена је донела и нову свест о сопственом идентитету.

-Схватила сам да не само да ја упознајем Француску, већ и Француској представљам Србију – наглашава она, додајући да је упознала вршњаке из бројних земаља и изградила пријатељства која премашују границе.

Иако је Француска развијена земља, поједини аспекти друштва били су јој изненађујући. У школама, на пример, није дозвољено истицање верских обележја, па не може да носи крстић на ланчићу. Та правила су јој у почетку била тешка за разумевање, али су део система на који се прилагодила.

Живот далеко од куће, каже, значајно је допринео њеном сазревању.

-Учи ме да будем зрелија, самосталнија и да се снађем у непознатом – дели са нама Ива. Подршка породице и пријатеља из Србије даје јој снагу да истраје и из искуства изађе јача.

Размена у Француској није увек лака, али је, како поручује, непроцењиво искуство.

-Препоручила бих годину на размени свакоме ко се боји – ко се боји да упозна себе или верује да је свет већи од онога што нам је до сада приказано – поручује Ива.

У Француску је стигла 5. септембра 2025. године, а повратак у Србију планира почетком летњег распуста. До тада, ова храбра Кикинђанка наставља да гради мостове између култура — и да свет гледа ширим, отворенијим очима.

Т. Д.

 

оо

Тамно плави аутомобил, Застава 750, стигао је из Кикинде у Бањалуку са необичним детаљима као да је 31. децембар, преноси портал Српска инфо. Како наводе описијући атракцију на четири точка (чије фотографије на бањалучким улицама можете погледати на овом линку)- на фаровима и даље стоје рогови ирваса, на предњој маски црвени нос, а изнад задње регистарске ознаке свечана машна.

Док су лампице одавно скинуте, јелке раскићене, а празнична еуфорија спласнула, овај добро очувани фића пркоси календару. Тамно плава каросерија блиста, детаљи су уредни, а његов препознатљив изглед изазива осмехе и питања пролазника: „Зар још трају празници?“, пише портал.

Српска инфо указује да су старији суграђани с носталгијом посматрали легендарног фићу и присећали се времена када је био симбол породичних путовања и домаће ауто-индустрије.

Фићо из Кикинде, са роговима, црвеним носом и машном, постао је симбол једноставне радости: мало ведрине на улицама никада није вишак – чак и када је март- констатује Српска инфо.

Извор: српска инфо

Фото: Илустрација пиxабаy

 

1-(9)

Полиција у Кикинди ухапсила је Ј. Б. (56) из Кикинде због недозвољеног промета акцизних производа, а против Б. М. (54) биће поднета кривична пријава у редовном поступку због тога што је ухапшеном помогао да сакрије 84 бокса цигарета разних марки без акцизних маркица.

У саопштењу Министарства унутрашњих послова наводи се да су акцију хапшења спровели припадници МУП-а, Управе криминалистичке полиције, Службе за сузбијање криминала, Одељења за сузбијање привредног криминала и полицијски службеници Полицијске управе у Кикинди.

Ухапшеном Ј. Б. се на терет ставља извршење кривичног дела недозвољен промет акцизних производа и кривично дело спречавање и ометање доказивања, а Б. М. се на терет ставља кривично дело спречавање и ометање доказивања у помагању.

 

козарци-састанак

У Месној заједници Нови Козарци организован је састанак између представника Савета и удружења, организатора манифестација и пољопривредника. Овом приликом представљени су планови за инфраструктурна улагања, али и за подршку удружењима и организацију манифестација.

-Циљ нам је да унапређујемо како садржај друштвеног живота, тако и услове за квалитетнији живот свих мештана – истакао је Марко Чавка, потпредседник Савета МЗ. – Удружења и манифестације имају немерљив значај за очување традиције, неговање културе и стварање садржаја за све генерације.

 

Са пољопривредницима који су се одазвали разговору договорено је да се уреде атарски путеви.

-Сложили смо се око динамике радова са којом су и пољопривредници задовољни јер неће реметити предстојеће радове у пољу. Месна заједница обезбедиће нафту, а произвођачи тракторе и прикључну механизацију. Атарски путеви нису у задовољавајућем стању и на састанку су одређени  и приоритети које је потребно прво уредити. Ово је први пут да ће организовано, Месна заједница и пољопривредници, санирати делове атара – навео је Чавка.

А.Ђ.

 

тиса
Градоначелник Младен Богдан и представници Регионалне привредне коморе Кикинда посетили су производни погон компаније „Тиса Аутомотив” у Кикинди, који у нашем граду послује од 2019. године.
Погон компаније производи кабловске склопове који се користе у аутомобилској индустрији и запошљава знатан број радника из Кикинде и околине.
Како је саопштено након посете, на састанку са менаџментом потврђена је добра сарадња локалне самоуправе и компаније. Разговарало се и о тренутним изазовима у пословању „Тиса Аутомотив” и плановима компаније у наредном периоду.
У току посете, градоначелник је имао прилику да се увери у услове рада у погону и разговара са запосленима.
– Евидентно је да постоје бројни изазови и проблеми са којима се суочава аутомобилска индустрија, услед глобалних геополитичких и економских кретања и притисака на тржишту. То највише осећају запослени и због тога је важно да имамо партнерски однос са послодавцима. Морамо стратешки да размишљамо у будућност, јер људе највише интересују сигурност и стабилност радног места. Радује ме што компанија има такве планове и што ће, на позив Министарства привреде, учествовати на Пословном форуму Србија – Мађарска у Будимпешти. Важно је да се сви заједно боримо за одрживост привреде и свако радно место- поручио је градоначелник Богдан овом приликом.
error: Content is protected !!