Град Архиве | Паге 28 оф 345 | Кикиндски портал

На националној конференцији „Србија – наша породица“ учествовао и градоначелник Младен Богдан

Aleksandra Djuran Децембер 16, 2025

Трећа национална конференција „Србија – наша породица“, на којој је започета израда првог документа Стратегије демографског развоја Републике Србије до 2036. године, са пројекцијама до 2050. године, организована је у Београду.

Конференцији, коју је отворио премијер Републике Србије Ђуро Мацут, нагласивши да је демографија једно од кључних питања за будућност земље и на којој је саветник председника Србије за регионална питања Милош Вучевић истакао да без народа нема државе, као и да је питање опстанка народа кључно за сваку земљу и на томе држава и појединац заједно морају да раде, присуствовали су Младен Богдан, градоначелник Кикинде, као и Жељко Раду, члан Градског већа.

-Учествујући на конференцији потврдили смо да је Кикинда град који системски улаже у породицу, децу и младе. Активно учествујемо у обликовању државних политика усмерених на јачање породице, останак становништва и стварање сигурнијег и стабилнијег амбијента за живот нових генерација – навео је Богдан.

О циљевима и правцима будуће стратегије говорила је Јелена Жарић Ковачевић, министарка за бригу о породици и демографију, истакавши да се по први пут приступа изради свеобухватног, системског документа који ће објединити мере државе и локалних самоуправа у области популационе политике.

Очекивања су да стратегија донесе три кључне вредности. Јасне циљеве, засноване на подацима, како би се успорили негативни трендови и створили услове за раст броја становника. Да повеже све секторске политике, од образовања до бриге за децу, социјалне заштите, економске сигурности, стамбене политике и здравља, тржишта рада и регионалног развоја у једну јединствену међуресорну системску политику која директно утиче на квалитет живота наших грађана. И да започне, али и да обезбеди континуитет, јер демографија не трпи кратке рокове.

Конференцији су присуствовали и бројни министри у Влади Републике Србије.

А.Ђ.

Упаљена новогодишња расвета у Банатском Великом Селу: Најмлађе обрадовао Деда Мраз

Aleksandra Djuran Децембер 16, 2025

У Банатском Великом Селу у самом центру и ове године окићена је јелка. У присуству деце, мештана и гостију, протекле недеље упаљена је и новогодишња расвета. Јелку су китили и најмлађи који су донели украсе са својим именом.

-Ово је трећа година да су Великоселци украсили центар села – истиче Ђурђина Војводић, мештанка која је и иницијатор кићења. – Малишани су се највише обрадовали Деда Мразу који је дошао на кочијама и донео им је слаткише. Хвала свима на помоћи, а посебно Наташи Карановић. Драго ми је што су овом догађају присуствовали и становници из околних села и Кикинде.

Удружења жена припремила су крофне и шарене палачинке, а и сви остали дали су свој допринос.

А.Ђ.

Још једно вредно признање Андреју Поповићу за достигнућа у области науке

Aleksandra Djuran Децембер 15, 2025

Суграђанин Андреј Поповић, студент прве године примењене математике на београдском Математичком факултету, добитник је повеље „Мирослав Петричевић“ која му је вечерас додељена у Матици српској у Новом Саду. За ову награду предложили су га Привредна комора Србије и Унија послодаваца Србије, а поводом успеха које је остварио на пољу науке. Повеља је утемељена у знак захвалности и поштовања према Мирославу Петричевићу, рано преминулом младом привреднику и утемељивачу награде „Планетарни Тесла”.

У образложењу се, између осталог, наглашава Андрејев „немерљив ментални и стваралачки допринос унапређењу просперитета, доказујући да је стваралаштво и верност отаџбини, једнако видљиво и складно са моралном вертикалом коју је успоставио велики Никола Тесла“.

У оквиру пројекта „Пут ка успеху“ најбољим актерима привредног и друштвеног стваралаштва уручена су и признања „Капетан Миша Анастасијевић”.

А.Ђ.

У првој недељи поднето 400 пријава за упис права својине за око 2.000 нелегалних објеката на територији града

Aleksandra Djuran Децембер 15, 2025

Пријава нелегалних објеката на основу Закона о посебним условима евидентирања и уписа права својине на непокретностима почела је прошлог понедељка, а овог је градоначелник Младен Богдан у Кикинди и Банатском Великом Селу разговарао са суграђанима како би се уверио како протиче упис у катастар нелегално изграђених објеката. Процедура је поједностављена уз знатно ниже трошкове.

-За седам дана на територији града стигло је 400 захтева односно поднетих пријава. То практично значи да је исти број грађана искористио прилику да поднесе пријаву. Они су поднели захтев за упис око 2.000 нелегалних објеката. Претпоставке су да у Кикинди имамо око 20.000 нелегалних објеката приватних лица, градске и државне својине. Локална самоуправа озбиљно је приступила овом послу од људства који имају лиценце за овај посао, преко просторија у циљу пружања адекватне помоћи – навео је градоначелник Богдан.

Заинтересованост грађана је велика, а сву помоћ, осим у у канцеларији 51 Градске управе и на шалтеру седам Услужног центра радним данима од 8 до 15 сати, могу добити и у селима.

-Важно је да суграђани дођу спремни да имају важећу личну карту, основ стицања односно уговор, решење о оставинској расправи, било коју исправу која доказује интерес за подношење пријаве – додаје Мања Марковљев, координаторка за пружање подршке грађанима у Градској управи. – Најдуже траје узимање података за парцелу за коју се подноси пријава. Такође је важно да се премери обејекат који се уписује како би могли да унесемо корисну површину.

Пријава се обавља искључиво електронски. Грађани који имају статус е-грађана могу сами да поднесу пријаву од куће, док они који тај статус немају могу то да ураде уз приступ интернету и важећу имејл адресу. Сам процес пријављивања траје 60 дана, односно до 8. фебруара, након чега следи додатних 30 дана за приговоре.

Пријаве подносе сви заинтересовани грађани, и они који су их поднели по раније важећим Законима, јер су ти поступци у складу са Законом о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, колективно обустављени. Потребно је за сваку непокретност поднети посебну пријаву и потребно је да сви сувласници, уколико их има, поднесу пријаву.

У првој недељи помоћ је била доступна у Мокрину и у Новим Козарцима где је организовано је пријављивање за мештане из Нових Козараца и Руског Села. Од 15. до 19. децембра пријављивање је у месним заједницама у Банатском Великом Селу и Башаиду (за мештане Башаида и Банатске Тополе). Од 22. до 26. децембра пријаве ће се подносити у месним заједницама Наково и Иђош (за мештане из Иђоша и Сајана). Наведеним данима, термини за пријављивање су од 8 до 14:30 часова. Сви са села захтеве могу да подносе и у Градској управи.

Пријава за евидентирање и упис права на непокретностима обавља се и на шалтерима пошта у улици Генерала Драпшина, Микронасељу и Мокрину.

А.Ђ.

Руско Село чува традицију: Десети пут отворено „медено“ село

Aleksandra Djuran Децембер 15, 2025

У Руском Селу, у удружењу „Торонтал“ у недељу је, десету годину заредом, отворено „медено“ село. Направљено од јестивих кућица, слатко село изазива велико интересовање. Свака кућица је ручно израђена са пуно љубави и свакој је поклоњена велика пажња приликом украшавања. У њиховом прављењу укључили су се и основци који су направили двадесетак кућица. Свака представља реплику кућа и најважнијих објеката у самом селу. Централно место села од медењака заузима црква, реплика сеоске.

-Кућице се праве уз помоћ шаблона. Када се изради тесто уз помоћ шаблона их саставимо и украшавамо. Делови се лепе са беланцима, а шећер у праху је ту да их учврсти. За тесто за медењаке неопходно је брашно, добар мед, шећер, цимет. Украшавају се бомбонама, разним украсима за колаче, све зависи од маште онога ко је прави. Деца се посебно радују прављењу медењака – истакла је Ирен Чањи, чланица удружења жена „Торонтал“.

На самом почетку било је пет, шест кућица, а сваке године има их све више пошто се у у њихово прављење укључују млади Рускоселци.

Истог дана упаљена је и трећа адвентска свећа, а обичај да се у „Торонталу“ овом приликом окупљају мештани траје веће две деценије, напоменуо је Шандор Талпаи, председник „Торонтала“.

-Упаљена је свећа радости. У наредном периоду треба да делимо радост ишчекујући један од највећих хришћанских празника Божић. Остало је да се упали још једна, следеће недеље и то свећа која представља љубав – рекао је Шандор Талпаи.

„Медено“ село моћи ће да се види до Божића, 25. децембра.

А.Ђ.

Централне вечери „Мелодианума“ на сцени 200 певача

Aleksandra Djuran Децембер 13, 2025

Међународни фестивал „Мелодианум“ одржава се шести пут уз учешће хорова из наше земље и из Мађарске. Организатор је Културни центар у Кикинди, покровитељ је локална самоуправа, а подршка је стигла и од Покрајинског секретаријата за за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

У сали Народног музеја, током централне вечери наступило је око 200 певача, а част да буду први припао је Градском дечијем хору „Мали лицеум“, након којих су наступили и чланови Градског камерног хора „Лицеум“ из Крагујевца. Публици су се представили и камерни хор „Емануели“ из Ваљева, вокални квартет „Вита бревис“ из Зрењанина, Етно група Педагошког факултета из Сомбора, мешовити хор КУД-а „Светозар Марковић“ из Новог Сада и домаћини, хор Културног центра „Атендите“.

-Од самог почетка сам део „Мелодианума“, прошле године сам био у жирију, а ове је хор који водим део самог фестивала – Вук Милановић, композитор и диригент хорске музике, уједно води хор КУД-а „Светозар Марковић“. – Хорска музика, иако није популарна међу широм публиком, спаја људе у племенитој мисији. Овај догађај је одлична прилика да се и ми, диригенти, али и певачи међусобно упознамо и разменимо искуства, па чак и да договоримо будућу сарадњу.

Одабир учесника припао је стручном жирију на челу са др Биљаном Јеремић, диригенткињом хора „Атендите“.

-Хорови који су наступили, свако у својим категоријама, су најбољи су у окружењу. Пратећи њихова достигнућа и награде које су освајали на такмичењима на којима су учествовали, били су критеријуми за наступ у Кикинди. Диригенти су имали слободу да одаберу нумере којима ће се представити на „Мелодиануму“ и заиста је велико задовољство угостити све ове врсне хорове који су, сигурна сам, суграђанима приредили уживање у музици – додала је др Јеремић.

Све госте, на самом почетку програма, поздравио је градоначелник Младен Богдан који је рекао:

-„Мелодианум“ расте из годину у годину и препознат је у стручним круговима. Музика и уметност су дар за душу, зближава људе и употпуњује их. Надам се да ћемо наредних година фестивал организовати у богатијем простору и да ћемо угостити још више хорова.

Поред многобројне публике концертној вечери је присуствовале су помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

– „Мелодианум“ је сваке године све бољи и све запаженији и за мене је он празник душе. Кроз њега славимо музику, уметност и заједништво. Сви учесници, иако су из различитих градова, говоре истим, хорским језиком – навела је Маријана Мирков.

Фестивал „Мелодианум“ почео је када је све стало, што га чини другачијим од осталих, рекао је в.д. директор Културног центра Марко Марковљев.

-Кикинда је, другог викенда у децембру када се обележава Светски дан хорске музике, хорска престоница Србије. Према том датуму одређујемо и када ће фестивал бити организован. Наш циљ је да популаризујемо хорску музику, да представимо хор као велику породицу, као и колико је рада и труда неопходно за неки наступ. Драго нам је што сваке године растемо и надамо се да ћемо и наредних година угостити мноштво одличних хорова – навео је Марковљев.

Прве вечери наступио је Дечији оперски студио Српског народног позоришта из Новог Сада, док је други дан био посвећен духовној музици, тако да су у Храму Светих Козме и Дамјана наступили Градски камерни хор „Лицеум“ из Крагујевца и камерни хор „Емануели“ из Ваљева Крагујевца. Сутра (недеља) од 18 сати у сали Народног музеја, фестивал ће затворити гости из Печуја.

А.Ђ.

Парк код вртића „Колибри“ богатији за нова стабла

Aleksandra Djuran Децембер 13, 2025

Акција „Посади стабло у свом комшилуку“, коју су покренули и организовали сами грађани, уз подршку града и Еко иницијативе грађана, реализована је у парку вртића „Колибри“.

-Наш циљ је да заснујемо 30.000 стабала на различитим локалитетима – истакао је Младен Виловски из Еко иницијативе грађана. – Планирамо да обухватимо различите локације и да нам у овом значајном послу помогну најмлађи. Сматрам да је то најбољи начин да схвате колико су нам шуме важне и на који начин треба да их чувамо.

Озелењавању су се, поред мештана овог дела града, прикључили и основци школе “Вук Караџић” и предшколци, као и члан Градског већа Ђорђе Тешин и секретарка Секретаријата за заштиту животне средине пољопривреду и рурални развој Мирослава Наранчић.

-Град ће подржати сваку акцију која ће допринети да наша средина буде зеленија и боља за живот – навео је Тешин. – Позивам све да нам се прикључе и да већ у фебруару учинимо да наша Кикинда не буде више на зачељу када је пошумљеност у питању. Уједно ова стабла су залог за будућа поколења.

На поменутом потесу засађено је 80 стабала и то 50 црног бора, 20 сребрне смрче и 10 кугленог багрема. Из Еко грађанске ин ицијативе позвали су суграђане да им се прикључе и током пролећне садње када је у плану озелењавање прилаза ка граду и селима.

А.Ђ.

(ВИДЕО) Гост подкаста је маестро Јован Колунџија, виолиниста

Jelena Trifunović Децембер 13, 2025

У оквиру своје турнеје по Србији, прошлог викенда, Кикинди је концерт даровао нас прослављени виолиниста Јован Колунџија.

Током своје импресивне каријере дуге скоро седам деценија одржао је преко 4000 концерата сиром света.

Потврђен грип тип А: Оболео старији мушкарац који је смештен на болничко лечење

Aleksandra Djuran Децембер 12, 2025

Завод за јавно здравље, данас (петак) потврдио је грип у Кикинди. Први лабораторијски потврђен грип је тип А, а након што се узорак пошаље Институту „Торлак“ знаће се и да ли је реч о Х1 или Х3 грипу сазнајемо од епидемиолога др Татјане Пецарски, начелнице Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље.

-Грип је изолован код мушкарца старог 73 године из Кикинде. Он је хоспитализован на Инфективном одељењу Опште болнице – навела је наша саговорница.

Надзор у домовима здравља траје од септембра и до сада је на грип тестирано 108 особа.

-Расте број суграђана код којих региструјемо обољења сличних грипу и акутних респираторних инфекција – додала је др Татјана Пецарски.

Амбуланте имају на располагању тровалентну вакцину „торлак флу“ за одрасле, коју је произвео Институт „Торлак“ и четворовалентна „ваксигрип тетра“ произвођача „Санофи Пастер“ за децу узраста од шест месеци до 18 година.

-Још увек није касно за вакцинацију и овим путем позивам суграђане да се вакцинишу, а посебно хроничне болеснике, дијабетичаре, старије од 65 година, као и оне који на својим радним местима долазе у контакт са великим бројем људи попут шалтерских радника, трговаца, запослени у банкама – казала је др Пецарски.

Имунитет се стиче две до три недеље након имунизације, док поствакцинални имунитет варира од шест до 12 месеци

А.Ђ.

Е-бицикли и тротинети – све чешћи изазов у саобраћају

Tijana Despotovski Децембер 12, 2025

Електрични бицикли и тротинети постали су свакодневица на улицама Кикинде. Брзи, приступачни и еколошки прихватљиви, многима су практично превозно средство, али све чешће и извор опасности – нарочито због неодговорне вожње и недовољног поштовања правила.

Према проценама, у Србији електричне тротинете користи између 250.000 и 400.000 људи, док је званично регистрован далеко мањи број возила. Продавци потврђују да је потражња у сталном порасту, а да ова превозна средства користе сви – од тинејџера до пензионера.

Ипак, подаци Агенције за безбедност саобраћаја упозоравају: у првој половини 2025. године повређено је 39 особа у незгодама са лаким електричним возилима, међу њима и деветоро деце. Управо су деца и старији најугроженије категорије – деца због неискуства и недостатка надзора, а старији јер брзине често превазилазе њихове реакционе и моторичке способности.

Суграђани све чешће указују на проблем вожње по тротоарима и пешачким зонама, без сигнализације и заштитне опреме, што доводи у опасност пешаке.

-О електричним бицикловима и тротинетима немам баш позитивно мишљење зато што возе и тротоаром. Како дете или старија особа, било ко заправо, изађе из куће, реална је претња да неко налети на њих бициклом. И деца и одрасли јуре, и то поготово овом улицом, Генерала Драпшина – казала је наша суграђанка, Олга Јанић.

-Иду пребрзо, поготово када се возају по тргу. Требало би да имају обавезну универзалну сигнализацију, попут звонца на бициклу, јер све чешће излећу иза ћошка а не чују се уопште. Такође, требало би увести и малу дозволу, као што је некад постојала за мале моторе, она захтева барем основно познавање саобраћаја – сматра Душан Периз, саобраћајни инжењер у пензији.

Стручњаци сматрају да прописи не прате брз развој тржишта и да су неопходне додатне мере – од јасније регулације, преко обавезне заштитне опреме, до увођења основне обуке или дозволе за управљање снажнијим моделима.

Надлежне службе апелују на родитеље да не дозволе деци самосталну вожњу без надзора и кациге, као и на све возаче да прилагоде брзину условима и простору у ком се крећу. Истовремено, указује се и на потребу улагања у инфраструктуру – пре свега у безбедне бициклистичке стазе.

Електрична возила могу бити користан део савременог саобраћаја, али само ако се користе одговорно. Закон и инфраструктура јесу важни, али кључна остаје лична одговорност сваког појединца.